tzoran1
Advanced
preteruju (da ne upotrebim neki vulgarni izraz).. ali najbolje i najlakse je da okrive narod
Zagađenje urbane sredine i kako ga se rešiti - izduvni gasovi, buka
- Začetnik teme Igor
- Datum pokretanja
astrodule
Professional
Pa teoretski jeste narod kriv. Da hoće (a kažu da živimo bolje) pa da pređu na pelet ili na neke modernije peći koje manje zagađuju ili da sami plate gasovod da dođe do njih. :bash:
To što Vučić radi se zove piš*nje po sirotinji i po institucijama (jer je on pametniji od Batuta pa šeta svoje najmlađe dete kada su preporuke da deca ne izlaze iz kuće.
A ono što Trivan radi se zove koprcanje jer je očigledno on projektovano žrtveno jagnje, koje polako gubi živce i ulazi u prepirke sa novinarima (i otkazuje planirane konferencije) i daje nebulozne komentare.
To što Vučić radi se zove piš*nje po sirotinji i po institucijama (jer je on pametniji od Batuta pa šeta svoje najmlađe dete kada su preporuke da deca ne izlaze iz kuće.
A ono što Trivan radi se zove koprcanje jer je očigledno on projektovano žrtveno jagnje, koje polako gubi živce i ulazi u prepirke sa novinarima (i otkazuje planirane konferencije) i daje nebulozne komentare.
astrodule
Professional
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=700019#p700019:v91eplhi je napisao(la):
Za razlilku od Sepinih podataka. Pratim za NBG i SEPA pokazuje očigledno smanjenje zagađenosti svaku noć od 22-23 pa do 10 časova, što ja povezujem sa loženjem, tj, gašenjem noću.
Gledajući samo AirVisual, nisam mogao da primetim nikakvu logičnu promenu (jer je bilo više manje konstantn), pa sam tada sumnjao na neki konstantni izvor zagađenja tipa Tent ili Železara, ali realno nisam mogao da nađem nikakvu zakonitost jer je vetar baš bio slab i česticama bi trebalo dosta vremena da dođu i kada vetar duva povoljno.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.773
- Pohvaljen
- 25.909
Da probam sada i sa herojskim poduhvatom da napišem što potpuniju kompilaciju predloženih mera i onoga što ja trenutno mislim da treba da se radi. Verovatno sam ponešto i zaboravo, ali i ovako je dugačko. Mere za smanjenje zagađenja vazduha moraju istovremeno napasti sva tri glavna izvora zagađenja:
Zagađenje vazduha koje potiče od termoelektrana i industrije:
- Pre svega nam treba izveštaj da bi saznali kakvo je u termoelektranama ustvari trenutno stanje u pogledu obima i vrsta izbačenih zagađenja po svakom većem pogonu, kao i kakvi filteri postoje, i koji od njih rade. Isto to važi i za industriju sa privatnim i stranim vlasnicima jer zagađenje nikako ne može biti poslovna tajna.
- Zatim izveštaj šta se desilo sa dosadašnjim investicijama i zašto su imale tako malo efekta. Ovo je važno znati pre novih investicija da se i sa njima ne bi desilo isto. Da li su krivi ljudi, organizacija, spolja nametnuta pravila rada ili nešto treće.
- Posle prva dva koraka napraviti planove za dodavanje svih nedostajućih filtera i popravku pokvarenih. U termoelektranama za sumpor, azotne okside i emitovane čestice. Kod industrije od vlasnika tražiti filtere (ili bar planove za njihovo postavljanje) za sva ona zagađenja koja nisu filtrirana do nivoa koji važi u EU.
- Zatim napraviti plan održavanja ovih filtera, ako treba i posebno osigurati plan TRAJNOG finansiranja ovog održavanja.
- Razmrsiti haos nastao oko varanja Evropske Unije u vezi naših obećanja za smanjenje emitovanja CO2 i kasnijeg zatvaranja termoelektrana. Šta ustvari planiramo, u kojim rokovima, i na šta smo se ustvari obavezali?
- Napraviti dugoročni plan eksploatacije uglja i razrešiti problem prilagođavanja sve lošijem kvalitetu našeg uglja tako da to kasnije ne povećava zagađenja niti zahteva rad kotlova i filtera izvan projektovanih parametara rada.
- Formirati NEZAVISNU inspekciju koja će nadalje redovno proveravati izvršavanje svih ovih odluka i koja će redovno objavljivati JAVNE izveštaje o svom radu i tekućoj situaciji.
- Pošto je u pitanje zdravlje stanovništva i trovanje teritorije Srbije, sve ovo tretirati kao pitanje bezbednosti države, što znači sa maksimalnim ingerencijma i prioritetom u radu.
Zagađenje vazduha koje potiče od grejanja:
- Napraviti plan zamene goriva u svim toplanama koje i dalje koriste mazut i druga goriva koja veoma zagađuju.
- Napraviti plan toplifikacije tako da se vremenom što više korisnika priključuje na centralno grejanje. Da bi to uspelo treba razmotriti kako da se cena takvog grejanja smanji. Zašto je ona sada toliko skuplja od alternativa koje se masovno koriste?
- Za sve one koji uopšte, ili još ne mogu preći na centralno grejanje, napraviti veliku akciju promocije subvencionisanog prelaska na "ekološke" šporete i bojere za centralno grejanje. To su novi i tehnološki napredni modeli koji imaju daleko manje emisije zagađivača i efikasnije troše gorivo. Napraviti poseban logo i oznaku "Odobrenog Srpskog ekološkog šporeta" koji bi vremenom postao obavezan u na zagađenje posebno osetljivim naseljima.
- Promovisati i raznim merama podsticati korišćenje sušenog uglja i drva umesto sirovog i vlažnog, budući da je ono drastično kaloričnije i da bitno manje zagađuje vazduh.
- Promovisati alternative načine grejanja: Toplotne pumpe (izvor toplote zemlja, voda, vazduh), geotermalnu energiju, solarno grejanje vode na krovu, itd.
- Kažnjavati emisije zagađenja koje potiču od goriva koja izrazito zagađuju (spaljivanje đubreta, nafte, guma, otpada, raznih ulja, itd)
- Subvencionisati bolju izolaciju stanova tako da im za zagrevanje treba manje energije. Subvencije progresivno rastu što je naselje osetljivije u pogledu dodatnog zagađenja (centri gradova, industrijska središta)
Zagađenje vazduha koje potiče od saobraćaja:
- Odmah zabraniti dalji uvoz automobila sa starim tipovima motora koji previše zagađuju. Postepno povećavati porez za sve takve koji su već u zemlji, a zatim ih i zabraniti.
