Šta je novo?
Od:
Filteri

Zagađenje urbane sredine i kako ga se rešiti - izduvni gasovi, buka

Kad smo već kod toga, jedan Youtube je pun videa u kome se govori o prećutanim nedostacima i problemima tih novih ''eko'' tehnologija koje novi svetski lobisti sada guraju. Priča se baš o svemu, od toga šta se (od mana) krije od javnosti u vezi sa električnim vozilima pa sve do toga koliko Elon Mask i ostali novi elektro-lobisti obmanjuju ljude a predstavljaju ''rešenja'' koja nemaju veze s mozgom ili prave više problema nego što rešavaju.

Sad neću da kačim, ali ima ih raznih, sa raznim temama i obrađenim na razne načine. Neki gledaju ekonomske aspekte, neki tehničke, neki ekološke, neki socijalne. Ali sve u svemu, većina su na mestu i argumentovani, i većina lepo ilustruje koliko tu prodaje magle i interesa ima. A ne prave ekologije i prave brige za sredinu i ljude.
 
Колико ја знам литијм јонске се и даље не могу рециклирати.

Кад је уведена прва еко линија, тада су као преднст истицали то што је погон на кондензатор па се брже пуни и кондензатор је много лакши од батерије. Батерије се морају мењати на аутобусим сваких пар година. За кондензаторе није било познато али су добили гаранцију од 10 година, волео бих да знам каква је сада ситуација по том питању. Ако су се показали као добри требало би набавити аутобусе са кондензаторима поново.

Нека се учи лагано ГСП и са новом технологијом долазе и нове генерациј екојој је ближе нова технологија.
 
Kad je uvedena prva eko linija, par meseci od puštanja u rad električne autobuse iz Kine menjali su dizel autobusi iz Belorusije.

I tu staje svaka dalja priča.

A kome je potrebno više, samo nek se vrati na broj autobusa u Beogradu i broj ljudi koji prevoze, i broj automobila u Beogradu, i broj ljudi koji oni prevoze.
E tek tu zaista nema šta dalje da priča.


Dizel autobusi u Beogradu utiču na aerozagađenje taman koliko i ventilator mog kompjutera utiče na produkciju i strujanje prašine u mom stanu.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=895180#p895180:trunhtsy je napisao(la):
Bender Rodriguez » Pon Nov 01, 2021 11:35 am[/url]":trunhtsy]Studije i istraživanja:
Saobraćaj u Beogradu čini 6% zagađenja (neka bude da je i 10%).
Kliknite za proširenje...

Baš me zanima kojom metodologijom su rađena ta istraživanja. Verujem da su prepisali procenat iz nekog evropskog istraživanja, a nisu uzeli u obzir prosečnu starost voznog parka kao i tradiciju skidanja katalizatora i dpf filtera u Srba. Takođe ne verujem da nekome na zapadu na pamet pada da sipa gasno ulje umesto dizela u kamion, a to je ovde ko dobar dan...
 
Okej, evo idimo u ekstrem pa recimo da saobraćaj u Beogradu čini 4 puta više zagađenja - 24, ili 25%. A da preostalo čine grejanje i industrija.
Opet se postavlja pitanje: šta je onda veći problem i urgentnije za rešavanje od tih kategorija?
A zatim se postavlja i sledeće podpitanje: ako saobraćaj čini 25% zagađenja u gradu sa skoro milion vozila, koliko tu zagađenja potiče od dizel autobusa?

Poenta je da se pažnja javnosti stalno usiljava na taj saobraćaj i na rešavanje trivijalnih problema, bukvalno kapi u moru (700 dizel autobusa naspram skoro milion drugih vozila sa mnogo manjom efikasnošću) dok se glavni problemi - industrija i grejanje zanemaruju.


Ja razumem da političari to tako manipulišu, i razumem da postoje mase u Srbiji koje ne znaju za bolje pa padaju na takve priče. Koje padaju na to da u Beogradu zimi skaču indeksi preko 150 jer eto... zimi auspuh dimi više nego leti. Rekoše tako na Pinku i Krepiju. Ali ne razumem da među obrazovanim i informisanim krugovima ljudi ima onih koji misle da je menjanje 700 autobusa na dizel kapaciteta 100 i 160 ljudi u gradu u kome se pored njih vozi još milion drugih vozila sa po 1 ili 2, prioritet nad prioritetima. A to je bukvalno poslednja stvar kojom se sad treba baviti.
 
Prica o saobracaju kao najvecem zagadjivacu otvara medijski prostor za kupovinu elektricnih autobusa (sjajni za ugardjivanje), dodaje spin za povecanu upotrebu baterija, a one su od litijuma, dakle Rio Tinto je u stvari dobar.
 
Odeš do Brankove, pogledaš fasade i biće ti jasno da li je saobraćaj veliki zagađivač.

