„Ер Србија” направила губитак од 200 милиона евра
Ова компанија би у 2020. имала проблема чак и да није било пандемије јер би јој недостајало око 60 милиона евра готовине, наводи Фискални савет у свом извештају
(Фото Р. Крстинић)
„Ер Србији” ће за опстанак недостајати око 200 милиона евра до краја наредне године, а у новембарском ребалансу буџета за ову годину и предлогу буџета за 2021. постоје индиције да ће Влада Србије свакако помоћи овом предузећу – додуше, у још увек непознатом износу јер планирани трошкови нису јавно приказани.
Оно што је извесно јесте да процењени мањак националног авио-превозника није само последица удара актуелне кризе већ и
лошег пословања у преткризном периоду.
Томе у прилог иди и чињеница да, иако су многе европске земље помагале својим авио-превозницима у овој години, то је по правилу била мање издашна помоћ (у просеку покривају 35 одсто прихода), док би покриће мањка нашег авио-превозника представљало више од 60 одсто прихода компаније чији су сувласници Влада Србије са 51 одсто и „Етихад” из Уједињених Арапских Емирата.
Ово је закључак Фискалног савета који је изнет у оцени предлога буџета за 2021, при чему је детаљно анализирано пословање „Ер Србије”. Фискални савет указује да се од укупног износа помоћи који ће држава исплатити „Ер Србији”, по свему судећи,
тек мањи део (60–80 милиона евра за две године) односи на финансијске проблеме изазване пандемијом.
– У последњим буџетским плановима за 2020. и 2021. уочавамо део неразјашњених политика на позицији нето буџетских позајмица (реда величине око 200 милиона евра). Могуће је да су ова средства намењена управо за „Ер Србију”, али то ни у једном делу буџета и пропратне документације није јасно наведено. Уколико је део буџетских средстава заиста и намењен за ову компанију, влада би требало што пре јавно да прецизира о ком износу се ради и образложи по ком основу (и за које намене) га тачно додељује. Оцењујемо да је дужна да ово јасно представи грађанима Србије будући да су они (то јест Република Србија) већински власник предузећа (51 одсто), а ова државна помоћ ће, по свему судећи,
коштати пореске обвезнике стотине милиона евра.
„Ер Србија” би такође морала да почне с објављивањем годишњих и периодичних финансијских извештаја, наводи Фискални савет.
Остварени (бруто) добитак, заправо је био последица позамашних исплата државне помоћи (реда величине 2,5 милијарде динара до шест милијарди динара), које су највећим делом издвојене за исплату старих дугова ЈАТ-а. А које се у билансу успеха овог предузећа рачуноводствено бележе као ставка пословних прихода.
– Како се према рачуноводственим правилима отплата главнице тих дугова не књижи на расходима (већ у билансу стања као смањење дугорочних обавеза), то значи да је овај вид књиговодственог приказа утицао само на приходну страну –
па су пословни и укупни резултати управо због тога били бољи него што заправо јесу. Ако из прихода искључимо део новца дотираног од државе, долазимо до закључка да је
у читавом посматраном периоду ово предузеће бележило губитке од око 20 милиона евра (2,5 милијарди динара) – наводи Фискални савет.
Недостатак готовине за сервисирање доспелих обавеза предузеће је надокнађивало задуживањем. Конкретно, у периоду од 2015. до 2018. године предузеће је узело
два кредита од ентитета „ЕА партнерс” (укупно 120 милиона долара) у 2015. и 2016. години, кредит од Фонда за развој (14 милиона евра). Укупна повучена средства из тих кредита (преко 18 милијарди динара) премашила су укупне потребе за сервисирање пословних обавеза и покривање инвестиција (од око 10 милијарди динара). То је основни разлог због чега структурни проблем ликвидности – немогућност да се из редовног пословања генерише довољно готовине за покривање доспелих обавеза – није био испрва видљив, а „Ер Србији” све до 2020. године није недостајало готовине за обављање свих својих активности.
– „Ер Србија” од свог оснивања
остварује губитак изнад висине капитала што је углавном одлика губиташких државних предузећа. Другим речима, нагомилане обавезе појеле су капитал.
На крају 2019. године укупне обавезе „Ер Србије” износиле су 41 милијарду динара и биле су 1,6 пута веће од укупне имовине предузећа (26 милијарди динара), што значи да је компанија остварила губитак изнад висине капитала од чак 15 милијарди динара.
Губитак изнад висине капитала по важећој законској регулативи у Србији представља довољан услов за покретање стечајног поступка – наводи Фискални савет.
Ако се, ипак, и након пандемије настави пословање по обрасцу који се усталио пре кризе,
„Ер Србији” ће поново структурно недостајати 30 милиона евра годишње, под претпоставком да нема додатног задуживања.
– Једини начин да се „Ер Србија” коначно оспособи да самостално и одрживо послује јесте реструктурирање компаније и промена модела пословања. „Ер Србија” би у 2020. била у проблему чак и да није било пандемије – процењујемо да би недостатак готовине износио око 60 милиона евра – закључује Фискални савет и истиче да се са избијањем пандемије ствари додатно погоршавају, па ће мањак из редовног пословања у 2020. вероватно бити већи – за око 40 милиона евра.