Šta je novo?

Železnice - infrastruktura

Pretpostavljam da su ovi Z1 vagoni "viđeni" isključivo za međunarodni saobraćaj?
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=480418#p480418:1qxqwp7h je napisao(la):
DzonTravolta » Uto Sep 26, 2017 3:21 pm[/url]":1qxqwp7h]Pretpostavljam da su ovi Z1 vagoni "viđeni" isključivo za međunarodni saobraćaj?

Za Budimpeštu voze. Večeras idu na voz 340.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=480402#p480402:22fmi2sy je napisao(la):
Пантограф » 26 Сеп 2017, 14:14[/url]":22fmi2sy]
Зато што су ми одвратни и "брендирани" београдски трамваји, па онда, логично, и возови.

ћути, макар се неће видети графити. а и мало да убију сиву монотонију. јбт, ко им је рекао да боје вагоне у сиво...
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=480348#p480348:2p8uurok je napisao(la):
spatiotecte » 26 Сеп 2017 10:59 am[/url]":2p8uurok]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=480297#p480297:2p8uurok je napisao(la):
mvbg1 » 25 Sep 2017 10:59 pm[/url]":2p8uurok]I tako...

file.php

Ruzna je ta kolor sema, mogli su nesto veselije da smisle.
@Спатио, црна боја је заштитни знак Јевросимовића, власника Ком Трејда. И зид зграде бивше Дуванске индустрије Ниш у Тошином бунару, коју је купио или закупио (то не знам) је исто, као и ове вагоне, обојен у црно са исписаним знаковима робне марке "Тесла" телевозора и таблета.
 
Ovaj crni voz grozno izgleda. Ne znam dal je gori ovaj bedno izlepljeni celofan, ovaj prljavi krov, dizajn reklame ili nesto drugo...
 
Auu, kako su gadni ovako crni, ne znam da li bi bili ovako crni pa da im je i pogrebno društvo sponzor.
 
Данас на ГЖС композиција за Солун, на крају плави вагони из састава Плавог воза, у средини два црна Тесла вагона а између њих један у стандардној шеми, и на почетку ишарани наши и МЖ вагони. :D
 
Priča se da je Comtrade iznajmio ta dva vagona i vagone plavog voza za neku promociju u Bugarskoj. Moguće da su ti vagoni sa soluncem išli do Niša, pa dalje odvojeno nastavili za Bugarsku.

EDIT: ipak nije, viđen Tesla u Leskovcu.
 
Izgleda da je išla organizovana Komtrejdova tura za Đevđeliju ili Solun. U sastavu je bio i bife i restoran, koji su isto specijalno oprani za ovu priliku. Navodno se po povratku skidaju Tesla folije i vagon vraća u prvobitni izgled...
 
Do kada je naša železnica po brzini i urednosti vagona držala koliko-toliko korak sa svetom? Je l' 90-ih sve brzo počelo da propada, ili je to krenulo ranije?
 
Деведесетих је систем доживео слом, а ни пре тога није улагано колико је требало - јесте барем у одржавање, и ипак смо имали пристојне возове.
Ипак, кад се сетим, рецимо, главне грчке пруге, на којој деведесетих није било ни светлосних сигнала, схватим колико смо времена заправо пропустили у последње две деценије.
 
Meni ovako laički izgleda kao da je železnica namerno uništavana i zanemarena, da bi drumski prevoznici mogli da razvijaju posao.
 
