Не прави се наиван, да ниси разумео моју поруку "да се разуме штетност по регионални развој локацијских промашаја при пројектовању железнице, довољна је здрава сељачка памет". Подсетићу те на чланак који си тражио да ти напишем везано за Прокоп 2011.године, на који ниси имао примедби, али си до даљњег одложио објављивање истог. Ево дела истог, у којем се помињу аргументи, које понављамо Пантограф, Рио, Спацио и још неколико форумаша.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=360872#p360872:14kqzths je napisao(la):Igor » 02 Dec 2015 06:50 pm[/url]":14kqzths]Posle mog pitanja odakle ta racunica dobio sam sve samo ne odgovor vec pricu o ciri.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=360492#p360492:14kqzths je napisao(la):Karlo del Ponte » 29 Nov 2015 11:57 pm[/url]":14kqzths]За то је довољна здрава сељачка памет, као код оног полуписменог сељака из Мале Моштанице, који тврди да је некадашњи Ћира супериорно решење у односу на ГСП и Ласту заједно! Тај исти полуписмени сељак је поигравање са локацијом Ћирине станице у Београду препознао као почетак краја, не само Ћире, него и свог родног места.Igor":14kqzths je napisao(la):Odakle ti ta racunica tj mogu reci pretpostavka?
Уз мало више претраживања, долази се до независне студије, која је доказала да ће Прокоп бити мало коришћен. Наручио ју је Тригранит, и показала је да би Прокоп имао 5.000, а не 40.000 путника, како им је представљено на конкурсу.... Треба ли по ко зна који пут вадити раније изнете чињенице, које се на овом форуму углавном нису доводиле у питање до прошле године?Коме је данас Прокоп најпотребнији?
По реду вожње 2011/2012. Београдски железнички чвор користило је дневно 15 пари међународних возова, и у летњој сезони још два пара. По реду вожње 2012/2013. остаје само осам пари међународних возова дневно, и још два пара преко лета. Брзих возова у унутрашњем саобраћају има толико да се могу избројати на прсте, а обични путнички возови су такви да њима путују само невољници и по неки љубитељ железнице, због несхватања њиховог економског, еколошког, енергетског и социјалног значаја и интереса локалних аутобуских монополиста. Кашњења возова су најчешће последица старих сигналних постројења, нечега што је јефтино у односу на сва остала средства на железници, а која је кључна компонента зашто је железница, као техничко решење, најпоузданији и најбезбеднији саобраћај. На међународном железничком коридору, већ годинама се стопирају пројекти који имају комплетну пројектну документацију, велику економску оправданост, и из иностранства одобрене повољне кредите, као пројекат капиталног ремонта и електрификације пруге Ниш – граница Бугарске.
Кувајт je одлучио да помогне завршетак Прокопа, и то само дела неопходног за пуну саобраћајну функцију, То је једна четвртина неопходних радова за завршетак, али је довољно да се уклоне сва постројења у околини садашње Главне железничке станице Београд, и било каква железничка веза са строгим центром Београда. За узврат, Кувајту је понуђено земљиште, које су заузимала саобраћајна постројења у такозваном "Савском амфитеатру". Док Лондон и Братислава улажу огромна средства у подземни сегмент железнице, како би је што више приближиле центру града и корисницима, планери у Србији траже атрактиван пословни простор у центру. Слично су хтели планери у Прагу, али их је револт корисника железнице натерао да одустану. Стога су, вероватно, планери у Србији одлучили да прво протерају кориснике, па онда да грабе скупоцено земљиште, без обзира на то што транспортни систем, као основа живота града, губи на функционалности. Од тренутних саобраћајно-индустријских садржаја на подручју које се популарно назива "Савски амфитетар", само око четвртина је стварно потребна за путнички саобраћај. Транспортни капацитет тих око 20 хектара потребних за железнички путнички саобраћај једнак је површини од око 400 градских хектара (четири километра квадратна) за кретање и паркирање аутомобила.
Сама позиција Прокопа је таква да је и од Сајма, и од Аутокоманде, и Мостарске петље, и Клиничког центра удаљен отприлике по километар. Већи број докторских дисертација из саобраћаја је одбрањен у свету на тему проблема последњег километра у јавном превозу. Висина перона станице је 27 метара изнад Аутопута, 27 метара испод Булевара кнеза Александра, а пројектом су као главне везе предвиђени Светосавски булевар и метро. Светосавски булевар са разлогом може изазвати жесток револт житеља Врачара, а о метроу већ деценијама многи Београђани само слушају и причају. Ако се неким чудом крене са градњом метроа, Прокоп истим неће бити повезан бар још деценију. Стога, померање железничке станице у Прокоп значило би трајно давање железницама, као техничком решењу, другоразредног значаја. Стога, постојање и старог и новог железничког чвора је благодет, коју доносиоци одлука не схватају, нити траже праве људе да им објасне. Постојање и коришћење оба чвора значи бољу опслугу економски, еколошки, енергетски, социјално и функционално најприхватљивијим транспортом.
Како тренутно ствари стоје, од Прокопа интерес имају само грабежљиви инвеститори, који у жељи за профитом не прихватају шири значај неког дела града, или неког транспортног система.
Скоро да нема ни јединице[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=361211#p361211:1rr9e1bl je napisao(la):Bulbulderac17 » 04 Дец 2015 11:54 pm[/url]":1rr9e1bl]
A di je sedmica...?
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=361188#p361188:1q1gcj9l je napisao(la):tzoran1 » Fri Dec 04, 2015 7:13 pm[/url]":1q1gcj9l]Mogli bi 24 umesto do Neimara da produze do Prokopa, isto vazi i za 46 koji treba provuci kroz Prokop, i recimo 55.
Дошљак":1q1gcj9l je napisao(la):Могли би мали милион нових линија да уведу (и онако се најављује реформа линија из корена) које би ишле преко Прокопа или би им Прокоп био терминус.
Uvezati ga na postojecu trolejbusku mrezu mozda moze da se izvede sa jos manje kontaktne mreze jer postoji most u Bulevaru Kralja A Karadjordjevica i trolebus bi isao ispod tog mosta pravo na Prokop.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=361243#p361243:3bte822p je napisao(la):Дошљак » Sat Dec 05, 2015 10:55 am[/url]":3bte822p]Tрамвај провући до Прокопа је мало скупља инвестиција, али зато увезати постојећу га на тролејбуску мрежу захтева само 600 метара нове контактне мреже која би се спровела од окретнице аутобуса 34 и у лаза у станицу до раскрснице код музеја 25. маја куда пролази тролејбуска траса од центра до Бањице. Тај подухват не захтева никакве нове саобраћајнице, пасареле, петље, већ само да се развуку жице, и одмах би могли да уведемо најмање 3 нове тролејбуске линије до Бањице, Звездаре и Студентског трга (Дорћола када се тај терминус измести) које би окреталe на Прокопу.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=361369#p361369:15bxsdtf je napisao(la):krchmar » 06 Dec 2015 10:32 am[/url]":15bxsdtf]Belogradjani, sve je to lepo, samo mi recite: Kako ja da se popnem do Bulevara Mihajla Pupina iz Prokopa? Hvala unapred.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=361374#p361374:3t8w5ki8 je napisao(la):JohnnyLee » Ned Dec 06, 2015 11:06 am[/url]":3t8w5ki8]спустиш се пешке до Мостаске петље и узмеш трамвај 13, или се спустиш до Аутокоманде и узмеш 9, па изађеш из обе линије код Ушћа