- Provera izduvnih gasova kao obavezni deo tehničkog pregleda. Podsticajne mere za one koji manje zagađuju.
- Ubrzani radovi na metrou i bušenju što više saobraćajnih tunela ispod grada.
- Razmotriti i druge mere za povećanu protočnost saobraćaja. Analizirati tačke zagušenja i ako treba porušiti obližnje manje vredne zgrade u slučaju da to drastično poboljšava protočnost.
- Najzad završiti obilaznicu i bar započeti neki deo UMP-a
- Javni gradski saobraćaj postepeno prebacivati na električni pogon. Kupovati daleko više autobusa na električni pogon. Zahtevati isto i od privatnika. Što pre završiti autobusku stanicu da bi međugradski autobusi prešli na Novi Beograd.
- Proširiti, ali pre svega povećati takt Beo voza tako da se ljudima isplati da deo svog puta idu vozom. Trenutno su vozovi tako retki da je to neupotrebljivo za gradski saobraćaj. Ako treba povećati resurse železnice od kojih taj takt zavisi.
- Uvođenje mreže punjača za električne automobile pošto će se uskoro pojaviti i oni po ceni relativno povoljni.
- Zahtevati više posebnih staza za bicikle i električne trotinete. To mora biti deo rekonstrukcije svih ulica gde za takve staze postoji prostor, a svakako svih novih ulica.
Opšte mere:
- Da se drastično proširi mreža stanica za merenje kvaliteta vazduha, poprave one koje su pokvarene i dodaju senzori koji nedostaju, pogotovo PM10, PM2.5 i PM1. Da se poveća broj automatskih stanica koje se mogu očitavati u realnom vremenu i na Internetu od strane svih.
- Da se natera Gradski zavod za javno zdravlje Beograd i njegovo nadležno ministarstvo da prestanu da kriju detaljne podatke sa svoje mreže stanica. U ovakvoj ekološkoj krizi u Beogradu i čitavom svetu više NIJE dovoljno objavljivati samo godišnje zbirne izveštaje i imati sajt čiji je jedini sadržaj da svaki sat objavi jedan od 5 brojeva ("vazduh je u klasi tri")! Podaci moraju da se objavljuju u realnom vremenu i za svaku stanicu koja ima te mogućnosti, zajedno sa istorijatom merenja, da bi se odmah videli trendovi, korelacije sa drugim događajima i prostorna raspodela. Čekati godinu dana na to je smešno.
- Da se uspostavi servis ispitivanja i kalibracije privatnih urađaja za merenje zagađenja. Na taj način se državna merna mreža besplatno proširuje.
- Da se prestane sa uništavanjem zelenila i parkova, i njihovim pretvaranjem u zabavne centre, kao naprimer most u parku Ušće i praktično svi planovi sa njim u vezi.
- Da se počne sa pravljenjem novih parkova i najzad počne saditi bujno zelenilo i veliko drveće, a ne samo bedna simulacija drveća u vidu žestoko okresanog drveća ne višeg od tri metra. Samo takvo zelenilo ima primetan efekat u čišćenju vazduha. Da se najzad započne sa pravljenjem odavno planiranih povezanih zelenih koridora. Oni bi koristili ne samo drugom živom svetu, nego bi bili i koridori za kretanje ljudi sa čistijim vazduhom od okoline.
- Da se zaštite ostrva i zelenilo u priobalju Dunava koje je takođe na putu uništenja. Naprimer čitava desna obala Dunava od Zemuna do ušća se pretvara u niz privatnih dvorišta koje koriste splavovi za svoje potrebe, dok drveća tamo ima sve manje.
- Da se zabrani spaljivanje njiva u okolini većih gradova, ili bar ne u meteorološki kritičnim situacijama.
Zagađenje vazduha koje potiče od termoelektrana i industrije:
- Pre svega nam treba izveštaj da bi saznali kakvo je u termoelektranama ustvari trenutno stanje u pogledu obima i vrsta izbačenih zagađenja po svakom većem pogonu, kao i kakvi filteri postoje, i koji od njih rade. Isto to važi i za industriju sa privatnim i stranim vlasnicima jer zagađenje nikako ne može biti poslovna tajna.
- Zatim izveštaj šta se desilo sa dosadašnjim investicijama i zašto su imale tako malo efekta. Ovo je važno znati pre novih investicija da se i sa njima ne bi desilo isto. Da li su krivi ljudi, organizacija, spolja nametnuta pravila rada ili nešto treće.
- Posle prva dva koraka napraviti planove za dodavanje svih nedostajućih filtera i popravku pokvarenih. U termoelektranama za sumpor, azotne okside i emitovane čestice. Kod industrije od vlasnika tražiti filtere (ili bar planove za njihovo postavljanje) za sva ona zagađenja koja nisu filtrirana do nivoa koji važi u EU.
- Zatim napraviti plan održavanja ovih filtera, ako treba i posebno osigurati plan TRAJNOG finansiranja ovog održavanja.
- Razmrsiti haos nastao oko varanja Evropske Unije u vezi naših obećanja za smanjenje emitovanja CO2 i kasnijeg zatvaranja termoelektrana. Šta ustvari planiramo, u kojim rokovima, i na šta smo se ustvari obavezali?
- Napraviti dugoročni plan eksploatacije uglja i razrešiti problem prilagođavanja sve lošijem kvalitetu našeg uglja tako da to kasnije ne povećava zagađenja niti zahteva rad kotlova i filtera izvan projektovanih parametara rada.
- Formirati NEZAVISNU inspekciju koja će nadalje redovno proveravati izvršavanje svih ovih odluka i koja će redovno objavljivati JAVNE izveštaje o svom radu i tekućoj situaciji.
- Pošto je u pitanje zdravlje stanovništva i trovanje teritorije Srbije, sve ovo tretirati kao pitanje bezbednosti države, što znači sa maksimalnim ingerencijma i prioritetom u radu.
Zagađenje vazduha koje potiče od grejanja:
- Napraviti plan zamene goriva u svim toplanama koje i dalje koriste mazut i druga goriva koja veoma zagađuju.
- Napraviti plan toplifikacije tako da se vremenom što više korisnika priključuje na centralno grejanje. Da bi to uspelo treba razmotriti kako da se cena takvog grejanja smanji. Zašto je ona sada toliko skuplja od alternativa koje se masovno koriste?
- Za sve one koji uopšte, ili još ne mogu preći na centralno grejanje, napraviti veliku akciju promocije subvencionisanog prelaska na "ekološke" šporete i bojere za centralno grejanje. To su novi i tehnološki napredni modeli koji imaju daleko manje emisije zagađivača i efikasnije troše gorivo. Napraviti poseban logo i oznaku "Odobrenog Srpskog ekološkog šporeta" koji bi vremenom postao obavezan u na zagađenje posebno osetljivim naseljima.
