Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]

[Вожд]

Самая длинная троллейбусная линия в Европе находится в Крыму. Длина маршрута Симферополь-Ялта - 85 километров.

 

[Moravac]

Evo azurirane varijante sa stanicom kod Mostara i trasom izmedju stadiona JNA i pomocnog stadiona to jest na pola puta izmedju Humske i Zvecanske (morace Duff na komandi da strada)

Totalni OT

Deo tvog plana je već krenuo da se realizuje jer je DUFF "zatvoren do daljnjeg" :kafa:

 

[milos.tro]

izvor:beograd čvor

 

[arapski investitor]

jel oni to postavljaju sine na ona dva koloseka iznad kojih nije dovrsena ploca?

bice taman da teraju dizelke tuda, posto ocigledno nemaju nameru da prestanu, bar da ne prljaju stanicu.

 

[Mair]

Ne. Ti koloseci se neće raditi, nisu predviđeni tenderom.

 

[tripko]

Imam pitanje, da li su predvidjeni liftovi ili eskalatori za putnika ka peronima?
Jel nije lako pentrati i spustati se stepenicama sa prtljagom, nisam to opazio na slikama da to postoji.
Ako ih nema to je OGROMAN propust znam iz licnog iskusta putovao sam dosta vozom po evropi i to sa
dosta prtljaga uvek su bili prisutni eskalator ili lift.

 

[Karlo del Ponte]

Оба подходника испод перона имају дугачке стрме рампе ка перонима. До силаска на те рампе потребно је до 100 метара пешачења по перону. Са обзиром да ће већина возова бити кратки, и стајати на средини колосека, то неће бити баш погодно, јер у случају да се уложи још 150 и више милиона евра, како би станица стварно била прометна, путници који иду ка тим стрмим рампама ће се сударати са путницима који иду ка степеницама.

 

[medjutim]

ne mogu da se setim jesam li to beše ove pisao ili drugde..

Železnička stanica u Sijeni, u Italiji, nalazi se u podubokoj rupi u odnosu na grad, slično kao Prokop.

Da bi se došlo do najvećeg dela grada, menja se 4 ili 5 pokretnih stepenica, postavljenih sve jedne za drugim. Uz to, postoje i autobusi.

U gradu od pedesetak hiljada tako nešto je bilo neophodno. U milionskom gradu pitanje ne bi smelo da se postavlja.

 

[gzthe]

Tako je, pitanje ne bi smelo da se postavlja. Znaci nece biti, jer tako smo u mogucnosti. :mrgreen:

 

[Diogen]

Kvalitetni materijali u ovom centralnom delu, ali se čini da su podne ploče mogle biti deblje.

 

[RioBL]

ne mogu da se setim jesam li to beše ove pisao ili drugde..

Železnička stanica u Sijeni, u Italiji, nalazi se u podubokoj rupi u odnosu na grad, slično kao Prokop.

Da bi se došlo do najvećeg dela grada, menja se 4 ili 5 pokretnih stepenica, postavljenih sve jedne za drugim. Uz to, postoje i autobusi.

U gradu od pedesetak hiljada tako nešto je bilo neophodno. U milionskom gradu pitanje ne bi smelo da se postavlja.

Slazem se. Za Sijenu su te pokretne stepenice dobro i mozda jedino rjesenje. Medjutim, ima jedna bitna razlika izmedju slucaja Sijena i slucaja Beograd.

U Sijeni su te stepenice na pravcu kretanja pjesaka od stanice prema centru grada, dok bi u Prokopu, ako bi stepenice bile uz brdo prema stambenim zgradama iznad stanice, zapravo vodile suprotno od centra grada. Sluzile bi samo stanovnicima one 4 "mercedes zgrade" ili eventualno posjetiteljima "kuce cvijeca".

Prokopu treba pjesacki pravac na suprotnu stranu. Prema autoputu i petlji Gazela.

 

[Karlo del Ponte]

Када се писало о Сијени, први пут сам из "међутим" поста уопште сазнао за то место. Анализирао сам географску позицију и основне историјске податке, и утврдио да нема реалних услова да се пореди са Београдом. Можда једино, ако нам је то појам за развијеност, железница у Београду би требала имати 300.000 корисника дневно. То је немогуће без коришћења коридора централног дела Старог железничког чвора за масован шински путнички саобраћај.

Са тим покретним степеништем, цео град је на пешачкој дисанци од железнице. Док су Врачарски тунел и подземне станице у њему иоле визионарска решења (деценијама спутавана од стране политичара, што се наставља и данас), Прокоп је велика инвестиција ка губицима, чак и са најбољом добром вољом.

