Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]

[orjen]

Takva lokacija bila je u diskusiji - juznije prema Sajmu - problem je Banatska veza i tunel. Vracarski tunel od kote 97,60 ide praktcno vodoravno do Vukovog spomenika. Tek od VS tunel ima neznatni nagib i pada prema Pancevackom mostu za oko nekih 2 m (citam iz donjeg transekta) - kote 95 m. Ako uzmemo kotu od 95 kao validnu za Pancevac, onda bi tunel sa Savskog amfiteatra imao uspon ali zbog konfiguracije terena (Beogradski greben je njavisi od poteza Terazije - Slavije - Vukov spomenik) i padine prema Dunavu trasa bi bila problematicna. Pogotovo sto nebi imao da prati neke transverzalne ulice nego bi kosio kako gde ispod gradevina. Vracarski tunel je po meni kljuc zbog cega je Prokop thenolosko nenadmasiva lokacija. Ovo bi vec odpalo da su se odlucili za Autokomandu, sve planove su predvidali da bi pruga onda kruzila okolo istocnog dela grada a nikako transverzalno.

 

[Дошљак]

Боље да је Вук направљен као главна станица.

 

[Navip]

Nova ekonomija: Firme se useljavaju se na Prokop i pored nedovoljne bezbednosti - Vreme

Telekom Srbija i Dunav osiguranje troše državni novac da bi kupile nekretnine na Prokopu.

vreme.com

 

[orjen]

Stubovi spaju u esteticne elemente arhitekture - nisu samo stukturalne prirode. Zeleznicke stanice cesto imaju takvih elemenata. Zadnjih decenija arhtitekti sve vise izbegavaju da ih koriste. A ponekad onako da stanice izgledaju nezanimljive.

Primeri stubova elemente arhitekture su Moskovskom metrou, ali i drugde. Tri primera su npr. Prokop, Stutgart 21 i Wien HBF.

Kritike da stubove nisu radeni kao arhitektonski elementi se pojavluje u strucnoj kritic za stanicu Wien Hauptbahnhof.

Arhitekti su delimicno smatrali resenje neinventivno, sa velikom razmakom izmedu nosecih stubova i na racun neupecatljive sturkture.

Drugo je sa Stutgart 21, sa stubovima kao nosioci svoda 8 do 12 m visine i 36 m sirine.

Zbog arhitekturne kritike Wien Hauptbahnhof,sa strane austrijskih arhitekta po otvaranju stanice, mislim da mozemo razmatrati koliko su na Prokopu estetski.
Ima ih 360, 60 u paru po peronu. Dosta su zanimljiv element, pogotovo ka stanica nije ortogonalna nego savijena.
No ima razlicitih utisaka. Visina od koloseka do plafona u Prokopu je 8 m.

Ovde imamo Stutgart 21 - stubovi imaju otvore - ukupno ima 28 stubova

Katedrala Notre Dame u Parisu

U nastavku dva kriticke tekstove o Wien Hauptbahnhof - obe u casopisima arhitekture.

Nek svako za sebe zakljuci sta je sada uspesnije - masivne i tektonske stubove Prokopa ili ove nogavice u Becu.

Moskva

 

[Дошљак]

Колико промашаја има овај пројекат - пешачки лоше повезана локација, станица на кривини, што је опасно, лоша интеграција са широм и ужом околином (аутопут, булевар Војводе Путника, булевар кнеза Александра, Клинички центар, Мостар), отказан метро, очајан јавни превоз, сама реализација пројекта неоправдано развучена и све исцепкано на мноштво фаза и подфаза.

 

[orjen]

Koji je pomerio ceo jedan grad sa oslobodanjem savskog priobalje a uveo je zatim svetske poznate real estate kompanije.