- Promovisati i raznim merama podsticati korišćenje sušenog uglja i drva umesto sirovog i vlažnog, budući da je ono drastično kaloričnije i da bitno manje zagađuje vazduh.
- Promovisati alternative načine grejanja: Toplotne pumpe (izvor toplote zemlja, voda, vazduh), geotermalnu energiju, solarno grejanje vode na krovu, itd.
- Kažnjavati emisije zagađenja koje potiču od goriva koja izrazito zagađuju (spaljivanje đubreta, nafte, guma, otpada, raznih ulja, itd)
- Subvencionisati bolju izolaciju stanova tako da im za zagrevanje treba manje energije. Subvencije progresivno rastu što je naselje osetljivije u pogledu dodatnog zagađenja (centri gradova, industrijska središta)
Zagađenje vazduha koje potiče od saobraćaja:
- Odmah zabraniti dalji uvoz automobila sa starim tipovima motora koji previše zagađuju. Postepno povećavati porez za sve takve koji su već u zemlji, a zatim ih i zabraniti.
- Provera izduvnih gasova kao obavezni deo tehničkog pregleda. Podsticajne mere za one koji manje zagađuju.
- Ubrzani radovi na metrou i bušenju što više saobraćajnih tunela ispod grada.
- Razmotriti i druge mere za povećanu protočnost saobraćaja. Analizirati tačke zagušenja i ako treba porušiti obližnje manje vredne zgrade u slučaju da to drastično poboljšava protočnost.
- Najzad završiti obilaznicu i bar započeti neki deo UMP-a
- Javni gradski saobraćaj postepeno prebacivati na električni pogon. Kupovati daleko više autobusa na električni pogon. Zahtevati isto i od privatnika. Što pre završiti autobusku stanicu da bi međugradski autobusi prešli na Novi Beograd.
- Proširiti, ali pre svega povećati takt Beo voza tako da se ljudima isplati da deo svog puta idu vozom. Trenutno su vozovi tako retki da je to neupotrebljivo za gradski saobraćaj. Ako treba povećati resurse železnice od kojih taj takt zavisi.
- Uvođenje mreže punjača za električne automobile pošto će se uskoro pojaviti i oni po ceni relativno povoljni.
- Zahtevati više posebnih staza za bicikle i električne trotinete. To mora biti deo rekonstrukcije svih ulica gde za takve staze postoji prostor, a svakako svih novih ulica.
Opšte mere:
- Da se drastično proširi mreža stanica za merenje kvaliteta vazduha, poprave one koje su pokvarene i dodaju senzori koji nedostaju, pogotovo PM10, PM2.5 i PM1. Da se poveća broj automatskih stanica koje se mogu očitavati u realnom vremenu i na Internetu od strane svih.
- Da se natera Gradski zavod za javno zdravlje Beograd i njegovo nadležno ministarstvo da prestanu da kriju detaljne podatke sa svoje mreže stanica. U ovakvoj ekološkoj krizi u Beogradu i čitavom svetu više NIJE dovoljno objavljivati samo godišnje zbirne izveštaje i imati sajt čiji je jedini sadržaj da svaki sat objavi jedan od 5 brojeva ("vazduh je u klasi tri")! Podaci moraju da se objavljuju u realnom vremenu i za svaku stanicu koja ima te mogućnosti, zajedno sa istorijatom merenja, da bi se odmah videli trendovi, korelacije sa drugim događajima i prostorna raspodela. Čekati godinu dana na to je smešno.
- Da se uspostavi servis ispitivanja i kalibracije privatnih urađaja za merenje zagađenja. Na taj način se državna merna mreža besplatno proširuje.
- Da se prestane sa uništavanjem zelenila i parkova, i njihovim pretvaranjem u zabavne centre, kao naprimer most u parku Ušće i praktično svi planovi sa njim u vezi.
- Da se počne sa pravljenjem novih parkova i najzad počne saditi bujno zelenilo i veliko drveće, a ne samo bedna simulacija drveća u vidu žestoko okresanog drveća ne višeg od tri metra. Samo takvo zelenilo ima primetan efekat u čišćenju vazduha. Da se najzad započne sa pravljenjem odavno planiranih povezanih zelenih koridora. Oni bi koristili ne samo drugom živom svetu, nego bi bili i koridori za kretanje ljudi sa čistijim vazduhom od okoline.
- Da se zaštite ostrva i zelenilo u priobalju Dunava koje je takođe na putu uništenja. Naprimer čitava desna obala Dunava od Zemuna do ušća se pretvara u niz privatnih dvorišta koje koriste splavovi za svoje potrebe, dok drveća tamo ima sve manje.
- Da se zabrani spaljivanje njiva u okolini većih gradova, ili bar ne u meteorološki kritičnim situacijama.
ГЛАС ПРИРОДЕ
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 08.08.2015.
- Poruke
- 988
- Pohvaljen
- 1.382
До чистог ваздуха ће се пре доћи пресељењем на планине него чекањем на примену силних мера које обично одлете с првим ветром у заборав...
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.407
- Pohvaljen
- 5.251
Sa twittera
Pri odredjenim meteo uslovima glavni zagadjivaci Bgda se pokazuju sami
te ... kulja li kulja
a nama kazu to je zato sto je u zatvorenom prostoru zabranjeno pusenje pa smo krivi mi , sto izilazimo napolje da zapalimo po cigar :lol:
Pri odredjenim meteo uslovima glavni zagadjivaci Bgda se pokazuju sami
te ... kulja li kulja
a nama kazu to je zato sto je u zatvorenom prostoru zabranjeno pusenje pa smo krivi mi , sto izilazimo napolje da zapalimo po cigar :lol:
Zvezdara64
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 23.12.2013.
- Poruke
- 234
- Pohvaljen
- 350
astrodule
Professional
Sve to @Zuma lepo zvuči i čini se kao pravi način da polako izađemo iz ovog pakla, ali sve to mnogo košta, a bolje da pare za ekologiju damo za isplatu penzija i plata u državnom sektoru i tako u krug...
Žika
Expert
- Učlanjen(a)
- 23.03.2014.
- Poruke
- 6.388
- Pohvaljen
- 8.151
Express
Advanced
- Učlanjen(a)
- 05.11.2011.
- Poruke
- 2.342
- Pohvaljen
- 2.997
Ne znam da li je još nekom ovo palo na pamet.