"Потреба за постојањем пролазне станице" је лош изговор, јер чеона станица Београд је више од једног века опслуживала трансконтиненталне возове економски успешно. Можда је требало размотрити неку технолошки модернију нову станицу, али не ван Круга двојке.

 

[spatiotecte]

"Потреба за постојањем пролазне станице" је лош изговор, јер чеона станица Београд је више од једног века опслуживала трансконтиненталне возове економски успешно. Можда је требало размотрити неку технолошки модернију нову станицу, али не ван Круга двојке.

+1
Karlo je totalno u pravu, Beograd Glavna je preko 100 godina uspesno obavljala ulogucentralne zelenicke stanice i potpuno je bilo neopravdano izgraditi Prokop umesto nje.
Mogle su sve te pare ulozene do sad u Prokop i tunele da se investiraju u modernizaciju Glavne pa cak i da se ona ukopa ili da bude na stubovima i tako ne remeti silazak grada na reku.

 

[medjutim]

Када се писало о Сијени, први пут сам из "међутим" поста уопште сазнао за то место. Анализирао сам географску позицију и основне историјске податке, и утврдио да нема реалних услова да се пореди са Београдом.

vidi se da ne gledaš košarku

elem, naravno da to što je u Sijeni dovoljno, nama ne može da bude dovoljno ni u kojoj kombinaciji, kod nas može da bude samo neophodan deo kompletnog rešenja..

 

[Igor]

Kvalitetni materijali u ovom centralnom delu, ali se čini da su podne ploče mogle biti deblje.

Kako je moglo ovo mi se cini jos i odlicno, posto u nekoj buducnosti sa stanicnom zgradom iznad nece biti ni toliko zadrzavanje putnika na peronima.

 

[RioBL]

Mogle su sve te pare ulozene do sad u Prokop i tunele da se investiraju u modernizaciju Glavne pa cak i da se ona ukopa ili da bude na stubovima i tako ne remeti silazak grada na reku.

Da. Ja cak mislim da i ako bi se nakon zavrsetka 1. faze, obustavila dalja ulaganja u Prokop i novac preusmjerio u druge elemente cvora, taj novac vise isplatio nego da se dalje ulaze u Prokop. Zabluda je ako se misli da "sad vise nema povratka" i da se projekat mora izgurati do kraja. Ne mora.
Jos nije kasno da se uradi korisna revizija projekta i odustane od daljeg sirenja Prokopa.

I stanica Beograd Glavna i stanica NBG imaju izgradjen i tramvajski pristup, i pjesacki pristup i izgradjeno neposredno okruzenje. Sve ono sto na Prokopu tek treba da se izgradi za visoku cijenu. Zar ne bi bilo pametno te faze ulaganja ustediti i novac prebaciti u unapredjenje stanica Beograd Glavna i NBG.

 

[medjutim]

Neke od stvari koje nam trebaju oko Prokopa, npr. tramvajska veza od Bigza do Autokomande, trebaju nam i bez Prokopa, a Maleško brdo će za 10 godina lako da postane neprepoznatljivo, samo ako se pokrene njegovo sređivanje; i bez Prokopa to je i dalje jedna od najbolje postavljenih neuređenih lokacija u gradu, i jedino je Savski Amfiteatar bliži centru, a tamo će nešto već svakako da krene, na ovaj ili onaj način.

Dakle, nije centar, ali lokacija je i dalje itekako atraktivna ako se preuredi. Samo što i dalje neće ni blizu moći da reši sve probleme..

 

[Mair]

@spatiotecte, @Karlo del Ponte

Čeone železničke stanice nemaju nikakvog saobraćajnog smisla za naše uslove jer mi nismo na obali nekog okeana mada bi I tamo bilo upitno praviti čeonu železničku stanicu, jer ima naselja duž obale okeana. Mislim da ne treba da spominjem princip rada tadašnjih lokomotiva i pogonsko gorivo ugalj. Tako da im tuneli nisu prijali tada. Dok za geografski reljef grada Beograda koji je pri tome na ušću dve reke ovo železničko saobraćajno rešenje sa ovom stanicom u prokopu sasvim je odgovarajuće.

 

[spatiotecte]

@spatiotecte, @Karlo del Ponte

Čeone železničke stanice nemaju nikakvog saobraćajnog smisla za naše uslove jer mi nismo na obali nekog okeana mada bi I tamo bilo upitno praviti čeonu železničku stanicu, jer ima naselja duž obale okeana. Mislim da ne treba da spominjem princip rada tadašnjih lokomotiva i pogonsko gorivo ugalj. Tako da im tuneli nisu prijali tada. Dok za geografski reljef grada Beograda koji je pri tome na ušću dve reke ovo železničko saobraćajno rešenje sa ovom stanicom u prokopu sasvim je odgovarajuće.

