Јапанци” – омиљени, „Икарбус” с климом –најкомфорнији
Возачи ГСП-а посебно воле издржљиве „Мерцедесове” аутобусе који су „положили испит на београдским улицама”, а зубу времена одолело је и неколико ФАП-ових возила
У галиматијасу градског јавног превоза грађани сваког дана стичу другачије путно искуство, у зависности од тога где су кренули, на којој линији, у које доба и каквим типом возила. Вероватно највеће „шаренило” возног парка влада у ГСП-овим аутобуским погонима из којих ових дана, према летњем режиму рада, на престоничке улице излази 870 возила. Многи су сагласни да је у неке аутобусе боље и не улазити – од буке мотора и врућине путнике не спасавају ни музички плејери, лепезе и ручни вентилатори, док се некима може возити сасвим достојанствено, у расхлађеном окружењу, комфорно и брже.
Београђанима су посебно прирасли за срце популарни жути „јапанци”, аутобуси купљени из донације владе Јапана, који су на улице града стигли 2003. и 2004. године. Реч је о возилима немачке фабрике МАН са по 310 коњских снага, којих у Београду има 93 (18 „соло” аутобуса и 75 зглобних).
– Како је својевремено договорено са јапанском владом, ови аутобуси распоређени су на осам линија – свих 18 „соло” модела носи број 26, док су остали распоређени на трасама 511, 16, 23, 88... Они су и даље у року обавеза које смо преузели када смо их купили, а које се тичу квалитета одржавања и начина употребе – објашњава Радослав Николић, генерални директор ГСП „Београд”.
О томе како „јапанци” успевају да одрже „ниво” и перформансе можда најбоље сведочи чињеница да су представници дипломатске мисије Јапана у Србији у више наврата самостално одлазили у инспекцију возила, како би се уверили да ли се критеријуми одржавања поштују.
– У земљама у којима нису били задовољни начином употребе возила, Јапанци су повлачили донацију, но ми смо им сваки пут омогућили да до детаља погледају процедуре у вези са аутобусима – каже Николић.
Жути МАН-ови аутобуси задовољавају „евро 3” еколошке стандарде, на сваких 45.000 километара мења им се уље, дневно пролазе преглед техничара и, упркос мањим кваровима, сви су у функцији. У ГСП-у, међутим, истичу да „јапанци” ни у чему нису повлашћени и да сви аутобуси пролазе једнак третман у одржавању.
– МАН је тврд, али поуздан, дуговечан и издржљив, тако рећи неуништив, ако се имало одржава – кажу ГСП-ови возачи.
Са листе најпожељнијих возила, међутим, „јапанце” је пре две године скинула нова „Икарбусова” серија од сто аутобуса која данас представља најлуксузнији сегмент ГСП-овог парка. Реч је о 45 „соло” и 55 зглобних аутобуса распоређених на најфреквентнијим линијама, а осим што задовољавају „евро 4” стандарде, одликује их смањена бука и емисија гасова, као и клима-уређаји и низак под прилагођен старим и немоћним особама.
Због своје ванредне издржљивости, међу возачима се као један од најомиљенијих утврдио модел немачког „Мерцедеса” са ознаком „конекто”. Овај препознатљиви аутобус, како кажу шофери, „положио је све испите на нашим улицама” и многи га сматрају наследником легендарног модела „санос” који је деведесетих „носио” аутобуски саобраћај у граду. „Конекто” је због своје истрајности добио задатак да савлађује неке од најтежих траса као што су оне на линији 25, 37,47, 50, 48...
– Њих имамо 55 комада, а возачи их обожавају. На улици је и неколико „саноса” које је прибојски ФАП правио са „Мерцедесовим” мотором, а у пракси се добро показала и заједничка серија ФАП-а и „Икарбуса” из 2002. године – каже Николић.