Inače sam siguran da je iza zelene agende nečiji skriveni interes. Boli njih za ekologiju. Novi zeleni mesija, Gejts, sad ima problem i sa stočarstvom. Australijanci su već odbacili predlog o smanjenju emisije metana u atmosferu jer bi im ubio stočarsku proizvodnju.
 
Jeste saobraćaj veliki zagađivač u takvim ulicama, ali već u Kraljevića Marka fasade sigurno ne crne kao u Brankovoj. Znači, saobraćaj je zagađivač samo veoma lokalno na takvim specifičnim mestima.

Ne razumem potrebu da se opovrgava Sepin izveštaj.

Pa zar vam nije dovoljan dokaz da saobraćaj mizerno učestvuje u zagađenju kada se za vreme policijskog časa kvalitet vazduha nije popravio ni malo?
 
Brankova je kanjon od ulice, stoga i veća koncentracija čađi i prašine. Drugo, ne crne zgrade samo od saobraćaja.

Ja leti na belim glatkim PVC prozorima imam mnogo manje da brišem nego zimi. A imam saobraćaj pod prozorom. Daleko od onog kao u Brankovoj, ali prođe u proseku po 10-20 automobila u minuti.

Svako može i sam da se uveri. Pod uslovom da ne živi non stop pored neke fabrike jelte. Samo se pogleda količina čađi na prozorima leti, i zimi kad je grejanje.


Što se Vesića tiče, ovde je MC potpuno u pravu. Vlast i na državnom i na gradskom nivou ne želi da se bavi najvećim problemima pa onda maže oči narodu kupovinom električnih i gasnih autobusa da bi u moru zagađenja zamenili par kapljica i posle rekli ''eto vidite, brinemo o ekologiji''.
 
Kratki off, jel se isplati uzet preciscivac vazduha, radi li sto zapravo ili je vise placebo? Uzeo bih xiaomijev tu do 25m² da mi čisti. Zivim blizu sume u Beogradu sto je super al ono opet ima i kuca blizu pa se vidi ta "magla" cesto

Sent from my SM-G955F using Tapatalk
 
Покрет Тврђава: Стопа малигнитета у Смедереву од 2011. до 2019. скочила 4 пута
Подаци су показали да је 2011. било 1738 новооболелих од неке врсте малигнитета, да је тај број из године у годину растао и да је током 2019. забележено чак 6.886 активних случајева
 
Fascinantan je prizor beogradskih predgrada koje se dime i puse.
Kao da covek gleda sopstveno umiranje i umiranje jedne zemlje.
 
БЕОГРАД - Вршилац дужности директора Путева Србије Зоран Дробњак потврдио је данас да је то јавно предузеће дало сагласност компанији Рио Сава (ћерки фирме Рио Тинто) да прибавља техничку документацију за градњу обилазнице око Лознице и истакао да ту нема ништа спорно, пошто та саобраћајница треба да се направи, као што су планиране градње обилазница и око других градова у Србији.
 
Saopstenjima se nista ne postize, ljudi mastaju o Zadruzi, a ne o svom zdravlju, ali evo:

Академија инжењерских наука Србије: Уколико има урана у „јадариту“, у процесу третмана концентрованом сумпорном киселином биће угрожено здравље свих
Поменута истраживања из прошлости недвосмислено су, истиче се, утврдила радиоактивне појаве на подручју Цер – Иверак (које се граничи, а негде и преклапа са рудним пољем јадарита), односно постојање ураноносног рејона у коме се најчешће јавља изотоп Урана-238 са временом полураспада преко 4,5 милијарде година
 
Jedna i po strana napisana na ovoj temi za deset godina i onda skoro 80 strana u poslednje dve godine.

Od decembra 2019. kada krece kampanja i ludilo koje se nadovezalo koronom.

Treba se boriti protiv st*** koja zagadjuje, ali nije problem nista veci nego vi buljite u mobilne telefone sesto puta vise nego ranije i citate gluposti kakvim se ranije niste bavili.

1636187470924.jpg
 
Mislim da je vreme da zatvaramo i ovu temu jer je jedan clan ubedljivo dokazao da su ovo sve gluposti, jer mobilni telefoni su uzrok problema.
 
Pa naravno da je red, idemo svi na temu radionica.
 
Da se ne ne skrene u zagadjivanje teme o zagadjenju zivotne sredine - jos jednim smesnim pokusajem relativizacije -

Od uspostavljanja sistema automatskog merenja koncentracije zagađujućih materija 2010. pa sve do kraja 2018, kada su godišnji podaci o kvalitetu vazduha poslednji put objavljeni (izveštaj za 2019. još nije javan), postepeno se smanjivao broj stanica čiji je obim merenja ispunjavao kriterijume iz propisa. U poslednjih pet godina za koje su podaci objavljeni, između 50 i 80 odsto podataka sa stanica (čiji se broj kretao od 33 do 39) je neupotrebljiv, pokazuju podaci SEPA-e. Pojedini gradovi poput Niša su se u 2018. vodili kao nezagađeni samo zato što tokom godine stanice nisu dovoljno merile koncentraciju dominantne zagađujuće materije u zemlji – PM čestica.

