Zagađenje urbane sredine i kako ga se rešiti - izduvni gasovi, buka

[Zuma]

Eh, da, Sarajevo i AQI 409 ... Sećate li se kad sam pre par godina ovde pričao da će u "Beogradu na vodi" gradnja visokog zida od zgrada pored Save zatvoriti i četvrtu, poslednju slobodnu stranu Savskog amfitetra, onu prema reci, i ometati provetravanje Beograda, odnosno lakšu evakuaciju zagađenog vazduha? E pa u sklopu trajne zimske uzbune u Sarajevu je predstavljena studija koja je zaključila da je opštim javašlukom inspirisana gradnja visokih objekata pored Miljacke delom odgovorna za veći nivo zagađenosti jer je dolina Miljacke bila jedan od retkih koridora za provetravanje Sarajevske kotline. Sad samo čekam kad za par godina završe i ostale gigantske zgrade uz Savu i puste "najveći tržni centar na Balkanu" i najveću garažu uz njega i uz auto put, pa da ONDA izmerimo nivo zagađenja u Beogradu na vodi, pored Savskog bulevara i novog bulevara "Vudro Vilson". Verovatno će biti zanimljivo, doduše, u zavisnosti od sprata na kome ste.

BiH / Studija dokazala: Visoki objekti utiču na kvalitet zraka u Sarajevu

Definirati položaj ventilacijskih koridora, da li visoki građevinski objekti utiču na kvalitet zraka, kako poboljšati protok zraka u glavnom gradu Bosne i Hercegovine - pitanja su na koje je odgovorila studija "Značaj urbanih ventilacionih koridora i pregled najboljih praksi."

Studija je danas javno predstavljena u Sarajevu.

https://www.radiosarajevo.ba/metromahal ... evu/352621

Moja stara poruka iz 2017.
viewtopic.php?p=479459#p479459

 

[astrodule]

Malo sam guglao o tome koliko PM čestica udišemo od cigareta, i iskreno, to me je malo utešilo. Naime, pušač jednom cigaretom udahne 10 puta više PM čestica nego ceo dan kada je napolju koncentacija PM čestica 100mg.
Tako da verovatno se više potrujemo kada smo u zadimljenoj prostoriji nego kada smo na otvorenom ceo dan.

Naravno, nije baš toliko za utehu, ali eto, možda nekome bude lakše.

 

[Zuma]

Možda, statistički posmatrano, za mnogo ljudi. Mada ljudi više i brže ostavljaju duvan nego grad u kome žive. Ali za pojedinca ne mora da znači da je zavisnost linearna. U smislu, ne mora da znači da ako ste izloženi dva puta većem zagađenju da su zdravstvene posledice dva puta veće. U poznijim godinama, kad organizam više nema puno unutrašnjih rezervi na koje se može osloniti, bilo šta čoveka može gurnuti preko granice, u kaskadu povezanih bolesti. Čak i obična prehlada ili virusna infekcija. Pa tako i postepeno nagrizanje zdravlja zbog zagađenja koje traje decenijama kasnije može biti baš ona slamka koja u jednom trenutku bude previše za organizam koji je već izmučen ko zna još čime. Ovo su nelinearne pojave i nije baš zdravo polagati nadu samo u statistiku i slučajnosti.

 

[MC_]

Oglasio se Gradski zavod za javno zdravlje o kvalitetu vazduha u Beogradu. Jos jedno sramno saopstenje

"Prema njegovim rečima, Gradski zavod više decenija prati zagađenje vazduha na teritoriji Beograda i poređenjem rezultata od pre 10 ili 15 godina, nije uočeno da je kvalitet vazduha gori nego što je bio tada. "

 

[paradox polje]

Сада знамо, искључиви кривци у Ђ и Ш.

Шалу на страну, претпостављам да није далеко од истине то што су изјавили, наравно то не може бити оправдање. Претпостављам да је слична ситуација била и пре 50 година, јесте да је град био много мањи али се процентуално вероватно много више станова/кућа грејало индивидуалним ложиштима. Ствар је у томе да се сада то много више прати и да су све европске земље осим из региона дугоричним мерама значајно смањили загађење, а код нас се још увек никакве мере не предузимају.

хитне мере које се морају преузети су категоризација чврстих горива (пре свега угља) са хитном забраном најгорих, а за нека мало "мање лоша" увођење неке таксе тако да се фаворизују квалитетни горивни материјали. Хитна забрана за сва возила са којих су скинут филтери (ДПФ), са кажњавањем возача када је то могуће, јер је велики број возила купљен са већ скинутим филтерима. Забрана увоза за сва возила који не испуњавају норме са пооштравањем норми. Увоеђем еколошких такси приликом регистрације али и олакшица како би се форсирало коришћење "еколошкијих" возила.

Дугорочно је неопходно форсирати прелазак ложишта на Гас и све еколошки подобна алтернативна грејања. Не треба ту много паметовати, треба се само угледати на примере земаља који су успели умногоме да смање све видове загађења. Скупо јесте, и не може све брзо да се постигне али питање је колико је скуп живот, колики су медицински трошкови услед претераног загађења и слично.

 

[paradox polje]

Да заборавих, ако већ имају те податке за пре 10-15 година био би ред да их објаве, као и изворе тих података, са провером да ли су релавантни, тј да ли се по питању предмета мерења (ПМ2,5, ПМ10, итд) уопште могу поредити са садашњим подацима. Мало сам листао форум и нисам успео да нађем неке податке за период од пре више од 3-4 године

 

[MC_]

Ne.
Ja sam bio ziv pre 40 godina. Bilo je vise malih lozista, ali nikada nismo osecali ovakav smrad.
Ono sto ti pretpostavljas, ja znam da nije bilo tako.

Sve sto pricaju je spin.
Kratko nam je secanje.
Pa pre samo 3 godine vazduh je jos bio 2. kategorije, danas je 3. i 4.

 

[Zvezdara64]

Mislim da je prioritet u ovoj situaciji omogućavanje što većem broju domaćinstava da koriste prirodni gas umesto uglja i drva. Država tj. vlast mora da nadje način da drastično jeftinije uvozi prirodni gas iz Rusije. Da saseče razne "posrednike" i "mutivode". Naše i Ruske. Da se odupre pritisku i ucenama SPS-a i Ruskih državnih i paradržavnih institucija. Nije paranoja, stvarno se to dešava. Da budu odlučni i uporni da plaćamo za gas istu cenu kao i većina zapadne Evrope. Takodje moraju da saseku domaće, da ih pristojno nazovem, "distributere" i da se sprovodi stroga kontrola kvaliteta gasa, tj. kalorične vrednosti.

I postepeno uvoditi zabranu prodaje i loženja uglja. A u gustim urbanim sredinama i drvnog ogreva.

U gustim urbanim sredinama svake godine pooštravati upotrebu automobila. Prvo ograničenje na minimum euro 4. Pa za par godina euro 5, i za četri-pet godina euro 6.

 

[MC_]

Mislim je prioritet da se otkloni defekt za koji znamo i koji je opisan na ovom forumu i dokumentovan.
To je upotreba mokrog lignita.

 

[Zvezdara64]

Ne mislimo isto. Po meni i suv lignit je jako opasan. Tj. bilo koji ugalj i drveni ogrev u gradskim područjima.

 

[StariPosmatrač]

MC_ » Uto Jan 14, 2020 5:15 pm[/url]":ypbresad]Ne.
Ja sam bio ziv pre 40 godina. Bilo je vise malih lozista, ali nikada nismo osecali ovakav smrad.
Ono sto ti pretpostavljas, ja znam da nije bilo tako.

Sve sto pricaju je spin.
Kratko nam je secanje.
Pa pre samo 3 godine vazduh je jos bio 2. kategorije, danas je 3. i 4.

Moja pokojna baba je govorila: "Dok si mlad i voda ti je slatka"

 

[Beki]

Mora na NBGD da se preselim

 

[astrodule]

Ne bih se složio. Ova slika je izuzetak, a ne pravilo. Magla je uvek mnogo jača nego u gradu, pa je samim tim i smog. Evo slika iz kraja od malopre

 

[paradox polje]

MC_ » Уто Јан 14, 2020 4:15 pm[/url]":1atjrnca]Ne.
Ja sam bio ziv pre 40 godina. Bilo je vise malih lozista, ali nikada nismo osecali ovakav smrad.
Ono sto ti pretpostavljas, ja znam da nije bilo tako.

Sve sto pricaju je spin.
Kratko nam je secanje.
Pa pre samo 3 godine vazduh je jos bio 2. kategorije, danas je 3. i 4.

MC_ био сам и ја жив пре 40 година, додуше не у БГ, али сећам се зимског смога у већини градова западне Србије. Сад да ли је било исто као сада или не не могу објективно рећи, немам тако истанчан мирис. Искрено мислим да и не постоје релевантни и прецизни подаци за тај период да би се могло поредити. То што је пре три године било мање дана са екстремним загађем и према томе ваздух у бољој категорији не мора нужно да значи да постоји повећано креирање загађења од стране разних извора, већ може значити и да су временски услови били такви да се загађење јаче испољило. Видимо да је и у окружењу слична ситуације.
Све у свему ни на крај памети ми није било да браним надлежне, напротив. Чак и кад би било тачно да слично загађење постоји годинама, факат је да није постојало толико мерних станица и да смо тек сада дошли у ситуацију да је шира јавност упозната за опасношћу у којој се налазимо и ако се којим случајем то до сада крило више не може. Оправдање типа "и до сада мо тровани што би сад нешто реаговали" је сулудо а без притиска јавности на томе ће остати.

 

[astrodule]

Ovu su neki podaci koje je Raša Karapandža našao u vezi zagađenja prethodnih godina.




PM10
Pogledajte prilog 1

Neke druge čestice
Pogledajte prilog 2

Ne znam izvore, ali verujem da se može naći na netu. Očigledan je trend porasta zagađenja, tako da priče kako je ovo normalno stanje, ali ga sada primećujemo jer svi pričaju o tome - ne pije vodu.

 

[paradox polje]

Хвала Астро. Ово су колико сам пратио тему први пут изнети сумарни подаци од 2005. Већина анализа је било највише последње 3 године. Још кад би имали и податке где је ово мерено, да ли је упросечено на више мерних места или је у питању једно место у БГ и слично, и наравно када би се спојило са подацима од 2015. до 2020. На последњем графику се види јасно пораст од 2011. и свих наредних година, тако да је немогуће говорити да су временски услови свих ових година утицали на веће загађење. Мислим да ће ова зима бити рекордна по броју дана са екстремном загађеношћу, али бих рекао онако одокативно да на то утиче и најмањи број дана са кошавом. Сада је призивам а некад сам је презирао.

 

[Bender Rodriguez]

Bilo je ovakvih talasa zagađenja i pre, samo tad nismo imali merne stanice i statistiku koje bi se bavile time. Sećam se 90ih kad sam bio klinac, kad krenu ''parne lokomotive'' po kućama, elektranama, kotlarnicama i fabrikama da dime, ceo grad bi se zamaglio i zaudarao na čađ.

Da ne pričam što su vozila tad užasno dimila. Da, bilo ih je manje, ali su zato bile ekološke katastrofe na točkovima. TAMići, Ikarusi, FAPovi, Varburzi, Trabanti, Fiće, Zastave kombiji, Tristaći, Lade...

Samo što je tad vreme imalo više varijacija, pa je i klima bila normalnija. Zime su imale više snega, pa bi on pokupio deo zagađenja dok pada, a uz to sa sobom dovodio vetrove koji bi razduvali zagađenje. Kiša je takođe bilo daleko više u proleće i na zimu. A sad imamo samo dva godišnja doba - tmurnu suvu zimu i odvratno toplo a vlažno leto s tek ponekim pljuskom.

 

[Zuma]

MC_ » 14 Jan 2020 03:43 pm[/url]":2d68jjv9]Oglasio se Gradski zavod za javno zdravlje o kvalitetu vazduha u Beogradu. Jos jedno sramno saopstenje

"Prema njegovim rečima, Gradski zavod više decenija prati zagađenje vazduha na teritoriji Beograda i poređenjem rezultata od pre 10 ili 15 godina, nije uočeno da je kvalitet vazduha gori nego što je bio tada. "

Tačno sam znao da će to da kažu. Možda i čitaju naše poruke. Moja poruka od pre 4 dana:

Zuma » 11 Jan 2020 11:21 am[/url]":2d68jjv9]
Zato što normalne medije i normalne novinare sa iole masovnijom publikom nemamo, a ovi drugi novinari jednostavno ponavljaju šta god da im se zvanično kaže. Pri čemu je zvanična priča upravo to: da je sve ovo normalno. Otprlike, eto, zima je, a zimi je uvek bilo zagađeno, pa se autoritet ispred novinara maltene isčuđava ko nomalan može očekivati da sada bude drugačije? A ako se preko volje i spomene kako jeste "malo" više zagađen vazduh, obavezno spomenu posebne zimske meteorološke uslove koji su razlog tolikog zagađenja. Što je naravno perfidna poluistina (drugim rečima laž, jer je istina samo ono što je ispričano celo i potpuno) jer na kraju takve kvazi informacije ljudi jednostavno moraju da zaključe sledeće:
...

Inače zagađenje, suprotno onome što najavljuju, za sad ili raste ili ostaje isto. Za sada se ne vide znakovi smanjenja. PM10 je, sem dva dana, iznad granice od 50 ug/m3 još od Nove Godine. A tu je i daleko opasniji PM2.5, na šta smo još osetljiviji nego na PM10, ali su tu i naši i Evropljani izbegli da specificiraju dozvoljenu granicu drugačije sem kao GODIŠNJI prosek, što je besmislica i očigledno politička odluka već i zbog same činjenice da bitno manje opasan PM10 ima i dnevnu granicu dozvoljene koncentracije. I to je kod nas 25 ug/m3 godišnje, u Evropi 18 ug/m3, mada kao prosek na tri godine, dok međutim daleko najautoritativniji, najviše naučno zasnovan i najmanje politički ograničen izvor, Svetska zdravstvena organizacija, kaže da PM2.5 ne sme biti veći od 10 ug/m3 u godišnjem proseku, a 25 ug/m3 u 24-časovnom proseku. Ovde je izvor za WHO:

https://www.who.int/airpollution/public ... qg2005/en/

A evo kako stoji stvar kod nas, sa ucrtanim dozvoljenim graničnim vrednostima za PM10 i PM2.5 (i to ne sa ucrtanom granicom od 10 ug/m3, kako bi trebalo po WHO, nego sam crvenu liniju ucrtao više, na 25 ug/m3):

Pogledajte prilog 1

 

[Zuma]

Par vesti. U prvoj sam markirao delove formulacija koje, iako istinite uzete same za sebe, ustvari služe ili smirivanju javnosti ili odricanju od odgovornosti. Jer, ako se već posebno i detaljno naglašava jedan aspekat problema, onaj koji ga čini manje ozbiljnim, onda se mora u istoj meri naglastiti i suprotni aspekt problema, onaj koji ga čini ozbiljnijim. Tek bi to bila uravnotežena i objektivna izjava:

Oglasio se Gradski zavod za javno zdravlje o kvalitetu vazduha u Beogradu

Zagađenost vazduha u prestonici nedeljama unazad je prekomerna, a u Gradskom zavodu za javno zdravlje kažu da se kvalitet vazduha meri i menja na sat vremena. Tako je, na primer, danas u 11 h bio dobar, dok je u 14 h ocenjen kao prihvatljiv, navodi se.

Znatnije pogoršanje kvaliteta vazduha i danas se očekuje u vreme saobraćajnog špica, kazao je Tanjugu pomoćnik direktora za ekologiju u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd Slaviša Mladenović, navodeći da su, pored saobraćaja, primarni izvori zagađenja u Beogradu individualna ložišta i velike termoelektrane u okolini.

"Prilično je jasno da prilikom intenzivnog saobraćaja u špicevima dolazi do bitnog pogoršanja kvaliteta vazduha, a sve to treba povezati sa činjenicom i da kvalitet vazduha zavisi od meteoroloških prilika", kazao je Mladenović.

Kako je objasnio, ukoliko su meteo-prilike specifične, onda dolazi do pogoršanja kvaliteta vazduha zbog toga što se zadržava zagađenje u nižim slojevima atmosfere.

Prema njegovim rečima, Gradski zavod više decenija prati zagađenje vazduha na teritoriji Beograda i poređenjem rezultata od pre 10 ili 15 godina, nije uočeno da je kvalitet vazduha gori nego što je bio tada.

Zagađen vazduh na više načina utiče na zdravlje građana, pre svega na respiratorni sistem, ali i na kardiovaskularni sistem u dužem vremenskom periodu, ispričao je Mladenović i dodao da taj uticaj zavisi pre svega od dužine izlaganja organizma aerozagađenju.

https://www.b92.net/info/vesti/index.ph ... id=1641906

Idem redom po argumentima.

- Neki ljudi, a ustvari većina Beograđana, izlaze u šicevima kad je zagađenje najveće, pa činjenica da se u toku dana zagađenje menja ne mora da znači da je zbog toga situacija za dovoljno veliki procenat naroda lakša jer će tobože oni da napolju budu u vremenu manjeg zagađenja - dakle ne samo irelevantno kao argument nego sasvim netačno.

- "Zavisi od meteoroloških prlika" -> Nebitno. To je "viša sila" i zbog toga sasvim nevažno za nas. Moramo da se prilagodimo višoj sili i to je zato samo NAŠA odgovornost, a ne neke nepersonalne "više sile".

- "Zavisi od dužine izlaganja". Ergo, tobože nam neće biti ništa pošto ove epizode preterane zagađenosti u odnosu na celu godinu nisu dugačke (?) -> Netačno zato što bi smo svi želeli da proživimo puno godina, a loši efekti izlaganja zagađenjima su kumulativni i nelinearni. Dakle sabiraju se tokom godina i onda deluju kao okidač kod NEKIH (ili MNOGIH, nebitno). Jer takvih nesrećnih gubitnika na ovoj životnoj lutriji ima sasvim dovoljno (a i ostalima se oduzima par godina života) da bi ovo ipak bio OGROMAN problem.

Međutim, ima i drugačijih vesti. Naprimer ova:

DECA U BOLNICI ZBOG ZAGAĐENJA VAZDUHA Poslednjih 10 dana situacija se alarmantno pogoršala, lekarka iz Tiršove upozorava: SMOG I MAGLA KOBNI SPOJ

Vremenski uslovi, ali i zagađenje uticali su da se poveća broj pacijenata sa respiratornim tegobama, posebno dece, a u prethodnih desetak dana kada se situacija alarmantno pogoršala, nekoliko mališana je i hospitalizovano.

Broj dece koja se žale na respiratorne probleme je povećan, a doktorka kaže da je poslednjih deset dana zabeležen porast broja pacijenata sa respiratornim sinicijalnim virusom izazvanim bronhijalitisom posebno kod najmlađe populacije, odnosno kod novorođenčadi i u prvoj godini života.

- Pošto je ovo oboljenje koje ide kod ovako male dece sa značajnim simptomima koji otežavaju disanje, smanjuju nivo kiseonika, morali smo i da hospitalizujemo par dece - rekla je Rsovac.

Ukazala je da je Dečja klinika u Tirševoj ustanova koja se bavi najtežim pacijentima i ističe da su na udaru domovi zdravlja gde je sigurno još veći porast dece koja dolaze sa respiratornim tegobama.
https://www.blic.rs/vesti/drustvo/deca- ... no/3khd5tw

Na snazi ljubičasti alarm, sve više dece po bolnicama, a nadležni tvrde da BEOGRAD NIJE ZAGAĐENIJI NEGO PRE 15 GODINA

On je istakao "da Gradski zavod za javnu zaštitu nema nikakvu odgovornost kada se radi o izvorima zagađenja, o uticaju na kvalitet vazduha, merama koje se sprovode, jer nisu donosioci odluka, već samo predlažu moguća rešenja, od kojih je jedno i to dugoročno da se 300.000 individualnih ložišta u Beogradu poveže na sistem daljinskog grejanja".

https://www.blic.rs/vesti/beograd/na-sn ... je/v247897

I jedna iz daleke Australije koja ilustruje kako prekomerno zagađenje vazduha može uticati na one izložene većim fizičkim naporima, iako su sportisti i veoma zdravi.

STRAVIČNA SLIKA: Slovenačka teniserka se gušila zbog dima i lošeg vazduha u Melburnu (VIDEO)
https://www.srbijadanas.com/sport/tenis ... ka_teniser

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=ofO_wXtTKAA[/youtube]

- Uplašila sam se da ću se srušiti. Nisam mogla da hodam, ovo nikada nisam doživela. Nemam astmu, nikada nisam imala problem sa disanjem. Zapravo, volim kada je toplo. Mislila sam da će mi biti bolje, ali nisam mogla da dišem. Mislila sam da nećemo igrati, ali nismo imali izbora. Ovo nije pošteno - ogorčena je Jakupović.

 

[Zuma]

Da li je zagađenje vazduha poslednih godina gore nego što je bilo ranije?

Teško je reći jer tokom godina verovatno nisu rađena merenja istih parametara vazduha i na istim mestima, ali je sasvim moguće da je situacija gora. Najpre zbog toga što znamo da vremenski uslovi utiču daleko najviše jer diktiraju brzinu disipacije zagađenja koje emitujemo. A pri tome znamo da zbog klimatskih promena temperature nad Srbijom i Beogradom veoma brzu rastu. Pa je sasvim moguće da se postepeno menja i prosečna zimska količina vetra, pojava temperaturnih inverzija i drugih meteoroloških parametara koji su od značaja za brzo razilaženje zagađenja. Ako je vreme zimi toplije, ovako laički rečeno moguće je i da je stabilnije. Ovo je jedna od stvari koje bi trebalo pitati meteorologe. Dijagrami zagrevanja Srbije i Beograda su ovde i jasno pokazuju veoma opasan trend, nešto što bi indirektno moglo napraviti probleme ne samo u oblasti zagađenja vazduha nego i u mnogim drugim. Ali naravno, mnogima je važnije debatovati o podmetnutom i totalno idiotskom konceptu "globalne klimatske zavere naučnika" nego razmišljati šta bi smo mogli uraditi SADA, dok još ima vremena da Beograd pripremimo za ono što ga čeka, da pravimo nove parkove, zelene koridore, da ne gradimo visoke zgrade pored reka i u vazdušnim koridorima koje čine doline bivših reka, da čuvamo priobalne močvarne pojaseve uz Dunav, izvore vode, da uvodimo standarde izolacije, standarde obavezne gasifikacije i toplifikacije kod svih rekonstrukcija ulica, da razmišljamo o ekonomiji i subvencijama za zdravije oblike individualnog grejanja stanova, itd, itd.

Promena srednje godišnje temperature u Srbiji (do sada recimo 1 stepen):

Pogledajte prilog 1
Promena srednje godišnje temperature u Beogradu (do sada skoro 2 stepena):


Istorijski izveštaji o zagađenju su na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine.
http://www.sepa.gov.rs/index.php?menu=5 ... owExternal

Izdvojio sam linkove na njih. Pa ako neko ima vremena da iz njih izdvoji podatke i predstavi ih u nekom preglednom obliku to bi bilo veoma korisno:

Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2006. godinu
http://www.sepa.gov.rs/download/Izvestaj2006.pdf

Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2007. godinu
http://www.sepa.gov.rs/download/Izvestaj2007.pdf

Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2008. godinu
http://www.sepa.gov.rs/download/Izvestaj2008.pdf

Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2009. godinu
http://www.sepa.gov.rs/download/Izvestaj2009.pdf

Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji 2010. godine
http://www.sepa.gov.rs/download/VAZDUH2010.pdf

Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji 2011. godine
http://www.sepa.gov.rs/download/VAZDUH2011.pdf

Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji 2012. godine
http://www.sepa.gov.rs/download/VAZDUH2012.pdf

Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji 2013. godine
http://www.sepa.gov.rs/download/VAZDUH2013.pdf

Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji 2014. godine
http://www.sepa.gov.rs/download/VAZDUH2014.pdf

Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji 2015. godine
http://www.sepa.gov.rs/download/VAZDUH2015.pdf

Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji 2016. godine
http://www.sepa.gov.rs/download/VAZDUH2016.pdf

Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji 2017. godine
http://www.sepa.gov.rs/download/VAZDUH2017.pdf

Godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji 2018. godine
http://www.sepa.gov.rs/download/izv/Vaz ... _final.pdf

 

[laki72]

Da ga u ruku uhvatis

Sent from my Mi A2 Lite using Tapatalk

 

[Zuma]

Neobični događaji oko odsumporavanja u termoelektrani Kostolac su bili povod i za ovaj članak u Vremenu. Iako tu ima nekih novih podataka i dalje nije jasno šta se tamo događa.

Misterija odsumporavanja

Kako to da je i nakon ugrađivanja postrojenja za smanjenje sumpora u dimu iz Termoelektrane "Kostolac B", emisija ove zagađujuće materije tokom 2018. bila višestruko veća od dozvoljene

https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1 ... KhEQ-Ejt6k

Ovde je još jedan važan dokument. U saradnji našeg Instituta zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut” i Evropskog ogranka Svetske zgravstvene organizacije dobili smo izveštaj o zdravstvenim posledicama zagađenja u Srbiji, mada na osnovu nešto starijih podataka iz perioda 2010. do 2015.

