Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]

[Karlo del Ponte]

Da li su Pariz, Bec, Budimpesta, Milano, Moskva, Rim, Solun, Bukurest..... na obali nekog okeana?
Svi ti gradovi imaju ceone stanice i ne fali im nista, sto bi Beograd bio drugaciji.
Slozicu se sa Karlom, argument da Beogradu treba prolazna stanica po svaku cenu ne pije vodu.

Milano ima dve čeone stanice ali ima i ukrštanja metro linija ispod obe čeone stanice, i gomilu drugih stanica po raznim delovima grada, i tunel ispod grada (Passante). Slična je priča i s Parizom.

Интересантна ствар баш за Милано је да је баш уз те две чеоне станице направљена најважнија пословна четврт у Италији, на месту онога што заузима 85% површина у Савском амфитеатру. При томе, железничке станице нису померене ни за милиметар!

А везано за капацитет, он доста зависи и од самих возних средстава. Већи је капацитет када иду само градски, или само интер-сити возови, него када иду помешано.

Да представим упрошћену мапу куда би требало имати градске железнице.

Ова мапа је узета са сајта bueker.net Предложене пруге и дуплирање колосека је означено црвеном бојом. Оно по чему мој предлог одступа од већине је нова пруга за велике брзине кроз Аеродром, преко јужног шпица Аде Циганлије, уместо 4 колосека од Прокопа до Пазове. Спољне колосеке из Прокопа на запад усмеравам ка Ади Циганлији, што не негира потребу за постојањем колосека и у смеру Савског трга из тог правца.

А ево и на мапи са Гугл Ерта.


А ово су прве три фреквентне линије, које је могуће имати у врло кратком року и са скромним средствима.

За приобаље је предложен ЛРТ у форми трамвај-воз.

 

[direktor]

CKD-KT4 sa gsp foruma

http://www.gspbeograd.net/viewtopic.php ... &start=560

plan povezivanja prokopa sa tramvajom iz 1977 monografija gsp

 

[RioBL]

Svakako da bi bila dobra stvar mogucnost pretvaranja trasa novog zeljeznickog cvora u dio gradske zeljeznice po ugledu na S-Bahn i izmjestanja brzih linija medjugradskog i medjunarodnog saobracaja na nove trase ali cini mi se da kako vrijeme odmice da su sve slabije sanse za takvo nesto.

Posljednja, cini mi se, dobra sansa da se ta dva saobracaja razdvoje je bila prilikom izgradnje mosta na Adi, gdje je umjesto planiranog tram/LRT/stagod moglo i trebalo planirati upravo IC trasu. Na taj nacin bi stanica NBG dobila na vaznosti i postala glavna stanica IC vozova a Prokop bi ostao stajaliste gradskog voza zajedno sa stanicama Karadjordjev Park, Vukov Spomenik i Tosin Bunar uz mogucnost dodavanja jos nekoliko stanica za BG voz ("S-Bahn"). Prosirenje dionice kroz NBG i Bezanijsku Kosu na cetiri kolosjeka ne bi bio skup poduhvat a dio uz Topciderku vec ima 4 kolosjeka.

S obzirom da je ova prilika propustena onda alternativa preko juznog kraja Ade postaje znacajnija ali ne bez slabih strana.
Mislim da je najveci problem s takvom trasom sto iskljucuje stanicu NBG a ukljucuje Prokop a snjom i sve druge probleme koje ta stanica nosi sa sobom. Nisam siguran ni koliko je izvodljiva veza Sajam-Prokop zbog velike visinske razlike koja bi se morala prevazilaziti nadvoznjacima, koji opet imaju uticaj na prostor u kom se smjestaju. Takodje, koliko je aerodrom bitan za IC trasu?

CKD-KT4 sa gsp foruma

Ovo je donekle slicno onom sto je Stf crtao, samo sto trasa ovde ide pored Radisson-a a Stf bi pored Bigza.
Po ovom planu tunel zapravo ne bi morao biti ovoliko dugacak. Tek toliko da prodje ispod bulevara Vojvode Putnika, pogotovo ako se ima u vidu da bi BIP mogao da se iseli. Poslije Prokopa su dva zanimljiva pravca. Stanica Karadjordjev Park i kruzni tok kod Autokomande. :roll:

U vezi s ovim zadnjim pada mi na pamet Krlhsrue model...Kakve su sanse da umjesto tramvaja kroz Prokop imamo tram-train?
Recimo, vozilo koje bi koristilo vracarski tunel i islo na relaciji Pancevo Most - Vukov Spomenik - Karadjordjev Park - Prokop - Petlja Mostar (izlaskom sa zeljeznickog sistema na Prokopu kroz tunel sa direktorovog plana iz 1977 i ulaskom u tramvajsku mrezu) - Savska Ulica - Beograd Glavna. Ova trasa bi mogla biti i kruzna.

EDIT:
otprilike ovako...

kombinovanjem postojecih zeljeznickih i tramvajskih kapaciteta dobio bi se servis koji bi bio efikasniji od obicnog tramvaja. tram-train.

 

[miki_ns]

E dakle svašta! Pa cela tramvajska mreža je na koloseku 1000mm, a železnica je na "normalnom" koloseku od 1435mm. Da ne spominjem da je napon kontaktne mreže tramvaja 600V DC, a železničke 25kV AC 50Hz. Pa iako postoje tram train sistemi koji imaju invertore da mogu raditi pod ovakvim naponskim režimima, mislim da nema onih koji bi na sve još imali i kolna postolja za prilagođenje na obe širine koloseka. Suštinski i dual-voltage i dual-gauge sistemi postoje, skupi su, ali postoje, ali mislim da niko nije na istom vozilu koristio oba rešenja, takvo vozilo mora da bi bilo urnebesno skupo. Da ne spominjem žurku koja bi nastala kada bi tramvaj koji je uži i niži pristao na stajalište Vukov spomenik. PA između njega i perona bi bilo dovoljno mesta da propadne par osoba, a na stranu što bi se skakalo na dole u tramvaj, i valjda vratolomno penjalo da se izađe iz njega. Ovo je nekad bila ozbiljna tema, ovo je cirkus.

 

[RioBL]

Hehe...nije mi namjera zaista da pravim cirkus ali "utopljenik se za slamku hvata".

Citava ideja oko jeftinog i jednostavnog tramvaja za Prokop je cirkusantska. Ne vidim onda razlog da "ne ispitamo" i alternativna rjesenja.

Tramvajski dio trase u ovom krugu je oko 3km duzine. Kakve su mogucnosti da se taj dio rekonstruise za upotrebu u sistemu tram-train?

EDIT:
mozda da malo pojasnim.
Ne mislim da nam treba vozilo koje bi bilo i dual guage i dual voltage. Potrebno je TRASU prilagoditi tako da u jednom svom dijelu mogu da ju koriste i postojeca vozila i novo vozilo.

 

[goxsys]

Hehe...nije mi namjera zaista da pravim cirkus ali "utopljenik se za slamku hvata".

Cela prica o dvokolosecnoj pruzi kroz savamalu,a vezano za ista slicno "S-bahn " -u je cista utopija.
Osim ako stvarno nisi zagovornik ideje da se postojeca glavna st. sa sve istom dvok. prugom ukopa u baru venecija tj. u reku Savu :shock:
Najdobronamernije ti zelim da "isplivas" na obalu sto pre.
Koridor postojece zel.mreze od PA mosta pa okolo do sadasnje BG Glavna iskoristiti za stari dobri i jednostavni tramvaj.Jednostavno,jeftino i realno. :kk:

 

[Пантограф]

"Утопија" - километар железничког тунела??

 

[milos.tro]

izvor:beograd čvor

 

[arapski investitor]

sta bi sa onim plavim dekorativnim osvetljenjem? ovo belo osvetljenje je jednom recju korektno. nista vise nista manje.

ona forumaska ideja da se u "brazde" na "plafonu" postavi led osvetljenje koje bi menjalo boju u zavisnosti od npr. destinacije ili vremena do polaska voza bi ovako monotonu stanicu ucinilo vrhunski zanimljivom mada se slazem da i ako zeleznice (infrastruktura) imaju te pare, prioritet su druge stvari

 

[zidar]

Sudeci po slikama prioritet je izgleda granit

 

[Homer Jay]

Koliko sam razumeo, ovaj otvor je za buduće eskalatore (pokretno stepenište) koji će jednog dana povezivati staničnu zgradu sa peronima:

 

[goxsys]

"Утопија" - километар железничког тунела??

Nacrtaj taj kilometar.

 

[milos.tro]

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=2MzgrVvhKl8[/youtube]

 

[Karlo del Ponte]

"Утопија" - километар железничког тунела??

Nacrtaj taj kilometar.

Апсолутно није важно да ли је километар или два. У Србији је до сада изграђено на стотине километара тунела, и то многи од њих без савремене опреме и данашњих тековина науке. Ако је целовита метро линија од 15 километара тунела са краја на крај града превелик залогај, пар километара тунела није. А уз само мало поштовања према струци од стране политичара, пројекат би био економски успешан. Уз нешто мало више поштовања струке, екстрапрофитерски за државу.

Наравно да је предуслов за то подземна станица Трг републике.

 

[milanche]

Direktore, hvala na ovom planu za tramvaj. Stvarno je dobar iz vise razloga. Pokriva najgusce naselje Cuburu, koje se jos izgradjuje i bice jos gusce i povezuje je sa centrom grada. Time se dopunjuje sa vec odavno definisanim metro koridorima. Drugo povezuje centar grada sa Prokopom, kao veca dvojka i pritom funkcionise kao LRT. Sjajno.

 

[goxsys]

"Утопија" - километар железничког тунела??

Nacrtaj taj kilometar.

[/quote]Апсолутно није важно да ли је километар или два.

Zbog tog kilometra sam pre izvesnog vremena od Vas g.Karlo dobio epitet partijskog bota
Vratimo se na pocetni polozaj.Kolega RIo BL je govorio ( a ja reagovao) o pruzi - oko Kalemegdana -a ne - kroz terazijsku gredu- sto nije bas isto.
Nije pitanje moze li se nego cemu..? zbog dva zel. stajalista lokalnog kataktera i jedno koje tek treba da izgradimo ,Trg republike ?!
Slazete se da sad ne ulazimo u cifre za ovo , samo bih molio da iznesete cifru za Vuk i tunel do PA mosta.
Da imamo a nemamo te pare,valjda bi trebalo da napravimo TPS Zemun i Resnik i sve sto jos fali da bi se normalizovao saobracaj.
Po Vama su most na Savi i bezanijski tunel koji bi doneli cetvorokolosecnu prugu nemoguca misija ( a napravili ih nasi ) ali tunel ispod nivoa reke Save pa penjanje ka trgu Republike itd macji kasalj koji cemo onako usput, samo da je drzava...samo?!
Steta je da Vase znanje i energiju a posedujete ih ,ocigledno , ne trosite sa malo vise ozbiljnosti.
P.S. Pruga do Obrenovca je 100% u crno , moja puna podrska.

 

[Karlo del Ponte]

"Утопија" - километар железничког тунела??

Nacrtaj taj kilometar.

Апсолутно није важно да ли је километар или два.

Zbog tog kilometra sam pre izvesnog vremena od Vas g.Karlo dobio epitet partijskog bota
Vratimo se na pocetni polozaj.
1) Kolega RIo BL je govorio ( a ja reagovao) o pruzi - oko Kalemegdana -a ne - kroz terazijsku gredu- sto nije bas isto.
Nije pitanje moze li se nego cemu..?
2) zbog dva zel. stajalista lokalnog kataktera i jedno koje tek treba da izgradimo ,
3) Trg republike ?! Slazete se da sad ne ulazimo u cifre za ovo , samo bih molio da iznesete cifru za Vuk i tunel do PA mosta.
4) Da imamo a nemamo te pare,valjda bi trebalo da napravimo TPS Zemun i Resnik i sve sto jos fali da bi se normalizovao saobracaj.
5) Po Vama su most na Savi i bezanijski tunel koji bi doneli cetvorokolosecnu prugu nemoguca misija ( a napravili ih nasi ) ali tunel ispod nivoa reke 6) Save pa penjanje ka trgu Republike itd macji kasalj koji cemo onako usput, samo da je drzava...samo?!
Steta je da Vase znanje i energiju a posedujete ih ,ocigledno , ne trosite sa malo vise ozbiljnosti.
P.S. Pruga do Obrenovca je 100% u crno , moja puna podrska.

Ајмо овако: Вероватно сам констатацију о партијском боту темељио на нечему, вероватно здушној одбрани концепта "Прокоп", и идеји како смо укидањем масовног шинског саобраћаја у близини највећих генератора путовања "ослобођени", (а заправо се заробљавамо у аутомобилском и аутобуском пи*вајзу). Да се види колико аутомобилски и аутобуски саобраћај функционише, довољно је прошетати се централним градским зонама, и имати неко основно знање о инфраструктурним пројектима. При томе, за разлику од железнице, у друмском саобраћају партијске директиве не сатиру техничко-организациони развој, који је предуслов за успех шинских система.

Да избегнем кроспостинг, идемо по тачкама:
1) Пруга око Калемегдана и тунел испод Трга републике су две варијанте једног истог концепта транспортне мреже кога карактеришу:
- Максимално коришћење постојећих железничких коридора
- Доградња нових, и дуплирање колосека ради обезбеђивања брзог и фреквентног превоза за целу околину
- Зона 1-1,5 километар око Круга двојке као зона ограниченог аутомобилског саобраћаја. Сам Круг двојке зона строго ограниченог друмског саобраћаја. Сваки од 9 кракова мреже мора имати најмање једну фреквентну директну линију до Круга двојке, што Врачарски тунел не може да прими.
- "Савски амфитетар" и "Дунавски амфитеатар", као зоне урбаног развоја, у наредних 10,20,50 година, и генератори путовања. Ако се на време обезбеди одговарајућа инфраструктура, долазимо до економски најповољнијег модела урбанизма усмереног на брзи масовни јавни превоз.
- Због максималног коришћења железничког чвора за брз масован превоз, свођење плана потребних метро линија на свега пар линија.
2) Чак и са пругом око Калемегдана, имамо 3 важне локације везане за градске садржаје: Савски трг, Бранков мост и Дунав станицу. Сама зона има перспективу огромног развоја градских садржаја, а инфраструктурна (и транспортна) веза масовним брзим шинским превозом је један од основних предуслова економске успешности масовне градње, и развоја садржаја.
3) Сам Вуков споменик је коштао 55милиона марака, што би при ревалоризацији данас било око 70-80 милиона евра. Мислим да би Трг републике требало градити знатно једноставније од Вука, али је састав тла на том месту знатно неповољнији. Сам Врачарски тунел би данас коштао око 70-80 милиона евра.
4) Сам ТПС Земун је финасијски ситан пројекат, и врло дуго нам ТПС Кијево неће требати. Концепт "Трамвај-воз" са трасом по површини у зони приобаља има велику предност у оквиру на остале варијанте (аутомобилско-аутобујски пи*вајз, Трг републике), баш зато што је јефтин, и могуће га је брзо реализовати (мање од 2 године од почетка инвестирања до пуштања у рад). Неколико милиона квадрата у приобаљу не могу без улагања у инфраструктуру реда цене неколико стотина милиона евра, па и преко милијарду, тако да "нема пара" не сме бити изговор. Сада о ризицима које смо преузели по уговору са УАЕ не бих на овој теми. Заправо, са обзиром на најмања улагања, "Трамвај-воз" облик брзе градске железнице је најмање ризичан начин да спасемо што се спасти може из неповољног уговора.
5) Дуплирање постојећих пруга новог БГ чвора губи смисао, када постоји читав низ исплативијих инвестиција. За транспортни систем је важно да буде систем, односно да има покривеност дестинација. Утолико, уколико можемо финансирати 10-15 километара инфраструктуре на вијадуктима и у тунелима, пре би требали то градити на новим правцима него старим.
6) Један део предложених тунела по варијанти Трг републике би био испод нивоа реке, али не испод исте. И сам Вуков споменик је испод нивоа Дунава, па то није суштинско што му је толико подигло цену. Само "пењање" ка Тргу републике није реално, па би на истом била дубина слична оној на Вуковом споменику. Уз сву високу цену, исплативом је чине чињеница да је у питању локација која данас генерише највише путовања у Београду, а без обзира шта се буде дешавало, биће међу прве три чак и у далекој будућности.

 

[JohnnyLee]

е, а је ли неко од вас читао ово? нешто се не сећам да смо икада овде коментарисали, а има му 5 година

6) Један део предложених тунела по варијанти Трг републике би био испод нивоа реке, али не испод исте. И сам Вуков споменик је испод нивоа Дунава, па то није суштинско што му је толико подигло цену. Само "пењање" ка Тргу републике није реално, па би на истом била дубина слична оној на Вуковом споменику. Уз сву високу цену, исплативом је чине чињеница да је у питању локација која данас генерише највише путовања у Београду, а без обзира шта се буде дешавало, биће међу прве три чак и у далекој будућности.

предложени изглед


средињши колосек (2) је за експрес линији до аеродрома

 

[RioBL]

...Kolega RIo BL je govorio ( a ja reagovao) o pruzi - oko Kalemegdana -a ne - kroz terazijsku gredu- sto nije bas isto.
Nije pitanje moze li se nego cemu..? zbog dva zel. stajalista lokalnog kataktera i jedno koje tek treba da izgradimo ,Trg republike ?!

Pa, ovako...
Ja sam pokusao da vidim kakve su mogcnosti razvoja sinskog sistema u centralnom gradskom podrucju grada Beograda, posebno u podrucju Savskog Amfiteatra.

S obzirom da se vec dugo najavljuje uklanjanje zeljeznicke infrastrukture iz savskog amfiteatra zanima me kakve su opcije u igri ako se tako nesto zaista desi. Ako je trenutno stanje u savskom amfiteatru sto se tice sinskih sistema ovako...

sta onda ostaje uklanjanjem zeljeznicke pruge i stanice Beograd Glavna?

Ostaju samo tramvajske trase sto nas onda dodvodi do izbora:
1. unaprijediti postojecu tramvajsku trasu u smislu povecanja kapaciteta, brzine, efikasnosti putnickog saobracaja
2. graditi potpuno novi sinski sistem. recimo metro

Posto smatram da prvo treba ispitati sve mogucnosti iskoristenja i unapredjenja postojece infrastrukture onda mislim i da je opcija 1 prva opcija koju treba iskoristiti.
U svijetu postoje modaliteti koji povezuju tramvajske i zeljeznicke sisteme. Kakve su mogucnosti da ih Beograd iskoristi?

Pada mi na pamet tram-train sistem (ili train-tram, kako god) koji bi koristio dio preostale zeljeznicke infrastrukture u Dunavskom amfiteatru i tunelom ju povezao sa tramvajskim trasama u savskom amfiteatru i na novom beogradu.

Cine mi se izglednim dvije linije koje bi iz pravca Banata, preko Pancevo mosta i Trga Republike vodila ka Novom Beogradu i Aerodromu (recimo) i preko Savskog trga, Mostara i Sajma do Obrenovca (recimo).

Sta je potrebno da se ovako nesto realizuje?
Recimo...
1. tram/train vozilo sa mogucnoscu napajanja preko tramvajskih i zeljeznickih sistema napajanja (dual-voltage)
2. tram/train vozilo za standardni kolosjek 1435mm, npr Bombardier Flexity Swift...

3. visokopodno ili niskopodno u zavisnosti od procjene
4. izmjenjena sinska infrastruktura u dijelu savskog amfiteatra i novog beograda dodavanjem sine za standardni kolosjek, npr...

Koje su prednosti tram/train sistema?
1. mogucnost povezivanja centra grada (Savski Trg, Trg Republike) direktno sa prigradskim mjestima i gradovima u okruzenju (Pancevo, Obrenovac, pa mozda i Indjija, Sabac, Smederevo)
2. mogucnost gradske voznje sa malim rastojanjem izmedju stanica
3. mogucnost brze voznje izvan grada na postojecoj zeljeznickoj infrastrukturi
4. mogucnost da se prebrode ogranicenja koja ce BG voz imati na trasama kroz Dedinjski tunel i NBG

Mogucnost da se ove dvije linije izvedu i oko Kalemegdana ne iskljucujem. Bile bi jeftinije ali mozda manje korisne u zavisnosti od urbanistickih planova za podrucje Donjeg Grada.Ne iskljucujem i mogucnost da se formiraju nove linije. Takodje, ne iskljucujem mogucnost da se Prokop preko mostara poveze u ovaj sistem.

Da dodam jos...
da ne iskljucujem mogucnost da se ovakav sistem razvija i u slucaju ostanka Beograd Glavne kao zeljeznickog terminusa.

 

[RioBL]

е, а је ли неко од вас читао ово? нешто се не сећам да смо икада овде коментарисали, а има му 5 година

Da, citao sam ja prije jedno mjesec-dva. Ima tu dosta zanimljivog materijala.
Potaknut ovom pricom o "Stutgart21" varijanti napravio sam i ja jedan "vizuelni eksperiment"...

Lijeva i desna slika nisu "prije i poslije". Na zalost, lijeva slika je Beograd a desna Keln!
Slike sam tako uredio da pokazuju situaciju u pogledu sa iste visine (u istoj razmjeri) a beogradsku sam okrenuo tako da je sjever dole.

Izmedju dviju slika ima dosta slicnosti koje pozivaju na razmisljanje. I ta slicnost nije samo prikazana ovim slikama vec je ona i sira ako se pogleda infrastruktura i geografsko urbani raspored u Kelnu. Samo ne znam koliko je ovakav ili slican razvoj situacije za Beograd pogodan sada, imajuci na umu projekat BNV? :roll:

 

[spatiotecte]

+1 Rio
Sjajno uporedjenje!
Ovo pokazuje da je bilo totalno moguce zadrzati Beograd glavnu a da ona ne remeti spustanje grada na reke.