Као и све што је уништавано у овој држави из туђих интереса. Сада пола тих превозника који су доживели експанзију 60их и 70их нигде нема, аутобуси им исечени у старо гвожђе, гараже такође.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=477935#p477935:2a3fdce9 je napisao(la):
WLABmz » Пет Сеп 15, 2017 4:13 pm[/url]":2a3fdce9]Pa ne vidim da bi postojao neki značajan problem i da je danas pruga na projektovanom stanju. U pitanju je planinska pruga na jednom od najsloženijih terena u Evropi i kao takva projektovane brzine od 80-120 km/h su sasvim zadovoljavajuće. Ne zaboravi da je i OBB svoj Tauernbahn modernizovao za "samo" 120 km/h. Dakle, bilo kakvo sređivanje trase za veće brzine bi koštalo, a ne bi moglo da vrati novac. Da je nama sada projektovano stanje na barskoj pruzi, da smo Norveška, da imamo novca na pretek, pa da razmišljamo u peglanju krivina zarad većih brzina. Da se ne lažemo, znajući prilike u Srbiji biće neviđen uspeh samo da se pruga dovede u projektovano stanje. Ne treba zaboraviti da pruga Beograd - Bar nikad nije čak ni u potpunosti završena po projektu. Fale mnoge ukrsnice, potporni zidovi itd...
А моје питање је: на којим деоницама је пруга пројектована за 120 km/h? :)
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=481520#p481520:2pfb6fyj je napisao(la):
Vox91 » 29 Sep 2017 11:40 pm[/url]":2pfb6fyj]Meni ovako laički izgleda kao da je železnica namerno uništavana i zanemarena, da bi drumski prevoznici mogli da razvijaju posao.
Dovoljno je reći da je Mišković vlasnik Niš ekspresa.
 
Pa eto, nije bilo teško provaliti što su železnice uništene-njih tada nisu mogli da privatizuju, a bus prevoznike su mogli i eto kako se štite interesi tajkuna, a koga briga za narod. Zato se i pored nove dvokolosečne pruge ne uspostavlja ni Bg voz do Pančeva makar na pola sata, jer se štiti ATP Pančevo. Pa čemu onda nova pruga? Čudi me da su dozvolili i lcc letove do Niša-pa to je sad veliki gubitak za Miška, sad će gastosi da putuju avionom.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=481901#p481901:1bofa4rb je napisao(la):
Jevrem94 » Pon Okt 02, 2017 1:13 am[/url]":1bofa4rb]
А моје питање је: на којим деоницама је пруга пројектована за 120 km/h? :)

Lazarevac - Valjevo i Podgorica - Zeta (osim jedne krivine za 100 km/h), mada mislim da se u praksi nikada preko 100 km/h nije išlo.
 
Не знам о чему ви причате. Железнице су системски запостављане и у време СФРЈ и тад су настали највећи аутобуски превозници. Осим пруге БГ-БАР (била планирана још у време краљевине) никаквих већих железничких захвата није било у тој држави. Једино су електрофиковали добар део мреже.
 
Није баш ни мало пруга Београд - Бар, једно три милијарде долара у данашњим парама. Уз недостатак солидарности Словеније, Хрватске...

Елем, приоритет у СФРЈ-републикама (јединствене железнице нису постојале у тој конфедерацији, што им је такође штетило) је имала путна мрежа, мада, да се путовало возом - јесте.

Из разговора са старим стручњацима ЖС (сада већ одавно у пензији), чуо сам да они сматрају како је железница после рата доживела три удара:

1) изградња Аутопута братства и јединства: железница је бесплатно превозила људство и метеријал, и израубовала пруге и опрему. Класичан пример лоше стране економије омладинских радних акција (ОРА);

2) Тржишна реформа Кире глигорова из 1965. је доследно примењена и на железницу и престала је финансијска подршка државе;

3) Санкције и економски слом деведесетих.

Наравно, треба додати и потпуно неразумевање железнице од власти у периоду 2000. до данас. Поређења ради, и у приватној Миловој држави однос према железници је много бољи него у Србији.
 
Kad se sve sabere najveća destrukcija železnice je bila u vreme žutih. Planski i sistemski su uništene hiljade voznih sredstava, zaposlene stotine partijskih parazita, infrastruktura zaposavljena, a i tamo gde se nešto kao radilo to k..cu nije valjalo, npr obnova BB oko Bele Reke i Barajeva 2005. I u Vučićevoj privatnoj državi se više radi na železnice nego kod žutih. Milova država je bastion slobode za ovaj naš gulag.
 
Vrh