Health impact of ambient air pollution in Serbia
https://serbia.un.org/sites/default/fil ... rbia_0.pdf

Isti taj Batut je juče izdao sledeće saopštenje i demanti vesti o povećanom broju dece na lečenju

Ministarstvo zdravlja i "Batut": Ne treba paničiti zbog zagađenja

Prеmа pоtvrđеnim infоrmаciјаmа iz zdrаvstеnih ustаnоvа brој dеcе kоја su primljеnа nа lеčеnjе niје pоvеćаn, vеć је uоbičајеn оdnоsu nа prеthоdne gоdine u istоm vrеmеnskоm pеriоdu, naveo je "Batut".

Padaju mi na pamet dva odgovora. Jedan duhoviti sam pročitao na tviteru

"Ne, ne dižemo paniku, samo ne možemo da dišemo!"

https://twitter.com/dana1504/status/1217142607870119936

i drugi, ozbiljniji. Činjenica da broj dеcе kоја su primljеnа nа lеčеnjе niје pоvеćаn, vеć је uоbičајеn u оdnоsu nа prеthоdne gоdine, ako je uopšte istinita kad se uzmu u obzir svi podaci iz svih domova zdravlja, može da znači da je zagađenja prošle godine bilo isto kao i ove, a ne da broj obolele dece nije povećan. Povećan u odnosu na šta? U odnosu na broj dece koji bi bio bolestan da je vazduh u gradu normalan? U odnosu na deo zime u kome duva jači vetar pa zato nema većeg zagađenja? To je i dalje "povećan broj" u našem normalnom Srpskom jeziku i razumevanju. Ne znam koliko je prethodna vest o deci bila pouzdana, ali mi ni ova ne uliva poverenje. Ne treba se baviti ovakvim dvosmislenim jezičkim egzibicijama ako je poenta da narod ima poverenja da se radi sve što je moguće.

Pogled na zagađeni Beogradski vazduh sa Mirijeva, 2020.01.14.


https://twitter.com/vahumano/status/1217125940456755202

 

[astrodule]

Raša Karapandža se malo aktivirao navTviteru što se tiče zagađenja

Na 200 μg/m3 PM2.5 koji trenutno imate u Beogradu, to vam je otprilike kao da ste popušili 10 cigareta na dan. https://t.co/Q7RXLUfHtn I vi, ali i bebe od par mesci. Svako.

 

[GOJE]

Potpuno je neshvatljivo i sramotno nečinjenje Vlade Srbije povodom ekologije uopšte, a naročito vezano za ovu temu zagađenosti vazduha.

Realno, ne postoji nijedan razlog što je dozvoljen uvoz krševa već deceniju unazad, i što se ne zabrani odmah. Priča o tome da će se u nekom datumu u budućnosti zabraniti je najgori mogući izbor, jer to znači saglasnost da se do tog datuma još više napunimo takvim krševima. Saobraćaj je najveći generator zagađenja azotnim oksidima, a u velikim gradskim sredinama (naročito u Beogradu) ima uticaja i na ostale tipove zagađenja.

O emisijama iz termoelektrana imamo toliko kontradiktornih vesti, i konačno je vreme da nam se kaže istina o trenutnom stanju i preciznim planovima. TE su najveći generator zagađenja sumpornim oksidima, a takođe utiču i na ostale tipove zagađenja.

Ali ni reči nemamo od nadležnih o ubedljivo najvećem ubici (odgovornom za 80% PM2.5 zagađenja) - individualnim ložištima. Nikakvo saopštenje, nikakav plan - NIŠTA. Jedino imamo svaljivanje krivice na lokalne organe samouprave koje apsolutno nemaju nikakvu moć da promene bilo šta. Kako može opština Valjevo da privoli domaćinstva da se ne greju na blatnjavi kolubarski lignit? Ko će i kada u Vladi da napravi BRZ i EFIKASAN plan za ovo? Rešenja postoje i sprovodiva su. Već sam ih navodio, ali bolno je očigledno da se ništa ne radi i neko vreme se neće ni raditi na ovom pitanju.

 

[MC_]

astrodule » Uto Jan 14, 2020 10:04 pm[/url]":1gycwa1n]

Ne znam izvore, ali verujem da se može naći na netu. Očigledan je trend porasta zagađenja, tako da priče kako je ovo normalno stanje, ali ga sada primećujemo jer svi pričaju o tome - ne pije vodu.

Bravo za zakljucak