Ево шта човек може у 10 минута да констатује, кад рецимо први пут дође на станицу и то колима да чека некога, не рачунајући лош назив и чињенице да је пројекат незавршен, рецимо да је то знао пре него што је дошао на станицу.
1. Кад стиже до станице тешко је уопште закључити да си стигао до нечега што не назива железничком станицом, а камоли главној железничкој станици у главном граду.
2. ...
Ova prva stavka je zaista "upečatljiva" ako se stavite u kožu nekoga ko je prvi put u Beogradu, a nema ni automobil ni pare za taksi. Pa je u stvari je još gore. Ne samo da nisu u stanju da shvate su stigli do NEČEGA što se naziva železničkom stanicom, nego nisu u stanju da shvate da su stigli do BILO ČEGA. Uglavnom misle da su ih prevarili oni koji su im rekli da dođu u ovu pustahiju. Da su žrtva praktične šale. Jer se sa nekih tačaka sasvim bukvalno ne vidi baš NIŠTA sem par stambenih solitera i udaljenog horizonta grada, nikakav objekat, samo praznina. Pomisao da su umesto železničke stanice stigli do samoposluge ili pošte bi maltene bila napredak u odnosu na ovo. Ove slike su dosta stare, pa se sada možda nešto promenilo, ali evo kako je bilo.
Opterećeni gomilom prtljaga, ili malom decom, ili jednim i drugim, lepo siđete na ovoj stanici GSP-a ("Ortopedski zavod"), jer vam je rečeno da je to najbliže kad su ove GSP linije u pitanju.
Odavde se ne vidi apsolutno ništa što iole liči na bilo kakvu poslovnu zgradu. Čak i ako zbog nekog neobašnjivog poriva krenete u suprotnom smeru od geogafskog smera u kome se ustvari nalazi stanica Prokop, videćete samo ovo:
Prokop je nevidljiv jer mu je najviši vrh ispod nivoa terena. Desno je šuma gusto-mračnog izgleda, napred je par stambenih solitera, levo je udaljena panorama grada. I nema NIČEG DRUGOG. Sa same bus stanice, pravo napred, Prokop se vidi još manje. Prosto nema šanse da se snađete ako nigde nema izglednog cilja, a za početak ne znate ni u koju bi tačno stranu sveta odatle trebalo gledati, tražeći potom put dotle. Ne može se tražiti puteljak za nigde. Previše je depresivno.
Trik je naravno da ugledate mali znak "Beograd Centar" (koji vas prividno upućuje u šumu pošto skretanje i podvožnjak sakriva horzont ako ste iole dalje od znaka), ali će 99% onih koji ga uoče i pročitaju zaključiti da je to putokaz ka centru grada, putokaz koji je tamo gde nema ničega očigledno više nego potreban i logičan, pa svakako ne nešto što oni traže. Doduše postoji nacrtana mala lokomotiva, ali morate biti vrlo blizu da bi ste prepoznali šta je to.
Pretpostavljam da su od vremena kad je ovo snimljeno postavljeni uočljiviji putokazi, ali ako u okolini i dalje nema ničega što se uopšte izdiže iznad nivoa tla, znatan procenat onih koji su prvi put u Beogradu će imati prilične teškoće i vrlo neprijatno iskustvo.