Zagađenje urbane sredine i kako ga se rešiti - izduvni gasovi, buka

[GOJE]

@Zuma, Kosjerić i Beograd (a, rekao bih i praktično sva naselja u Srbiji) prate isti šablon. Osim toga, tvoja analiza podrazumeva da je tokom špica aktivan samo saobraćaj kao izvor sagađenja, a već smo se složili da nije. To eliminiše saobraćaj kao dominantan faktor. Značajan jeste, ali dominantan nije.

A što se odgovornosti države tiče, stvar je veoma prosta. Država je dominantno odgovorna za SVE izvore zagađenja i postoji vrlo jednostavan recept šta država treba da uradi:

- Za problem individualnih ložišta: Zabrana loženja u urbanim sredinama gde postoji mogućnost priključka na centralno grejanje ili gas, uz subvencije za prelazak. Zabrana trgovine sirovim ugljem. Ulaganje u kapacitete za sušenje uglja, i dugoročna strategija postepenog smanjenja proizvodnje uglja. Strogo regulisanje cene i trgovine i korišćenja čvrstih goriva za loženje, kako bi se isto destimulisalo.

- Za problem toplana na ugalj i mazut: Hitna strategija prelaska na gas u naredne 2-3 godine, a ovo se uglavnom odnosi na manje gradove po Srbiji.

- Za problem saobraćaja: ODMAH zabrana uvoza polovnih automobila koji ne ispunjavaju EURO5 standard, i od 1.1.2021. zabrana registracije svih koji ne ispunjavaju EURO4 standard.

- Za problem industrije i termoelektrana: Ovo je i najskuplja stavka, ali je već predviđena u poglavlju za zaštitu životne sredine za pristupanje EU.

 

[Zvezdara64]

To je to, predlozi koje je @Goje napisao bi brzo, u par godina spustili nivo zagadjenja u neke normalne granice. Dugorocno: struja iz hidropotencijala, vetra, sunca sa TE u rezervi(sa filterima). Grejanje na plin. Hibridna i elektro vozila.

 

[MC_]

Zvezdara64 » Uto Dec 24, 2019 11:29 am[/url]":7r1pzt86]To je to, predlozi koje je @Goje napisao bi brzo, u par godina spustili nivo zagadjenja u neke normalne granice. Dugorocno: struja iz hidropotencijala, vetra, sunca sa TE u rezervi(sa filterima). Grejanje na plin. Hibridna i elektro vozila.

Predlog vezan za umanjenje emisije iz kotlarnica i individualnih lozista je neostvariv i naivan.
On ukazuje na autorovo nepoznavanje situacije u Srbijji. Vlasnici ovih kotlarnica uglavnom zive u naseljima oko Beograda, sto divljim, sto legalnim. Radi se o ljudima koji su glasacki potencijal vlasti. Koja bi vlast uvela meru koja ce joj doneti nepopularnost u okviru glavne ciljne grupe (Mali Mokri, Zeleznik, Karaburma....)

 

[astrodule]

To je to, predlozi koje je @Goje napisao bi brzo, u par godina spustili nivo zagadjenja u neke normalne granice. Dugorocno: struja iz hidropotencijala, vetra, sunca sa TE u rezervi(sa filterima). Grejanje na plin. Hibridna i elektro vozila.

Pronađi koliko struje dobijamo iz "uglja" a koliko iz hidroelektrana i videćeš da je nemoguće da pređemo samo na "ekološke" izvore. Plus što će struje trebati još više ako se toliko prelazi na elektro i hibridna vozila.

 

[stf]

 

[Zvezdara64]

astrodule » Tue Dec 24, 2019 12:41 pm[/url]":2g6i019x]Pronađi koliko struje dobijamo iz "uglja" a koliko iz hidroelektrana i videćeš da je nemoguće da pređemo samo na "ekološke" izvore. Plus što će struje trebati još više ako se toliko prelazi na elektro i hibridna vozila.

Kad kažem dugoročno mislim na 20-30-40 godina. Moguće je preći većinom na obnovljive izvore i pomagati el.sistem iz izvora "crne energije" npr. TE kad su vremenski uslovi nepovoljni. Zuma je dosta o tome napisao na forumu. Vidi planove EU o energiji (ne samo struji) do 2050. Energija sa nultom emisijom cestica je dostizan cilj.

https://www.theguardian.com/world/2019/ ... et-by-2050

 

[Zvezdara64]

Ne znam da li je pre 2 godine neko postavio intervju sa Vlatkom Matković Puljić iz nevladine organizacije Health and Environment Alliance koji je objavio Energetski portal. Ovih dana su ponovo postavili taj intervju. Citiraću jedan deo:

„Većina ljudi koja živi u urbanim sredinama, živi u zagađenom okruženju. Najveći izvori zagađenja su saobraćaj, termoelektrane na fosilna goriva, a tu se najviše misli na ugalj, loženje u kućama na ugalj ili drvo. Ukupno 50 odsto čestičnog zagađenja u Srbiji dolazi iz termoelektrana na ugalj, pa zatim iz kućnih ložišta, a na trećem mestu su neki drugi izvori zagađenja”, kaže Vlatka Matković Puljić.

Kvalitet vazduha u Srbiji predstavlja veliki problem. Merenja pokazuju da građani širom zemlje udišu vazduh koji se smatra štetnim po zdravlje. Na primer, koncentracije PM2,5 i PM10 su znatno veće od graničnih vrednosti koje su Evropska unija i Svetska zdravstvena organizacija postavile. U izveštaju o kvalitetu vazduha iz 2013. godine navodi se da je u toku te godine na većini lokacija prekoračena godišnja granična vrednost čestica PM10 koja iznosi 40 μg/m3. Tokom 2013. godine u širim gradskim područjima Beograda, Bora, Užica i Smedereva vazduh je bio III kategorije, što znači da je bio prekomerno zagađen. Prema podacima, te iste godine 73 odsto stanovništva u urbanim i urbano-industrijskim gradskim područjima bilo je potencijalno izloženo koncentracijama zagađivača iz nadreferentnog nivoa.

U samim urbanim sredinama, osim zagađenja iz termoelektrana koje zagađuje celu zemlju, prisutni su i drugi zagađivači. U Beogradu je to saobraćaj, a drugi problem je što su termoelektrane blizu Beograda i one ispuštaju velike količine različitih zagađivača, kao što su azotni oksidi, sumpor dioksid i druga čestična zagađenja.

„Monitoring vazduha se u Srbiji radi i to relativno dobro ali broj mernih mesta nije dovoljan. Recimo za PM2,5 postoji samo nekoliko monitoring stanica u celoj Srbiji, s tim da se ne uzimaju podaci sa svih stanica za godišnji obračun kvaliteta vazduha, nego jedna monitoring stanica koja se nalazi na Novom Beogradu, ulazi u proračun za celu Srbiju. Kroz ovaj projekat pokušali smo da zaključimo kolika je razlika između lične izloženosti čestičnom zagađenju u odnosu na to šta monitoring stanica zabeleži.”

Dok je boravila u Beogradu u junu ove godine, Vlatka je merila koncentraciju čestica u Beogradu i prosečna koncentracija PM čestica na putu od Voždovca do centra grada bila je 37 mikrograma po kubnom metru (μg/m3), a najveća je iznosila 57. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji ukoliko živite u mestu u kom je koncentracija PM2,5 čestica do 12 μg/m3, ono se može smatrati zdravim, dok je koncentracija do 35 μg/m3 nezdrava za osetljivu grupu kao što su deca, starije osobe, trudnice i ljudi sa osetljivim respiratornim sistemom. Kad se prekorači granica od 55 μg/m3, govorimo o skroz nezdravoj sredini i velikoj izloženosti riziku. Istovremeno kada je Vlatka merila zagađenje vazduha PM2,5 česticama, dve monitoring stanice su baš u isto doba poslovni portal o čistoj energiji dana zabeležile podatke za PM2,5 – oni su iznosili 11 μg/m3 i 14μg/m3. Prva monitoring stanica je smeštena u širem centru grada, a druga na Novom Beogradu. Takođe, volonteri koji su nosili ove uređaje ustanovili su da je najveće zagađenje ovim česticama u kafićima u kojima je dozvoljeno pušenje – u njima je količina PM2,5 čestica iznosila 180–190 μg/m3*.

https://www.energetskiportal.rs/pogled- ... ne-ranije/

 

[astrodule]

Zvezdara64 » 37 minutes ago[/url]":1unwcddu]

astrodule » Tue Dec 24, 2019 12:41 pm[/url]":1unwcddu]Pronađi koliko struje dobijamo iz "uglja" a koliko iz hidroelektrana i videćeš da je nemoguće da pređemo samo na "ekološke" izvore. Plus što će struje trebati još više ako se toliko prelazi na elektro i hibridna vozila.

