Zagađenje urbane sredine i kako ga se rešiti - izduvni gasovi, buka

[Žika]

Ako ćemo realno GSP je dosta modernizovao vozni park i iima daleko više Euro 5/6vozila. Slično i sa privatnicima.
Ranije vozila nisu ni bila blizu Euro normi pa se lakše disalo.
Sada su opet mlađa vozila savremeniji sistemi ubrizgavanja (Euro 3 i bolje), više vozila na TNG, gorivo nam je bolje (nema nikakve razlike u odnosu ne nemački ED, iz ugla korisnika) manje sumpora u njemu.......
Tako da uzrok treba tražiti drugde.
U tehničarima za reciklažu.

 

[nervozna baba]

Da me ne shvatite pogrešno, ja ipak ne bih isključila saobraćaj kao bitnu stavku u zagadjenju Beograda. Daleko više automobila ima nego što nam treba (glavni razlog već milion puta spominjan - katastrofalni javni prevoz). Na to dodajte još samo dve stvari:

1. tzv. smart planere iliti partijsko zapošljavanje i
2. platežnu moć običnog smrtnika.
Nemam auto a nikada nisam ni imala dizel pa se unapred ogradjujem od utemeljenosti mog mišljenja, ali ja ne znam nikoga ko u ono ranije doba nije skinuo katalizator - popravka je koštala kao četvrt auta. Ako je isti princip i sa ovim novim motorima, onda... džabe nama kamere na tehničkom, svi znamo kako se u ovoj zemlji rešavaju problemi i prevazilaze poteškoće...

Po pitanju stavke 1, sa ovolikim gužvama i ovolikom količinom semafora najčešće potpuno nesihnronizovanim, u situaciji gde je sve samo stani-kreni, stani-kreni, saobraćaj mora biti značajan činilac zagadjenju! Sećate li se onih semafora, recimo u Narodnog Fronta, koji su imali tajmer sa strane za paljenje zelenog, tj. gašenje motora? Možda je to bilo bezveze, ne znam. Ali znam da živim u jako prometnoj ulici u kojoj špartaju i busevi i da ne mogu da se načistim crne i masne prašine po kući!

 

[Žika]

I ja sam u samom centru jednog malog mesta, malog ali sa ogromnim saobraćajem. Francuska je tu blizu i velika je migracija stnovništva što zbog rada što zbog šopinga, što zbog jeftinijeg goriva (redovi kao u Srbiji za vreme sankcija), bukvalno kao u većem gradu i ono što hoću da kažem da nema te crne prašine, da su zavese bele i posle 4 meseca, da auto ne bi ni prao da nisu kod firme kamioni iznosili blato na kolovoz. Znači sve čisto i lepo za šetnju. Neko će reći da imaju daleko bolji vozni park, to je donekle tačno i ovde su skloni svakakvim mahinacijama i što je nagore voze prastara kola iz osamdesetih, devedesetih kao i gomilu dizelaša sa početka dvehiljadite. Svega ima ali nema dima iz dimnjaka kuća jer je svaka kuća priključena na daljinski sistem grejanja. Grejanje je počelo već sredinom septembra i osim par noći kad je bilo toplo ne prestju sa grejanjem , 24/7.

 

[MC_]

nensav » Pet Dec 20, 2019 5:13 pm[/url]":1p7de2ds]POjavili su se u prodaji aparati za prečišćavanje vazduha

Aparat je iznad vrata. Čudi me da ih niko zvanično ne promoviše, mislim država, grad, neka zdravstvena institucija

u Blicu je bio tekst gde se pominje da su u prodaji instrumenti za merenje zagadjenosti koji su dostupni i pojedincima.

Da li neko zna nešto o tome, o kakvim se to uredjajima radi, pošto ne bi bilo loše da se to ima

Mreža mernih stanica u Beogradu nije dovolno gusta, nisu dovoljne samo 4 stanice za ovako veliki grad

ja imam slican uredjaj. Imam i informaciju od coveka koji im aproblem sa plucima, da se 4 do 5 puta cesce inhalira ako je aparat iskljucen.
Aparati nisu skupi, filtri su skupi.

 

[N_L]

Posto se i buka pominje, ja sam vise puta prijavljivao kamione sa ozvucenjem od kojeg odjekuje pola grada ali nema vajde, dok ih ne "uhvate" na djelu a da to rade ih jos manje briga. Takodje ne znam ni sta je ovima poenta, da ljudi kad ih cuju istrce iz kuce i onda trce za kamionom jer su u pokretu svakako?

 

[Zuma]

Pošto se nova epizoda povećanog zagađenja upravo završila, pokušao sam da utvrdim postoje li neke korelacije, odnosno lako uočljive veze sa meteorološkim parametrima, ili neke druge pravilnosti. Na gornjem dijagramu je tok prosečnog časovnog zagađenja za PM10 i PM2.5 čestice na stanicama Stari Grad, Novi Beograd i Mostar, za period od 13. do 20. Decembra 2019. Na donjem dijagramu, sinhronizovanom po datumima, data je odgovarauća promena vazdušnog pritiska, temperature, brzine vetra i količina padavina. Vertikalne ljubičaste linije označavaju 4 sata ujutru. Nazalost promene su vrlo komplikovane i očigledno zavise od mnoštva različitih uticaja.

Prvo što se vidi je da je visok pritisak bio sinhronizovan sa malom brzinom vetra, i da je upravo u tom periodu zagađenje raslo, što je i očekivano. Isto kao i da srednja vrednost zagađenja veoma dobro prati brzinu vetra. Takođe vidimo da zagađenje ima tendenciju da opada posle ponoći (jer se tada smanjuje i saobraćaj i loženje i trošenje struje), sve do zore, a da zatim raste, ali tada na prilično složen i neravnomeran način. Takođe varjabilnost nivoa zagađenja je prlično velika. Ovako velike promene u toku dana i međusobni pomeraji pikova raznih stanica po fazi, odnosno po vremenu (levo-desno), govore međutim nešto prilično značajno. Da zagađenje od saobraćaja ipak ima priličnu ulogu, budući da ne vidim šta bi se to drugo naglo moglo menjati U TOKU DANA, tj brže od ritma smenjivanja dana i noći. Vazdušni pritisak se ne menja tako brzo. Temparatura se menja, ali pravilno, a ne ovako kvazi slučajno. Možda su ove promene unutar jednog dana korelisane sa promenama brzine vetra? Međutim brzina vetra se menja u celom gradu prlično slično, pa bi tada na sve tri stanice promene trebale biti mnogo više u skladu jedna sa drugom, a vidimo da nisu. Jesu donekle po opštem obliku krive, ali ne baš previše. Dakle uzrok varjabilnosti u toku dana teško da su neki od ova tri meteorološka parametra. Zatim, ako pretpostavimo da zagađenje nošeno blagim vetrom u naletima dolazi nad Beograd sa nekog drugog mesta, opet bi trebala da postoji veća sinhronizacija promena između stanica. Pa nije ni to. To onda verovatno ostavlja saobraćaj kao uzrok tih brzih dnevnih promena (mada ostavljam malu rezervu u pogledu uticaja vetra ako on može biti bitno različit u raznim krajevima grada).

Međutim i saobraćaj ima uticaj ipak u ograničem obimu, jer vidimo da su te dnevne promene zagađenja na nekom "pijedestalu", odnosno da imaju prilično visoku srednju vrednost u čitavom periodu ove epizode zagađenja (tokom čitavog perioda visokog pritiska i malog vetra). Što onda znači da saobraćaj utiče samo jednim delom na zagađenje. Naime, vidimo da pojedine krive MOGU da opadaju relativno brzo, ali se ipak ni jedna u ovom periodu ne spušta veoma nisko. Što znači da postoji nešto što održava prosečni dnevni nivo zagađenja na nekom relativno konstantnom nivou sasvim nezavisno od ovih brzih promena koje su sabrane sa tim "jednosmernim" signalom. Najbolji kandidati za izvor te dugoročne stabilnosti zagađenja su termocentrale (koje rade i noću), toplane i individualna ložišta, koji, iako noću emituju manje, ipak emituju zagađenja i noću. Za razliku od saobraćaja koji, što se tiče zagađenja, noću efektivno i ne postoji.

Zbog toga, kad se uzmu u obzir amplitude obe komponente zagađenja, tj njen brzo promenljivi i njen sporo promenljivi deo, kao i brzine promena, rekao bih da ove krive sugerišu da saobraćaj i loženja raznih vrsta u Beogradu na zagađenje utiču otprilike jednako.

Naravno, moram da se ogradim, ovo je tek prilično slobodna i gruba pretpostavka šta ovi podaci znače. Jedino je sigurno da zagađenje zavisi od mnogo faktora, i da smo verovatno propustili da ga povežemo i sa drugim uticajima od izvesnog značaja o kojima sad nemamo podataka. Takođe, treba nam bitno više merača zagađenja jer ovako nije moguće ustanoviti ni prostornu raspodelu ni uočiti eventualna kretanja zagađenih masa vazduha, što bi jedino moglo da ukaže na izvore i način disipacije zagađenja. Naprimer kolika je razlika u zagađenju pored prometne ulice i par stotina metara daleko od nje? To bi nam bio značajan podatak o stvarnom uticaju saobraćaja na širi prostor, itd. Za drzavu sa ovakvim nivoom zagađenja, ovaj bedni broj merača i ovaj sistem obaveštavanja zbirnim mesečnim izveštajima (sem za TRI stanice) je više nego nedovoljan i zastareo.

Kliknite za veću sliku.

 

[nervozna baba]

Nije Beograd i nije baš friško, ali sam uspela da nadjem par teksualnih delova iz jedne epizode BBC serije Trust Me, I'm a Doctor a koja se bavila nekim merenjima zagađenja vazduha. Vrlo zanimljivi rezultati! Na žalost, video više nije dostupan na sajtu. Koga ne mrzi da čita, ispod su linkovi, a ja ću veoma sažeto da prepričam.

Merili su izloženost pešaka od tačke A do tačke B, idući vrlo frekventnim ulicama i manje opterećenim. Takođe, jedan deo eksperimenta, tj. rute je bio pređen taxijem. Logično, drastično manja izloženost je izmerena u sporednim ulicama, a najveća je bila - u taxiju!
https://www.bbc.co.uk/programmes/articles/3mXHDs31VgMfhdlhDngnBdN/should-i-worry-about-air-pollution

Po pitanju života u kućama, ispostavilo se da srebrne breze mogu smanjiti i do 50% zagadjenje od spolja. Za prikaz u emisiji postavili su red mladih breza na trotoar ispred 4 kuće a zadatak je bio da se ne čiste monitori i televizori u te 4 i u narednih 4 kuća ispred kojih breze nisu bile postavljene. Posle 2 nedelje su uzeli uzorke koji su potvrdili značaj i delotvornost breza.
https://www.bbc.co.uk/programmes/articles/1m0KylS04ZqwcswP5Q8MQQq/the-big-air-pollution-experiment

Sad, nije ovo nikakvo epohalno otkriće! Ali, u gradu koji vodi družba koja mrzi drveće, gde se ono uporno orezuje toping metodom i gde se drveće nemilice seče na svakom koraku, uz svakodnevni saobraćajni kolaps na ulicama punim evropskog otpada, malo je reći da bismo trebali biti zabrinuti.
Ovim nikako ne želim da umanjim udeo termoelektrana, privatnih ložišta, uglja i "tehničara za reciklažu" kako reče Žika! Samo ih ne mogu smatrati jedinim ili glavnim krivcima za katastrofalni vazduh u gradu u poslednjih nekoliko godina.

 

[11030]

To sa drvećem funkcioniše samo dok su u listu, zimi nema efekta. Zato treba kombinovati listopadno i zimzeleno drveće, niže gusto žbunje, tuje, tise pored saobraćajnice ili uz ogradu ko ima kuću.

 

[Zuma]

Problem je što nam u ulicama više ne dozvoljavaju da imamo ni običan trotoar normalne širine, a kamoli drveće sa dovoljno velikom lisnatom masom (što je JEDINO bitno, samo drvenasti deo i nije važan), ili drveće uopšte. Prvo zbog stalnog sužavanja trotora zbog širenja ulica, a zatim zbog parkiranja na trotoarima. Postoje čak mnoge ulice gde se, kad su vozila parkirana, ne mogu mimoići ni dvoje ljudi, nego se smenjuju da bi zaobišli svaki duži automobil. A način orezivanja drveća je tek tužna priča.

 

[MC_]

Zuma » Sub Dec 21, 2019 11:44 am[/url]":1dci77xc]Problem je što nam u ulicama više ne dozvoljavaju da imamo ni običan trotoar normalne širine, a kamoli drveće sa dovoljno velikom lisnatom masom (što je JEDINO bitno, samo drvenasti deo i nije važan), ili drveće uopšte. Prvo zbog stalnog sužavanja trotora zbog širenja ulica, a zatim zbog parkiranja na trotoarima. Postoje čak mnoge ulice gde se, kad su vozila parkirana, ne mogu mimoići ni dvoje ljudi, nego se smenjuju da bi zaobišli svaki duži automobil. A način orezivanja drveća je tek tužna priča.

Svaka cast za tvoju gornu analizu. Potrudio si se.
Tuzno je da se time ne bave nasi kvazinaucnici kojima je to posao.

 

[MC_]

Meni se cini da kombinacija visokog vazdusnog pritiska i slabog vetra odrzava oblak zagadjenja iznad Beograda. On se dize ujutru i spusti predvece.
Cudno je kako je u svim delovima grada manje vise isto, a to je i moje iskustvo.
Temperatura ne utic mnogo. 14.12. je temperatura bila smao neznatno niza. Ovo bi iskljucilo kotlarnice.

Moguca su dva objasnjenja

1. Zagadjenje ne potice od lozista i automobila, vec od nekog spoljnog izvora, termoelektrana. Termoelektrane salju dim na vecu visinu, tamo se formira oblak koji se ujutru podize, a predvece spusta. Termoelektrane takodje nocu rade manjom snagom, sto je u korelaciji.

2. Osim od termoelektrana, zagadjenje potice i od lozista i automobila, ali se javlja kao sekundarno. Odnosno topli polutanti koji izlaze iz dimnjaka i auspuha se prvo penju na odredjenu visinu, spajaju se u jedan oblak na vecoj visini. Taj oblak se dize i spusta svakodnevno. U tom oblaku, na vecim visinama dolazi do mesanja polutanata.

Bilo bi zgodno da ona ekipa koja pravi uredjaje za merenje zagadjenja stavi jedan uredjaj na dron ili balon.
Postoji istrazivanje u Kini, gde je covek merio zgadjenje od 1 do 22 sprata neke zgrade. Sto se tic Pm2.5 nije bilo vece razlike.
https://smartairfilters.com/en/blog/les ... wer-floor/

Ovakvim pitanjima koja se ticu citavog drustva obicnbo se bavi elita u normalnim zemljama, narocitao naucna. Medjutim, nasa elita uglavnom se bavi reklamiranjem svog statusa. To je kao da svi stojimo u septickoj jami, ali oni stoje 5 mm vise od ostalih. To je nasa elita.

 

[Zuma]

MC_ » 21 Dec 2019 12:48 pm[/url]":1a806p3x]
Svaka cast za tvoju gornu analizu. Potrudio si se.
Tuzno je da se time ne bave nasi kvazinaucnici kojima je to posao.

Nažalost, to je zaista ono što čoveka može da razbesni. U pitanju je zdravlje, pa i život, a ne neka udobnost ili "životni standard", ili još gore, luksuz. Što znači da bi pažnja koje se ovom pridaje morala da bude DALEKO veća. Ako za početak, čisto retorički, i prihvatimo prepostavku da smo veoma siromašni i da se u vezi ekologije ne može punu uraditi za kratko vreme, opet bi naučnici, BAŠ ZATO, trebali još više da se bave pitanjem zagađenja, a država da daje što je više moguće podataka svih vrsta. Jer se samo tako problem može bolje razumeti, a i onda drastično više ljudi može o tome kvalitetno razmišljati i davati svoje predloge, pa će biti jasnije kako da sa malo para uradimo najveću korist. Optimizacija je veoma važna upravo onda kad je teško, kad ima vrlo malo dobrih rešenja, ali je baš zato i veoma teško otimizovati planove tako da daju naveći efekat za najkraće vreme i za najmanje para. Pa pošto se sada pojavljujemo skoro redovno u samom vrhu svetske liste trenutnih nivoa zagađenja (mada srećom još ne toliko i u listama dugoročnih nivoa zagađenja), zar ne bi bilo logično da se baš kod nas o tome najviše priča i razmišlja, i da imamo najviše podataka, pa da svi vidimo uz pomoć svog lokalnog znanja kako najbolje na mestu gde stanujemo možemo da se prilagodimo i prođemo sa najmanje štete dok se ne budu sprovele obimnije sistemske mere, a takođe i šta bi država, i kojim redom, trebala da uradi. Ali sve to zavisi od dostupnosti informacija, aktivnosti stručnjaka i stepena uključenosti čitave javnosti. Sva tri elementa su neophodna.

 

[roland]

S obzirom da su najveći emiteri zagađujućih materija u okolini Beograda pančevačka Rafinerija i Petrohemija i obrenovački TENT, ako pogledamo podatke sa sepe - http://www.amskv.sepa.gov.rs/pregledpodatakazbirni.php za Pančevo, Novi Beograd i Obrenovac imamo za PM10 i PM2,5 sledeće grafike

Pogledajte prilog 1
Neki odokativni zaključak je da Obrenovac i Novi Beograd imaju skoro istovremene pikove (što možda znači da zagađenje potiče iz istog izvora??), doduše NBG ima veće pikove od Obrenovca (možda veći uticaj saobraćaja na zagađenje na NBGu??), a za Pančevo imamo jedan ogroman pik 18.12 koje je izgleda uticalo i na kvalitet vazduha u Beogradu ceo sledeći dan (izgleda da je to zagađenje stiglo na NBG i Obrenovac usred noći, oko 2h, i ostalo ceo dan). Na našu sreću, popodne 20.12 je počeo da duva vetar malo jače pa smo prodisali.

Zaključak je da treba u ovu kompleksnu jednačinu traženja uzroka za zagađenje vazduha u BG osim termoelektrana, saobraćaja, individualnih ložišta ubaciti i pančevački industrijski kompleks, a možda i još neke udaljenije zagađivače u Smederevu i Kostolcu.

 

[astrodule]

Šta li rade stručni ljudi u institutima? Imamo toliko mernih stanica online i iz fotelje mogu da naprave analizu i objasne zagadjenost.

 

[tzoran1]

analiziraju... sagledavaju ... razmisljaju.. (jedano misljenje nekog Sostarica je Zvezdara64 preneo da je uzrok zagadjenja ind. lozista i stari automobili... termoelektrane i petrohemija po njemu ne uticu pa ih i ne spominje ? ) znaci krivi su gradjani sto loze los ugalj i voze krseve od automobila :mrgreen:

 

[roland]

Pronašao sam Izveštaje o stanju životne sredine u JP EPS za 2016 - link i 2018 link i našao sam veoma zanimljive činjenice.

Prvo, EPS u izveštaju navodi da dimni gasovi koje ispuštaju njegova postrojenja prelaze zakonske granične vrednosti. Za SO2 smo znali odavno, ali u izveštaju navode da prekoračuju emisiju i suspendovanih čestica PM10
Ovo je stanje iz 2016:
Pogledajte prilog 1

A ovo iz 2018:


Drugo, navode

Димни гасови који садрже сумпор диоксид, азотне оксиде, угљен диоксид и прашкасте материје, се после пречишћавања, издвајања прашкастих материја у електрофилтрима, испуштају у ваздух преко димњака висине:
• ТЕНТ А - 150m (блокови А1, А2 и А3) и 220m (блокови А4, А5 и А6)
• ТЕНТ Б - 280m (блокови Б1 и Б2)
• Колубара А -105m (блок А1), 105m (блокови А2 и А3) и 130m (блок А5)

a u izveštaju iz 2016. se navodi da je razlog za prekomerno ispuštanje praškastih materija

Одступања емисије прашкастих материја у односу на ГВЕ, на блоковима А1 и А2 у ТЕНТ А, на којима је урађена реконструкција ЕФ, доводи се у везу са повећаним количинама и температурама димног гаса у односу на пројектоване вредности

(EF - elektrostatički filter)
dok se u izveštaju iz 2018. godine ova informacija uopšte ne spominje

У 2014. години је урађена реконструкција електрофилтара блока А3. То значи да су реконструисани електрофилтери свих блокова у ТЕ „Никола Тесла“ А (А1, А2, А3, А4, А5 и А6 ) и у ТЕ „Никола Тесла“ Б (Б1 и Б2), као и блок А5 у ТЕ „Колубари“ А. Гаранција испоручиоца за масене концентрације прашкастих материја на излазу из електрофилтра су ≤ 50mg/ Nm3 , што је у складу са захтевима регулативе ЕУ и Републике Србије.

Na osnovu podataka iz prethodnih tabela vidi se da do kraja 2018. nisu popravljeni elektrofilteri na blokovima A1 i A2 u TENT A tako da su u izveštaju iz 2016 rekli istinu ali u izveštaju iz 2018. godine debelo slagali.
Konačno, ukupna količina emitovanih praškastih materija za godine 2016 i 2018 po termoelektranama je
2016 (t/godina) 2018 (t/godina)
TENT A 4122 2999
TENT B 1059 1731
TE Kolubara A 3179 2733

Vidimo da je emitovanje praškastih materija skočilo u tom periodu u TENT B a smanjilo se u TENT A i Kolubari A

Takođe, tokom 2014 je nabavljen sistem za monitoring zaštite životne sredine

Крајем 2014. године је склопљен Уговор између ЈП ЕПС и „TEKON-tehnokonsaltingˮ у циљу израде Студије ,,Мониторинг заштите животне средине (емисија у ваздух) на нивоу ЈП ЕПС и припадајућих Привредних друштаваˮ, а крајем 2015. године је закључен Анекс поменутог Уговора. Предмет ове Студије је израда и имплементација система за мониторинг емисије загађујућих материја у ваздух термоенергетских постројења Привредних друштава Јавног предузећа Електропривреде Србије. Односно, циљ је формирање централне базе података са резултатима континуалних мерења емисије загађујућих материја у ваздух, обрада података и извештавање о континуалним мерењима емисије загађујућих материја у ваздух у складу са законским обавезама, у циљу предузимања одговарајућих мера заштите животне средине.

Na sajtu Tekon-tehnokosaltinga https://www.tekon.rs/software_cleanair.html se navodi da njihov sistem prati stanje kvaliteta vazduha

Za potrebe najveće termoelektrane u Republici Srbiji - TE Nikola Tesla A, Tekon je razvio softversku aplikaciju za monitoring i ocenu uticaja industrijskih objekata na kvalitet vazduha u okruženju.
Aplikacija CleanAir se bazira na realnim kontinuiranim merenjima emisije zagađujućih materija, relevantnih meteoroloških parametara i imisije relevantnih parametara.
Aplikacija omogućava:
• akviziciju rezultata kontinuiranih merenja emisije zagađujućih materija u realnom vremenu, bez obzira na razuđenost mreže merača (firma po potrebi može da pomogne i pri uspostavljanju hardverskih pretpostavki za akviziciju u realnom vremenu);
• evidentiranje rezultata merenja u bazi podataka – svi rezultati merenja se čuvaju u centralnoj SQL kompatibilnoj bazi podataka. Baza se prilagođava topologiji mreže merača;
• izdvajanje podataka – identifikacija, sortiranje i izdvajanje podskupova rezultata merenja koji zadovoljavaju jedan ili više zadatih kriterijuma. Izdvojeni podaci se mogu eksportovati u druge široko prihvaćene formate podataka radi dalje obrade nekim drugim softverom;
• praćenje podataka u realnom vremenu – pregled svih rezultata merenja na adekvatnim ekranima sa generisanjem relevantnih upozorenja u slučaju prekomerne emisije zagađujućih materija;
• analize podataka u realnom vremenu ili za zadati interval – aplikacija omogućava analize izmerenih podataka u realnom vremenu ili za zadati interval. Pored predefinisanih analiza softver omogućava eksport podataka u raznim opšte prihvaćenim formatima radi dalje obrade drugim softverskim alatima;
• procena uticaja u realnom vremenu ili za zadati vremenski period – CleanAir omogućava na bazi kontinuiranog praćenja emisije zagađujućih materija, relevantnih meteoroloških parametara i merenja imisije zagađujućih materija procenu uticaja izvora zagađivanja na kvalitet vazduha u okolini;
• generisanje izveštaja za nadležne organe – CleanAir omogućava kreiranje izveštaja za nadležne organe Republike Srbije (Ministarstvo, Agencija za zaštitu životne sredine i Fond) koji po sadržaju

Zaključak je da EPS zna da neki od blokova termoelektrana ispuštaju preteranu količinu suspendovanih čestica PM10 i da imaju sistem kojim mogu da prate emitovanje zagađujućih materija, kao i da mogu da procene uticaj tog emitovanja na kvalitet vazduha na osnovu trenutnih i prognoziranih meteoroloških uslova, ali da ne čine ništa da smanje efekte tog zagađenja u okolini termoelektrana.
Jedna od stvari što bi trebali da rade, jeste da bi rebalo da isključuju problematične blokove ili da smanje njihov rad na minimum kad su meteorološki uslovi nepovoljni. Drugo, od 2014. godine su svesni da im ne rade kako treba elektrostatički filteri na blokovima A1 i A2 u TENT A, tj, da rekonstrukcija nije urađena kako treba, i ništa nisu uradili da to isprave.

 

[astrodule]

Onda ispuštaju sigurno i PM2.5 koje su još manje.

Mislim da smo već zaključili da nas najviše truje neko ko neprestano radi jer je knoncentracija PM2.5 i PM10 bila manje više knstantna i nije zavisila od doba dana ili vikenda.

 

[astrodule]

Evo i današnjeg pogleda na Obrenovac sa Avale i zagađivače. Duvao je jako vetar, e sad kakva je to izmaglica, ko će ga znati

 

[Zuma]

Ako se pogleda na raniji dijagram zagađenja zajedno sa meteorološkim podacima, vidi se da je tih par dana velikog zagađenja vreme bilo prilično lepo i stabilno. Konkretno, 16., 17., i 18. Decembra, pritisak i brzina vetra su bili skoro isti. Ovo se može iskoristiti da se iz analize doprinosa zagađenju ukloni uticaj vremena. Pa možemo videti da li u promenama nivoa zagađenja u toku jednog dana postoji neki šablon koji se na sličan način ponavlja svaki dan, a koji onda sigurno nema veze sa promenom meteoroloških parametra, pošto su oni sva ta tri dana bili isti. To sam uradio na donjoj slici. Na svakom dijagramu je dato jedno merno mesto za jednu komponentu zagađenja, gde sam onda ucrtao tok njegove dnevne promene za svaki od tih dana.