Sistem elektroprivrede podeljen je na bazna i vršna postrojenja. Nama su bazna mešavina termo i hidroelektrana i pored toga što hidroelektranama varira proizvodnja u zavisnosti od vodostaja. U vršnu mrežu spadaju TE-TO (kogeneracija), odnosno obnovljivi izvori energije poput vetroparkova sa neravnomernom proizvodnjom u zavisnosti od vremenskih prilika (ako vetar slabije duva vetrenjačća proizvodi manje struje, ako je magla ne rade solarne koje inače ne rade ni noću).
Pošto hidroelektrane ne emituju štetne gasove poput termoelektrana na fosilna goriva onda bi logično baš one trebalo da budu bazne a termoelektrane vršne koje rade samo radi nadoknade pada proizvodnje hidroelektrana. Nominalni instaliran kapacitet sistema bi trebalo da bude jednak predviđenoj maksimalnoj potrošnji koja bi ujedno odgovarala minimalnom opterećenju hidrocentrala na minimalnom vodostaju plus kapacitet vršnih termoelektrana. Na taj način bi višak pri vršnoj proizvodnji hidroelektrana bio izvožen dok pri slaboj proizvodnji ne bi dolazilo do restrikcija zbog termoelektrana koje bi se uključivale po potrebi. Pored "nefosilne" hidro osnove bonus bi predstavljala postrojenja na ostale obnovljive izvore energije koja bi dopunjavala elektromrežu što bi omogućilo tzv. "throttling" odnosno regulisanje rada pojedinih izvora električne energije uz fokus na zagađivače.
Ukoliko padne vodostaj moramo pokrenuti zagađivače - termoelektrane, međutim ukoliko duva košava ne moramo izvoziti višak od vetroparkova već jednostavno uključiti manji broj blokova termoelektrana. Zamenom dela energije proizvedeno na neekološki način onom iz ekoloških izvora smanjilo bi se zagađenje čak i kada bi bazni sistem bio dovoljan po instaliranom kapacitetu.
Termoelektrane dobre su radi kogeneracije u grejnoj sezoni, posebno gasne jer manje zagađuju, međutim i one na ugalj oslobađaju neki koristan "otpad" u vidu gipsa i pepela za asfalt. Njih treba smanjiti na minimum uz redovno unapređenje sistema za filtraciju, te stalni nadzor nivoa emisija.
Ni hidroelektrane nisu cvećke, kao ni vetrogeneratori ili solarne termoelektrane. Prve devastiraju podeni ekosistem, druge mlate ptice u letu dok treće spaljuju insekte, odnosno prže perje pticama u letu koje love prethodno pomenute.
Najbezazlenija tehnologija koja ujedno može obezbediti stabilnu baznu prozvodnju jeste geotermalna, međutim tu ima malo izvora dovoljnog kapaciteta. Island može bez problema, no nisam baš primetio da se spominju studije procene izvodljivosti gradnje geotermalnih elektrana na teritoriji naše zemlje u medijima. Sada trenutno vlada interesovanje za gradnju vetroparkova mada bilo bi pametno iskoristiti i ostali potencijal, uključujući i solarni.
Sistem elektroprivrede podeljen je na bazna i vršna postrojenja. Nama su bazna mešavina termo i hidroelektrana i pored toga što hidroelektranama varira proizvodnja u zavisnosti od vodostaja. U vršnu mrežu spadaju TE-TO (kogeneracija), odnosno obnovljivi izvori energije poput vetroparkova sa neravnomernom proizvodnjom u zavisnosti od vremenskih prilika (ako vetar slabije duva vetrenjačća proizvodi manje struje, ako je magla ne rade solarne koje inače ne rade ni noću).
Pošto hidroelektrane ne emituju štetne gasove poput termoelektrana na fosilna goriva onda bi logično baš one trebalo da budu bazne a termoelektrane vršne koje rade samo radi nadoknade pada proizvodnje hidroelektrana. Nominalni instaliran kapacitet sistema bi trebalo da bude jednak predviđenoj maksimalnoj potrošnji koja bi ujedno odgovarala minimalnom opterećenju hidrocentrala na minimalnom vodostaju plus kapacitet vršnih termoelektrana. Na taj način bi višak pri vršnoj proizvodnji hidroelektrana bio izvožen dok pri slaboj proizvodnji ne bi dolazilo do restrikcija zbog termoelektrana koje bi se uključivale po potrebi. Pored "nefosilne" hidro osnove bonus bi predstavljala postrojenja na ostale obnovljive izvore energije koja bi dopunjavala elektromrežu što bi omogućilo tzv. "throttling" odnosno regulisanje rada pojedinih izvora električne energije uz fokus na zagađivače.
Ukoliko padne vodostaj moramo pokrenuti zagađivače - termoelektrane, međutim ukoliko duva košava ne moramo izvoziti višak od vetroparkova već jednostavno uključiti manji broj blokova termoelektrana. Zamenom dela energije proizvedeno na neekološki način onom iz ekoloških izvora smanjilo bi se zagađenje čak i kada bi bazni sistem bio dovoljan po instaliranom kapacitetu.
Termoelektrane dobre su radi kogeneracije u grejnoj sezoni, posebno gasne jer manje zagađuju, međutim i one na ugalj oslobađaju neki koristan "otpad" u vidu gipsa i pepela za asfalt. Njih treba smanjiti na minimum uz redovno unapređenje sistema za filtraciju, te stalni nadzor nivoa emisija.
Ni hidroelektrane nisu cvećke, kao ni vetrogeneratori ili solarne termoelektrane. Prve devastiraju podeni ekosistem, druge mlate ptice u letu dok treće spaljuju insekte, odnosno prže perje pticama u letu koje love prethodno pomenute.
