Ima toga još puno, samo se treba vratiti malo kroz vreme i nabrojati sve primere otvorene korupcije koje više niko ne spominje samo zato što su se ljudi silom prilika navikli na njih. Čisto da se vidi tehnika kojom urbanističko nasilje i korupcija postaju normalno stanje stvari.
Ako krenemo od keja uzvodno, prvo se nailazi na restoran Venecija koji je ranije zauzimao samo mali prostor na dograđenoj platformi nad donjim delom obaloutvrde. Očigledna i logična ideja je da se šetalište pored vode zauzima što manje pošto je to primarni sadržaj. I samo ime potvrđuje inspiraciju (Venecija - grad, objekti na vodi, ne na kopnu)
Pogledajte prilog 152495
Onda su kroz niz postepenih širenja počeli da "osvajaju zemljište" i po dužini i po širini pešačkog šetališta. Na kraju je neko u nastupu neviđenog bezobrazluka odlučio ne samo da bašta treba da pokrije uži deo pešačke stazu uz reku, pa zatim i travnjak (oko posečenog drveća), nego da ispred te bašte još mora da bude i PARKING (često sa dodatkom zaštitnog lanca!) koji po širini odzima JOŠ jedan deo šetališta, ovaj put od njegovog šireg dela. Pešaci mogu da se zadovolje sa preostala dva metra, čisto da se zna kome Kej pripada, a ko je tu samo gost (naravno, ne gost kafane, nego Keja).
Najvažniji deo gornjeg nivoa keja, uz reku, kao i zeleni pojas koji ga dodatno markira i obogaćuje, prekinut je već ovde.
Pogledajte prilog 152503
Otkud oni ovde?
Pogledajte prilog 152504
Pogledajte prilog 152508
Onda su došli Radikali pa iz Kapetanije isterali matičara i svatove (koga briga za porodicu i demografiju) pa tu uselili svoju kafanu (pošto su prethodno sami sebi iznajmili čuvenu, istorijsku i tobože zaštićenu zgradu Magistrata na 99 godina, da ne bude baš čitavo stoleće). A onda im to nije bilo dosta nego su ispred Kapetanije - sada kafane - napravili plastičnu baraku kao dodatnu kafansku baštu. Naravno na šetalištu i Keju. Pa onda, da ne bude zabune kod neobaveštenih koji i dalje misle da je Kej tobože javna površina - ili nedajbože "njihov" Kej - tj da ne žive u zabludi da Zemunska vlast nije korumpirana, lepo podigoše i nekakvu zidanu kič ogradu, poprečno u odnosu na pravac kretanja pešaka. Naravno, da bi sprečili da pešaci nastave da idu dalje kroz njihov restoran (dakle da ne mogu da nastave da idu po Zemunskom keju). Da se JASNO vidi da je tu, što se njih tiče, "kraj šetališta". Čak su i drveće zasadili, pretpostavljam uz zamisao da bi i onima tvrđim u glavi moralo da bude sasvim jasno čiji je ovaj deo Keja.
Pogledajte prilog 152505
Iza i pored "ukrasnih stubova i zida", je užasna slepana baraka kao skladište flaša i hrane. Plus kante za đubre. Plus nekakvo ograđeno stovarište verovatno otpadnog materjala jer tamo niko ne ulazi. Naravno, takođe tačno na šetalištu.
Pogledajte prilog 152506
A ako su pešaci baš tvrdoglavi i žele da idu dalje uzvodno, treba da mirno i bez protesta napuste Kej i skrenu ... gde? Pa, nigde, jer dalje nema staze, samo travnjak, drveće i ulica bez trotoara. Čak i nova rekonstrukcija ulice nije napravila trotoar za pešake iza Ex kapetanije, a sada Radikalske kafane i bašte. Tako da se za turiste već decenijama Zemunski Kej završava kod Radikala pošto dalje nema ni obične pešačke staze koja je vidljiva bilo kome ko nije odavde, a kamoli "čuvenog Zemunskog Keja" kako piše u njihovim brušurama.
Ko je međutim baš drzak i uporan, pa nastavi dalje, bilo kroz travnjak ili kroz kafanu, dolazi do potencijalno divnog trga, koji je to samo potencijalno, jer je ustvari čitav bio i ostao parking za mušterije okolnih kafana. Luka za brodove je napravljena, pa zaključana i zaboravljena.
Ako se nastavi uzvodno, dolazi se do tobože rekonstruisanog i novog dela Keja. Kažem tobože, jer je očigledno da plan rekonstrukcije nije poštovan do kraja. Umesto da urede nastavak šetališta, što je bio jedan od dva osnovna cilja čitavog tog posla i silnih naših para koje su tu uložene, oni su kompletnu gornju površinu prepustili kafanama. Ovde je ipak napravljen MALI popust pešacima jer im je ostavljena bar neka staza za prolaz. Ali u jednom zaista egzemplarnom primeru bukvalno uvredljivog dizajna i otvorenog bezobrazuka, za nastavak čuvenog Zemunskog šetališta pešacima je sasvim bukvalno ostavljen svega 1 METAR prolaza.
Pogledajte prilog 152509
Pogledajte prilog 152510
Pa onda, dalje uzvodno, dolazimo do Šarana. Od te tačke pa nadalje, nesrećni šetač shvata da je prethodno "šetalište" od 1 metar širine ustvari bilo velikodušni ustupak raji od strane njihovih aga i begova, i da je trebalo da bude srećan što je ranije imao i toliko. Pošto nadalje nema ni takvog šetališta, nego je decenijama tobože "nezavršeni" Kej kompletno i izgleda trajno poklonjen kafanama tako da svako na "svom javnom placu" sam smišlja koja bi konkretno vrsta kiča bila najmilija njegovim mušterijama. Tako uređenje prostora, Keja i svake susedne kafanske bašte na njemu blage veze nema sa prethodnim. Uporni turista koji baš hoće do kraja čuvenog Zemunskog keja (jer tako piše u reklami Turističkog saveza) ima priliku da idući prometnom ulicom uživa u izložbi kreativnosti te vrste kad god ne mora da se sklanja sa puta kolima koja idu ka SLEDEĆEM parkingu, takođe NA Zemunskom keju.
Sam kraj TAKO "uređenog" Keja je zaboravljeni prastari kontejner koji je izvesni preduzimljivi pronalazač (pogledajte kroz prozor) očigledno otkupio od nekoga, uselio se tamo, i zatim okitio klupama, flašama, slavolucima od plastičnih i metalnih cevi, sunđerima, stolicama sa otpada i sličnim raznovrsnim ukrasima takvog porekla i inspiracije.
Pogledajte prilog 152501
Pogledajte prilog 152502