Šta je novo?
Od:
Filteri

Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]

orjen je napisao(la):
Nesto sto je takode zanimljivo - pogledamo I peron - rampa je sasvim na kraju senjacke strane i jedina nije povezana sa pothodnikom. Gde ona u sustini vodi i cemu sluzi?
Pogledajte prilog 251218
Pogledajte prilog 251219
Kliknite za proširenje...
U donjem planu vidimo da rampa izlazi u profilu posle 15', znaci odma gde je krov ploce ili cak i metar u otvorenom. ova rampa je zato dostupna sa tehnickom putem preko prelaza perona. Teoretsko ovu rampu mogu da koriste i automobile.

Ovo je pogled sa senjacke strane pre nego sto je prvi peron izgraden.
Prokop_1_kolosek.jpg
 

Prilozi

  • Screenshot (1638).png
    Screenshot (1638).png
    996,8 KB · Pregleda: 45
Nema nikakvih najava. I. Peron je zahtevnijje od svih ostalih sto bi podrazumevao i zavrsetak i sluzbenih i tehnickih postrojenja, ulaz i vestibila kao i sta ce raditi sa metro kasetama.. Takode je lift do njega druge dimenzije. Nece samo uraditi kolosek nego i sve ostale prostorije u tom peronskom delu.
 
Што се "периферне позиције" Прокопа која се често овде провлачи тиче мислим да је једино што је нелогично њен назив, Београд Центар.
Мислим да би било боље и логичније да се зове Београд Исток а ЖС Нови Београд Београд Запад.
Иначе, не сматрам да је локација Прокопа периферија, напротив.
Читава идеја новог чвора и Прокопа као пропусне станице је да се поред градске железнице путницима у даљинском саобраћају омогући да до што више делова града могу да дођу возом, без потребе да долазе у центар уколико то није неопходно.
Не иду сви путници који дођу у Београд у строги центар града нити воз користе само Београђани који живе у строгом центру.
Чукарица и Раковица појединачно имају више становника од Савског венца, Старог града и Врачара заједно а Нови Београд је најмногољуднија општина.
Има много логике у томе да путници који долазе или одлазе нишком, барском и банатском пругом то могу да ураде и са Новог Београда или из Земуна.
Највећи проблем Прокопа није његова локација већ недостатак везе са бившим аутопутем као главном саобраћајном артеријом града, пошто се од планова за метро кроз Прокоп нажалост одустало.
Да бисмо могли да сагледамо и судимо о новом чвору и Прокопу мораћемо да сачекамо да буду заиста и завршени а железница и остали облици јавног превоза боље интегрисани.
Ту мислим и на Прокоп али и на станице Земун и Раковица.
 
CEBEP je napisao(la):
Да бисмо могли да сагледамо и судимо о новом чвору и Прокопу мораћемо да сачекамо да буду заиста и завршени а железница и остали облици јавног превоза боље интегрисани.
Kliknite za proširenje...
...што вероватно нећемо доживети.
 
CEBEP je napisao(la):
Да бисмо могли да сагледамо и судимо о новом чвору и Прокопу мораћемо да сачекамо да буду заиста и завршени а железница и остали облици јавног превоза боље интегрисани.
Kliknite za proširenje...
(y)
 
CEBEP je napisao(la):
Највећи проблем Прокопа није његова локација већ недостатак везе са бившим аутопутем као главном саобраћајном артеријом града, пошто се од планова за метро кроз Прокоп нажалост одустало.
Kliknite za proširenje...

Najveći problem je upravo to "odustajanje" (lako se ispravi sa normalnijim ljudima na vlasti) od metroa jer stanica po sadašnjem projektu je upravo i građena sa planom da metro bude glavna veza stanice sa centrom i ostatkom grada, a to je tako jer stanica jeste periferna u svakom smislu (ne znam kako su samo Čukarica i Rakovica bolje povezani sa Prokopom nego centar, bukvalno ni neka obližnja naselja nisu dobro povezana a kamoli dalja), posebno u poređenju sa starom GŽS u Savskoj.
 
Sama ideja postojanja nove glavne železničke stanice u Prokopu je vezana za:

1) neraskidivu vezu sa metro linijom koja bi u prvoj fazi skraćenom linijom povezivala NGŽS sa Dorćolom u kojem bi u centru grada imala konekciju na skraćenu perpendikularnu liniju (Vukov spomenik - Merkator), dok bi u drugoj fazi dobila produžetak ka Čukarici i produžetak perpendikularne linije (Ustanička - Zemun);
2) glavnu orijentaciju NGŽS ka autoputu, odnosno formiranje velikog staničnog trga između stanice i autoputa

Bez ostvarenja gorenavedenih uslova (ok je i prva faza pod 1)), železnička stanica Beograd Centar će ostati poluproizvod.
 
