Remontovan je kompletno 1111 još pre dve godine mislim. Dobra serija, koja je do dolaska Solarisa radila odlično. A onda je već počela da ih nagriza standardna boljka, korozija, a i povelika kilometraža je uzimala svoj danak.
Uopšte, razmišljao sam dal išta više i da pišem na temu toliko osporavanog "kvaliteta" Ikarbusa, al rekoh da dodam još neke činjenice sa jednim pitanjem. Šta konkretno više proizvedenih serija Ikarbusa od 2012. na ovamo, čini tolikim škartom? Voleo bih da mi to neko malo bolje objasni. Jel su to možda neke lajsne ili pak neka labava šipka ili nešto treće? Pazite, ako je išta od navedenog, onda bih voleo da budete iskreni, pa da kažete da slične anomalije niste primetili ni kod jednog niskobudžetinog proizvođača, a čija vozila su u tolikom broju prisutna kod privatnih prevoznika. Mislite da prvatnici ne kupuju Ikarbuse zato što se nije dobro pokazao. Istina je malo drugačija. Većina je ipak kupovala ono najjeftinije što Ikarbus ima u ponudi, a to je već svima dobro poznata 103-jka, kojoj činjenica više nije mesto u gradu, i to ne zato što ne valja. Naprotiv, ali ipak je to po mnogo čemu prevaziđen koncept. Samo su Arriva i M&M kupovali niskopodne Ikarbuse. M&M je ostao Ikarbusov kupac, dok Arriva od Ikarbusa nije odustala zato što samim autobusima nije zadovoljna . Problem je bio u probijenom roku pri poslednjoj isporuci, a inače su autobusima u globalu zadovoljni. Pokušali su sa kupovinom jeftinije alternative u vidu MAZ-a 203, koji ih izgleda nije zadovoljio, pa su od njega odustali i prešli na Temse. Poenta nije u kvalitetu Ikarbusa, koji je sasvim zadovoljavajući, već u njihovom poslovanju, pa su neke kupce izgubili. Tu pre svega mislim na dostupnost, odnosno period čekanja do isporuke, dok do MAZ-a i Liaz-a možete brže, a moguće i lakše doći, a i cena je niža, s tim što teško mogu biti bolji, bar u onome što je zaista bitno. No, pare će doneti kako god, moguće i pre nego jedan Citaro recimo, za koga bi morali da se narade samo da bi vratili uloženo. Imamo Lastru, kao dugogodišnjeg kupca raznih tipova Ikarbusa, uključujući i LE, pa i jednu 218-icu. Svi su im Ikarbusi kao čaše, kako to naš narod voli da kaže, tako da ipak ima nešto i do prevoznika zar ne? Tu nam je i Novi Sad, koji je kupio popriličan broj 112-ica 218-ica i nešto ne znam da se žale na njih, a biće ih još. Ima dosta svetlih primera, tako da se Ikarbus ne može gledati samo kroz GSP. Inače, kad sam pomenuo određene uštede, koje se pre svega tiču komfora, mislio sam na vozačevo sedište, ogledala i još neke stvari, a koje se lako mogu zameniti kvalitetnijim i pre svega funkcionalnijim komponentama. Jedini uslov je ne insistirati na najnižu moguću cenu, a to ipak nije samo do Ikarbusa.
Što se kadrova fabrike tiče, kao i atmosfere koja tamo vlada, ne bih mogao to komentarisati, jer stvarno nisam upućen, ali bih se sa druge strane osvrnuo na neke činjenice. Pomenuto je da inženjeri beže od njih, a da plata kasni. Nalazi li neko paralelu u ovoj rečenici? Ko još voli da radi za male pare, a još i to da ne primi na vreme, mada bi sad trebalo da su se malo stabilizovali po tom pitanju. Manjak novca je sam po sebi dovoljan da dobrano naruši "radnu" atmosferu i uopšte ozbiljnost poslovanja. Da hoće, država to može da reši za relativno kratko vreme. Novac, pored toga što je neophodan za plate, potreban je i za ulaganje u tehnologiju proizvodnje, razvoj novih modela itd. Po tom pitanju, Ikarbus je poprilično hendikepiran, pa je to jedan od razloga za uvoz šasija, nebi li se unapredila proizvodnja, i ne može se reći da tu pomaka nema. Koliko novca godišnje odvoje giganti samo za razvoj novih modela automobila, kamiona i naravno, autobusa. Na poslednji Actros, Mercedes je potrošio oko milijardu evra, pre nego što je bio spreman za proizvodnju. Da ne budem shvaćen pogrešno, sve ovo što pišem, kupce i ne treba mnogo da interesuje. Poenta je da ima sasvim dovoljno svetlih primera da Ikarbus, i pored teške situacije, ipak izbacuje sasvim korektne proizvode za klasu kojoj pripadaju. Škart je isuviše teška reč, a nije ni opravdana, ma šta se ovde pisalo. Da ne bude da ja namećem svoje mišljenje, već jednostavno sa vama delim i neka lična, a i iskustva ljudi koji te Ikarbuse voze, a i godinama održavaju, a od kojih sam, verovali ili ne, čuo i dosta pohvala, pored određenih zamerki. Kad se sve kockice slože, ja stvarno ne shvatam šta Ikarbus toliko čini lošim da se okarakteriše kao najveći škart. Valjda između škarta i odličnog postoji i neka sredina. Samo je pitanje na koju stranu ta sredina više naginje, a tome se već može dosta diskutovati.
Sent from my ALE-L21 using Tapatalk