Da li su Pariz, Bec, Budimpesta, Milano, Moskva, Rim, Solun, Bukurest..... na obali nekog okeana?
Svi ti gradovi imaju ceone stanice i ne fali im nista, sto bi Beograd bio drugaciji.
Slozicu se sa Karlom, argument da Beogradu treba prolazna stanica po svaku cenu ne pije vodu.

 

[arapski investitor]

prokop blizi centru grada bio bi savrseno resenje, da se uradi u ovom stilu http://hauptbahnhofcity.wien/en/explore/indoor-map/
prokop malo dalje od centra, dobro povezan drugim vidovima saobracaja sa istim bio bi "next best thing"

kod nas se zeleznica koristi za bg-voz i eventualno put do 5 vecih gradova. na to dodati dva medjunarodna polaska dnevno sa po 2 vagona

dok se to ne promeni (red velicina decenija, dok zeleznica zaista ne zazivi), treba forsirati tranzit - da ne mora voz koji ide iz nisa do novog sada da se zavlaci pola sata u amfiteatar i okrece da bi 10 ljudi izaslo tu, vec da moze da stane na 2 minuta u prokopu. za studente i ljude koji rade u beogradu a zive van istog (i obrnuto) postoje novi beograd i vukov spomenik

 

[3eka]

Ne znam da li je ova ideja već spominjana, ali sad sam vozio bicikl tim krajem, pa sam malo zagledao i potpuno mi izvodljivo izgleda: kao brzo i jeftino, privremeno (ili trajno) rešenje saobraćajne nepovezanosti Prokopa - direktno povezivanje žičarom velikog kapaciteta, sa Mostarom i to npr. ovakvom trasom:

 

[medjutim]

Da li su Pariz, Bec, Budimpesta, Milano, Moskva, Rim, Solun, Bukurest..... na obali nekog okeana?
Svi ti gradovi imaju ceone stanice i ne fali im nista, sto bi Beograd bio drugaciji.
Slozicu se sa Karlom, argument da Beogradu treba prolazna stanica po svaku cenu ne pije vodu.

Milano ima dve čeone stanice ali ima i ukrštanja metro linija ispod obe čeone stanice, i gomilu drugih stanica po raznim delovima grada, i tunel ispod grada (Passante). Slična je priča i s Parizom.

Pa opet, ne misle svi isto.

Štutgart ima čeonu stanicu koju konvertuje u prolaznu.
Cirih ima čeonu stanicu koju pokušava da konvertuje u prolaznu.

No suštinska razlika između svih ovih mesta i Beograda je što je u svim mestima u kojima se čeona stanica menja prolaznom došlo do zagušenja postojećih kapaciteta, dok u Beogradu izmeštamo čvor za u dogledno vreme maksimalno par vozova na sat u bilo kom pravcu..

 

[spatiotecte]

^^ A BG Voz i Beovoz ce onda da zakrce taj novi cvor sa vozovima na svakih 5 minuta koji ce prolaziti kroz 3 kraka koji imaju samo 2 koloseka.

 

[medjutim]

Jedan krak još uvek nema gradski voz (i teško da će ga skorije imati), a drugi nema ozbiljnijeg međugradskog saobraćaja, osim tog voza. Ostaje krak ka Novom Beogradu.

Ako u sat vremena imamo 6 gradskih vozova + jedan ka Novom Sadu + jedan ka Šidu, rekao bih da i dalje nismo ispucali sav mogući kapacitet, a trenutno i 6 i 1 i 1 deluju kao utopija. Pogotovo što u dogledno vreme neće biti ni elektrifikacije dalje od Pančeva, a DMV ne može da uđe u tunel, pa ni s druge strane ne može da dođe do zakrčenja..

(da me ne shvatiš pogrešno, da se ja pitam zadržao bih kompletan stari čvor kao gradsku železnicu, samo hoću da kažem da nam je trenutno i jedan čvor predimenzioniran za ono što imamo)

 

[spatiotecte]

@Medjutim
Mislim da je Karlo vec pisao o kapacitetima pa bi mozda bilo dobro da on doda vise detalja u vezi kapaciteta novog cvora za taktnu gradsku zeleznicu + dalinski saobracaj.

Inace i ja se slazem sa tobom da bi bilo najpozeljnije zadrzati kompletan stari cvor koji moze da sluzi za gradsku zeleznicu. :kk: