Kompleksan je autobus proizvod. Rešetku i konstrukciju pravi svaki proizvođač za sebe i od nje mnogo zavisi kasnije, od voznih osobina, trajnosti, ali i trajnost nekih komponenti ugrađenih u nju.
Motore, menjače i osovine uglavnom kupuju od specijalizovanih proizvođača, sa izuzetkom najvećih. Međutim, svi veliki proizvošači motora imaju više svojih fabrika, ili licencnih proizvođača, a dešava se da nije isti kvalitet u njima. Tu autobuski proizvođači štede. Ostale komponente takođe kupuju gotove i sve to uz malo oblikovanja plastike i lima komponuju u svoj proizvod. Problem nastane kad se u toj štednji zaigraju, a znamo da postoje i cevi i limovi i kablovi i pkastike raznog nivoa kvaliteta.
Još kada negde izmišljaju toplu vodu pa omanu i u konstrukciji, (i)li sve to traljavo sklope, eto problema.
Onda se desi kupcu koji kupi na neviđeno da mu polovina nabavke od pre tri godine stoji ili često ispada.
E sad, i najkvalitetniji autobus, baš zbog kompleksnosti, zahteva kvalitetno održavanje. Nedopustivi su kvarovi tipa tog otpalog točka, ili sitniji kvarovi čije ignorisamje vosi do većih, posledičnih. Uz kupovinu, odmah mora da se reši i snabdevanje delovima prema specifikacija proizvođača. Posebno je to problem kod velikih nabavki, gde će u približno vreme stići za zamenu ogroman broj istih delova. Isto je i sa karoserijskim delovima koji često stradaju po prirodi gradske vožnje. Već smo viđali da vozila doživljavaju udese odmah, prvog dana po izlasku. I sad, vozilo treba da stoji mesecima do okončanja javne nabavke zbog migavca i fara ili šoferke. Od toga pa do kanibalizacije prvog sledećeg koji će ispasti zbog drugog problema, kratak je put, a veoma dug kasnijeg podizanja. Nekad i nemoguć.
Zato je važno da su kupuju proverena vozila, dokazana u gradovima sličnog opterrćenja, testirana pa specifikacijom kupca prilagođena uslovima u kojima će provesti vek. A to je prestalo odavno. Sas se nabavke sprovode kampamjski, kao gašenje požara, kad već počne da gori pod nogama. Zato su od tih jednokratnih isporuka velikih lotova bolje periodične, ali redovne, nabavke, gde bi se imalo vremena da na osnovu prethodnih iskustava, utiče na proizvođača i prave specifične izmene. Ovako, kupiš 100-200 na neviđeno (ne obiđeš ih čak ni u proizvodnji) i posle gataš koliko će ih crći na početku, kad bi trebalo da su nosioci posla.