 

[JohnnyLee]

мислим да то уопште није реално да се изгради, и то не због БнВ (реално до бола), већ што је гребен на који би избијала та пруга у потпуности изграђен и једноставно се нема где копати тунел, осим испод Немањине (и то између Сарајевске и Кнеза Милоша, тј. директ испред гумењаре). и оно што ми се не свиђа у његовом плану је излаз код Ветеринарског. може да изађе испод КЦ, па да уђе у постојеће метро сандуке испод Прокопа, па даље до Топчидера

 

[Karlo del Ponte]

Зашто стално нагураваш воз на улични трамвај? Идеја очувања централног дела железничке мреже, чак и његове надоградње, је градња транспортног система са просечном брзином преко 40км/с, а то гуше начичкане трамвајске станице. Сем тога, трамвај са источне стране ТЗВ "Београд на води" треба да остане да решава унутарградска кретања на краћим релацијама, и не би могао да прими даљинске везе. Каква треба да буде линија за Обреновац, Панчево, Младеновац? 3-5 стајања у Београду и одосмо за Обреновац! Шта више, возови за Обреновац не смеју путовати дуже од пола сата, чак ни они најспорији, дакле +60км/с. Под "трамвај-воз" подразумевам "ЛШС-воз", односно да чак и тамо где је железница унутар збијених градских садржаја неће имати заустављања пред пешацима и друмским возилима (осим ради избегавања удеса), нити би требао имати збијено распоређене станице.

Рецимо, линија ЛШС-воз би била:
Борча Збег-1400м-Борча Кикиндска-1200м-Овчански пут- 1300м - Борча Трстеничка - 1100м-Котеж Пакрачка-1000м-Котеж Сутјеска-2000м-Крњача мост-2400м-Панчевачки мост-800м-Дунав станица-800м-Жоржа Клеменсоа-1000м-Цара Уроша-1200м-Небојшина кула-1400м-Бранков мост-1000м-Савски трг-700м-Вишеградска-1100м-Сајам-1000м-Мост на Ади-2200м-Топчидер-2200м-Пере Велинировића-1300м-Раковица-2800м-Церак Трговачка-1100м-Беле воде-1600м-Макиш ранжирна-2000м-Железник-2000м-Стари Железник-1300м-Насеље Бора Кечић-2900м-Насеље Горица-1100м-Сремчица.

Дакле, црвеном бојом сам означио деонице лаких железница. Оваква линија има могућности гранања, на пример од Ранжирне за Нови Железник. Дакле оваква линија је дуга 39 километара, са просечним растојањем између станица око 1450 метара, и просечном брзином око 50км/с. Од Борче до Сајма око 25 минута, а са евентуалним тунелом испод Трга 18 минута. Куда ћеш спорије? Дуже линије треба да имају још мање стајања.

 

[RioBL]

@Karlo

Da, u pravu si sto se tice rasporeda stanica. Ja sam jednostavno ucrtao sva tramvajska stajalista pa je tako ispalo. Naravno, za neki LRT sistem (LŠS voz kako kažeš) poželjniji je manji broj stajališta.

Razlog zbog kog "guram" ovu tram-train priču je jednostavno moja znatiželja i namjera da ispitam kakve mogućnosti ostaju za povezivanje podunavske željezničke infrastrukture sa topčiderskom u slučaju da se izgubi sva infrastruktura u savskom amfiteatru zajedno sa Beograd Glavnom.

Pretpostavljam da se ova linija koju si naveo (Borča-Sremčica) oslanja na postojeću željezničku infrastrukturu osim u dijelu kroz prostor BNV. Ili možda griješim? Da li ste u udruženju raznišljali o opcijama za slučaj da se ništa od infrastrukture u prostoru BNV ne zadrži niti da se gradi?

 

[Karlo del Ponte]

Уколико се буду чврсто држали сулудог актуелног мастер плана, нема јефтиних решења. Ако нема јефтиних и једноставних плитких укопа, полуукопа и слично, и ако је нужан тунел испод града, онда сам више за правац испод Кнеза Милоша и Таковске. У самом Удружењу љубитеља железнице највише заступамо управо ЛШС на постојећем правцу приобалне пруге, са обзиром на јефтиноћу и једноставност изградње. Чак и око трасе градске железнице ка Аеродрому немамо дефинитивну одлуку о најбољем решењу.