200000 penzionera koji se voze faktički džabe
Drago mi je da se dotaknemo i penzionera, pošto je u Nacionalnom parku Srbija nacionalni sport svaljivati krivicu na njih za sve i svašta.
Moja majka je penzioner. Dala je ovoj državi 40 godina rada i hiljade i hiljade izlečenih ljudi. Jednom čak bila javno pohvaljena u novinama. Uredno plaća svoj prevoz još od studentskih dana, znači jedno pola veka. Država joj se za sve to odužila tako što joj je pre 2012. u nekoliko navrata otimala imovinu i još vodala po sudovima da je dodatno ponizi(no to je već druga tema). A od 2012. odužila joj se tako što joj je ukrala deo penzije, za koju je ona radila 40 godina u raznim uslovima i neuslovima. Da bi onda došla jedna pi**a žvalava bez dana radnog staža i njegovi krezubi klošari da drugima otkidaju zasluge njihovog rada.
Tako da ne voze se penzioneri faktički džabe. Ne pokušavajte da uključite penzionere u problem koji veze s njima nema, nego je truo sam GSP sistem iznutra. Masa tih penzionera sada ima te jeftine mesečne karte baš zato što su ostavili ovoj us**noj državi decenije rada, i zato što su im penzije više puta kradene. Tako da kada država ili ko god dotira GSP, ne dotira on samo od para radnih ljudi 18-65 nego od SVIH ljudi u Srbiji, uključujući i te penzionere, kojima je prethodno neustavno otela njihovo.
Dalje, svi su uvek orni da kritikuju penzionere za sve redom, pa i za to što idu prevozom da kupe nešto što imaju u komšiluku. Kao neko ko je proveo mnogo vremena sa dedom 90ih vozeći se posvuda, do Vidikovca, do Karaburme, do Banjice... (i time odlično naučio grad od malena) mogu da posvedočim da penzioneri to rade iz dva razloga:
1) da bi stvorili sebi osećaj radnog dana, da bi simulirali ustanjanje rano, odlazak na posao, putovanje, interakciju s raznim ljudima, i vraćanje nazad. Da im se život u penziji narednih 20 godina ne svodi na šetnju u parku, čitanje novina i spavanje. i
2) zato što su neke potrepštine bile jeftinije na tim lokacijama nego na nekim drugim. A dedi koji 90ih spaja kraj sa krajem, zajedno sa svojom ćerkom, nije baš bilo svejedno da li će kupovati kafu od tadašnjih 10 ili 8 dinara, i tadašnji sir od 15 ili od 10 dinara.
E isto je i danas. Mnogi stariji su oglođeni do koske od strane ove pos**ne države i zato su spremni da se lomataju na kraj sveta da bi uštedeli 100 dinara nedeljno. I koliko god to i menen nekad iritiralo, pogotovu kad uđu babetine sa kolicima za pijacu, setim se kao je mojima bilo nekad a setim i se i koliko je ljudi država opljačkala i dovela do prosjačkog štapa. A verujem da ćemo i ja i moja generacija jednog dana tako, pošto znam da moja i sledeće generacije neće nikad steći ni pola onoga što se nekad sticalo.
Ako već hoćemo da upiremo prstom i rangiramo ko GSPu pravi najviše troškova a najmanje mu uzvraća, na vrhu liste bi bili srednjoškolci i studenti. Zato što se masa njih besramno folira u 18 odnosno 23 godine da su osnovci ili tek ušli u srednju, i kontrolori im to dozvoljavaju. A mnoge čak ni ne pitaju za kartu.
Neko će sad reći ''pa lako je tebi, ti mator bi sad da huškaš kontrolore na mlade''. Pa ne, zato što sam ja svoju prvu markicu za prevoz dobio još sa 12 ili 13 godina i od tada do danas sam platio 95% vremena. Em zato što su moji ionako planirali da u srednjoj imam, em što je na potezu Kralja Milana u trolejbusima bio jedan debeli gmaz od konduktera koji nije hteo da pusti nikoga iznad 7 godina bez karte. Pa smo posle dovoljno incidenata odlučili da izvadim još tada. E ako sam mogao ja da plaćam svoju kartu od 2003. pa do danas, a moji roditelji i ostatak porodice pola veka pre toga, mogu onda da očekujem da isto urade i današnji srednjoškolci i studenti.
Tako da ako već hoćemo da pričamo o tome ko van GSPa pravi najveće troškove, prvo da se sredi problem klinčadije i studentarije koji se švercuju non stop i koje čak retko ko i pita za kartu. A onda možemo dalje da računamo koliko prave penzioneri i koliko oni plaćaju taj GSP PORED iznosa za mesečnu kartu, a na konto otetih im penzija.
Ostalo pišem kasnije. Taman ću sad da uzmem da proverim u knjizi kad su stigle prve Bundevare iz Belorusije. Čisto da se ispravim tamo gde treba, ako sam pogrešio. Iako suština ostaje ista, a to je da je GSP jedan prosjak i klošar koji sam o sebi ne brine, a očekuje da ga drugi tetoše i hrane. Isto kao i Ikarbus, njegov nekada brat po biznisu i glavni snabdevač. E pošto su i jedan i drugi (re)formirani u doba socijalizma, i jedan i drugi su bili naviknuti na ''radio ne radio svira ti radio'' i ''kakva meni plata, takva tebi vrata'' podmukli način poslovanja i rada. I zato je ovaj jedan i skončao tako kako je skončao, a drugi ostao u životu samo i samo zahvaljujući beskrajnoj cucli koju
SVI MI plaćamo, na ovaj ili onaj način. Samo što ogroman deo tog plaćenog ide u crne rupe i džepove, ali o tome niko ne priča nego se svi vataju za švercere ili penzose.
A autobuse koji nestaju iz depoa, vozače koji rade šta hoće, delove koji se valjaju samo tako, korupciju, nameštene nepovoljne tendere, višak zaposlenih... to se sve ignoriše.
P.S.
A da, da ne zaboravim čuveni default izgovor za sve - ''
Nemamo saznanja™ ''.
Dete pogine pod autobusom - GSP nema saznanja™. Nestane autobus iz Karaburme - GSP nema saznanja™. Nestašica vozača - GSP nema saznanja™. Otpadne točak autobusu - GSP nema saznanja™. Zapali se autobus - GSP nema saznanja™.
''Nemamo saznanja''. Nešto što toliko odiše onim najgorim aspektima socijalizma i radničko-partijskog upraviteljstva i savršeno leži jednom takvom rasulu od preduzeća gde sve redom zabole za sve, jer im se može, jer šta god uradili ili ne uradili, uvek će da kaplje plata. Parama od svih nas.