Kad kažem dugoročno mislim na 20-30-40 godina. Moguće je preći većinom na obnovljive izvore i pomagati el.sistem iz izvora "crne energije" npr. TE kad su vremenski uslovi nepovoljni. Zuma je dosta o tome napisao na forumu. Vidi planove EU o energiji (ne samo struji) do 2050. Energija sa nultom emisijom cestica je dostizan cilj.

https://www.theguardian.com/world/2019/ ... et-by-2050

Jeste, ali čak su bogatije i naprednije zemlje i dalje najviše okrenute ka "crnoj" energiji. Ali i da pređemo polako na "zelenu" energiju, to će podrazumevati poskupljenje struje, a sa obzirom kako su ti zeleni izvori pod strogom kontrolom "rtaća" od vlasti i kako im se daju subvencije, nisam siguran koliko je to održivo u trenutnim uslovima.

Naravno, nuklearna energija je najbolja, ali očigledno postoji hajka i na njih (mislim da se u Nemačkoj gase reaktori).

U principu su mnogo opasnija (i mnogo je više ljudi umrlo) od posledica havarija u hemijskoj industriji, nego u nuklearnoj, ali očigledan je i dalje uticaj lobista "crne" energije.

 

[Zuma]

U onom grafiku za Beograd sam ostavio otvorenim pitanje koliko i kako tačno na Beograd utiče zagađenje iz Obrenovca. Međutim posle sam se setio da ipak imam još jednu neiskorišćenu informaciju koja tu može da pomogne. Nema razloga da doprinos saobraćajnom zagađenju u večernjem špicu bude veći (ili bitno veći) od jutarnjeg. Jeste nešto veći ali i pomeren, zato što se uveče automobilima izlazi u provod, posećuju prijatelji i obavljaju drugi privatni poslovi posle radnog vremena i sve do nekada i kasnog odlaska u krevet. Dakle verovatno je samo saobraćajna komponenta po amplitudi tokom povratka sa posla slična kao i jutarnji špic, ali je zatim razvučena ka večernjim i noćnim časovima daleko više od jutarnjeg špica kad je važno brzo doći na posao bez obavljanja drugih poslova. Ako se ovo ucrta, onda se i onaj grafik sa velikim poslepodnevnim i večernjim špicom zagađenja u Obrenovcu veoma lepo uklapa, pa to postaje potvrda da je ova pretpostavka ispravna. Taj pik zagađenja iz Obrenovca dakle zaista dolazi do Beograda, doduše uz kašnjenje i više razvučen po vremenu nego u Obrenovcu, ali kad dođe, upravo on obezbeđuje da večernja komponenta zagađenja od saobraćaja nema veću amplitudu, kao na mom prvom grafiku, nego sličnu kao i jutarnja, ali bitno dužu, pa se tako sada sve slaže. Ovo je ispravljeni grafik prosečnog dnevnog toka zagađenja za Beograd i za ta tri dana. Ispravljen je samo u pogledu oblika crvene linije koja deli doprinos saobraćaja prema ostalim doprinosima.

 

[Zuma]

U jednom od ovih intervuja u vezi Balkanskog Šengena Vučić je spomenuo "iskorišćenje hidopotencijala Drine". Dakle to je i dalje u nekim planovima. Gradnja reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3 i ovih na Drini bi omogućila supstituciju dela električne energije proizvedene u termoelektranama i od lignita sa obnovljivom i čistom energijom hidroelektrana. I još bi omogućila čuvanje dnevnih viškova iz vetrogeneratora i solarnih postojenja, što znači i njihovo širenje na račun daljeg smanjenja rada termoelektrana. To bi skinulo dobar deo zagađenja. Ruski gas bi mogao pomoći u skidanju dela zagađenja za grejanje. Takođe agresivna zamena javnog gradskog saobraćaja električnim autobusima. A mogla bi se uvesti i velika taksa za zagađenja iz privatnih automobila. Recimo pri tehničkom pregledu bi se izdavao atest, a u saobraćaju bi bile česte štih probe sa portabl analizatorima, sa drakonskim kaznama za one koji posle tehničkog pregleda skidaju filtere. Tako ne bi bilo nagle zabrane starih motora koja ne pogađa sve jednako, ali bi brzo postajalo sve skuplje imati automobile koji puno zagađuju vazduh. Takođe kazne za spaljivanje njiva, što je bar lako jer su tu dokazi i kasnije očigledni.

Ali za početak, moramo imati jasan, uvek ažuran i javan spisak postojanja i rezultata rada svih filtera na svim termoelektranama, toplanama i velikim industrijskim postojenjima. Postoje li, da li su i dalje ispravni, da li uvek rade, i kakav je rezultat njihovog rada, tj stepen zagađenja koji i dalje prolazi. Ovo je, uz mnogo više merača, osnovno za početak.

 

[MC_]

Zuma. Svaka cast.

 

[Zuma]

Još jedan, možda ne odmah toliko očigledan način smanjenja zagađenja. Što pre omogućiti LAKU prodaju solarno generisane električne energije od strane fizičkih lica (jer samo tada privatna investicija u to postaje isplativa, što vremenom takođe menja strukturu proizvodnje).

viewtopic.php?p=692232#p692232

 

[astrodule]

Sinoć oko 20h smo imali skok zagađenja.

Od meteo uslova, desila se promena smera vetra sa SZ na Z i smanjenje brzine. Takođe je i pritisak skočio i temperatura pala i očigledno su to uslovi koji ne pogoduju bBeogradu

 

[MC_]

astrodule » Sre Dec 25, 2019 11:39 am[/url]":1wxt296g]Sinoć oko 20h smo imali skok zagađenja.

Od meteo uslova, desila se promena smera vetra sa SZ na Z i smanjenje brzine. Takođe je i pritisak skočio i temperatura pala i očigledno su to uslovi koji ne pogoduju bBeogradu

Da i ja sam primetio.
To onda apsolutno potvrdjuje da znatan deo zagadjenja dolazi odnekud iz okoline.

 

[GOJE]

@astrodule, pa samo je prestao da duva snažan vetar, i sada je umeren. Kada umeren postane slab, bićemo opet u crvenom. Vrlo jednostavno.

 

[Zuma]

Da, zagađenje je uvek tu, tj uvek ga proizvodimo. Samo je pitanje koliko se brzo može premeštati na neko drugo mesto, dalje od nas. Koncentracija zagađenja je ustvari jednaka razlici brzine njenog emitovanja i brzine njenog odvođenja. Pa dakle jednako zavisi od obe strane te razlike. Za ovo prvo smo odgovorni mi, a na ovo drugo može da utiče samo priroda, tj meteorološki uslovi. Tuženo je međutim što smo došli do situacije da od toga zavisimo, tj da emitujemo đubre u vazduh u tolikoj meri da samo vetar može dovoljno brzo da ga odnosi. A čim postane lepo i mirno, umesto da se radujemo i uživamo, Beograd postaje u izvesnom smislu "nenastanjiv", ili bar ne od strane zdravih ljudi koji imaju realne šanse da takvi dugo i ostanu. Tužno.

 

[astrodule]

Da, i ja mislim da je to razlog. Postoji sigurno neka formula koja sadrži temperaturu, pritisak i jačinu vetra i koja daje podatak da li zagađenje odlazi ili ostaje.

Doduše, vetar nije baš toliko prestao da duva (možda na 60% je opao), ali u kombinaciji sa višim pritiskom i nižom temperaturom ne daje zagađenju da "odleti".

 

[GOJE]

Dok ima vetra, nikakvi drugi parametri nisu značajni:

 

[MC_]

Vetar svakako odnosi zagadjenje, ali ga neki smerovi duvanja i donose.

 

[Zuma]

Zuma » 25 Dec 2019 02:02 pm[/url]":lvytk5uq]Da, zagađenje je uvek tu, tj uvek ga proizvodimo. Samo je pitanje koliko se brzo može premeštati na neko drugo mesto, dalje od nas. Koncentracija zagađenja je ustvari jednaka razlici brzine njenog emitovanja i brzine njenog odvođenja. Pa dakle jednako zavisi od obe strane te razlike.

Ponekad je bolje biti precizan nego pokušati da se prođe sa što kraćom formulacijom

Nije koncentracija, nego:

Brzina promene koncentracije zagađenja je jednaka razlici brzina njenog emitovanja i njenog odvođenja (disipacije).

Dakle, kada se brzine emitovanja i disipacije izjednače, onda koncentracija prestaje da se menja.

 

[Zuma]

Veza ovog blagog povećanja zagađenja, vetra (zeleno), pritiska (plavo) i padavina (vertikalne linije). Postoji prlično dobra korelacija brzine vetra sa zagađenjem, mada ne baš savršena. U igri su i drugi faktori. Dodatni problem je što je donji, meteorološki grafik, ustvari simulacija meteo situacije, a ne stvarno izmerene vrednosti (koja bi ipak trebala biti veoma bliska stvarnosti), jer je teško naći besplatne istorijske podatke o vremenu koje prvo ne treba svaki posebno obrađivati. Takođe intenzitet vetra bi mogao da se donekle razlikuje zavisno o tačke gde se meri i načina usrednjavanja.

 

[Svetlopis]

Ako je bilo riječi već, opraštajte. Je li korisno uzeti masku za lice? Ako da, imate li preporuku za neku?

 

[astrodule]

Ne one hirurške, nego one za profesionalne radnike. Trebalo bi da piše da ne propuštaju PM2.5 čestice

 

[Zuma]

Ovde ima mnoštvo podataka o temoelektrani Kostolac i planiranom postrojenju za odsumporavanje dimnih gasova.

TE Kostolac B locirana je na teritoriji grada Požarevca, u severoistočnom delu kostolačkog ugljenog basena, pored sela Drmno (Slika 2-1). Smeštena je na desnoj obali Dunava na 5 km od Kostolca i oko 120 km nizvodno od Beograda. Termoelektrana se sastoji od dva bloka (B1 i B2), ukupne instalisane snage 697 MW (2 x 348,5 MW), koja su predviđena za bazni rad u elektroenergetskom sistemu Srbije. Na istoj lokaciji se realizuje izgradnja novog bloka B3, snage 350 MW. Blokovi koriste ugalj iz PK "Drmno" koji se nalazi u njihovoj neposrednoj blizini. To je lignit donje toplotne moći 6.500-9.000 kJ/kg (prosečno 7.800 kJ/kg), sa prosečnim sadržajem vlage oko 40,3% i pepela oko 21%.

Zahtev za davanje saglasnosti na ažuriranu Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova TE Kostolac B, na katastarskoj parceli broj 303 KO Kostolac selo
https://www.ekologija.gov.rs/zahtev-za- ... /?lang=lat

Ažurirana Studija o proceni uticaja na životnu sredinu
https://www.ekologija.gov.rs/wp-content ... r?lang=lat

Pogledajte prilog 1
Pri istočnom i jugoistočnom vetru zagađenja mogu ići i ka Beogradu, mada, pretpostavljam, ne u većim koncentracijama pošto je ipak dalje od Obrenovca. Raspodela, trenutno stanje.

 

[Zuma]

Znači ovako:

- Ne previše jak jugozapadni vetar nam može doneti zagađenja iz TA Obrenovac (30 km)
- Ne previše jak istočno-jugoistični vetar nam može doneti zagađenja iz TA Kostolac (60 km)

Što je manji promer suspendovanih čestica, to dalje mogu da bude nošene vetrom. Nama je u Beogradu najkritičniji PM2.5, a upravo ta zagađenja mogu da nam dođu i iz dalekih izvora zagađenja, mada ostaje otvoreno potanje u kojim koncentracijama.

How far does pm2 5 travel?
PM10 particles can travel as little as a hundred yards or as much as 30 miles. PM2.5 particles go even farther; many hundreds of miles.