Šta je novo?

Zagađenje urbane sredine i kako ga se rešiti - izduvni gasovi, buka

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=698947#p698947:222kicf3 je napisao(la):
paradox polje » 15 Jan 2020 02:45 pm[/url]":222kicf3]Једна ствар ме буни (више од осталих). Мање више сви смо се сложили да су главни извор ПМ2,5 загађења индивидуална ложишта. Зашто онда на НБГ није стање боље него на осталим станицма. Мислим да НБГ има много мањи проценат оваквих ложишта, а као што знам топлана користи гас. Свакако да се загађење шири са димом и да може ићи више километара, али интезитет мора да опада, па бих заиста очекивао значајно мање загађење на овој станици што се налази у блоку 70(ако не грешим)
Nemamo dovoljno gustu mrežu merača zagađenja, pa i ne znamo kakva je prava raspodela i koji izvori najviše doprinose zagađenju u nekoj mernoj stanici (od one bedne tri koje imamo). Možda na Novom Beogradu najviše utiču zagađenja od saobraćaja sa obližnjeg veoma opterećenog bulevara, a recimo da je dalje, u soliterima, zagađenje manje, da bi se opet povećalo u Bežaniji i Zemunu, ali sada od loženja, jer tamo ima dosta individualnih ložišta. Bez više stanica za merenje ništa ne možemo zaključivati o raspodeli, uzrocima i prostornim pomeranjima maksimuma zagađenja.
 
Odlično da je Ana Brnabić sazvala sastanak o zagadjenju. Pomak u pozitivnom smeru. Za početak se priznaje da je stanje zaista loše
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=698917#p698917:152cpk25 je napisao(la):
GOJE » 15 Jan 2020 12:30 pm[/url]":152cpk25]Ova grejna sezona je već izgubljena, ali sve je uzalud i za sledeću, ako se već sada hitno ne uradi sledeće:

- Stroga regulacija kvaliteta uglja u RB Kolubara (uključujući separaciju i sušenje), da ne bismo više proizvodili mokro blato.
- Značajno povećanje cene uglja, da bi se destimulisala potrošnja ovog energenta.
- Stroga regulacija trgovine ugljem, da bi se sprečile malverzacije.
- Stroga kontrola seče i trgovine ogrevnim drvetom, da bi se sprečio masovni prelazak sa uglja na drva.
- Zabrana loženja svega što nije precizno regulisano uz strogu kontrolu i kazne.
- Zabrana loženja u urbanim mikrosredinama gde postoji toplovod.
- Odluka o velikim subvencijama za prelazak na daljinske sisteme.
- Odluka o velikim subvenicijama za prelazak na zemni gas.
- Prelazak svih kotlarnica u JKP lokalnih samouprava (ima ih dosta po Srbiji) na zemni gas uz finansiranje države.

Od odluka koje nemaju mnogo veze sa grejnom sezonom, ali su neophodne:

- Rad na drastičnom smanjenju cene zemnog gasa kroz izbacivanje posrednika i partijskih provizija, i početak korišćenja novog gasovoda.
- Momentalna zabrana uvoza automobila koji nemaju najmanje EURO5 normu.
- Objavljivanje tačnog stanja i preciznog plana za ulaganja u filtere na termoelektranama i ostalim velikim zagađivačima (Rafinerije, Železara, Valjaonice, Bor...)


A da za početak grad zameni dizel autobuse onima na struju i gas?

I da sve gradske i državne institucije koje se greju na mazut i ugalj pređu na čistije izvore? Koliko čujem i zgrada vlade (Palata Srbija) na NBGD koristi staru ložionicu na mazut koja je megazagađivač.
 
Meraci koncentracije cetica su prilicno jeftini cca 6oE. Mislim na one sa hakatona. (Bio je na forumu neki link)
KOmercijalni uredjaji za merenje zagdjenja kostaju 250-300 E.

Profesionalni uredjaj ima i za 630E.
http://www.pce-grupa.rs/klima-i-okolina ... talji.html

primetite da je opseg ovog uredjaja za PM2.5 : 0 to 250 μ g/m^3, a mi smo vec skoro stigli do 200 μ g/m^3
 
zanimljivo da je sto se tice cestica, situacija na Novom Beogradu najgora.
Senzor se nalazi negde preko puta Ade Ciganlije.
Blizu je toplane, ali ta toplana radi na gas.
 
Ана Брнабић: Грађани немају разлога да паниче због повећаног нивоа загађења - то није нова појава, већ нешто што се понавља годинама.
 
Gledao sam Trivana kod Rade u BGD hronici. Ljudi, koliko oni postaju drski i bezobrazni kada ih suočavate sa činjenicama i hvatate u laži - užas.
Na tren je zbunjen, kao da ono čovečno u njemu hoće da izađe napolje, ali odmah zatim, kada se malo sabere, kreće da napada i izvrće činjenice.

Rada mu kaže da podaci govore da saobraćaj veoma malo utiče na ovu zagađenost, a Trivan iznosi SVOJU procenu da leti saobraćaj utiče sa 70%, a zimi "fifti-fifti" (njegove reči).

Trivan sve prebacuje na opštine koje nisu napravile plan za zaštitu, oni sve "čekiraju" što im opštine dostave.

I još hvali neku NVO koja je sakupila kako se troši novac od ekoloških taksi (na plate) i kako se on javiše oslanja na njihove podatke
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=699042#p699042:1rbpuntv je napisao(la):
MC_ » Wed Jan 15, 2020 6:31 pm[/url]":1rbpuntv]Ана Брнабић: Грађани немају разлога да паниче због повећаног нивоа загађења - то није нова појава, већ нешто што се понавља годинама.

Kakvo razočarenje.. Opet
 
Rešenje za zageđenje vazduha:
- Zabraniti loženje na ugalj (bilo koji) i lož ulje za indivudalna i kolektivna domaćinstva,
- Subvencije za korišćenje gasa za individualna domaćinstva, tako da se ne isplati loženje na drva,
- Zabrana uvoza euro 3 i 4 vozila,
- Postojeća vozila dovesti na odgovarajući nivo emisije, ali postepeno dizanjem kriterijuma i uvođenjem taksi,
- Pravnim licima dozvoliti da koristite samo gas ili odgovarajuće filtere,
- Rigorozna kontrola industrije i malih preduzeća i
- Totalna zabrana (i sprovođenje) paljenja bilo kakvih poljoprivrednih i industrijskih ostataka.
 
Prosto neverovatan nivo ignorisanja očiglednog problema.. Kriminalno

edit. Odnosi se na Anu Brnabić, G.Trivana, vlast uopšteno. Ne na upis @svsavic, sa njim se slažem potpuno

Pročitao sam ponovo članak o sastanku, ima par ohrabrujućih informacija:

"Skoro 60 odsto domaćinstava u Srbiji koristi čvrsto gorivo za grejanje, što je identifikovano kao jedan od ključnih problema zbog čega će se ubrzati proces gasifikacije. Stimulisaćemo građane da se priključe na sistem centralnog grejanja gde god postoje uslovi za tako nešto", kažu u Vladi.

Prema njenim rečima, najveći problem je u tome što "građani lože sve i svašta", kao i što se vozi mnogo automobila standarda "Euro 3", koji su veliki zagađivači i to će morati da se promeni, u skladu sa evropskim standardima, kako bi se to zabranilo.

Brnabić nije mogla da, na novinarsko pitanje o rokovima, odgovori kada će se to desiti i kada će radna grupa da završi rad i donese preporuke, naglašavajući da joj je važno da građani razumeju koliko je Vlada radila na tom problemu u proteklim godinama.

"Nemamo rokove. Mi smo to radili i nastavićemo da radimo", naglasila je ona, ukazujući da je sad najvažnije rešiti problem u Valjevu i Užicu, i da se tamo zato radi gasifikacija.

Brnabić je poručila da će cilj Vlade biti da se uvede obaveza priključka na centralno grejanje svuda gde za to postoje uslovi, a na pitanje kako to misle da izvedu i ne krše li tim ustavne slobode građana, odgovorila je odrečno. Mislim da je to uvođenje reda i civilizovanog načina života, konstatovala je Brnabić.

Premijerka je rekla i da će sve biti objašnjeno u saopštenju Vlade Srbije.

Vlada Srbije formira Radno telo za koordinaciju rada svih nadležnih
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=699017#p699017:6zwt3zci je napisao(la):
MC_ » Wed Jan 15, 2020 5:54 pm[/url]":6zwt3zci]zanimljivo da je sto se tice cestica, situacija na Novom Beogradu najgora.
Senzor se nalazi negde preko puta Ade Ciganlije.
Blizu je toplane, ali ta toplana radi na gas.
Tu nema industrije, tu se svi greju na centralno grejanje... Otkud toliko zagađenje, jedino objašnjenje je saobraćaj.
 
Btw, kada su pooštrili tehnički pregled za automobile, sve su pooštrili osim provere izduvnih gasova koja se neće sprovoditi još dve godine. 3/4 automobila koji se nude na sajtu polovni automobili su dizelaši. U Srbiji inače ljudi masovno skidaju DPF filtere sa vozila.
 
Danas Beočin najzagađeniji u zemlji sa indeksom 315. Proizvodnja cementa je jedan od glavnih izvora emisije CO2 u atmosferu, pa ne čudi zašto je baš Beočin toliko zagađen. Naravno uz kombinaciju određenih atmosferskih prilika.

Iako su naša mesta među najzagađenijim u Evropi ipak neslavno mesto na kontinentu zauzima Tuzla sa nešto višom vrednosti - 327.

Na vestima (nisam obraćao pažnju, mislim RTS ako se ne varam) predsednik pomenuo par-nepar, te kako je video samo u četiri automobila više od jedne osobe. Dok par-nepar sistemom možemo smanjiti emisiju štetnih materija lokalno u određeno vreme (posebno u špicu), odnosno učiniti ulice prohodnim onda kada je brzina putovanja najbitnija ipak ostaju industrijski zagađivači poput elektrana, rafinerija i ostalih industrijskih postorojenja.
 


Ne verujem da je nbgd zagadjen od automobila. Pogledajte grafik.
POsto znamo da tamo nema kotlarnica, da je sve na toplovodu, ostaje TENT.
NBGD je i izlozen na toj strani.

Beocin je slican slucaj, tamo je zagdjenje zbog cementare, sigurno ne zbog saobracaja.

Fascinantno je kako lazu. Preko leseva, bez problema.
 
Ljudi, moramo prekinuti tu mantru da je saobraćaj kriv. Ni 20% ne ide na saobraćaj. To vlast pokušava da nas ubedi da su krive gužve i da se bahatimo u kolima sami, umesto da idemo metroom (pardon, taj metro postoji samo u njihovim glavama), tj, udobnim i čistim i polupraznim autobusima.

Danas Trivan nabraja šta smo uradili i nabraja 6 elektro buseva. A ti elektro busevi nisu zamenili ni jedan jedini autobus, tako da je broj zagađivača ostao isti. Takođe spominje trolejbuse kao ekološka vozila, a kreteni ukidaju trolejbuse i pojačavaju autobuske linije.

Individualna ložišta su problem, a na NBG i to što je geograski pogodan za maglu, a merač je blizu reke. Tent i Smederevo treba posebno ispitati

Ako nas prognoza ne izda, u petak od podneva kreće vetar dovoljno jak da raščisti vazduh.
 
sramota da cekamo vetar da pokupi smrad koji smo emitovali
 
Slažem se da ne bismo smeli da nagađamo. Nego neko stručan i nepristrasan treba da napravi merenja i analizu i da vidimo o čemu se zaista radi.
 
Ni ja ne mislim da je saobraćaj glavni krivac. Saobraćaj doprinosi in-situ zagađenju (na kilometru zagušenog autoputa biće daleko više emisija u špicu nego u jednoj prohodnoj uskoj gradskoj ulici, ustvari bliže zagađenju čitave mreže lupam vračarskih sokaka).

Suprotno tome ostali izvori mogu zagaditi daleko veću površinu, odnosno čitava područja (smrad od Obrenovca do Opštine Novi Beograd). S tim u vezi ne treba zaboraviti činjenicu da svi oni zajedno doprinose globalnom zagrevanju.

Mislim da se ne treba fokusirati na jedan izvor pritom zapostaviti mnoštvo drugih koji skupa zagađuju više (onda nismo ništa postigli) već zagađivače treba posmatrati kao mrežu sa zajedničkim negativnim delovanjem globalnog karaktera. Ne, nije samo problem to što industrija guši jednu Tuzlu, Beočin ili Beograd već što doprinosi promenama u atmosferi koje mogu napraviti štetu ko zna kome, možda baš nama sutra.

Od negde treba da se počne, a pozitivan rezultat sigurno neće biti postignut redukovanjem trolejbuske mreže zbog fensi kaldrme na Trgu Republike. Neće se postići ni zamenom 15 zglobnih solarisa sa 25 električnih Ikarbusa koji bi i dalje dobijali energiju iz prljavih izvora. Neće ništa značajno učiniti ni potpunom elektrifikacijom svih beogradskih automobila a kamoli elektrifikacijom pojedinih trasa JGP-a.

Hvatanje u koštac sa globalnim zagrevanjem mnogo je teže nego što na prvi pogled izgleda. otrebno je postepeno redukovati emisije sa svih strana.

Da bi elektrifikovali JGP moraju ga priključiti na nova postrojenja za proizvodnju struje, postepeno uvoditi strožije standarde za filtraciju u industrijskim objektima, rešavati problem individualnih ložišta i posebno se osvrnuti na poljoprivredu. Ovo poslednje može biti trn u oku Srbije - zemlje seljaka na brdovitom Balkanu. Ako počnemo da jedemo hranu iz epruvete (laboratorijsko meso) uz daleko veći unos proteina preko insekata, odnosno industrijske staklene bašte uz upotrebu robota umesto poljoprivrednih mašina stočarska i ratarska industrija mogu postati samo još dve izumrle vrste.

Mislim da srpsko društvo još nije osetila gorak ukus borbe protiv zagađenja, samim tim i globalnog zagrevanja. Biće okršaja posebno zbog kolapsa poljoprivrede uz uvoz skupe industrijski proizvedene hrane iz bogatih zemalja. Takođe tu su i rudnici litijuma, odnosno devastacija lokalnih ekosistema radi izvoza sirovine neophodne za proizvodnju baterija koje doprinose eliminaciji mnogih zagađivača. Ovo će možda biti manje štetno nego da se sedi u nadi da šteta posle sledeće vremenske nepogode neće biti značajna.

Čisto da ne bude da nisam rekao. Zanimljiva vremena su ispred nas. Samo kokice nam fale pred predstavu.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=699042#p699042:2oz31g3p je napisao(la):
MC_ » 15 Jan 2020 06:31 pm[/url]":2oz31g3p]Ана Брнабић: Грађани немају разлога да паниче због повећаног нивоа загађења - то није нова појава, већ нешто што се понавља годинама.
U prevodu:

Ana Brnabić: Građani nemaju razloga za paniku jer smo vas trovali i prošlih godina, pa se niste ni bunili ni paničili. Nerazumno je da se sada ponašate drugačije kad se ništa nije promenilo.
 
Najvažnije je da prestanemo da pušimo!!! Cigarete su najveći problem!!! Zabraniti u kafićima, na ulici, ma svuda!!!
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=699017#p699017:21h0cizj je napisao(la):
MC_ » 15 Jan 2020 05:54 pm[/url]":21h0cizj]zanimljivo da je sto se tice cestica, situacija na Novom Beogradu najgora.
Senzor se nalazi negde preko puta Ade Ciganlije.
Blizu je toplane, ali ta toplana radi na gas.
Ta stanica je na 30 metara od ulice Omladinskih Brigada i na 130 metara od izrazito prometnog bulevara Jurija Gagarina sa 6 traka. Tu je i njihovo raskršće sa semaforom gde svi moraju da stanu i zatim krenu. Između nje i ovih ulica nema nikakvih objekata niti bilo kakvog žbunja, samo prazan travnjak. Zbog toga na mernoj stanici Novi Beograd dominantna komponenta zagađenja potiče od saobraćaja sa ove dve ulice i sa raskrsnice.

 
I jel se zna šta su Pantela i ostatak Vlade odlučili danas na vanrednoj sednici?
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=699168#p699168:ndtm9203 je napisao(la):
Express » 16 Jan 2020 12:14 am[/url]":ndtm9203]Ni ja ne mislim da je saobraćaj glavni krivac. Saobraćaj doprinosi in-situ zagađenju (na kilometru zagušenog autoputa biće daleko više emisija u špicu nego u jednoj prohodnoj uskoj gradskoj ulici, ustvari bliže zagađenju čitave mreže lupam vračarskih sokaka).

Suprotno tome ostali izvori mogu zagaditi daleko veću površinu, odnosno čitava područja (smrad od Obrenovca do Opštine Novi Beograd). S tim u vezi ne treba zaboraviti činjenicu da svi oni zajedno doprinose globalnom zagrevanju.