Зато главни проблем и јесте недостатак планиране везе са бившим аутопутем.
На тој северној страни у ствари и треба да се налази главни улаз и главно саобраћајно чвориште.
Пошто се од метроа нажалост одустало преостају БГ воз и аутобус.
Увођење нових/скретање постојећих/скраћивање постојећих аутобуских линија.
Непопуларно јер се би се скретањима времена продужила за 2 до 3 минута али са друге стране много више делова града добија директну везу са главном железничком станицом и пословним центром на плочи а Прокоп постаје много атрактивнија станица БГ воза.
 
Апсолутно се слажем да су Прокоп и бивши план метроа планиранирани као увезан и смислен систем и зато за одустајање у плановима и кажем - нажалост.
Није за утеху али пошто Београд нема ни метар метро линије и није сасвим извесно када и да ли ће добити метро то што Прокоп није повезан метроом, који не постоји, тренутно ни не може да са посматра као недостатак.
Док је тако треба гледати како извући што више од онога што постоји а касете оставити за нека боља времена.
Прокоп је са друге стране нераскидиви део новог чвора који јесте био неопходан из низа разлога а од свих могућих и реалних локација тренутна локација главне железничке станице је најоптималнија.
Да би могла да испуни улогу централне станице у чвору морала је да се налази на месту где се спајају три крака.
Тај услов је испуњен.
Да је померена на аутокоманду то би било проблематично из најмање два разлога.
- Врачарски и дедињски тунели морали би да иду другом трасом, били би дужи а сама станица и краци порушили би све што би им се нашло на путу пре него што би могли да зароне под земљу.
- Станица би се налазила у зони најпроблематичније и најзагушеније петље у држави а главна железничка станица би на ту и такву петљу довукла још више аутомобилског саобраћаја.
Тренутно најреалнија и најважнија ствар је повезати Прокоп са аутопутем и завршити северни улаз и фасаду.
То ће умногоме променити тренутно стање које објективно јесте лоше.
 
Poslednja izmena:
Pa i autoput je u zone Prokopa već u vrlo čestom zagušenju, i mislim da bi tu skretanje autobusa koštalo mnogo više od 2-3 minuta.
Za mene je veliki problem pozicije što onemogućava i pešačku difuziju, kako bi se putnci proširili na veći prostor sa kojega bi hvatali neki prevoz.
 
У зависности од доба дана, да, али скретање/подела појединих линија које пролазе поред Стека и преко Мостара на будући станични трг би поред директног повезивања железничке станице са готово свим деловима града донело и премештање дела преседања са Мостара на Прокоп.
Из угла пешака преседања на будућем станичном тргу Прокопа би у неким случејевима било повољније од Мостара и стајалишта на највећој аутомобилској петљи до којих се долази потходницима и степеницама.
Такође, требало би размислити и о продуженој траси кружне линије 36.
Смер А/Б
Прокоп - Савска - Карађорђева - Булевар војводе Бојовића - Дунавска - Жоржа Клемансоа - Француска - Теразије - Краља Милана - Булевар Ослобођења - Прокоп
На тај начин Прокоп би био директно повезан са готово свим најважнијих стајалишта у ужем центру а са друге стране проширењем Дунавске и реурбанизацијом Доњег Дорћола будући становници би добили везу са Тргом Републике, Пристаништем, Савским тргом и свим преседачким тачкама у граду.
 
Poslednja izmena:
Samo da ne diraju autobuske linije sa autoputa a što se ostalog tiče nek rade šta god oće. Taj projekat je prosto promašaj, i biće promašaj šta god mu se uradi, i to je to.

Može da se napravi pasarela pod blagim nagibom, sa eskalatorom, od Steka i od podnožja Tiršove 2, do ploče Prokopa.
GettyImages-628525972-5b0af1d4119fa80037f26e33.jpg


Ali naši su previše lenji i retardirani (i šrkti) za to, tako da teška priča i verovatno će na kraju ostati da se sa donje strane ide kroz ovaj sokak iz 19. veka i doba Jatagan male ili kako li su već zvali to brdo nekad.