Te godine je vazduh u Srbiji ocenjen kao čist, dok se prekomerna zagađenost pripisuje samo pojedinim gradovima.
Kliknite za proširenje...

Vladimir Đurđević, profesor na Fizičkom fakultetu u Beogradu, smatra da tako dobijeni podaci „šalju poruku koja nije realna“.

„Podaci jasno ukazuju da je kvalitet vazduha katastrofalan. Ono što se izmeri jeste pouzdano, količina toga nije dovoljna”, kaže Đurđević i dodaje da bi se zagađenje pokazalo većim kada bi stanice radile u punom kapacitetu:

„Kada bismo sa svih stanica imali 95 odsto primljenih podataka za sve polutante koji su predviđeni da se prate, onda čovek ne bi mogao da pronađe grad u Srbiji čiji je kvalitet vazduha bolji od treće kategorije. Dakle svi bi bili u najlošijoj kategoriji verovatno“.

Ovu tvrdnju potvrđuju i podaci koje je analizirao CINS.
Prema domaćim propisima, najveći broj zagađujućih materija treba da se meri najmanje 90 odsto vremena godišnje. Samo u 2011, nakon uvođenja modernijeg sistema merenja iz časa u čas, takav obim postignut je za 94 odsto podataka, što je i najveći uspeh merenja kvaliteta vazduha u zemlji, zaključno sa poslednjim objavljenim izveštajem.

Primera radi, 2011. je na Zelenom brdu, u beogradskoj opštini Zvezdara, zabeleženo 134 dana prekomernog zagađenja PM10 česticama. U Nišu je iste godine jedna stanica pokazala prekoračenje PM10 167 dana – zbog čega je Niš ocenjen najgorom, trećom kategorijom. U 2018. sa ovih stanica za ove čestice nema podataka, jer nisu dovoljno dugo merene.
Kliknite za proširenje...

Od 2014. do kraja 2017. godine 39 stanica je davalo između 22 i 30 odsto relevantnih podataka. Stanje se malo poboljšalo 2018. kada je iz (tada) 33 stanice manje od polovine podataka zadovoljilo potreban obim merenja. Zbog manjka ovakvih podataka SEPA od 2013. do poslednjeg objavljenog izveštaja zaključke o zagađenju vazduha donosi i na osnovu nižih kriterijuma – koristi podatke i onih stanica koje su tokom godine imale više od 75 odsto validnih podataka.

Sa takvim načinom rada se ne slaže bivši direktor SEPA-e, Momčilo Živković, tokom čijeg mandata je ovaj sistem uspostavljen.

„Sve ispod 90 odsto što se mene tiče nije validno i to treba baciti. Nisu relevantni podaci”, rekao je Živković za CINS.
Kliknite za proširenje...

https://www.energetskiportal.rs/zagaden ... ni-podaci/
 
.... „Kada bismo sa svih stanica imali 95 odsto primljenih podataka za sve polutante koji su predviđeni da se prate, onda čovek ne bi mogao da pronađe grad u Srbiji čiji je kvalitet vazduha bolji od treće kategorije. Dakle svi bi bili u najlošijoj kategoriji verovatno“....
Kliknite za proširenje...
:kk:

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=895382#p895382:3tbhf25r je napisao(la):
astrodule » 01 Nov 2021 20:33[/url]":3tbhf25r]Zna se koje zagadjenje potiče od kog izvora. Saobraćaj generiše NOx a imamo merače na svakoj stanici za razne materije.
Kliknite za proširenje...

Koje to materije prosečan postavljenI merači mere ?
Primecujem da naj veča ,, buka ,, je na ugljenične tvari

Najveci neprijatelj čovekovom organizmu su kiseline od soli raznih kiselina
a čije čestice takodje lebde u vazduhu...

te mi je čudno da se buka diže samo oko ugljeničnih čestica a dr. koje imaju i agresivnije osobine su na marginama interesovanja.
:sesir:
 
Najčešće mere SO2 i NOx.

Tek od skoro su krenuli da više postavljaju merače PM čestica. Naravno, tamo gde se nije merilo PM vazduh je bio čist jer saobraćaj i industrija veoma malo utiču na kvalitet vazduha u Beogradu.
 
Direktni izvori PM2.5 cestica su naravno sagorevanje kojecega, uglja, lignita, goriva - direktno iz odzaka ili auspuha. Ali tu nije zavrsena prica.

Sekundarni izvori PM2.5 cestica su SO2 i NOx koji interaguju sa ostalim supstancama u atmosferi, tim cesticama treba nesto vise vremena da se formiraju. Tako da i industrija moze da bude veliki emiter PM2.5 cestica.

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4515683/
 
Jos jednom da ponovimo, : 2014. vazduh u beogradu je bi0o u drugoj kategoriji, 2018. u trecoj. Od tada se situacija drasticno pogorsala.
Sve to prema podacima rezimskih agencija.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh