Zagađenje urbane sredine i kako ga se rešiti - izduvni gasovi, buka

[Svetlopis]

Šta se dešava sa ovim čestiacama uopšte? Dezintegrišu li se i nestaju li?
Mi čekamo vjetar da ih prenese negdje drugo, ali šta se sa njima dalje dešava, osim što smetaju nekom drugom?

 

[Duleja]

Materijalne čestice ne mogu da nestanu, već samo da se sjedine s drugim česticama i završe u zemljištu.

 

[astrodule]

astrodule » Čet Jan 16, 2020 7:28 pm[/url]":1uhuieyr]Ja bukvalno samo zbog ovakvih stvari želim da uđem u EU. Možete vi da mažete oči građanima, ali teško ćete to da radite strancima.

Strancima nece biti problem ako se postigne containment zagadjenja.
Za EU je jedini problem koliko nase zagadjenje moze da utice na njih.
Ne treba verovati u mit o dobrim strancima.

Inace, sada je vetar smanjio zagadjenje na Starom Gradu, ali zacudo ne i na NBGD.

Evo i NBG u žućkastom. Napokon smo otvorili sve prozore u stanu

 

[spatiotecte]

Kakve precišćivaste vazduha i filtere preporucujete da se kupe za stan i da li to zaista pomaže?
Video sam neki model sto proizvode rusi.

 

[Zuma]

Svetlopis » 16 Jan 2020 10:25 pm[/url]":zoctmyby]Šta se dešava sa ovim čestiacama uopšte? Dezintegrišu li se i nestaju li?
Mi čekamo vjetar da ih prenese negdje drugo, ali šta se sa njima dalje dešava, osim što smetaju nekom drugom?

Ja znam za dva prirodna mehanizma kojim se koncentracija zagađenja postepeno smanjuje. Jedno je očigledno vetar, gde vetar vazduh zagađen tim česticama i hemikalijama prosto oduva na neko drugo mesto, šireći ih pri tome na sve veću površinu i tako smanjujući njihovu prosečnu koncentraciju na nekoj tački. Zagađenja dakle ne nestaju, samo se razrede na veću površinu.

Drugi mehanizam disipacije zagađenja je obična difuzija, a naročito vertikalni gradijent temperatura u atmosferi. Obično je pri zemlji toplije, a što se ide više u visinu sve je hladije. Zbog toga se prizemni, topao i zagađen vazduh (koji je lakši od hladnog vazduha) postepeno podiže naviše, povlačeći tako i zagađenja sa sobom i smanjujuči njihovu koncentraciju pri tlu, sve dok to zagađenje visinski vetrovi ne uhvate i takođe oduvaju negde drugde. To tako ide sve dok se zbog posebnih meteoroloških uslova ne desi temperaturna inverzija, u kojoj je obrnuto, hladan vazduh je dole, pri zemlji, a topao iznad njega. Poto hladan vazduh teži da ide nadole a topao nagore, to je isto kao je neko postavio poklopac iznad grada, jer se pojavila nevidljiva granica iznad njega. Tj ovaj hladan vazduh koji je već dole teži da ide JOŠ nadole, a ovaj topao sloj iznad njega teži JOŠ više u visinu. Sada se gornji i donji sloj vazduha više ne mešaju. Zbog toga svo zagađenje koje tada emitujemo u atmosferu OSTAJE pri tlu, jer nema gde da ode (sem malo u stranu, ali ako nema vetra onda uglavnom ne može ni to, sem minimalnom difuzijom po bočnim granicama). Onda možemo samo da igramo staroslovenske Dodolske igre dok temeperaturna inverzija ne nestane sama od sebe ili dok ne dune jači vetar. Jedini odgovor na to je ne zagađivati vazduh uopšte.

