Je l ovo informacija ili neko tvoje uverenje?
Joj.
Srbija je i te kako značajan ekonomski partner Slovenije, naši bilateralni odnosi sa Slovenijom su takođe veoma dobri.
Uglavnom da se sad ne upuštamo u diskusiju izvan teme, nisam želeo da polemišem o vazdušnom saobraćaju u Slo ili na Kosovu, poenta mog posta je bila nešto drugo.
Sad je jasno da ti vidiš u putničkom avio-prevozu alat za ostvarivanje neke svoje agende koju si proglasio nacionalnim interesom, a tu je svaka diskusija jalova.
Da, ni moja namera nije bila da se širi priča na regionalna i politička pitanja.
Suština priče je da postoje dve mogućnosti. Ja mislim da je pogodnija druga, neko drugi misli da je pogodnija prva mogućnost.
1) Bez firme Er Srbije u BiH:
- ErSrbija može leteti samo između Srbije i BiH,
- Er Srbija može hvatati samo mali deo transfera, taj će se broj transfernih putnika smanjivati ulaskom novih igrača na tržište. Ugrubo,
pretpostavka, sa 3 dnevna leta Beograd - BiH sa ATR72, koji bi bili popunjeni 50% sedišta
sa transferinim putnicima (35 putnika po letu), govorimo o ukupnom potrencijalu transfernih putnika od oko 100 dnevno po pravcu, odnosno o preuzimanju oko
70 000 transfernih putnika godišnje (oba smera) sa tržišta BiH. Najoptimističniji budući scenario - 4 povratna dnevna leta sa po 45 transvernih putnika po letu (2/3 kapaciteta ATR-a) je jedva oko 130 000 transfernih putnika godišnje transfernih putnika sa tržišta BiH.
2) Firma Er Srbije u BiH:
- Mogućnost da se bez ograničenja leti na relacijama BiH - Evropa. Bez ograničenja bi se moglo ući na čarter tržište BiH. Na ovaj način bi se pokupio mnogo veći udeo BiH tržišta od varijanrte 1.
- Ne postoji drugo tršište na koje bi Er Srbija lakše ušla od BiH tržišta i to uz maksimalnu pomoć druge države u kojoj ne postoji druga bazirana aviokompanija i putnički avioni.
- Populacija BiH je nešto manja od polovine Srbije. Iseljenička populacija je u odnosu na broj stanovnika veća nego u Srbiji, pri tome su skoncentrisani u doletu ATR-a sa sat do 1,5 sati leta.
- Postoji razvijeno tržište bez stacioniranog aviona, gde sada nastupa žestoko rezanje letova i povlačenje niskotarifnih kompanija.
Sarajevo je na blizu 1,5 milion putnika, Banjaluka na blizu pola milona, Tuzla je u ovoj godini već prešla pola miliona putnika pa ide u ponor.
Tržište BiH će u ovoj godini imati potencijal za oko 2,5 milona putnika.
- Postoji potencijal za dodatni rast tržišta u BiH. Još uvek traje prebacivanje putnika iseljenika i njihove rodbine iz ,,Drnda trans" varijante na avione. Rastom životnog standarda u BiH postoji potencijal u porastu domaće tražnje (turizam, privreda,..).
Komparativne prednosti Er Srbije u odnosu na druge aviokompanije koje bi mogle da uđu na tržište BiH: Blizina centrale kompanije i baznog aerodroma, lakoća tehničke i servisne podrške centrale, isti jezik, poznate državne procedure,...
I ono što je možda najvažnije - posedovanje odgovarajućih aviona za tržište BiH (ATR i Embraer).
Iz svega je moj zaključak sledeći:
Bolje je
ući na tržište od 2,5 miliona putnika godišnje i imati
tržišni udeo u najgorem slučaju od
makar 10 % putnika (250 000 godišnje),
nego se zadovoljiti u najboljem slučaju sa
trećinom od tog broja putnika
u vidu transfernih uz očekivanje konkurencije koja će i te skromne brojke okrnjiti.
Evo još malo za razmišljanje. Bilo bi dobro kada bi neko imao odgovor.
Koliki je godišnji broj čarter putnika iz BiH godišnje, imali negde podataka? Ko leti te čarter linije kada nema domaće aviokompanije? Koliki bi mogao da bude deo kolača čarter saobraćaja Er Srbije ako bi bila jedin domaći avioprevoznik u BiH i ako bi se primenili bilateralni ugovori?
Samo iz Sarajeva valjda ima po 6 dnevnih letova za Istanbul sa avionima turskih aviokompanija tipa A320 i većim. Da li bi se tu na osnovu bilateralnih odgovora moglo naći mesta za Er Srbiju. Da nagađam, možda bi dogovor o podeli tržišta BiH-Turska mogao da glasi nešto tipa Sarajevo - Turcima, Banjaluka - domaćoj aviokompaniji (kompanija ErSrbije), Tuizla se deli po pola.