Prvi deker mađarskog proizvođača autobusa MJT, završio je u mladenovačkom pogonu, pa je samim tim u početku radio na liniji 493. Međutim, VOITH-ov četvorostepeni menjač u kombinaciji sa MAN-ovim malolitražnim D08 motorom i nije baš najsrećnija kombinacija za autoput, pa je ubrzo završio na liniji 491, gde je radio dugi niz godina. Lasta je kasnije nabavila nekoliko primeraka vođena izgleda dobrim iskustvima sa pomenutim prvencem. Ovako solidan busić, sa pomalo klaustrofobičnim enterijerom za moj ukus. Donja platforma ne nudi baš mnogo mesta za stajanje, a i visina plafona ne može biti velika, pa deluje tešnji nego što jeste, ali zato ima dosta mesta za sedenje, što svakako nije loše rešenje za neke prigradske linije. Klimatizacija gornje platforme je dosta dobra, dok se to za donju već ne može reći. Lično mi je smetalo i grejanje kod njega. Gore da poludiš od vrućine da bi donja platforma bila pristojno zagrejana. Verujem da ne bi bio loše rešenje za neke prigradske linije gde zglob ne može da radi, a svakako ga ne bih menjao za zglobni niskopodni autobus, pa ni za klasičan srednjepodni kao što je ikarbusova 206-ica. Ipak je kod zglobnih autobusa enterijer funkcionalniji i omogućava lakši protok putnika, a i kapacitet je naravno veći. Dekeri sa dve osovine, kao gore pomenuta varijanta MJT-a, nemaju veću nosivost u poređenju sa solo autobusom dužine 12m. No, za prigrad broj sedećih mesta je od velikog značaja, a to naravno znači veći nivo komfora putovanja na nekim ne mnogo opterećenim prigradskim linijama.