Najbezazlenija tehnologija koja ujedno može obezbediti stabilnu baznu prozvodnju jeste geotermalna, međutim tu ima malo izvora dovoljnog kapaciteta. Island može bez problema, no nisam baš primetio da se spominju studije procene izvodljivosti gradnje geotermalnih elektrana na teritoriji naše zemlje u medijima. Sada trenutno vlada interesovanje za gradnju vetroparkova mada bilo bi pametno iskoristiti i ostali potencijal, uključujući i solarni.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.773
- Pohvaljen
- 25.909
Tako je bilo do sada, zato smo i došli dovde. Uvek je izgledalo da bez ekologije još i može, a bez ovih drugih stvari ne može. Ali je sad došao račun na naplatu, i to sa kamatama. Tako smo došli do klimatskih promena i opšteg zagađenja planete. Pa će sada biti potrebne mnoge milijarde, i u svetu i kod nas. Na oba mesta se vlasti još koprcaju i neće da plate. Međutim priroda je surovi poverioc koji ne odustaje, pa svako odugovlačenje znači samo da ceh postaje veći. Kod nas sada narod ovo više neće zaboraviti, jer se sad radi o zdravlju, a kad je sopstvena koža u pitanju važe druga politička pravila, a spolja će da nas pritiska Evropska Unija pošto trujemo i njih. Nas same bi još i pustili niz vodu, ali ovako smo problem i njima. Tako da u ovom slučaju mislim da niko nema puno izbora pa sam ipak optimista. Ne znam da li ste primetili fascinantnu stvar da u komentarima vesti o zagađenju vazduha nema SNS botova?[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=700133#p700133:1ghbeiug je napisao(la):
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.773
- Pohvaljen
- 25.909
Ja sam, ne znam više na kojoj temi, predložio da za sada ne pravimo vetroparkove i solarne elektrane nego da sve takve pare usmerimo na stari projekat reverzibilne hidroelektarne Đerdap 3. Pa umesto da tajkunima plaćamo obavezni otkup za sada skupe struje samo zbog obaveza prema Evropskoj Uniji, mi lepo PRVO napravimo Đerdap 3, pa smo tako ubili četri muve jednim udacem.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=700140#p700140:315z2bni je napisao(la):
- Dobijamo još kapaciteta za proizvodnju struje (ponekad umesto termoelektrana)
- Ispunjavamo kvotu vezanu za strukturu proizvodnje na koju smo obavezni prema EU jer hidrocentrala takođe spada u obnovljivu energiju
- EPS nije obavezan da plaća tajkunima struju iz vetroparkova i solarnih elektrana po skupoj stimulativnoj otkupnoj tarifi, pa štedimo novac
- U gornjem jezeru dobijamo veliko "spremište" za čuvanje viškova električne energije iz budućih vetroparkova i solarnih elektrana onda kad oni imaju viškove (pošto je Đerdap 3 reverzibilan), što omogućuje peglanje proizvodnje i potrošnje. Tek to omogućuje da dozvolimo veći udeo tako varjabilnih izvora koje onda možemo praviti kasnije, kad im se cena još spusti. Tako imamo i bolji tajming. Vetroparkove i solarne elektrane gradimo nešto kasnije, kad im cena bude manja, a više energije i bolju strukturu proizvodnje dobijamo odmah, iz Đerdapa 3.
Takođe, ima još prostora za obične hidrocentrale na Drini i par drugih većih reka.
"Ni hidroelektrane nisu cvećke, kao ni vetrogeneratori ili solarne termoelektrane. Prve devastiraju podeni ekosistem, druge mlate ptice u letu dok treće spaljuju insekte, odnosno prže perje pticama u letu koje love prethodno pomenute."
Od tri tvrdnje, dve su ti pogrešne. Vetroelektrane ne ubijaju ptice u značajnim količinama. To je mit koji šire protivnici vetroelektrana, mit je nastao u SAD gde je jedna elektrana ubijala ptice zbog svoje specifične pozicije. Domaće mačke pobiju za dva reda veličine više ptica, čisto za poređenje. Visoke zgrade ubijaju ogroman broj ptica. Ali su vetroelektrane problem a mačke nisu. Drugi problemi su sa vetroelektrana - prave umerenu buku i najveći je što vetra nema uvek.
Solarne elektrane ne ubijaju insekte i ptice jer tih solarnih elektrana sa koncentratorima ima jako malo i nisu ekonomski isplative jer su klasične sa fotonaponskim panelima jeftinije. Takve ne ubijaju živi svet, a pošto ispod njih mogu da rastu biljke (veliki broj biljaka ne zahteva direktnu sunčevu svetlost) čak se koriste da bi se gajile biljke koje služe ugroženim insektima za život. Ali to je priča od skoro. Na najvećem broju njih raste neka sitna trava. Ne prave probleme pogotovo kad se stave u pustinju. Nisu mnogo relevantne za nas jer nemamo dovoljno sunčanih dana.
Ne treba odbacivati rešenja jer nisu savršena. U odnosu na probleme koje prave elektrane na lignit sve drugo je napredak. Naravno, ne pričam o MHE koje su ekloška katastrofa a prave beznačajnu količinu struje. Postojeće HE su svoju štetu napravile i sada nam je u interesu da ih koristimo što više. I naravno da ne pravimo nove. Što se tiče termoelektrana, preporučujem da iz Google Mapsa pogledate kako izgleda ugljenokop i koliku površinu zauzima. A to je najmanji deo problema. Pre toga ide pepeo, CO2, sumpor, teški metali kojih je lignit pun...
Od tri tvrdnje, dve su ti pogrešne. Vetroelektrane ne ubijaju ptice u značajnim količinama. To je mit koji šire protivnici vetroelektrana, mit je nastao u SAD gde je jedna elektrana ubijala ptice zbog svoje specifične pozicije. Domaće mačke pobiju za dva reda veličine više ptica, čisto za poređenje. Visoke zgrade ubijaju ogroman broj ptica. Ali su vetroelektrane problem a mačke nisu. Drugi problemi su sa vetroelektrana - prave umerenu buku i najveći je što vetra nema uvek.
Solarne elektrane ne ubijaju insekte i ptice jer tih solarnih elektrana sa koncentratorima ima jako malo i nisu ekonomski isplative jer su klasične sa fotonaponskim panelima jeftinije. Takve ne ubijaju živi svet, a pošto ispod njih mogu da rastu biljke (veliki broj biljaka ne zahteva direktnu sunčevu svetlost) čak se koriste da bi se gajile biljke koje služe ugroženim insektima za život. Ali to je priča od skoro. Na najvećem broju njih raste neka sitna trava. Ne prave probleme pogotovo kad se stave u pustinju. Nisu mnogo relevantne za nas jer nemamo dovoljno sunčanih dana.
Ne treba odbacivati rešenja jer nisu savršena. U odnosu na probleme koje prave elektrane na lignit sve drugo je napredak. Naravno, ne pričam o MHE koje su ekloška katastrofa a prave beznačajnu količinu struje. Postojeće HE su svoju štetu napravile i sada nam je u interesu da ih koristimo što više. I naravno da ne pravimo nove. Što se tiče termoelektrana, preporučujem da iz Google Mapsa pogledate kako izgleda ugljenokop i koliku površinu zauzima. A to je najmanji deo problema. Pre toga ide pepeo, CO2, sumpor, teški metali kojih je lignit pun...
astrodule
Professional
Ja sam skoro siguran da TENT i Železera ne utiču skoro uopšte na vazduh u Beogradu, i to bi se lako moglo proveriti jer sigurno postoji radovi o disperziji PM čestica i kako se iste šire u zavisnosti od meto uslova.
Evo i ovoga za ptice (snimio sam taj grafikon sa namerom da ga negde pokažem, tako da hvala @wk_)
Inače, može li neko objasniti (ponoviti ako je bilo), kako AirVisual dolazi do podataka. Naime, već sam rekao da sam primetio odstupanja u podacima za NBG i noćas je to bilo očigledno. Naime, SEPA i AirCare su pokazivale istu vrednost, ali AirVisual je pokazivao jedno 50% veću vrednost za PM2.5 i PM10 čestice.
Poslao sam mejl pre neki dan Sepi i pitao ih da li postoji API, tj način da mi programeri koristimo podatke njihovih merenja i dali su mi telefon direktora Agencije za zaštitu životne sredine pa da vidim sa njim.
Evo i ovoga za ptice (snimio sam taj grafikon sa namerom da ga negde pokažem, tako da hvala @wk_)
Inače, može li neko objasniti (ponoviti ako je bilo), kako AirVisual dolazi do podataka. Naime, već sam rekao da sam primetio odstupanja u podacima za NBG i noćas je to bilo očigledno. Naime, SEPA i AirCare su pokazivale istu vrednost, ali AirVisual je pokazivao jedno 50% veću vrednost za PM2.5 i PM10 čestice.
Poslao sam mejl pre neki dan Sepi i pitao ih da li postoji API, tj način da mi programeri koristimo podatke njihovih merenja i dali su mi telefon direktora Agencije za zaštitu životne sredine pa da vidim sa njim.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.773
- Pohvaljen
- 25.909
Zbog čega je nažalost postalo neophodno da svako od nas ima svoj privatni merač zagađenja?
Zato što koncentracije zagađenja koje vi lično udišete nemaju baš velike veze sa prosecima koji se objavljuju. Vaša lična izloženost zagađenju nije prosečna niti onda kad se usrednji po prostoru, niti onda kad se usrednji po vremenu.
Što se prostora tiče, merna stanica Mostar se nalazi u parku, stanica Novi Beograd na ogromnom travnjaku 30 i 130 metara povučena u odnosu na obližnje ulice, a stanica Stari Grad je takođe u malom zelenom prolazu školskog dvorišta sa nešto zelenila odvojena od ulice. Međutim vi vaš gradski zivot izvan stana ne provodite po parkovima i travnjacima, nego na uskim trotoarima, udaljeni 2 metra od prvog od više redova auspuha na ulici. I to kada imate sreće da ne čekate na zeleno na pešačkom prelazu, kada ste samo 1 metar od ogromne gomile automobila koja kreće, staje ili polako mili čekajući da nastavi ili skrene. Dok vam je sa druge strane vertikalni zid zgrade koja tim zagađenjima ne dozvoljava da se raziđu. Ono što vi na tipičnom trotoaru udišete je mnogo zagađeniji vazduh od onoga što meri neka stanica u parku. Vaša situacija je više ovakva - ili gora - zbog dodatka visokog zida sa druge strane i izostavljanja reke.
Pogledajte prilog 1
Pri čemu je jedan primer velike izmerene razlike u koncentracijama na dva bliska mesta ovakav
https://www.youtube.com/watch?v=s_Rf7PHjdxI
Što se tiče neprimerenog usrednjavanja po vremenu, i tu je isto. Vi ne provodite vreme tako što ceo život redovno, svaki pun sat, noću i danju, izlazite napolje na po pet minuta. Jer bi tek to zaista bilo izlaganje PROSEČNOJ DNEVNOJ 24-časovnoj koncentarciji zagađenja, pošto je TO ono što je zakonom propisano da se objavljuje i poredi sa dozvoljenom granicom za TAKVO izlaganje zagađenju. Suprotno tom, u vremenu ravnomernom 24-časovnom dnevnom proseku, građani uglavnom imaju fiksno radno vreme, pa svi idu na posao i vraćaju se sa njega u slično vreme. Koristeći pri tome svoje automobile i gradski saobraćaj baš tada, ali i izlazeći na ulicu baš tada. Što znači da ogomna većina građana svoju dnevnu dozu zagađenja udahne baš u vreme saobraćajnog špica kada je ona zbog tako povećanog korišćenja svih vozila najveća, hodajući pri tome baš po mestu koje je automobilima najbliže, tj po trotoaru.
Iz ovoga se vidi da ste vi ično izloženi maksimumu zagađenja, a ne proseku, po DVE različite osnove. I zbog zagađenja neravnomernog u vremenu (špic), i zbog zagađenja neravnomernog u prostoru (trotoar).
Nesrećni biciklisti i trotinetaši su obično u još gorem položaju od pešaka pošto voze baš po ulicama, pa udišu direktno iz auspuha sledećih kola (mada ne mora da znači, ali samo ako na ulici provode BITNO manje vremena od pešaka na trotoaru). Doduše, isto ili gore je i vozačima automobila ili putnicima u autobusu gradskog saobraćaja, pošto njihov sistem za provetravanje kabine (ili otvoreni prozor), uvlači spoljni vazduh, a to je opet sasvim bukvalno ono što izbacuje auspuh vozila ispred vas. Neka merenja su pokazala i 15 puta veće koncentracije zagađenja u kabini automobila nego izvan njega.
The air inside cars can be 15x worse than just a few meters away.
https://www.iqair.com/blog/air-quality/in-car-pollution
Zbog svega toga, nažalost, da bi ste znali šta vi LIČNO udišete, i koliko se to razlikuje od proseka koje mere državne stanice, postalo je neophodno da svako ko to sebi može priuštiti kupi bar jedan, a najbolje dva različita merača zagađenja. U pitanju su obično sume od par desetina do nekih 200 evra, pa cene zaista više nisu tako velike. Onaj mali portabl uređaj za pojasom vam treba da bi imali dnevni zapis kolike su bile koncentracije zagađenja svuda gde ste tog dana prošli, a jedan veći fiksni uređaj je korisno imati negde na terasi stana ili na spoljnom zidu. On je obično precizniji i trajniji od jeftinog portabl uređaja, stalno prati stanje kome je izložena čitava vaša porodica i vi na mestu gde živite i spavate, zatim ima mogućnosti da pamti merenja u bazu podataka što je neophodno za vaše kasnije godišnje zdravstvene analize, obično ima bolji softver za podršku i pregled podataka na razne načine, a istovremeno - i JAKO važno - može da šalje vaše podatke u nezavisnu građansku mrežu čime zajedno sa drugima formirate mapu trenutnog zagađenja čitave Srbije. To omogućije planiranje kretanja i uopšte zdravijeg života u gradu. Vaš prilog u vidu slanja podataka na Internet je od ogromne pomoći upravo vama, jer bez pomoći sličnih dobrovoljaca ovakvu mapu nije moguće imati. Tako detaljne mape zagađenja država i da hoće ne može da napravi, i zbog toga se one sada u svetu šire stahovitom brzinom i ima ih veliki broj. Svi treba solidarno da pomognu da bi svima bilo bolje, pogotovo ako je to samo uzgredna posledica nečega što vam ionako treba.
