Sta sve znamo o statici Prokopa i sta znamo o onim puklim stubovima.
Prvo treba pogledati kakva je gradevina. I ako izgleda simetricna - Prokop nije sasvim simetrican.
1. Duzina gradevina je na senjackoj strani veca nego na dedinjskoj.
2. Razmak izmedu stubova variira od centralnih do spoljasnih.
3. Problem na stubovima je na 2 peronu.
Sta znamo o ispitivanju. Ima dve strucne radove - na provom iz 2002 je radio kao koator Stanko Brzic na drugom 2015 je Stanko Brzic jedini autor. Prvi clanak razmatra dinamicnu statiku u slucaju zemljotresa. Druga statiku postojeceg objekta sa dogradnjem na koti 105.
Pogledajte prilog 251216
U prvom clanku se konstatuje da bi gradevina zbog nesimetricnosti - nisu u pitanji stubovi nego dimenzije ploce u nivoima koje su razlicitih geometrija zbog specificnih otvora (stepenista, konvejeri, liftovi) i koji plocama jedne iznad drugedaju drugacije inercije i rotacijsku amplifikaciji.
Podvucem stubovi u slucaju zemljotresa (vidi dole da nije verovatnoca da je moguce) nisu kriticni, nego asimetrija ploce zbog razlicitih otvora u njoj. Sami autori podvucu da Beograd ne lezi na razjedu i samim tim se ne nalazi u neteoktonsko aktivnom podrucju a opasnost o zemljotresom nije data.
Taj rad je zato samo teoretskog znacenja u situaciji sa zamljotresom magnitude od 6 do 6.5 sto u Srbiji ima samo oko Kopaonika a takav bi pomerio strukturu stanica za oko 2 cm.
Drugi clanak racuna opterecenje ploce nadogradnjom. Konstantovano je da je ploca iznad VI perona nezadovljavajuca izradena - ne stubovi. Znaci tamo gde je sada glavni ulaz a gde i nema nekih ostecenja. Ostecenja su iznad II perona.
Da stanica nije simetricna izlazi iz arhitektonskog plana. 15 lamele su na Senjackoj, 14 na Dedinjskom potezu.
Pogledajte prilog 251217
Razmak izmedu stubova na I peronu je od 0 do 1' i 1 21,6 m od 1 do 2 i 1' do 2' 23,75 m od 2 do 3 i 2' do 3' 22,7 m itd. Izmedu udaljenim 8 stuba na senjackoj i 10 na dedinjskoj strani je razmak 12,90 m. Razmaki se smanuju od 0 do 7' a od 7' do 15' je ista duzina. Razmaki na dedinjskoj strani se smanuju od 0 do 5 a od 5 do 14 su isti. Najsiri je izmedu 1 i 2 i 1' i 2' (23,75 m).
Ukupna duzina je od 0 do 15' 229,6 m i od 0 do 14 215,35 m. Senjacka strana je oko 14 m duza sto je jedan red stubova. Ploca na I peronu ima 450 m duzine. Sirina ploce je 108,1 m.
Zavijenost stanice nije neuobicajna - Berlin HBF i Keln HBF su jos jace zavijeni - nesto sto ne treba kritikovati.
