Ima jos jedna stvar.
Kako se uopste racunaju ti gubici. Kako se deli Prihod sa Etihadom? A kako dobit?
Da li je i Etihad odgovoran za nesto ili samo Republika Srbija?
Da li se drzavne dotacije nekako prelivaju na Etihad?
Da li je to jedina pomoc dravi ili Air Srbija ima i drugu vrstu pomoci, recimo da je izuzeta od nekih taksi itd.
I na kraju. Bivsi direktor JAT-a je tvrdio da su godisnji gubici otprilike istiu kao gubici JATa nekad.
Sta je prednost Air Srbije u odnosu na JAT?
U stampi pise o iznosu subvencija. APR je prilicno nepouzdan kad su u pitanju "zasticene firme".
https://www.danas.rs/ekonomija/kako-je- ... ed-stecaj/
Istovremeno, u svakoj godini pomoć države napumpala je prihode sa po 2,5 milijarde dinara.
Bez toga, kompanija bi bila u minusu, u 2018. i 2019. za oko 1,1 milijardu dinara, a u 2017. za pola milijarde.
Kako je Er Srbija došla pred stečaj
Jedno od pitanja o kojima je izgleda teško naći tačan odgovor i konsenzus je da li je Er Srbija uspešna priča od 2013. godine ili se nalazila u velikim problemima i pre izbijanja pandemije korona virusa koja je prizemljila skoro sve aviokompanije na svetu.
26Piše: Miloš Obradović08. decembra 2020. 08.00 Izmenjeno: 08.58
Istinomer
Kako je Er Srbija došla pred stečaj 1Foto: BETAPHOTO/ Air Serbia
Naime, prema rečima ministra finansija Siniše Malog, država ima dozvolu EU da pomogne nacionalnoj kompaniji za pokriće gubitaka nastalih usled pandemije, a kompanija, kako tvrdi, nije imala gubitke u prethodnom periodu.
Odgovor na ovo bi bilo lako naći u finansijskim izveštajima kompanije da nije jedne stavke koja se provlači kroz bilanse Er Srbije već godinama.
Naime, nominalno Er Srbija zaista beleži neto dobit poslednjih pet godina.
Međutim, u svakoj od dosadašnjih godina od 2013. od kada je od JAT-a nastala ova kompanija udruživanjem Republike Srbije i Etihada iz UAE u njenim bilansima uspeha nalaze se subvencije države.
Subvencije su se poslednje tri godine ustalile na 2,5 milijarde dinara, a prethodno su iznosile i po pet, odnosno šest milijardi dinara.
Prema tvrdnjama predstavnika države tu se radi o starim dugovima JAT-a koje država preuzela na sebe.
Ipak, oni se računovodstveno knjiže na prihodnoj strani bilansa uspeha i to u poslovne prihode.
Dakle, taj novac kompanija ni ne vidi, ali on svake godine pumpa njene prihode.
Tek sa tom subvencijom Er Srbija je u svakoj od tih „uspešnih“ godina pravila dobit.
Pa je recimo u 2015. godini neto dobit iznosila oko 500 miliona dinara, a državna pomoć 5,9 milijardi dinara.
Prethodne tri godine imali smo prilike da čujemo pohvale kompaniji za finansijske uspehe, pa je tako 2017. dobit iznosila dve milijarde, 2018. 1,3 milijarde, a 2019. 1,4 milijarde dinara.
Istovremeno, u svakoj godini pomoć države napumpala je prihode sa po 2,5 milijarde dinara.
Bez toga, kompanija bi bila u minusu, u 2018. i 2019. za oko 1,1 milijardu dinara, a u 2017. za pola milijarde.
Drugim rečima kompanija ne može iz poslovanja da pokrije svoje rashode.
Analiza poslovanja Er Srbije od strane Fiskalnog saveta u kojoj se primećuje da postoji gubitak iznad visine kapitala, stavka koja je inače prilično nepoznata u zapadnim ekonomijama pošto kompanije uglavnom ne dočekaju da im kumulirani gubici postanu veći od kapitala, isprovocirala je ministra finansija koji je i sam učestvovao i rukovodio projektom stvaranja Er Srbije da proglasi opsednutost Fiskalnog saveta ovom kompanijom „koja ne predstavlja fiskalni rizik“.
Ukupan akumulirani gubitak na kraju prošle godine iznosio je 23,2 milijarde dinara, dok je gubitak iznad visine kapitala iznosio 15,2 milijarde dinara.
Ipak, ministar se na sednici skupštinskog Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnog novca složio sa predsednikom Fiskalnog saveta Pavlom Petrovićem, da je kompaniji potrebno restrukturiranje te da se u njega već krenulo.
„Program restrukturiranja Er Srbije biće usvojen do kraja godine, a onda ga šaljemo na odobrenje Evropskoj komisiji, a onda će biti jasno i koliko novca dajemo i zašto se daje“, rekao je Mali.
Osim toga što je upitno čemu restrukturiranje, kako tvrdi ministar, uspešne kompanije, koja pati samo zbog pandemije, dok je prethodno poslovanje pozitivno, problem je što je donet rebalans budžeta za 2020. godinu, a u Skupštini se nalazi i predlog budžeta za 2021. godinu, a ne zna se koliko je novca za ovu kompaniju do sada izdvojeno iz državne kase, niti koliko će poreske obveznike koštati sledeće godine.
Ni Fiskalni savet nije mogao doći do konkretnih informacija, ali na bazi dostupnih državnih dokumenata i finansijskih izveštaja kompanije, manjak za ovu i narednu godinu je oko 200 miliona evra, a manje od polovine je gubitak nastao pandemijom.
Ne samo što se u bilansu uspeha vidi manjak kada se isključe državne dotacije, nego se i iz novčanih tokova vidi da svake godine kompaniji fali oko 10 miliona evra iz poslovnih aktivnosti, ne računajući (očekivani) minus od oko 20 miliona evra iz investiranja.
Taj manjak kompanija je nadoknađivala zaduživanjem i upravo dospeće tih kredita je ove i sledeće godine znatno otežalo poziciju preduzeća.
Znaci oko 21 mil evra godisnje je drzavna subvencija.
To ne bi bio problem, da to nije svake godine, da se subvencijama izgleda ne vidi kraj.
Ako Air Srbija ode u stecaj, kao sto izgleda, kakve to subvencije Srbija mora da isplacuje stranim kompanijama koje ce zameniti AIr Srbiju? Zasto bi Srbija bila obavezna da ih subvencionira?
I kako ce AIr Srbija da prezivi restrukturanje, kada je sve vec na granici pucanja?