Sve savete za kupovinu i uključivanje u građanske mreže za merenje zagađenja možete naći u Beobuild temi "Uređaji i mreže za praćenje stanja životne sredine" na adresi http://www.beobuild.rs/forum/viewtopic. ... 30#p699630
Ovo su dva primera personalnih portabl merača zagađenja vazduha koji se nose zakačeni za pojas, bicikl, u kolima i slično.
A ovo je jedan primer kvalitetnog fiksnog merača za terasu ili zid.
Zato što koncentracije zagađenja koje vi lično udišete nemaju baš velike veze sa prosecima koji se objavljuju. Vaša lična izloženost zagađenju nije prosečna niti onda kad se usrednji po prostoru, niti onda kad se usrednji po vremenu.
Što se prostora tiče, merna stanica Mostar se nalazi u parku, stanica Novi Beograd na ogromnom travnjaku 30 i 130 metara povučena u odnosu na obližnje ulice, a stanica Stari Grad je takođe u malom zelenom prolazu školskog dvorišta sa nešto zelenila odvojena od ulice. Međutim vi vaš gradski zivot izvan stana ne provodite po parkovima i travnjacima, nego na uskim trotoarima, udaljeni 2 metra od prvog od više redova auspuha na ulici. I to kada imate sreće da ne čekate na zeleno na pešačkom prelazu, kada ste samo 1 metar od ogromne gomile automobila koja kreće, staje ili polako mili čekajući da nastavi ili skrene. Dok vam je sa druge strane vertikalni zid zgrade koja tim zagađenjima ne dozvoljava da se raziđu. Ono što vi na tipičnom trotoaru udišete je mnogo zagađeniji vazduh od onoga što meri neka stanica u parku. Vaša situacija je više ovakva - ili gora - zbog dodatka visokog zida sa druge strane i izostavljanja reke.
Pogledajte prilog 1
Pri čemu je jedan primer velike izmerene razlike u koncentracijama na dva bliska mesta ovakav
https://www.youtube.com/watch?v=s_Rf7PHjdxI
Što se tiče neprimerenog usrednjavanja po vremenu, i tu je isto. Vi ne provodite vreme tako što ceo život redovno, svaki pun sat, noću i danju, izlazite napolje na po pet minuta. Jer bi tek to zaista bilo izlaganje PROSEČNOJ DNEVNOJ 24-časovnoj koncentarciji zagađenja, pošto je TO ono što je zakonom propisano da se objavljuje i poredi sa dozvoljenom granicom za TAKVO izlaganje zagađenju. Suprotno tom, u vremenu ravnomernom 24-časovnom dnevnom proseku, građani uglavnom imaju fiksno radno vreme, pa svi idu na posao i vraćaju se sa njega u slično vreme. Koristeći pri tome svoje automobile i gradski saobraćaj baš tada, ali i izlazeći na ulicu baš tada. Što znači da ogomna većina građana svoju dnevnu dozu zagađenja udahne baš u vreme saobraćajnog špica kada je ona zbog tako povećanog korišćenja svih vozila najveća, hodajući pri tome baš po mestu koje je automobilima najbliže, tj po trotoaru.
Iz ovoga se vidi da ste vi ično izloženi maksimumu zagađenja, a ne proseku, po DVE različite osnove. I zbog zagađenja neravnomernog u vremenu (špic), i zbog zagađenja neravnomernog u prostoru (trotoar).
Nesrećni biciklisti i trotinetaši su obično u još gorem položaju od pešaka pošto voze baš po ulicama, pa udišu direktno iz auspuha sledećih kola (mada ne mora da znači, ali samo ako na ulici provode BITNO manje vremena od pešaka na trotoaru). Doduše, isto ili gore je i vozačima automobila ili putnicima u autobusu gradskog saobraćaja, pošto njihov sistem za provetravanje kabine (ili otvoreni prozor), uvlači spoljni vazduh, a to je opet sasvim bukvalno ono što izbacuje auspuh vozila ispred vas. Neka merenja su pokazala i 15 puta veće koncentracije zagađenja u kabini automobila nego izvan njega.
The air inside cars can be 15x worse than just a few meters away.
https://www.iqair.com/blog/air-quality/in-car-pollution
Zbog svega toga, nažalost, da bi ste znali šta vi LIČNO udišete, i koliko se to razlikuje od proseka koje mere državne stanice, postalo je neophodno da svako ko to sebi može priuštiti kupi bar jedan, a najbolje dva različita merača zagađenja. U pitanju su obično sume od par desetina do nekih 200 evra, pa cene zaista više nisu tako velike. Onaj mali portabl uređaj za pojasom vam treba da bi imali dnevni zapis kolike su bile koncentracije zagađenja svuda gde ste tog dana prošli, a jedan veći fiksni uređaj je korisno imati negde na terasi stana ili na spoljnom zidu. On je obično precizniji i trajniji od jeftinog portabl uređaja, stalno prati stanje kome je izložena čitava vaša porodica i vi na mestu gde živite i spavate, zatim ima mogućnosti da pamti merenja u bazu podataka što je neophodno za vaše kasnije godišnje zdravstvene analize, obično ima bolji softver za podršku i pregled podataka na razne načine, a istovremeno - i JAKO važno - može da šalje vaše podatke u nezavisnu građansku mrežu čime zajedno sa drugima formirate mapu trenutnog zagađenja čitave Srbije. To omogućije planiranje kretanja i uopšte zdravijeg života u gradu. Vaš prilog u vidu slanja podataka na Internet je od ogromne pomoći upravo vama, jer bez pomoći sličnih dobrovoljaca ovakvu mapu nije moguće imati. Tako detaljne mape zagađenja država i da hoće ne može da napravi, i zbog toga se one sada u svetu šire stahovitom brzinom i ima ih veliki broj. Svi treba solidarno da pomognu da bi svima bilo bolje, pogotovo ako je to samo uzgredna posledica nečega što vam ionako treba.
Sve savete za kupovinu i uključivanje u građanske mreže za merenje zagađenja možete naći u Beobuild temi "Uređaji i mreže za praćenje stanja životne sredine" na adresi http://www.beobuild.rs/forum/viewtopic. ... 30#p699630
Ovo su dva primera personalnih portabl merača zagađenja vazduha koji se nose zakačeni za pojas, bicikl, u kolima i slično.