Sa ovakvih dijagrama se jasno vide tri karakteristična dela u toku jednog dana koji se na sličan način ponavljaju svaki dan. Prvo imamo postepeno opadanje zagađenja od ponoći do jutra, a zatim se jasno raspoznaju oba saobraćajna špica. Jutarnji špic je od oko 7 do 11 sati, gde zagađenje raste, a posle toga opada. Večernji špic na Novom Beogradu i Mostaru počinje oko 15 časova, pa zagađenje ponovo raste do 18:30 časova. U Starom Gradu se takođe raspoznaje večernji špic, ali je pomeren bitno kasnije. Rast zagađenja se tu dešava od 18. do 20. časova. Dodatno, razlika između noći i jutra je u Starom Gradu manje izražena nego na Novom Beogradu i na Mostaru (tj na auto putu). To sasvim lepo odražava razliku u položaju mernih stanica i način korišćenja obližnjih ulica.

Mislim da ovo povrđuje zaključak iz prethodne analize. Ovako karakterističan šablon dnevnog ritma rasta i opadanja zagađenja definitivno ima poreklo u saobraćaju, a po amplitudi ove dnevne varjabilnosti u odnosu na njenu apsolutnu vrednost se jasno vidi da saobraćaj, grubo rečeno, doprinosi sa oko polovine zagađenja. Ostatak izgleda relativno stabilan i ne zavisi previše od nekih dnevnih ritmova (bar tokom tri posmatrana dana i sem ako nije manji i maskiran opisanim promenama karakterističnim za dnevni ritam saobraćaja).

 

[Bender Rodriguez]

Vetar u kombinaciji s kišom čuda čini. Inače kako savršeno izgleda ovaj grafikon...

 

[Zuma]

Da bi se moglo proceniti koliko šta utiče na rezultate merenja pojedinih stanica, treba znati tačno gde su i šta se nalazi neposredno oko njih. Nažalost imamo svega tri koje trenutno rade, koje su automatske, prikačene na mrežu i čija merenja javnost može videti. Ima ih još, ali su u informacionom smislu u nekoj "crnoj rupi" i iza horizonta događaja, bar što se javnosti tiče. A ni ove tri ne bi imali da nam ih nije poklonila Evropska Unija.

1. "Novi Beograd", ugao Omladinskih Brigada i Jurija Gagarina, u smeru Save od "Honde".

Pogledajte prilog 12
Pogledajte prilog 11
Pogledajte prilog 10
Pogledajte prilog 9
Pogledajte prilog 8
Pogledajte prilog 7
Pogledajte prilog 6
2. "Mostar". U parku kod Mostarske petlje

Pogledajte prilog 3
Pogledajte prilog 4
Pogledajte prilog 5
3. "Stari Grad". Kod muzeja Vuka i Dositeja, na ulazu u školu, ugao Višnjićeve i Gospodar Jevremove. Najbliže nekoj ulici u odnosu na prethodne dve stanice (manje od 10 metara) i ulica je manja, mada za tu širinu ulice prilično opterećena.

Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 1

 

[Žika]

Koliko spoljna jedinica klima uređaja kad radi ventilator utiče na tačnost senzora?

 

[astrodule]

Zanimljiv skok gasova od automobila (NOx, NO2, NO) noćas na NBG senzoru.



Blizu je benzinska pumpa (i auto salon), pa moguće je da ima veze sa njom.

Ovo mi se uopšte ne sviđa jer se postavlja pitanje lokacije i preciznosti ove merne tačke.

 

[Žika]

Zaštita okoline postiže se ugradnjom otprašivača dimnih gasova i izgradnjom visokih dimnjaka, koji štetne materije rasejavaju na što veću površinu. Za izdvajanje čvrstih čestica iz dimnih gasova kod manjih postrojenja koriste se ciklonski otprašivači.
Na slici je:
1 – ulaz dimnih gasova;
2 – kanali za kružno usmeravanje gasa;
3 – izdvojene čvrste čestice;
4 – prečišćeni dim.

Kroz ciklonskih filtara gas struji kružno te se zbog centrifugalnih sila čvrste čestice izdvajaju po obodu kanala ciklo-filtra. Stepen izdvajawa prašine je oko 70%. Nešto su efikasniji mokri otprašivači u kojima se dimni gas tušira vodenim mlazovima. Ovakvi filtri troše mnogo vode i javljaju se teškoće vezane za korozivno dejstvo vode sa rastvorenim materijama iz dimnih gasova.

Najefikasniji su elektrofiltri jer mogu da odstrane 99÷99,9% čestica iz dimnih gasova.
Napon U se tako podesi da se na negativnoj elektrodi izazove korona, odnosno jonizacija okolnog vazduha. Čestice prašine se polarišu u električnom polju filtra te usled toga u zoni korone privlače slobodne elektrone ili negativne jone i tako u celini postaju negativne pa ih elektrostatička sila privlači pozitivno naelektrisanom zidu filtra. Kada takva čestica pračine dodirne zid filtra biva neutralizovana (oslobađa se elektrona koji prelazi na metalnu pozitivnu elektrodu – zid filtra) i pada u kadu odšljakivača.

Režim startovanja je veoma složen i sastoji se od provere svih sistema koji su bitni za rad kotla, turbine i generatora. Prvo se vrši startovanje (potpala) kotla (potpala kotla vrši se visokokaloričnim gorivom – mazutom). Prelaz na ugljenu prašinu obavlja se kada kotao razvije oko 30% od nominalne snage. Turbina se pri startovanju postepeno predgreva i postepeno joj se povećava brzina i snaga.

Termoelektrana može da startuje iz :
hladnog (najtopliji deo kotla ili turbine ne prelazi temperaturu od 150 °C) ;(traje i do 8 časova),
neohlađenog (svi delovi kotla i turbine imaju temperaturu bar 150 °C. ) i
toplog stanja (po parametrima blisko nominalnom radnom režimu).
Termoelektrana može biti u hladnoj (kao kod hladnog starta) i toploj rezervi (lože se mazutom i održavaju 20-30% Pnom).

Dilema mokar ugalj

U savremenim TE velikih snaga (preko 100 MW) ugalj se pre ubacivanja u ložište kotla mlevenjem pretvara u ugljenu prašinu koja se meša sa vazduhom. Tako pripremeljen ugalj lakše sagoreva pa se mogu postići velike snage. Mlevenje, sušenje i mešanje uglja sa vazduhom vrši se u ventilatorskim mlinovima. Postrojenja sa ventilatorskim mlinom i direktnim uduvavanjem ugljenog praha u ložište kotla. Rotor ventilatorskog mlina istovremeno drobi ugalj, meša ga sa vazduhom i stvara nadpritisak aero mešavine potreban za ubacivanje goriva u ložište kotla.

Prema nekim studijama 5/6energije koja se koristi utransportu,
2/3 goriva koje se koriste u proizvodnji električne energije i skoro 1/3 preostaleenergije, odnosno u proseku 50% energije koja se koristi u SAD, gubi se kroz neiskorišćenu toplotu.

 

[Zuma]

astrodule » 22 Dec 2019 12:50 pm[/url]":emfdjkya]Zanimljiv skok gasova od automobila (NOx, NO2, NO) noćas na NBG senzoru.

Blizu je benzinska pumpa (i auto salon), pa moguće je da ima veze sa njom.

Ovo mi se uopšte ne sviđa jer se postavlja pitanje lokacije i preciznosti ove merne tačke.

U relativnoj blizini (10m) je parking-ulica. Dovoljno je da neko ostavi upaljen motor zbog grejanja, da čeka nekoga u kolima, ili da zaljubljeni par noću nema slobodan stan. To ne znači puno, treba gledati podatke u dužem vremenu. Takođe i mi se stalno krećemo ivicom ulica, tik pored automobila, pa povremeni pik zbog toga nije nereprezentativan što se tiče onoga što mi udišemo. Mada je tačno da to kvari rezultate koji treba da daju neki prosek zagađenja vazduha u nešto široj okolini. Što opet govori da nam treba daleko više stanica. Budući da u velikom gradu ne možemo izbeći ovakvu lokalnu kontaminaciju merenja, i to znači da ih moramo imati bitno više. U sličnoj je situaciji i ona u Starom Gradu. Jedino je ona kod Mostara u sred parka, pa se niko ne može parkirati neposredno pored nje, međutim nešto dalje je ogromna Mostarska petlja, pa je pitanje ima li ta izolacija većeg značaja. To je delom namerno pozicioniranje, naravno, ali svejedno kvari reprezentativnost podataka kad stanica ima malo. Trebaju nam podaci sa ostalih gradskih stanica, ali ih ne daju sem u vidu valjda mesečnih zbirnih izveštaja. A to više nije dovoljno u gradu gde je zagađenje kritično visoko pa su nam na dnevnom nivou potrebne čitave lične strategije za ponašanje koje smanjenje zdravstvene posledice.