Koji drugi grad na Balkanu je dobio S-Bahn? U prave S-Bahn se racunaju ne one po imenu nego koji idu kroz sam centar grada.
U Nemackoj takvih ima samo 5: Berlin, Minhen, Hamburg, Stutgart i Frankfurt. Prokop je uneo velike promene, vece nego sto ce metro uraditi.
Commuter train arriving in Prokop

Commuter train leaving Prokop

 

[vucko]

Podvlačim da lokacija nije toliko loša koliko nedostaje transverzala preko autoputa i neka brza linija do Slavije kao i metro gde se niko ne bi bunio na vezu ako bi za 3 stanice bio na Trgu republike. Problem je što je Prokop megalomanski projekat koji nikako da se završi.

 

[Navip]

Koji drugi grad na Balkanu je dobio S-Bahn? U prave S-Bahn se racunaju ne one po imenu nego koji idu kroz sam centar grada.
U Nemackoj takvih ima samo 5: Berlin, Minhen, Hamburg, Stutgart i Frankfurt. Prokop je uneo velike promene, vece nego sto ce metro uraditi.

Nije istina da samo 5 gradova u Nemackoj ima S Bahn.

 

[Дошљак]

Позиција је превише периферна да би била главна и да би опслуживала центар града. Боље да су код Вука урадили пролазну станицу са више перона и колосека, а да сви возови терминирају на Карабурми.

 

[orjen]

Ako posmatramo Evropu i Severnu Ameriku prave S- Bahnen imamo samo u Nemackoj, Spaniji, Russiji, Zirih u Svajcarskoj svi ostali imaju regionalne vozove koji ne i duplirali metro sisteme kroz centrove gradova kao sto to cine S-Bahn.

Nije istina da samo 5 gradova u Nemackoj ima S Bahn.

Strogu definiciju sta DB smatra sta je S-Bahn daje Ingulf Leuschel - menadzer DB i ekspert za Zeleznice Nemacke u predavanju u Tehnickom muzeju Minhen 2025 (Deutsches Museum München). Definiciju sta je S-Bahn i zasto mnogi gradovi imenuju istom imenom sto po sustini nije je od 24:40. Daje tu imena tih gradova i objasnjene da nije samo tustina nazvati S-Bahn ako ne opsluzuje grad poput metro u sopstvenom tunelom u centru. Ziveo sam u Kelnu, Berlinu i Minhenu. Keln po imenu ima S-Bahn ali nema ga nigde u centru nego ide po istim trasama kao ICE po obodu grada samo sto staje na stajalistima. Isto Diseldorf. Beograd ima stajalista u tunelu koji je po definiciji S-Bahn sto je u centru grada. U manjem ali sustinskom obliku kao Minhen. Bio sam jednom sa nemcom iz Minhena na kongresu u SANU, izasli na Vukovom Spomeniku. Cudio se da ima takvo stajaliste Beovoza u Srbiji.

 

[Delija]

Koji je pomerio ceo jedan grad sa oslobodanjem savskog priobalje a uveo je zatim svetske poznate real estate kompanije.

Ето га! Сад разумем зашто си одушевљен новим чвором - Ти не познајеш овај град нити разумеш како свет функционише и шта стоји иза овога.

 

[orjen]

Pa kazem sta je cinjenica, sto drugo da kazem?

 

[Дошљак]

Шта имамо ми као грађани од неких фенси пренадуваних стамбењака?

 

[orjen]

Nista, nemaju ni ljudi u razvijenijim gradovima koji su mnogo skuplji nego Beograd. Dok nisi miljoner sa nekretninama nemas nista. Normalna kirija u Minhenu je 1300 do 1700 Evra. U Berlinu placam 1300 Evra. Mislim da je Beograd stigao isti nivo ili se priblizio. Samo su ljudi u ex-socializmu mogli da kupe stanove za male novce sto na zapadu nikad nije bilo pa nema ni mnogo vlasnika. U Beogradu druga prica - ko se obezbedio, obezbedio se.

 

[orjen]

Шта имамо ми као грађани од неких фенси пренадуваних стамбењака?

Drzavljani ex-Yuge uvek gledaju sopstveni oportunisticki interes - nikad drustveni ili drzavni. Tako da se na Balkanu iz inata izbegava placanje poreza, vracanje drzavo ulozenih novca u zdravstvo i druga socialna davanja (npr. mirovina). Ove stambenjake gradu i drustvu barem donesu poreske prihode, naplacuje se nadoknade za izgradenu infrastrukture, dolazi priliv deviza itd. Prilicno sam zatecen nekim misljena stanovnistva Srbiji koji smatraju da drzava treba da da, a ne da li su radili da bi dobili. Zato i nema bezkucnjika na Balkanu ali ima ih u Americi vise nego sto Srbija ima stanovnika.

 

[Прле]

И ту долазимо до суштине, тј сржи проблема.

Актуелна политичка ЕлИтА Србије гура у западни модел битисања - где коропарције имају све, а обичан народ ништа.
Модерна Србија је из многовековне окупације изашла са друима иделаима који су се и тада, а колико видим и сада, косили са доминантним друштвено-економским моделом.

Зашто је Србија тако лако оставила монархију као систем државног уређења, иако смо по свему управо такав народ тесан за такав вид власти? Па зато што су комунисти на сва звона, као мантру понављали оно што је српском народу било најважније: слобода, једнакост, правда. Дакле, комунисти су узрпирали тај термин, и често се то поглрешно њима приписује, као једној могућој политичкој струји која је способна да такве идеале спроведе у живот. Како је историја показала, комунисити то углавном нису могли.

Власт сада активно насађује неке нама туђе навике (нећу рећи ни идеале, јер то што прокламује као демократија, у бити је еуфемизам и прикривање корпоративизма и глобализма а као коначан циљ одвођење у то исто ропство из кога смо пре двеста година са великим жртвама изашли).

Тако да сада имамо на делу узурпирање ЈАВНЕ имовине тј добра како би УСКИ круг тј групације око власте могле да приберу велики профит. За узврат, за јавну употребну не остаје ништа или готово ништа. Чак ако нешто и има номинално такву намену, то сигурно неће да користи широк круг људи, већ само одређене подгрупације које опет, користе власти тј елити (Конкретно мислим нда ложионицу)

 

[Navip]

Definiciju sta je S-Bahn i zasto mnogi gradovi imenuju istom imenom sto po sustini nije je od 24:40. Daje tu imena tih gradova i objasnjene da nije samo tustina nazvati S-Bahn ako ne opsluzuje grad poput metro u sopstvenom tunelom u centru. Ziveo sam u Kelnu, Berlinu i Minhenu. Keln po imenu ima S-Bahn ali nema ga nigde u centru nego ide po istim trasama kao ICE po obodu grada samo sto staje na stajalistima. Isto Diseldorf. Beograd ima stajalista u tunelu koji je po definiciji S-Bahn sto je u centru grada. U manjem ali sustinskom obliku kao Minhen. Bio sam jednom sa nemcom iz Minhena na kongresu u SANU, izasli na Vukovom Spomeniku. Cudio se da ima takvo stajaliste Beovoza u Srbiji.

S Bahn je gradska zeleznica i nema veze sa tunelima. Nije istina da u Kelnu i Dizeldorfu S Bahn ne vozi po centru, vec staje na manjem broju stanica.
Beograd ima dobre uslove za gradsku železnicu, ali ih slabo koristi.

 

[roger34]

Ne znam za definicije, ali znam da sam u svakom evropskom gradu (a dosta sam ih obišao) iz voza (kojim sam stigao iz dugog većeg grada ili čak druge države) peške moga da obiđem par znamenitosti i stignem do nekoliko hotela (i naravno izbegavam one najbliže), biram između nekoliko restorana… i uvek ima metro ako grad ima metro.

 

[orjen]

S Bahn je gradska zeleznica i nema veze sa tunelima. Nije istina da u Kelnu i Dizeldorfu S Bahn ne vozi po centru, vec staje na manjem broju stanica.
Beograd ima dobre uslove za gradsku železnicu, ali ih slabo koristi.