A ovo je jedan primer kvalitetnog fiksnog merača za terasu ili zid.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=700149#p700149:r4u1gnaz je napisao(la):
Ђерадп 3 је добар пројекат али није нови капацитет у смислу новог извора енергије већ служи за складиштење вишкова или куповину енергије кад је јефтина. Појам обновљиве енергије је растегнут па иако је хирдоенергија обновљиви извор не рачуна се у ону квоту од 27% на колико смо се обавезали. Да је тако са нашим великим хидроцентралама то далеко превазилазимо.
Што се тиче фид-ин тарифа оне су код нас уведене практично кад су у Немачкој укинуте и ту је штета направљена, сад и да се укину још много година ће бити паразитирања од ње. И није проблем само у фидин тарифама већ је проблем и у томе што они немају никакву балансну одговорност, једноставно епс је дужан па преузме енергију од њих ма колико да је имају, што значи да мора да смањује своје капацитете чиме долази до хабања блокова.
Мале хидроцентрале су еколошко зло а дају занемарљиво мало енергије.
Ја решење видим у гасоводу, подизању енергетске ефикасности и осавремењењу постојећих електрана на чему се и ради.
Само ревитализацијом дјердапа је продужен животни век 40 година повећана енергетска ефикасност блока и добијено нових 50ак МW снаге, што је еквивалент највећој ветроелектрани коју имамо.
Такође изолацијом објеката много се може постићи, довољно је видети само оне старе блокове на НБГ па је јасно колико је бачене енергије.
Структура потроше је таква да се највише троши на грејање простора и топле воде и јасно је колико би капацитета било ослобођено када се електрична енергија не би користила за загревање.
Када би гас био широко доступан по прихватљивој цени тада би било простора да цена електричне енергије не буде социјална категорија већ би могла да поскупи и тако се дестимулише њена потрошња за загревање. До тада ће вероватно и технологија обновњивих извора напредовати и онда им омогућити тржишну цену а термоелектране оптеретити еколошким таксама како би обновљиви извори енергије били конкурентни. Наравно строго водити рачуна о томе да се новац од еколошких такси заиста усмери на екологију.
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.773
- Pohvaljen
- 25.909
Where does AirVisual get its air quality data from?[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=700210#p700210:1c3zl3ox je napisao(la):
https://support.airvisual.com/en/articl ... -data-from
How accurate is AirVisual’s air quality data?
https://support.airvisual.com/en/articl ... ality-data
What is the difference between the US AQI and WHO air quality guidelines?
https://support.airvisual.com/en/articl ... guidelines
Why are AirVisual and AirNow showing different AQI numbers?
https://support.airvisual.com/en/articl ... qi-numbers
Air quality information
Learn about AQI, our data sources, and how we validate and visualize air quality data
https://support.airvisual.com/en/collec ... nformation
See the US air quality index for PM2.5 concentrations below:
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.773
- Pohvaljen
- 25.909
Koliko sam ja razumeo Đerdap 3 bi imao mogućnost i da proizvodi energiju kao protočna hidroelektrana i da je čuva pumpajući vodu u akomulaciono jezero na većoj visini. A najverovatnije i da istovremeno radi obe stvari. Tako da on može biti nov izvor sa trenutnom protočnom proizvodnjom kada nam treba još energije, a kada nam ne treba da pumpa vodu u jezero i tako čuva energiju za kasnije. Kasnija proizvodnja struje od te vode zaista nije nova energija, ali kad radi u onom prvom, protočnom režimu, onda jeste, i to obnovljiva. Tako dobijamo i fleksibilnost u korišćenju, što je opet idealno za elektroenergetski sistem u koji su uključeni veoma promenljivi izvori kao što su vetroturbine i solarni generatori.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=700236#p700236:1euebyoh je napisao(la):
Što se računanja u EU limit tiče, evo šta se kaže u
Ili
Hydropower accounts for almost half of all renewable power generation in Europe, but the environmental impacts of climate change are causing issues
https://www.nsenergybusiness.com/featur ... er-europe/
Zašto bi naš limit u strukturi proizvodnje imao drugačiju definiciju "udela obnovljive energije" od one koja se obično koristi u EU?
astrodule
Professional
@Zuma I dalje mi nije jasno toliko odstupanje u izmerenim podacima (ne indeksi, nego baš izmerene koncentracije PM2.5 i PM10).
Evo, u poslednjih 24 sata, PM2.5 na NBG po AirVisualu varira od 80 do 62 (konstantno opada), a zvanična stanica pokazuje od 67 do 36 i uopšte nije linearno već postoje "pikovi" od oko 76µg/m³
Ne mogu da nađem spisak tih nezavisnih stanica. Opet mi je neverovatno da su te nezavisne stnaice toliko "jake" da "ravnaju" i "dižu" krivu dobijenu sa zvanične stanice.
Evo, u poslednjih 24 sata, PM2.5 na NBG po AirVisualu varira od 80 do 62 (konstantno opada), a zvanična stanica pokazuje od 67 do 36 i uopšte nije linearno već postoje "pikovi" od oko 76µg/m³
@Zuma
Концепт Ђердапа 3 је да се вода пумпа у акумулациона језера на 300-400 м висине и касније користи. Када би та акумулациона језера имала још неки доток воде онда би се могло говорити о новом извору енергије.
http://www.eps.rs/lat/djerdap/Stranice/razvoj.aspx
Концепт Ђердапа 3 је да се вода пумпа у акумулациона језера на 300-400 м висине и касније користи. Када би та акумулациона језера имала још неки доток воде онда би се могло говорити о новом извору енергије.
http://www.eps.rs/lat/djerdap/Stranice/razvoj.aspx
tzoran1
Advanced
Evo kako na papitu izgledaju troskovi grejanja jednog domacinstva od 60m2 (podaci su za 2018 ali nije nesto nitno promenjeno ni ove godine)
I pored toga sto koriscenje zemnog gasa je nesto jeftinije nego ugalj a skuplje nego na drva treba uzeti u obzir i taksu na prikljucak (oko 1000 evra) i postavljanje istalacije do kotla.
U ovoj tabeli nije unet podatak za daljinasko (centralno) grejanje koji iznosi oko 85.000 din u BGD
Ako drzava zeli da se smanji zagadjenje iz individualnih lozista onda treba ukinuti taksu za prikljucak na zemni gas.
I pored toga sto koriscenje zemnog gasa je nesto jeftinije nego ugalj a skuplje nego na drva treba uzeti u obzir i taksu na prikljucak (oko 1000 evra) i postavljanje istalacije do kotla.
U ovoj tabeli nije unet podatak za daljinasko (centralno) grejanje koji iznosi oko 85.000 din u BGD
Ako drzava zeli da se smanji zagadjenje iz individualnih lozista onda treba ukinuti taksu za prikljucak na zemni gas.
astrodule
Professional
Nema ni troška za inverter klimu za koju kažu da je apsolutno prihvatljiva što se tiče troškova.