goxsys":qwc7047c je napisao(la):
1) Karlo , sve sto ide brze od tramvaja ne moze da ide kroz Savamalu a da ne ugrozi zivote ljudi.
2) Pustite "BG na vodi" , grad ce sa ili bez njega sici na reku a Savamala je ono sto ce ciniti srce Beograda .Savamala ,od ekonomskog ka uscu,pustite livade ka sajmu.
3) A tunel i sve drugo o cemu govorite nikakve veze nemaju sa prokopom i klasicnom zeleznicom.
4) Zaokruzeni saobracajni sistem ,linija Sremcica - Borca,tramvaj - voz..ok,sto da ne.
Samo ne i opet ne , ovde.
5) Prokop i laki metro su dve razlicite teme.
6) Zasto insistirati na zaustavljanju jednog projekta koji pocinje da funkcionise u korist necega sto ne postoji ni u naznakama , a usput se i ne potiru?!
Стварно је задивљујућа упорност неких да остану необразовани и неупућени.
1) Препоручени ЛШС ни неби био бржи од трамваја у пар километара нове зоне са солитерима, или којим год високоатрактивним новим градским садржајима. Врло успешне такве системе, са ограничењем брзине у тој зони на свега
40км/с имамо у Хјустону, Денверу, Калгарију, Сан Дијегу, Фениксу, Даласу, Њу Џерсију... у земљи са најмоћнијим друмским лобијем на свету. Чак и они су применили ово, најјефтиније могуће решење брзих градских железница, при томе развијајући највећи део мреже на бившим и садашњим железничким коридорима. Наравно, на највећем делу мреже максималне брзине су 96-114км/с.
2) Без добрих транспортних веза срце престаје да куца. Чак и са овим доминантно аутобуским системом, усмеравање масе линија јавног превоза креира локацију центром. Чак и овај технички занемарени трамвај чини локације уз исти нераскидиво повезаним у систем звани град јаче од снопова аутобуских линија. Посавска магистрала на месту данашње пруге за Банат (уколико се оствари та фикс идеја аутомобилске канцеларијске планерске секте) представљала би поклопац мртвачког сандука, у којем се данас налази та зона. Са друге стране је идеја о одрживом животу те зоне, где би чак и фанатични аутомобилисти паркирали кола код Мостарске петље и Панчевачког моста, а до те зоне долазили бициклом, ЛШС, у најгорем случају таксијем.
3) Не разумем ову тврдњу. Тунел за тешку железницу је предложено системско решење за саобраћајне проблеме изазване пројектом "Прокоп" као системским промашајем. И наравно да би био за тешку железницу.
На транспортни систем се треба гледати као на систем, а не тачку, било Прокоп или ма коју другу. Тај систем чини не само не-железнички саобраћај, него и урбани садржаји. Одлика добро планираних градова је да је највећа густина садржаја до 800 метара од железнице, и да опада са удаљеношћу од исте.
4) Оваква Ваша тврдња не само да одражава непознавање, и затвореност ка било каквом упознавању планирања саобраћаја, него и отворени непријатељски став према домородцима Београда и околине! Београд има развијен јавни превоз чак и кроз сред насеља у којима станује финансијска елита.
Чак и сами политичари наглашавају како "Београд на води неће бити забрањени град", те стога чак и Борча, Сремчица, Винча, Миријево, Сурчин и Аеродром немају разлога да не буду директно повезани са новом елитном четврти (што је мање важно) и са свим садашњим градским садржајима центра града.
5) Нису, због оног под 3. А поред тога, мање-више сви они предлози да се из Прокопа спасе што се спасти може на последњих неколико страница, да буде повезан у град су везани за неку форму ЛШС, јер не постоји оближња саобраћајница којом би се могло једноставно и јефтино изградити класичан улични трамвај са трошком свега пар милиона евра по километру. Ако којом грешком очекујемо милионе страних посетилаца приобалних садржаја Београда, који ће доћи возом у Прокоп, онда морамо размишљати о вези те две зоне поузданим и масовним шинским превозом.
6) Званични планови Прокопа су такви да он неће функционисати много више од Вражогрнца у Тимочкој Крајини, Оштарија у Хрватској и Зидани мост у Словенији. Дакле одвојна станица и укрсница са врло ограниченим значајем за путнички саобраћај. Дакле, овде су сто пута објашњавани минимални предуслови да Прокоп заживи:
- Пешачка веза у правцу историјског центра у висини горње плоче.
- Некакав масовни чисто градски шински превоз, макар трамвај, усмерен на минимално два супротне правца.
- Велики аутобуски терминал, са директним линијама у разним правцима.
- Развој трговинско-пословне зоне са минимално 500.000 изграђених квадрата.