Međutim ovo je dobro pitanje i zato što ukazuje na nešto o čemu niko ne priča. Malo zagađenje je u dužem periodu opasno isto toliko koliko veće zagađenje u kraćem periodu. To je zato što ova zagađenja deluju kumuativno, tj polako se nagomilavaju u organizmu, pa počinju da izazivaju zdravstvene probleme tek onda kad ih se dovoljno nakupi. Recimo za 10 godina ili bilo kad kada ili oslabi prirodna odbrana organizma ili je zbog bilo čega organizam u krizi pa više nema toliko "unutrašnjih rezervi" (druga bolest, starost, trudnoća, vrlo mala deca itd). Pošto dakle zagađenja (uglavnom) ne nestaju, ili bar ne tako brzo, nego se samo razrede ili odu negde drugde, ona i dalje dejuju na nas, STALNO. Manje intenzivno doduše, ali ako taj mali intenzitet baš dugo traje, onda se stvar opet svodi na isto, tj ukupna količina zagađivača koja uđe u naš organizam može biti ista kao ona koja bi u njega ušla da je zagađenje kraće ali intenzivnije.

Pa je zaključak opet isti. Moramo polako preći na cirkularnu ekonomiju koja ne zagađuje uopšte. Tj ništa se ne baca, sve se skuplja i ponovo troši u beskonačnom krugu, potpuno isto kao u prirodi. Moramo dakle savršeno da simuliramo kružne prirodne cikluse jer je to jedino što funkcioniše na duže staze. Planeta Zemlja je "zatvoren sistem" u terminologiji teorije sistema, pa ne sme biti "gubitaka" i "bacanja", sem ako ne mislimo kolektivno da bežimo odavde. Ukratko, to tako mora biti i u pogledu zagađenja vazduha jer se inače loše posledice po zdravlje samo pomeraju po vremenu i prostoru bez da smo išta zaista trajno popravili. Nažalost to je veoma dugoročan projekat da se uradi kompletno i kako treba. Ali na sreću, mnoge stvari se ipak MOGU uraditi i odmah sada, pa stanje ipak može biti bitno bolje.

 

[MC_]

Duleja » Čet Jan 16, 2020 10:19 pm[/url]":ordcx0f2]"Deponija u Vinči je glavni zagađivač u Beogradu i to nije nikakva tajna. Video koji smo dobili od građana pokazuje kako je juče bilo na deponiji, u trenutku kada je Beograd, prema podacima Air visual sajta, bio peti najzagađeniji grad na svetu i prvi u Evropi."

https://direktno.rs/beograd/247656/video-sve-otkriva-gori-deponija-u-vinci-salje-otrove-na-gradjane-a-mi-cekamo-vetar.html

Ovo je sasvim realno. Na slici se vidi da iam dovoljno dima.
Zar nema nikog ovde ko vidi tu deponiju, da napravi vise slika.

 

[Žika]

Svetlopis » Čet Jan 16, 2020 10:25 pm[/url]":1oyvbje8]Šta se dešava sa ovim čestiacama uopšte? Dezintegrišu li se i nestaju li?
Mi čekamo vjetar da ih prenese negdje drugo, ali šta se sa njima dalje dešava, osim što smetaju nekom drugom?

Manje više završi u organizmu. Zaboravljate na kiše koje čestice dovode dublje u tlo ili u reke pa dalje truju živi svet u rekama.
Zagađenje nije samo stvar lokala i misliti da su vetrovi svemogući, sve što leti završava na tlu.

 

[JohnnyLee]

(мислим да је ово један од ретких момената када директно преносим цео текст, а не само линк)

ПРОХУЈАЛО СА СМОГОМ

Неповољне прилике ће проћи. Година је почела у магли која се, карактеристично за зимски период, формирала у бескрајним равницама око Дунава и његових притока, док је, како су извештавале метеоролошке службе, поље високог притиска, антицклон, налегло на Југоисточну Европу и ветар је данима био потпуно утихнуо. То је створило услове за вероватно најзапаженију епизоду загађења ваздуха у Србији. Шта је, са доласком ветра, од тога остало?

Током првих недеља јануара, у температурној инверзији (кад топли ваздух поклопи хладан приземни слој) маса леденог ваздуха непомично је стајала заробљена над Београдом и другим градовима Србије. На већим висинама није било облака да утичу на температуру, а сунце се није могло пробити кроз густу маглу и загревањем тла покренути бар неко струјање, па се необично дуго није десило никакво веће кретање, а ни мало ковитлање ваздуха.

У тим условима, над градовима – као у поклопљеном лонцу – згуснуо се и одржавао смог, што је мешавина магле и дима, односно загађујућих супстанци. Отровни гасови из разних извора и загађујуће честице, атмосферски аеросол, као ни магла, нису могли да се разиђу и остали су заробљени при тлу, умешани у магли. Грађани Београда и других градова у Србији имали су осећај да гледајући у густу маглу виде загађење (што је само по себи немогуће због драматичне разлике у величини честица) пошто су притом и сасвим јасно осећали њен непријатни мирис.

Мерне станице широм Србије бележиле су драматично високе вредности концентрација честица ПМ2,5 и ПМ10. Апликације на мобилним уређајима, засноване на подацима са ових мерних инструмената, пријављивале су рекордно високе вредности индекса квалитета ваздуха (АQИ), а друштвеним мрежама и медијима се ваљала лавина забринутих и гневних реакција због лошег ваздуха. Издата су разноврсна упозорења, па тако и једно за школе и вртиће, Влада је одржала хитну седницу, а јавност је природно тражила кривца и некако, тумарајући кроз маглу, није га нашла. Србија се тако суочила са још једном бурном епизодом загађења ваздуха.

Са променама у атмосфери и доласком ветра, магла се разилази, а кад се са Карпата ка низији сјури кошава, домаћи ендемски брзи ветар, ваздух ће бити далеко пријатнији за дисање и живот. Међутим, то неће одувати изворе загађења, нити ће престати емисија загађујућих супстанци које су се у јануару само предуго задржале над престоницом и другим градовима. А њих у Србији, истинских криваца за загађен ваздух, има заиста много и они трују како Београд, тако и индустријске градове као што су Бор и Панчево, али и готово све друге.

Према подацима Агенције за заштиту животне средине (СЕПА) који су јавно доступни и објављени у публикацији „Животна средина у Србији 2014-2019“, такозване суспендоване честице (ПМ), од свега неколико микрометара, емитују се једнаком силином широм Србије (и долазе 72 одсто из малих топлана и кућних ложишта), без знакова да значајније опадају. Ове прашкасте материје међу којима су и чађ и пепео и смог који настаје у фотохемијским реакцијама, могу садржати и метале и разна друга опасна једињења.

И док се угљен моноксид и олово из године у годину све мање испуштају (што је добра последица регулативе), појава тешких метала расте у атмосфери. Слично је са амонијаком који се и даље безобзирно емитује у ваздух изнад Србије. Врло опасни сумпор-диоксид емитује се из термоенергетских постројења, што је последица чињенице да домаће термолекетране спаљују лигнит, врсту угља којом је Србија неизмерно богата, али је он истовремено богат сумпором. Овај гас је један од највећих ризика за здравље становништва који стижу у ваздух.

Друга публикација исте Агенције за заштиту животне средине „Стање животне средине у Републици Србији“ показује где и колико учестало се ове загађујуће, отровне материје емитују и потом региструју у имисији на мерним станицама. У граду Бору тако је забележено загађење сумпор диоскидом изнад дозвољене вредности више од 100 дана годишње.

На другој страни, што се не јавља у СЕПА документима, али се може проверити на систему локалног мониторинга града Панчева, онолико дана колико је Бор загађен сумпор-диоскидом, овај град је загађен канцерогеним супстанцама потеклим из петрохемијске индустрије – пре свега опасним бензеном. Прашкасте материје најчешће се проналазе у мерењима у Ваљеву, Ужицу, али и у Београду где су недозвољене вредности забележене чешће од 140 дана годишње.

Потребно је било да се атмосферске прилике тако удесе да ово загађење постане и „видљиво“, што се претходних дана десило. Али загађење је ту и кад нема магле и кад је ваздух покретљивији – тада такође убија, али на мање видљив начин.

—

Текст: С. Бубњевић

 

[orion]

Не свиђа ми се предлог за субвенционисање небавке приватних електричних возила. Требало би им дати одређене бенифиције у смислу повољнијег паркинга и нижих еколошких такси али никако субвенције јер би то више позитивног утицаја имало на туђе економије него нашу екологију.

 

[molder]

Sjajan tekst, od A do Š.
Uzgred rečeno samo treba pratiti danasnja izglaganja predsednika i jucerasnje ministra i sve ce biti jasno. Svakom normalnom njihove izjave su vredjanje inteligencije, ostali ce sigurno biti odusevljenji i cekati da dune vetric sa Karpata.

 

[MC_]

Treba razumeti vecinu u Srbiji.
Za njih izjave pomenutih politicara, narocito predsednika nisu vredjanje inteligencije nego bozija pomast. Bozije poslanje.
Bog misi na njih, silazi s neba i resava problem.
Ako i ne resava on bare misli na njih, taj svemocni dragi otac.

Deus ex machina. To je srpsko vidjenje sveta i stvarnosti. Mi smo blizu antici.

 

[astrodule]

Verovatno ste videli ovaj snimak, ali treba ga pokazivati svakome da se vidi kakva osoba vodi našu državu. Sve za pare, a disaćemo pomoću gas maski

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=hZ2fyEjJx9o[/youtube]

 

[MC_]

On je ispao pametniji od nas.

 

[astrodule]

Kao i kada je dao pare za Klintonove jer je znao da će da pobedi na SAD izborima.

 

[MC_]

Kao i tada. I tada je dao nase pare.

 

[astrodule]

Gledam sada snimak kod Jovane u jutarnjem programu kako prepričava šta je rekao Markonu
V: Slušaj ti BRE Makronu, pa ti ne bi sada mogao da otvoriš ekološka poglavlja...
J: Sa sve BRE ste mu to rekli?

 

[MC_]

na to BRE skace rejting

 

[Zvezdara64]

Neverovatne su im izjave.. Zagadjenje postoji već godinama, samo ga niste primećivali. Tako da je sve kao što je bilo, samo nastavite da ga ignorišete. Još ćemo da obećamo da kao nešto preduzimamo i sve je superiška.. Ovce ovo ne bi prihvatile.

 

[Zuma]

Slučajno sam neleteo na jedan stari biser. U ono revolucionarno vreme hipika, protesta na univerzitetima i fantastične muzike, 1967. i 1968. godine, između mnogih stvari koje su želeli da promene bio je i pokušaj da se uspostavi drugačiji odnos prema prirodi. Odnosno da se daleko više obrati pažnja na zagađenje i opšte uništavanje prirode nego što je to tada bio običaj. Da je to uhvatilo maha mnoge stvari bi 50 godina kasnije bile sasvim drugačije. Evo jednog sjajnog muzičkog spota iz 1967. godine čoveka koji je istovremeno bio matematičar, komičar, pevač i autor protestnih pesama. To je tada očigledno moglo da ide zajedno. Neke države su se u međuvremenu malo očistile, i za 5 decenija ponešto naučile, a neke baš i nisu ...

Tom Lehrer Sings Pollution 1967

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=xd6I36UQWcc[/youtube]

 

[MC_]

Zagaqdjenje se polako smanjuje.
MIslim da je to zbog energicnih mera Vlade.

 

[MC_]

Директор Секретаријата Енергетске заједнице (ЕЗ) Јанез Копач рекао је да према подацима из 2018. године у термоелектранама "Никола Тесла" Обреновац емисије гасова превазилазе планиране 4,7 пута, а у "Костолцу" 14 пута.

Он је за Бету рекао да је у поређењу са последњим Нацртом националног плана за смањење емисије (НЕРП) у који је Секретаријат ЕЗ имао увид највећи проблем сумпор-диоксид.

Секретаријат ЕЗ покренуо је јуче прелиминарну процедуру против Србије због непотпуне примене Директиве о великим ложиштима која се односи на поштовање одређених граница за емисије штетних гасова, која је ступила на снагу 1. јануара 2018. године са циљем да пружи Србији могућност да у року од два месеца реагује на наводе да не поштује закон и "дозволи Секретаријату да установи пуну позадину тог случаја".

У Србији постоји 16 великих ложишта, а емисије превазилазе дозвољене стандарде у термоелектранама "Никола Тесла" А и Б, Костолац А и Б, у термоелектрани-топлани (ТЕ-ТО) Нови Сад, у Енергани Панчево и у постројењу Атмосферска дестилација Нафтне индустрије Србије (НИС).

На питање да ли је видео одговор Министарства рударства и енергетике да се предузимају све мере утврђене НЕРП-ом Копач је рекао да тај план никад није усвојен.

"Знамо да постоји нацрт тог плана и када смо први пут за кончану верзију замолили Министарство заштите животне средине рекли су нам да још раде на њему. Кад смо други пут затражили коначну верзију нису нам ни одговорили", рекао је Копач.

На питање које мере треба да се предузму рекао је да у термоелектране треба уградити филтере.

"У термоелектрани 'Костолац' уграђен је филтер за одсумпоравање 2017. године али подаци за 2018. говоре да се емисије нису смањиле. То нам није разумљиво", рекао је Копач.

На питање да ли је теоријски могуће да се одређеним мерама смањи емисија штетних гасова у кратком року Копач је рекао да то није могуће и да уградња филтера траје годинама и да је веома скупа.

"Наша процена из 2013. године говори да су неопходне инвестиције од 640 милиона евра", рекао је Копач и додао да ЕЗ жели "пуно објашњење" и да добије НЕРП.

На питање каква је могућа казна за Србију ако не примени оно што је препоручено Копач је рекао да је то ускраћивање европских средстава али да о томе одлучује Министарски савет ЕУ.

ЕЗ је организација чије су чланице ЕУ и девет уговорних страна - Грузија, Молдавија, Украјина и земље партнери са Западног Балкана.

(Бета)

 

[Zuma]

Ništa od najavljenog razilaženja magle i vetra. Zagađenje se za par sati smanjilo, a zatim opet otišlo naviše.

Pogledajte prilog 4
Međutim pogledajte sad ovo. Nešto pre 17 časova je za ove dane vazduh bio relativno providan. Tj kula Ušće se doneke videla sa desne obale Save. I onda odjednom, prema kuli gamiže nešto crno i gadno kao iz Kapenterovog filma Magla. Okolo se još vide neki ostaci svetla zalazećeg Sunca, a unutar oblaka mrkla noć.

Pogledajte prilog 3
Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 1
Za samo 9 minuta oblak me je stigao i na drugoj obali i više se nije videlo ni desetak metara daleko. Ovo je sa tvrđave. Nestade i Sava i ostatak sveta.


Ako je u periodima magle zagađenje koncentrisano u njoj više nego u okolini, onda bi ovakvi puzajući oblaci smoga i magle mogli da budu još jedan razlog naglih promena koncentarcija na mernim stanicama. Ali je definitivno jezivo izgledalo.

 

[astrodule]

Zaista ko iz filma

 

[astrodule]

NA Sepinom sajtu postoje detaljni izveštaji o kvalitetu vazduha od 2010-2018, pa koga ne mrzi, može da pogleda. Evo PM10 merenja.

Pogledajte prilog 9 Pogledajte prilog 8 Pogledajte prilog 7 Pogledajte prilog 6 Pogledajte prilog 5 Pogledajte prilog 4 Pogledajte prilog 3 Pogledajte prilog 2 Pogledajte prilog 1

Zanimljiv je skok ambozije. Da li te 2017 godine ništa nisu čistili - bilo bi lepo pronaći neki izveštaj iz te godine

 

[wk_]

MC_ » Fri Jan 17, 2020 7:30 am[/url]":3sfjo4t1]

Duleja » Čet Jan 16, 2020 10:19 pm[/url]":3sfjo4t1]"Deponija u Vinči je glavni zagađivač u Beogradu i to nije nikakva tajna. Video koji smo dobili od građana pokazuje kako je juče bilo na deponiji, u trenutku kada je Beograd, prema podacima Air visual sajta, bio peti najzagađeniji grad na svetu i prvi u Evropi."

https://direktno.rs/beograd/247656/video-sve-otkriva-gori-deponija-u-vinci-salje-otrove-na-gradjane-a-mi-cekamo-vetar.html

Ovo je sasvim realno. Na slici se vidi da iam dovoljno dima.
Zar nema nikog ovde ko vidi tu deponiju, da napravi vise slika.

Ali je narod protiv spalionice koja upravo treba da reši problem. Valjda je bolje da deponija gori sama.

S druge strane AV i Vesić su osmislili finansijsku konstrukciju koja je besmislena.

Ako se ne izgradi, kajaćemo se, ako se izgradi, kajaćemo se. Tamni vilajet.