Mislim da se ne treba fokusirati na jedan izvor pritom zapostaviti mnoštvo drugih koji skupa zagađuju više (onda nismo ništa postigli) već zagađivače treba posmatrati kao mrežu sa zajedničkim negativnim delovanjem globalnog karaktera. Ne, nije samo problem to što industrija guši jednu Tuzlu, Beočin ili Beograd već što doprinosi promenama u atmosferi koje mogu napraviti štetu ko zna kome, možda baš nama sutra.
Upravo tako. U poruci od 9. Januara sam precizno opisao da moramo uzeti u obzir "prostorni domen uticaja" raznih tipova zagađenja. Tako je zagađenje u prometnim ulicama zaista dominantno U TIM ULICAMA, ali ne i dalje od njih, jer je ukupna MASA zagađenja koju emituju automobili bitno manja od mase zagađenja koju emituju dimnjaci individualnih ložišta po kućama, tako da je dalje od saobraćajnica relativni doprnos lokalnom nivou zagađenja od loženja veći od doprinosa automobila, ali samo NA TOM MESTU. A negde izvan grada gde ima i manje saobraćaja i loženja po kućama, najveći je relativni doprinos loženja u termoelektranama koje izbacuju najveću ukupnu masu zagađivača, pa zato svojim zagađenjem pokrivaju najveću površinu. Dakle, na svakoj tački Srbije se uvek SABIRAJU zagađenja od sva tri izvora, ali je na svakom određenom mestu međusobni lokalni odnos uzroka zagađenja različit u zavisnosti koja je vrsta zagađenja najbliža tom mestu i koliko daleko dopire njen uticaj.

Na taj način su u pravu i oni koji tvrde da je negde najvažniji saobraćaj, i oni koji tvrde da je negde to loženje ili termoelektrane. Jer interpretacija izmerenih nivoa zagađenja bitno zavisi od toga gde je stanica za merenje.

Konkretno, što se tiče užeg područija Beograda i dalje od nekoliko glavnih gradskih magistrala, rekao bih da je loženje po kućama zbog grejanja zaista najveći pojedinačni doprinos zagađenju, dok saobraćaj i termoelektrane dele drugo i treće mesto. Dakle moramo "napasti" istovremeno sva tri izvora zagađenja, ali sa posebnom fokusom na grejanje stambenog i poslovnog prostora.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=697027#p697027:ndtm9203 je napisao(la):
Zuma » 09 Jan 2020 09:01 pm[/url]":ndtm9203]Što me dovodi do moje najnovije teorije koja mi se za sada najviše dopada.

Moramo da uvedemo varjablu "prostorne širine uticaja" određenog izvora zagađenja. Tj na kolikom se prostoru oko izvora oseća njegov uticaj. Nazovimo to "domen uticaja". Što je ukupna količina ili zapremina emitovanih zagađenja veća, širi je domen uticaja. Termoelektrane emituju najveću količinu, pa se njihov uticaj oseća na najvećem prostoru. Indvidualna ložišta zimi imaju domen uticaja recimo samo u jednom naselju ili opštini. A saobraćaj ima domen uticaja samo u blizini prometnih ulica. Tako da sada sve zavisi od toga gde je postavljena stanica za merenje. Sve tri u Beogradu su pored prometnih ulica, pa zato dnevni varjabilni deo koncentracija koje one pokazju potiče skoro svojom polovinom od saobraćaja. Na tim mestima uticaj zagađenja od saobraćaja je dominantan. Ali ako bi imali stanice dalje od velikih saobraćajnica, recimo u predgrađima, tamo bi dominantna bila zagađenja od loženja. Što znači da bi tu apsolutni intenzitet zagađenja bio manji za odsutnu komponentu od saobraćaja (koga recimo tu ima manje), ali veći zbog lokalno dominantne komponente od loženja. A na oba mesta bi imali neku "osnovu" tog intenziteta, odnosno izvesni uticaj termoelektrane iz Obrenovca, naravno, ako duva odgovarajući vetar iz tog pravca, ili ako je slobodna difuzija zagađivača kroz vazduh dovoljna da se to zagađenje samo proširi od Obrenovca do Beograda.

Naravno, sve ovo pod pretpostavkom da ne duva jači vetar koji sva ta zagađenja brzo odnese, ma odakle da potiču.

Prilično složeno, ali mi se čini da je ovo realnija slika koja bi mogla bolje da objasni vrlo različite dijagrame zagađenja koje smo do sada videli. Kad bi smo imali više i bolje raspoređenih mernih stanica ovaj rebus bi se mogao daleko lakše razmrsiti.
 
Vrh