Ipak je ovo zemlja slepila i nedovršenosti, pa kad već Prokop i Čvor nikad nisu i neće biti dovršeni i kompletni, glupo bi bilo da i prilaz njemu ne podeli istu sudbinu i ne ostane na nivou 19. veka.
 
Poslednja izmena:
dveipola je napisao(la):
Sama ideja postojanja nove glavne železničke stanice u Prokopu je vezana za:

1) neraskidivu vezu sa metro linijom koja bi u prvoj fazi skraćenom linijom povezivala NGŽS sa Dorćolom u kojem bi u centru grada imala konekciju na skraćenu perpendikularnu liniju (Vukov spomenik - Merkator), dok bi u drugoj fazi dobila produžetak ka Čukarici i produžetak perpendikularne linije (Ustanička - Zemun);
2) glavnu orijentaciju NGŽS ka autoputu, odnosno formiranje velikog staničnog trga između stanice i autoputa

Bez ostvarenja gorenavedenih uslova (ok je i prva faza pod 1)), železnička stanica Beograd Centar će ostati poluproizvod.
Kliknite za proširenje...
Za 1. bolje pogledaj projektnu dokumentaciju 1970ih ili projekt stanice Prokop 1975. Nije planirana stanica sa metro linkom. Prokop sa metro linkom je delo 1990ih tacnije razraden plan 1996-1999. tako da to ne stoi kako opisujes.
2. je validna konstantacija, ali takode je rekonstruisan projekt 1996-1999 koji je glavni ulaz tu predvideo.
 
Терањем путника и пешака да до аутобуских стајалишта пешаче и да се пењу по разним степеницама и пасарелама или гурањем у лифтове и на ескалаторе који често не раде или гурањем у потходнике људи се само одвраћају од коришћења железнице, било градске било даљинске и јавног превоза генерално.
Прокоп је због конфригурације терена морао да има више нивоа али кад је већ тако треба гледати како што више поједноставити и олакшати оно што је могуће и релативно једноставно.
 
Nije na Beograđanima, i to svakako ne na putnicima JGPa, da plaćaju i ispaštaju što je Prokop nepristupačan i promašen.

Pritom, donji prilaz Prokopu nije još ni završen niti doveden na nivo 20. veka, a već se priča o preusmeravanju autobusa sa autoputa, mahom zglobnih, da se zavlače tamo i okreću (pa onda nastavljaju dalje).

Čak još uvek nije rešeno ni pitanje plavljenja podvožnjaka ispod Prokopa, koji postane bara sa svakim jačim pljuskom a neprehodna prepreka sa svakom olujom sve dok ga mašinama ne ispumpaju.

Opet se sve radi naopako, čak i posle Prokopa.
 
orjen je napisao(la):
Za 1. bolje pogledaj projektnu dokumentaciju 1970ih ili projekt stanice Prokop 1975. Nije planirana stanica sa metro linkom. Prokop sa metro linkom je delo 1990ih tacnije razraden plan 1996-1999. tako da to ne stoi kako opisujes.
2. je validna konstantacija, ali takode je rekonstruisan projekt 1996-1999 koji je glavni ulaz tu predvideo.
Kliknite za proširenje...

Au brate, više i ti sa tvojom Prokop opsesijom...Još ćeš da nas ubeđuješ da metro i veza ka autoputu nisu planirani na Prokopu pre 1996.

Potpuno je nebitno arhitektonsko rešenje kojim si opsednut, nego to da je stanica Beograd Centar na tom mestu planirana isključivo kao deo saobraćajnog razvitka grada i nekadašnje države koji se nije desio, te je stanica sama po sebi ostala nedonošče.
 
dveipola je napisao(la):
Potpuno je nebitno arhitektonsko rešenje kojim si opsednut, nego to da je stanica Beograd Centar na tom mestu planirana isključivo kao deo saobraćajnog razvitka grada i nekadašnje države koji se nije desio, te je stanica sama po sebi ostala nedonošče.
Kliknite za proširenje...
Au brate, a ti bi mogao drugacije da isplaniras bilo koju stanicu sto znas kakva je buducnost. Hvala sto ima takve dalekovidne ljude, imas prednost pred celom covecanstvom ko gleda buducnost kroz tamu.
 
CEBEP je napisao(la):
Што се "периферне позиције" Прокопа која се често овде провлачи тиче мислим да је једино што је нелогично њен назив, Београд Центар.
Kliknite za proširenje...

али центар у имену никада није означавао географску позицију у граду, већ на централну позицију у Београдском железничком чвору. то је прежвакано на форуму стотитнама пута
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh