Šta je novo?

Zagađenje urbane sredine i kako ga se rešiti - izduvni gasovi, buka

Šta znači "drastično"? Ja mislim da nije povećan za više od 10% u odnosu od pre 5 godina.

Problem je što je propusnost saobraćajnica bila na nekoj granici do pre 5-10 godina i kada se ta granica pređe, gužve postaju veće i to više od procenta porasta broja vozila u saobraćaju.

Zašto ima više vozila? Moje mišljenje je da je za to krivo pogoršanje gradskog prevoza, pa ljudi pre biraju da idu kolima nego prevozom. Evo, recimo 65-ica je dok nisam imao kola (pre 6-7) godina išla na svakih 5-10 minuta, a sada je nema i po 15 minuta.
 
Poslednjih par godina broj prodatih automobila svake sledece godine je veci za oko 8-10 post, ne racunajuci polovnjake iz uvoza.
Gradski prevoz je svakako odgovoran za povecanje broja automobila na ulicama, ali i mogucnost uvoza za relativno male pare. Kada sam ja isao u srednju skolu na parkingu su bila 2-3 automobila, a kada sada prodjem pored skole, parking je dupke pun, cak se parkiraju i van dvorista (koje uopste nije malo). To je za mene samo jedan mali pokazatelj.
65 je totalni horor, ne samo da ne dolazi nego je uvek popunjena jos na drugoj trecoj stanici, ali to je svuda tako, ako nista jos se drze na zglobnim autobusima
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=690578#p690578:11jpfvdj je napisao(la):
molder » Čet Dec 19, 2019 3:50 pm[/url]":11jpfvdj]Broj automobila se drastično povećao i samo neko zlonameran može da kaže da nije tako. Postoje statistike i broj registrovanih automobila i to je lako utvrditi. Guzve su skoro ceo dan i svuda, sto neko kaze google mapa samo sto ne krene da blinka crvenom bojom. Manite se tih prica jedan bulevar na novom beogradu nedeljom prepodne je prohodan, to je kao da neko ode u nemanjinu prvog januara i kaze da nema guzve. To je kao demagogija vesica kada kaze da gsp odgovara potrebama beogradjana, otprilike taj nivo. Medjutim, verovatno automobili nisu glavni uzrok ovoga šta se dešava. Ne znam, ali očigledno postoji neko logično objašnjenje, . Neadekvatan lignit bi mogao da bude solidno resenje enigme koja sve nas muci, ili barem vazan faktor. Od stručnjaka nema vajde, oni ce procitati serviran tekst, tako da nam ostaje ovde na forumu ili na ostalim sajtovima da se informisemo koliko mozemo. Ako nista povecao se broj ljudi u Beogradu koji intenzivno diskutuju o tome.

Da.
Na zalost postoji dosta na internetu o lignitu ako izv. Cesto se pominje Srbija u vrlo losem kontekstu.

New estimates of the huge health costs associated with air pollution from coal power plants in the Western Balkan region were published in March by the Health and Environment Alliance (HEAL). The report provides an estimate of the total health damage from air pollution released from coal power plants in five countries: Serbia, Bosnia and Herzegovina, Macedonia, Montenegro and Kosovo.

https://www.airclim.org/acidnews/huge-h ... oal-plants

https://www.cins.rs/en/serbia-promisses ... ty-energy/
https://www.env-health.org/wp-content/u ... en_web.pdf

https://www.climatechangenews.com/2016/ ... -billions/
West Balkans coal pollution bill running into billions

Heavy pollution from coal-fired power stations results in Serbia losing a third of its national wealth annually because of premature deaths caused by poor air quality

Ono sto bi moglo da se uradi je da se na osnovu zakona o informacijama trazi od TENT koliko proizvode PM2.5 cestica na sat.
Pitanje je medjutim, da li to mere i d ali ih zanima.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=690583#p690583:2mcrbck2 je napisao(la):
astrodule » Čet Dec 19, 2019 4:19 pm[/url]":2mcrbck2]Šta znači "drastično"? Ja mislim da nije povećan za više od 10% u odnosu od pre 5 godina.

Problem je što je propusnost saobraćajnica bila na nekoj granici do pre 5-10 godina i kada se ta granica pređe, gužve postaju veće i to više od procenta porasta broja vozila u saobraćaju.

Zašto ima više vozila? Moje mišljenje je da je za to krivo pogoršanje gradskog prevoza, pa ljudi pre biraju da idu kolima nego prevozom. Evo, recimo 65-ica je dok nisam imao kola (pre 6-7) godina išla na svakih 5-10 minuta, a sada je nema i po 15 minuta.

Namerno pogorsanje gradskog prevoza je vazan cilj za one koji zele da uskoro privatizuju u potpunosti GSP i da se dobro ugrade.
Model podrivanja firme pre prodaje se dobor pokazao u nedavnim privatizacijama, u cilju dovodjenja pred svrsen cin.
Istini za volju, ovaj model korupcije razvio je jos DS.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=690434#p690434:3iw3dgw3 je napisao(la):
Zvezdara64 » 19 Dec 2019 12:29 am[/url]":3iw3dgw3]Ako saobraćaj ne zagadjuje toliko, zašto mnogi gradovi u Evropi planiraju da uskoro zabrane pristup dizel vozilima? Neki čak svim vozilima sa motorima na unutrašnje sagorevanje. Verujem da je najviše zbog globalnog zagrevanja tj. da bi smanjili emisije CO2. Ali verujem da je u pitanju i emisija NOx i PM. Najzanimljivije mi što neki gradovi u Nemačkoj to planiraju, iako im je automobilska industrija "kičma" privrede. I najveći su proizvodjač dizel motora.
Naravno da zagađuje i saobraćaj. Ali odnos zagađenja koji potiče od saobraćaja i drugih izvora zavisi od zemlje. U Evropi su daleko više nego kod nas eleminisali zagađenja koja potiču od termoelektrana, a domaćinstva im se ne greju na ugalj, pogotovo ne na lignit. Zbog toga je kod njih udeo njihovog ukupnog zagađenja koji otpada na automobile veći nego kod nas, pa naravno da žele da eliminišu i taj izvor.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=690440#p690440:l4cflzh7 je napisao(la):
Bender Rodriguez » 19 Dec 2019 02:06 am[/url]":l4cflzh7]Zato što kao što imaš naftni lobi, imaš i novi lobi koji se vrti oko kvazi ekologije i tvrdi kako će nam svima na planeti biti bolje ako pređemo na električna vozila a ignoriše činjenicu da struja da se ona napajaju takođe dolazi iz prljavih izvora, kao i to da oni u sebi sadrže toksične baterije i hemikalije koje se i dalje nikako ne mogu reciklirati nego se samo deponuju u zemlje trećeg sveta.
Niko ništa ne ignoriše, hoće nam biti bolje ako pređemo na električna vozila, i nije bitno da li je lobi ili nije ako govore istinu. Pa ako sve koji se zalažu za ono što je korisno nazoveš lobijem, neka bude i lobi. Perodični izveštaji tobožnjih objektivnih istraživanja kako su električni automobii tobože lošije rešenje su samo propagandni prozvod onog suprotnog lobija. Mnogo puta su argumentovano demantovani. Ovde imaš jedan dobar članak o tome.

Here we go again: German research institute claims diesels are cleaner than EVs
https://chargedevs.com/newswire/here-we ... -than-evs/

Na kraju krajeva, ta ista Evropa već skoro 10 godina uvozi milione i milione tuđih građana koji nemaju nikakvu nameru da se asimiluju već da postanu većina u tuđoj zemlji. I šta sad, zato što Evropske vlasti to rade, znači da je to ispravno, da se svi Evropljani s time slažu, i da treba ceo svet da ih sledi? Pa i ne baš. Mnogo je stvari u kojima se treba ugledati na Evropu. Ali imaju i oni svoje kontradiktornosti, trulež, besmislice pa i razne vidove korupcije i profiterstva.
Naravno da svi imaju svoje gluposti. Svejedno, BROJ gluposti ovde i tamo je tako nesrazmeran da se obično MOŽEMO osloniti na ono što oni rade kao uglavnom pametnije od onoga što se obično radi ovde. Ne uvek, ali veoma često. Političke elite u Evropi nisu imale ništa protiv imigranata jer stanovništvo Evrope naglo stari, što je daleko veći problem nego što se javno priča. Pa pošto su bili ubeđeni da su Evropska kultura i način života drastično privlačniji, mislili su da će se vremenom asimilovati. To se izgleda polako ispostavlja kao loša procena, mada je još rano za takve zaključke. Dakle čak ni to nije bilo baš rezultat "korupcije i profiterstva" u Evropi, nego sasvim racionalne politike za koju su mislili da je bolja na duže staze.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=690595#p690595:9z29nf61 je napisao(la):
MC_ » Čet Dec 19, 2019 5:00 pm[/url]":9z29nf61]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=690583#p690583:9z29nf61 je napisao(la):
astrodule » Čet Dec 19, 2019 4:19 pm[/url]":9z29nf61]Šta znači "drastično"? Ja mislim da nije povećan za više od 10% u odnosu od pre 5 godina.

