To je oduvek problem GSP. Recimo, ni do dan danas nije rešeno pitanje zaduženja trolejbusa čime bi se postiglo da svako vozilo ima svoju stalnu posadu. Uz malu reorganizaciju mreža u garaži moglo je da se napravi.
Kod autobusa to je sa parkiranjemnu lamelama jednostavno. Vrlo je bitno da se zna ko vozi koje vozilo i ko za njega odgovara. Sad, zbog lošeg stanja i čestih isključenja, mnoga vozila idu iz ruke u ruku. Recept za propast.
Kakav god da je, kad sa njemu svakog dana izmenja nekoliko vozača, mora brzo da se ofuca, posebno kad održavanje u radionici žuri da ih proturi preko kanala i ne otklanja sitnice koje vremenom izazovu veće probleme.
Kad postoji redovna ekipa vozača, svako će da se trudi, da insistira u garaži, a ponešto i sam da reši, da bi mu vozilo bilo uvek fit. A kad je sve to bilo podržano ugovorom kao što su bili manovi iz japanske donacije, jasno je da je takav sistem trebalo preneti i na ostatak voznog parka.