Ovo je sam argumentacija koju Leuschel izjavluje. On smatra definiciju uze nego sto to rade manje gradske zajednice. Po njemu je S-Bahn poseban sistem sa slicnoscom sa metroom koji opsluzuje centar gradova. To ili tunelom ili vijaduktom. S-Bahn je svakako nastao u Berlinu sa gradskom zeleznicom na vijaduktu. U Minhenu su poceli 1936 sa iskopavanjem tunela za S-Bahn koji je zaustavljen 1941. A kasnije koriscen za metro. Tek za Olimpijadu 1972 je graden dupli sistem S-Bahn i U-Bahn. Prvi sa jednom tunelom ispod starog dela grada. Gradska zeleznica. Mislim da ta uza definicja dobro karakterizira one primarne sisteme vecih gradova.

 

[Navip]

Ovo je sam argumentacija koju Leuschel izjavluje. On smatra definiciju uze nego sto to rade manje gradske zajednice. Po njemu je S-Bahn poseban sistem sa slicnoscom sa metroom koji opsluzuje centar gradova. To ili tunelom ili vijaduktom. S-Bahn je svakako nastao u Berlinu sa gradskom zeleznicom na vijaduktu. U Minhenu su poceli 1936 sa iskopavanjem tunela za S-Bahn koji je zaustavljen 1941. A kasnije koriscen za metro. Tek za Olimpijadu 1972 je graden dupli sistem S-Bahn i U-Bahn. Prvi sa jednom tunelom ispod starog dela grada. Gradska zeleznica. Mislim da ta uza definicja dobro karakterizira one primarne sisteme vecih gradova.

Paradoks. Ako već imaš metro, šta će ti dupli. Cilj es bana je da poveže centar sa okolnom mestima. Ako već spominješ da si živeo u Kelnu, on ima jedan od najgorih metroa u Evropi I solidan S Bahn.

 

[Дошљак]

Drzavljani ex-Yuge uvek gledaju sopstveni oportunisticki interes - nikad drustveni ili drzavni. Tako da se na Balkanu iz inata izbegava placanje poreza, vracanje drzavo ulozenih novca u zdravstvo i druga socialna davanja (npr. mirovina). Ove stambenjake gradu i drustvu barem donesu poreske prihode, naplacuje se nadoknade za izgradenu infrastrukture, dolazi priliv deviza itd. Prilicno sam zatecen nekim misljena stanovnistva Srbiji koji smatraju da drzava treba da da, a ne da li su radili da bi dobili. Zato i nema bezkucnjika na Balkanu ali ima ih u Americi vise nego sto Srbija ima stanovnika.

Да ли држава треб да даје приватницима земљиште по своју штету, или треба да га прода по ценама земљишта на тржишту?

 

[roger34]

Ove stambenjake gradu i drustvu barem donesu poreske prihode, naplacuje se nadoknade za izgradenu infrastrukture, dolazi priliv deviza itd.

Koje tačno naknade se naplaćuju za izgrađenu infrastrukturu, kada su u pitanju ti konkretni stambenjaci?
Ja bih rekao da si životom u švabiji izgubio sposobnost da pojmiš razmere ex-YU lopovluka, pa zamišljaš javno-privatno partnerstvo kao mehanizam gde obe strane dobiju nešto, umesto mehanizam gde privatno pokrade javno i da kick-back političarima.

 

[hromoplast]

Koje tačno naknade se naplaćuju za izgrađenu infrastrukturu, kada su u pitanju ti konkretni stambenjaci?
Ja bih rekao da si životom u švabiji izgubio sposobnost da pojmiš razmere ex-YU lopovluka, pa zamišljaš javno-privatno partnerstvo kao mehanizam gde obe strane dobiju nešto, umesto mehanizam gde privatno pokrade javno i da kick-back političarima.

Da skrenem pažnju da je Infrastruktura železnice Srbije finansirala uklanjanje celokupne mreže iz priobalja svojim sredstvima. JPP nije dao ni dinara.

 

[Pendolino]

Боље да је Вук направљен као главна станица.

Ne mogu nigde da nađem referncu, ali znam priče da je glavna trebao da bude Karađorđev park, koja bi se radila cat&cover metodom, ispod parka, ali se zbog cene odustalo, a sadašnje stajlište je improvizovano u zoni rasputnice, tako što su ugrađene skretnice 40km/h umesto planiranih za 80km/h

Vuk i dalje ima potencijal, naravno.