Problem je što je propusnost saobraćajnica bila na nekoj granici do pre 5-10 godina i kada se ta granica pređe, gužve postaju veće i to više od procenta porasta broja vozila u saobraćaju.

Zašto ima više vozila? Moje mišljenje je da je za to krivo pogoršanje gradskog prevoza, pa ljudi pre biraju da idu kolima nego prevozom. Evo, recimo 65-ica je dok nisam imao kola (pre 6-7) godina išla na svakih 5-10 minuta, a sada je nema i po 15 minuta.

Namerno pogorsanje gradskog prevoza je vazan cilj za one koji zele da uskoro privatizuju u potpunosti GSP i da se dobro ugrade.
Model podrivanja firme pre prodaje se dobor pokazao u nedavnim privatizacijama, u cilju dovodjenja pred svrsen cin.
Istini za volju, ovaj model korupcije razvio je jos DS.

Ovaj model je razvio usavršio JUL i SPS sa svojim radikalnim i naprednim partnerima. DS i ulizice su očuvale tekovinu/kontinuitet.
 
125k9lLaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1bHNjbXMvTWpJN01EQV8vNWJkMmNhNjJiN2QwZWE4NWMyYzIxYzFlNWIyNmE0YmYucG5nkZMCzQJCAIEABQ


Redakciji "Blica" javilo se više čitalaca, koji su pronašli "najvećeg zagađivača u prestonici", odnosno makar u užem centru. Iako se u početku činilo da je reč o zgradi Ministarstva unutrašnjih poslova, utvrđeno je da je reč o objektu koji pripada Opštini Savski venac, o čemu svedoči i opštinska zastava koja se ispred njega vijori.

- Evo slike od jutros u Kneza Miloša. Ponovo dim kulja iz upravne zgrade Opštine Savski venac - napisao je redakciji čitalac Peđa i dodao "da je to verovatno najskuplja i najbogatija opština u Beogradu".

https://www.blic.rs/vesti/beograd/da-li ... ja/htnx3v8

3k065u.jpg
 


Zagreb na 45. mestu sa indeksom 84, Šangaj na 50. mestu sa indeksom 72.

Beograd 173, Sofija 172, Krakov 169.

Među prvih 50 po zagađenju iz EU su su se našli (od najvećeg do najnižeg indeksa): Sofija, Krakov, Varšava, Poznanj, Budimpešta, Milano, Berlin, Bern, Bratislava, Vroclav, Prag, Minhen i Zagreb.

Interesantno da je jedini američki grad među prvih 50 Solt Lejk Siti dok su ispred Beograda (po opadajućem indeksu) koji se našao na 6. mestu samo: Delhi, Lahor, Kabul, Daka, Ulan Bator. Bombaj i Karači su na 10. odnosno 11. mestu dok recimo Prag ima duplo niži indeks od Beograda.

Danas se opet osećao smrad, doduše ne tako jak.
 
@Zika "Ovaj model je razvio usavršio JUL i SPS sa svojim radikalnim i naprednim partnerima. DS i ulizice su očuvale tekovinu/kontinuitet."
Tacno. A onda je top olos iz JULa migrirao u DS pa u naprednjake. Mi u stvari nemamo visepartijski sistem vec preletacki. odosmo u off

Nego evo vecerasnje stanje u gradu.
I dalje je NBG na udaru.
 
Dobro, kako je toliko zagadjenje na NBGD?
Ulice su tamo barem siroke.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=690587#p690587:38nz3fdr je napisao(la):
molder » Čet Dec 19, 2019 4:40 pm[/url]":38nz3fdr]Poslednjih par godina broj prodatih automobila svake sledece godine je veci za oko 8-10 post, ne racunajuci polovnjake iz uvoza.
Gradski prevoz je svakako odgovoran za povecanje broja automobila na ulicama, ali i mogucnost uvoza za relativno male pare. Kada sam ja isao u srednju skolu na parkingu su bila 2-3 automobila, a kada sada prodjem pored skole, parking je dupke pun, cak se parkiraju i van dvorista (koje uopste nije malo). To je za mene samo jedan mali pokazatelj.
65 je totalni horor, ne samo da ne dolazi nego je uvek popunjena jos na drugoj trecoj stanici, ali to je svuda tako, ako nista jos se drze na zglobnim autobusima

Broj registrovanih automobila u Srbiji/Beogradu.
Tužna slika Srbije da je od 2012. do 2018. godine opao broj stanovnika za 255 305 a imamo rast broja registrovanih automobila za isti preiod od 242597.

2018. 1968787 / 553079
2017. 1968787 / 553079
2016. 1824628 / 529783
2015. 1833219 / 510612
2014. 1797252 / 560853
2013. 1770206 / 441648
2012. 1726190 / 479685
2011. 1677510 / 473414
2010. 1567113
2009. 1637002
2008. 1486174
2007. 1476642
2006. 1511663
2005. 1481497
2003. 1388110
2002. 1343658
 
Kada je u pitanju ono zagađenje koje svi osećamo (čađ, dim, smrad) i koje izražavamo kroz indekse PM2.5 i PM10, i dalje vidim da se najviše diskutuje oko automobila i termoelektrana, koji zajedno doprinose tom zagađenju sa 10-20%. Izbacite automobile i termoelektrane da ih uopšte nema - neće se ništa promeniti.

Svako selo, gradić ili grad (koji nisu planinskog tipa) ima isti problem zimi - valjda vam to nešto govori. Dok se ne reši problem individualnih ložišta ne postoji potencijal za poboljšanje kvaliteta vazduha.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=690779#p690779:jn93u757 je napisao(la):
GOJE » Pet Dec 20, 2019 11:11 am[/url]":jn93u757]Kada je u pitanju ono zagađenje koje svi osećamo (čađ, dim, smrad) i koje izražavamo kroz indekse PM2.5 i PM10, i dalje vidim da se najviše diskutuje oko automobila i termoelektrana, koji zajedno doprinose tom zagađenju sa 10-20%. Izbacite automobile i termoelektrane da ih uopšte nema - neće se ništa promeniti.

Svako selo, gradić ili grad (koji nisu planinskog tipa) ima isti problem zimi - valjda vam to nešto govori. Dok se ne reši problem individualnih ložišta ne postoji potencijal za poboljšanje kvaliteta vazduha.
Opet o lozistiima.

Lozista su uvek bila tu.
 
Na ovoj temi valja nesto reci i o ljudima koje znamo, a koji se prave da ne osecaju zagadjenje.
 
Pa moramo opet, kada se uporno zanemaruje najvažniji činilac zagađenja. Ložišta su uvek bila tu, ali se ložio značajno čistiji ugalj ili drva. Sada osim prljavog lignita spaljuje se i kućno đubre, plastika i sve ostalo što se da zamisliti. A osim toga imamo i ogroman porast nehigijenskih naselja koja se greju skoro isključivo na razne vrste otpada.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=690779#p690779:1uvdx7yx je napisao(la):
GOJE » Pet Dec 20, 2019 11:11 am[/url]":1uvdx7yx]Kada je u pitanju ono zagađenje koje svi osećamo (čađ, dim, smrad) i koje izražavamo kroz indekse PM2.5 i PM10, i dalje vidim da se najviše diskutuje oko automobila i termoelektrana, koji zajedno doprinose tom zagađenju sa 10-20%. Izbacite automobile i termoelektrane da ih uopšte nema - neće se ništa promeniti.

Svako selo, gradić ili grad (koji nisu planinskog tipa) ima isti problem zimi - valjda vam to nešto govori. Dok se ne reši problem individualnih ložišta ne postoji potencijal za poboljšanje kvaliteta vazduha.
Tako je!

Još prošle godine, dakle pre nego što su počele priče o zagađenosti u medijima, ja sam pisao kako mi najviše patimo ne od automobila nego od loženja, industrije i divljaštva raznih vrsta. Jer sam još odavno primetio da mi se prašina i čađ na prozorima zimi skupljaju triput brže i više nego leti. I onda se setim prizora dimnjaka po periferiji i raznih Černobilja po zemlji i skontam da problem leži u njima, a ne u auspusima koje leti viđam u istoj količini, pa ipak ne zatičem toliko prašine i čađi kao zimi.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=690791#p690791:360igjea je napisao(la):
GOJE » Pet Dec 20, 2019 11:31 am[/url]":360igjea]Pa moramo opet, kada se uporno zanemaruje najvažniji činilac zagađenja. Ložišta su uvek bila tu, ali se ložio značajno čistiji ugalj ili drva. .

Smatrate li da se 2014. kad je vazduh jos bio II kategorija lozio kvalitetan ugalj?
Prosle godine imali smo oko 7 ovakvih dana, ove godine vec 20.
 
Prošle godine smo imali godišnja doba, pa samim tim i više vetra koji bi produvali grad i pljuskova koji bi sprali čestice iz vazduha.

Evo od sinoć poče' opet da duva vetar i odmah indeks u proseku spade sa sinoćnih 180 na sadašnjih 140.
Kao što smo imali situaciju tamo krajem novembra, da je par dana bilo crvenih 180, i sveg tri dana kasnije, pošto je vetar odradio svoje, vratili smo u zeleno i spali na oko 30. Dakle vetar i vremenske prilike su neizmerno bitne kad se radi o ovim stvarima.

Edit - da se ispravim, beše to krajem oktobra i sredinom novembra. 28.oktobra dnevni prosek beše 166. Već 6. novembra bilo je svega 26.
 
Na broj "ovakvih" dana i kvalitet vazduha, osim činilaca zagađenja, izuzetan uticaj imaju i mikroklimatski uslovi - jačina vetra, vazdušni pritisak, vlažnost vazduha, padavine...

Da, naravno da smatram da se ranije ložio kvalitetniji ugalj (više sušenog, manje sirovog), uz dodatak da se ložilo i daleko manje otpada. Pa mislim da je sirovi ugalj jeftiniji oko 30% od sušenog, a otpad je jeftiniji i do 100% :)
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=690806#p690806:22dg7mbp je napisao(la):
GOJE » Pet Dec 20, 2019 12:19 pm[/url]":22dg7mbp]Na broj "ovakvih" dana i kvalitet vazduha, osim činilaca zagađenja, izuzetan uticaj imaju i mikroklimatski uslovi - jačina vetra, vazdušni pritisak, vlažnost vazduha, padavine...

Da, naravno da smatram da se ranije ložio kvalitetniji ugalj (više sušenog, manje sirovog), uz dodatak da se ložilo i daleko manje otpada. Pa mislim da je sirovi ugalj jeftiniji oko 30% od sušenog, a otpad je jeftiniji i do 100% :)

Smatrate li da je je narociti pad kvaliteta ogrevnog materijala nastupio bas u periodu 2014. - 2017. kada je kategorija vazduha spala sa druge na trecu?
 
U Grockoj se ove zime znatno lakše diše jer je na lokalnoj kotlarnici instaliran ekološki dimnjak koji pere dim pre ispuštanja u atmosferu. A kotlarnica i dalje koristi isti ugalj.
Stepen "čistoće" uglja je potpuno nebitan ako kotlarnice imaju ovaj sistem, koji je inače, i po zakonima ove države obavezan, ali avaj.
 
Zbog diskusije koja ponovo pokrenuta, šta više zagadjuje, saobraćaj ili individualna ložišta postaviću tekst od 20.oktobra. Pre par dana sam stavio post da je napolju 14 stepeni a zagadjenje je veliko. I da na osnovu toga mislim da su glavni uzroci saobraćaj i TE. Ovaj tekst, tj. Andrej Šoštarić me demantuje. Iako naslov navodi na to da loženje nije glavni izvor zagadjenja, jeste. Saobraćaj, tj. slaba protočnost i starost vozila, po g.Šoštariću je jedan od uzroka zagadjenja.

Napolju "leto", a Beograd već među najzagađenijima na svetu. KAKO?
Stanovnici prestonice Srbije u poslednje vreme bude se sa saznanjem da im je grad jedan od najzagađenijih na svetu, a neretko bude i najzagađeniji kao što je to bilo u nedelju ujutro.

Prema podacima sajta "IQ Air Visual" Beograd je ovog ponedeljka po zagađenosti bio prvi grad u Evropi, a 11. svetu. Međutim, juče je bilo još gore, Beograd je 20. oktobra bio najzagađeniji na celoj planeti.

Dakle, prestonica Srbije je u nedelju oko 10 časova imala neverovatan indeks zagađenosti - 169. To znači da se određene zdravstvene tegobe usled zagađenosti vazduha mogu javiti u celoj populaciji, s tim što su takve poteškoće znatno izraženije kod grupa čije je zdravstveno stanje osetljivo.

Što se ponedeljka 21. oktobra tiče, najkritičniji deo Beograda je područje Dorćola i Starog grada sa indeksom zagađenosti 155. Nešto manja, ali ne i zanemarljiva zagađenost bila je na potezu oko Mostarske petlje, kao i na Zvezdari. Na obe lokacije izmeren je procenat zagađenosti 113.

O stanju vazduha u Beogradu razgovarali smo sa Andrejom Šoštarićem, fizikohemičarom za vazduh i zagađenja Gradskog zavoda za javno zdravlje. Podsetio je građane da Gradski zavod za javno zdravlje svakog trenutka vrši monitoring kvaliteta vazduha na 30 mernih mesta.

- Podatke o kvalitetu vazduha dobijamo u realnom vremenu, a na svakih sat vremena vrši se presek stanja i na osnovu jednočasovnog preseka ocenjuje se kvalitet vazduha, za razliku od drugih portala koji vrše prosek na osnovu 24-časovnog merenja. Takođe, dajemo i preporuke za ponašanje građana u datim okolnostima. Dešavalo se u poslednjih nekoliko dana da je kvalitet vazduha kompromitovan, pre svega zato što su se aktivirala individualna ložišta usled znatno sniženih temperature koje smo nedavno imali, ali i vremenske prilike, smene toplih i hladnih perioda tokom dana doprinose da se zagađenje zadržava u nižim slojevima troposfere - istakao je Šoštarić za Direktno.rs.

Problem peći, dimnjaci i saobraćaj

Da situacija po zdravlje ljudi bude još ozbiljnija, 21. oktobar ove godine najtopliji je u Beogradu skoro čitav vek unazad. Meteorolozi su naveli da će maksimalna temperatura u jednom trenutku dostići 28. stepen Celzijusove skale, što će anulirati rekord iz 1926. kada je u zvanično izmereno 26,5 stepeni.

Potrebno je ukinuti individualna ložišta i kotlarnice i preći na goriva koja su ekološki prihvatljivija, kao što je prirodni gas ili nešto tome slično.
- Polje povišenog visokog pritiska koje dovodi do pojave takozvanog lepog vremena, sa druge strane utiče na to da se zagađenje zadržava, tako da sve ima veze jedno sa drugim i te veze nisu jednoznačne i jednostavne, već su u sklopu čitavog sistema. Menjaju se karakteristike vazdušnih masa i sve utiče na to da se zagađenje koje postoji već zadržava, a pored toga i brojna individualna ložišta. To je posebno problematično u ovom periodu godine, jer ti sistemi i odžaci koji su se punili prašinom tokom letnjeg perioda, kada se startuju u takvom stanju. takođe, doprinose do pojave visokog zagađenja - naveo je fizikohemičar Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Kako rešiti problem zagađenja

Prema njegovim rečima, zagađenost je prisutna u svim velikim gradovima. Treba širiti svest o tome da zagađenost postoji, a, takođe, poželjno je preduzeti određene mere kako bi se zagađenost redukovala.

- Potrebno je, između ostalog, ukinuti individualna ložišta i kotlarnice i preći na goriva koja su ekološki prihvatljivija, kao što je prirodni gas ili nešto tome slično. Što manje treba koristiti ugalj, a što više daljinsko grejanje. Saobraćaj je, takođe, jedan od faktora koji utiče na zagađenje. Potrebno je koristiti novija vozila, ali ono što je za Beograd ključno jeste smanjenje broja individualnih ložišta, kao i to da se obezbedi protok saobraćaja, da ne bude gužvi i po mogućstvu korišćenje vozila novije generacije - zaključio je Šoštarić.
https://direktno.rs/beograd/233225/foto ... -kako.html
 
POjavili su se u prodaji aparati za prečišćavanje vazduha





aparati-za-preciscavanje-vazduha-iskustva.jpg


Aparat je iznad vrata. Čudi me da ih niko zvanično ne promoviše, mislim država, grad, neka zdravstvena institucija

u Blicu je bio tekst gde se pominje da su u prodaji instrumenti za merenje zagadjenosti koji su dostupni i pojedincima.

Da li neko zna nešto o tome, o kakvim se to uredjajima radi, pošto ne bi bilo loše da se to ima

Mreža mernih stanica u Beogradu nije dovolno gusta, nisu dovoljne samo 4 stanice za ovako veliki grad
 
Vrh