Evo lepog i sređenog grafika za Beograd. Izračunao sam prosečnu dnevnu promenu PM zagađenja usrednjavanjem svih podataka u toku tri posmatrana dana velikog zagađenja, od 16.12.2019. do 18.12.2019. Dakle, ovo je srednja vrednost za stanice Novi Beograd, Mostar, Stari Grad, za oba merenja (PM 10 i PM2.5), i za sva tri dana. Tako je svaka tačka srednja vrednost 18 merenja (3x2x3). Ovo veoma lepo počisti sve slučajne varjabilnosti i istakne ono što im je zajednički dnevni tok koji se kod svih njih ponavlja.
Pogledajte prilog 1
Kao što vidite na dijagramu zagađenja se vrlo lepo uočava posledica karakterističnog toka saobraćaja u gradu i tri njegove prepoznatljive faze.
03 sata od 05 je vreme najmanjeg saobraćaja, pa se zagađenje akomulirano u prethodnom periodu postepeno razilazi, tj njegova koncentracija se smanjuje.
05 do 07 je plato, nivo prestaje da pada
07 do 10 je jutarnji špic, pa nivo raste
10 do 11 je plato, prestaje da raste ali se još ne smanjuje
11 do 14 se smanjuje jer je sredina radnog vremena, pa je saobraćaj manji
14 do 20 je večernji špic i posle toga večernji izlazak, zagađenje raste
20 do 21 je plato večernjeg maksimuma
21 do 03 početak noći i noć, zagađenje opada do jutra
Ovo se skoro savršeno slaže sa navikama Beograđana, pa ne sumnjam previše da bar priličan deo ove varjabilne komponente potiče od saobraćajnog zagađenja.
Takođe ovde se vidi i koji deo ukupnog zagađenja otpada na saobraćaj, mada se još nešto ovde može maskirati sa istim ritmom promena, što bi trebalo ispitati, iako je činjenica protiv toga da su vremena promena ovih dnevnih faza veoma precizna i u skladu sa iskustvom. A to je cela amplituda ove promene, i još malo više od toga jer saobraćaj i zagađenje od njega postoje i kad je dijagram na minimumu. Ako pretpostavimo da je ta granica malo ispod minimuma krive, na 70 ug/m3, a vidimo da je maksimum na 140 ug/m3, onda se vidi ono što sam procenio ranije, da na saobraćaj (ali samo u Beogradu) otpada otprlike pola zagađenja, od 70 do 140 ug/m3. Ostalo, od 0 do 70 ug/m3, je verovatno posledica grejanja i termoelektrana.
Ovo je dijagram srednje vrednosti za ista tri dana u Kosjeriću. Ima nekih nagoveštaja sličnog dnevnog ritma, ali je i prlično različito, pa ne umem da ga protumačim.
Pogledajte prilog 2
Ovo je takođe veoma zanimljivi dijagram zagađenja tokom ta ista tri dana u Obrenovcu (nisu srednje vrednost, nego baš izmerene). Dozvoljno je 50. Ispada da je tada termoelektrana aktivno radila na dopunjavanju proizvodnje električne energije posle podne i uveče, od 13 do 23 časa, bar prema efektima na koncentraciju zagađenja pored nje.
Da li je moguće da ovo propagira do Beograda? Doduše, pitanje je koliko oblaku povećanog zagađenja treba vremena da dođe iz Obrenovca i spusti se na Beograd? Mogao bi da utiče tako da dodaje deo svoje amplitude večernjem porastu zagađenja u Beogradu, ali je to već čista spekulacija, iako se vremena promene slažu. A možda oblak odlazi u visine odakle se i ne spušta, ili se spušta veoma polako i raspršen po ogromnoj površini? Ovo je teško reći. Trebao bi nam neki dodatni podatak. Međutim ono o udelu saobraćaja u ukupnom zagađenju u nekoj gruboj proceni izgleda donekle pouzdano, mada uz ovu poslednju ogradu, da je deo večenjeg porasta pripisan saobraćaju (bar ova tri dana) poticao od termoelektrana, što bi onda donekle smanjilo udeo saobraćaja.
Nažalost, zaključak svega ovoga je da jako liči da moramo jednako da smanjujemo zagađenja iz sva tri izvora, iz individualnih ložišta, termoelektrana i saobraćaja, pošto ne izgleda da bilo koji od njih bitno manje doprinosi zagađenju od drugih, recimo toliko da bi njegovo smanjenje mogli ostaviti za kasnije. Ali nam definitivno trebaju bolji podaci i više javno dostupnih merenja od ovih indirektnih pogađanja.
Sad kad god osetim vetar da ''bije'' uvek mi bude drago jer reko bolje da me malo produva nego da nedelju dana vučem kijavicu i grebanje jer ne mogu da dođem do vazduha.