Šta je novo?

Zagađenje urbane sredine i kako ga se rešiti - izduvni gasovi, buka

Po meni trebalo bi:
- Cim zagadjenje predje odredjenu meru eg 100 odmah zabraniti ulazak u grad automobilima i umanjiti barem za tih 20% zagadjenja
- Preko 100 takodje obustaviti gradski saobracaj
- Ako predje 150 potpuno obustaviti saobracaj
- Preko 150 ugasiti pec u Smederevu kao i ostale kotlarnice
- Ako predje 180 objaviti evakuacije stanovnistva (to se radi u Kaliforniji npr).
- Zabraniti grejanje na drva - prekrsajne visoke kazne
- Zabraniti paljenje poljoprivrednih zemljista - krivicno delo
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=699214#p699214:3t5gtuzo je napisao(la):
Duleja » 16 Jan 2020 06:28 am[/url]":3t5gtuzo]Dobro jutro!
file.php
Dobro jutro! Sjajna i gotovo alegorična slika.

Inače sam se nadao da smo uspeli da se složimo oko činjenice da 80% PM2.5 zagađenja potiče iz individualnih i masovnih ložišta na ugalj i ostala čvrsta goriva. Nema smisla opet razvodnjavati priču...
 
Pa evo ja se slažem. Možda ne baš za brojnu vrednost procenta, ali svakako da najviše zagađenja u Beogradu zaista potiče odatle.

Ali sad, pošto smo se oko toga složili, pošto znamo da se za početak mora da obratiti pažnja na zagađenje koje potiče od ložišta po zgradama, evo i jednog predloga koji mislim da nije spomenut.

Sličan problem sa grejanjem su ranije imale i druge Evropske zemlje, pa je tu već smišljeno šta treba raditi. Naime ispalo je da se primenom moderne tehnologije dizajn obične kućne peći za drva i ugalj, a pogotovo onih velikih za centralnio grejanje zgrada, može drastično poboljšati. Raznim metodama, a koliko sam razumeo najviše kontrolom putanje vazduha unutar peći, može se DRASTIČNO poboljšati i efikasnost korišćenja goriva i stepen zagađenja. Bolje sagorevanje onda ne samo smanjuje zagađenje nego i daje više toplote, što onda znači da se može koristiti manje goriva, a to onda još više smanjuje zagađenje.

Drugi bitan faktor na kome su insistirali je da se što manje troši mokar ugalj i drva, a što više sušeni. Recimo naši ligniti mogu imati procenat vlage i do 50% ili čak 60%, pogotovo ako su na otvorenim stovarištima. Na isparavanje te vlage u gorivu se troši ogromna količina toplote, pa je moguće da sa sušenim ugljem dobijete recimo dva puta više toplote nego sa nekim zaista mokrim. Plus što onda gori na većoj temperaturi pa bolje sagoreva razne nečistoće koje bi inače završile u vazduhu. Slično i sa drvima.

Dakle, suština je, nove peći i suvo gorivo za njih. Mnoge Evropske zemlje su ranije imale programe subvencionisanja zamene starih šporeta, a neke i neku vrstu brendiranja državno odobrenog "ekološkog dizajna", ne samo šporeta nego i mnogih drugih proizvoda. Recimo oznaka SWAN u nordijskim zemljama ili "Ecodesign ready" u Velikoj Britaniji.

Naprimer, u čemu je problem da država plati Mašinskom fakultetu da dizajnira jeftini "Srpski ekološki šporet"? I da zatim taj dizajn stavi u javni domen tako da ga privatne firme za proizvodnju šporeta mogu slobodno koristiti pod uslovom da se takvi njihovi šporeti ne prodaju sa velikim profitom. Država bi tada obezbedila reklamu, imala svoj eko brend kontrolisanog kvaliteta, i možda podsticaje za kupce koji uz doplatu menjaju svoj stari šporet za novi. Možda je moguće da tako skinemo zagađenje koje potiče od grejanja čak i za polovinu, ako su ove brojke u sledećim reklamama tačne. A ne bi bilo skupo i ne trajalo decenijama kao većina drugih predloga.

Sve ovo budući da sumnjam da ćemo u dogledno vreme baš daleko stići sa gasifikacijom i centralnim grejanjem ako cene takvog grejanja budu ovako visoke, i uzevši u obzir i basnoslovnu cenu provlačenja toplovoda kroz svaku ulicu svakog većeg grada. Naprimer, da li je toplovod sada provučen kroz Karađorđevu ulicu? Sumnjam. Treba li sad da je ponovo kopamo? Koliko bi to koštalo i trajalo? Za razliku od toga, ovaj predlog sa novim šporetima i boljim gorivom za njih mi zvuči sasvim ostvarljivo, naravno, uz sve druge i dalje neophodne ali dugoročnije programe.

Welcome to the Stove Industry Alliance
http://www.stoveindustryalliance.com/

Nordic Swan Ecolabel, Stoves
http://www.nordic-ecolabel.org/product- ... upCode=078


Pogledajte prilog 1
 
само што су наше пећи, у просеку, старе 35+ година, тако да загађују као отворена ватра. кажем, најпре забранити грејање на угаљ и дрва, смањиће се загађење за барем 30-40%. а затим забранити дизелаше са мање од Евро 4 и решили смо највећи део проблема загађења. али не, то су гласови, не дај Боже то забранити
 
Ako zabraniš drva, na šta pošteni građanin da se grije konkretno?
 
Nase slaganje ili neslaganje po pitanju uzroka zagadjenja je irelevantno dok se na osnovu analize cestica ne utvrdi njihovo poreklo. Na osnovu vrste materijala, oblika i primesa moze se utvrditi odakle iste poticu. Nije isto sagorevanje uglja koji se melje u elektrani i sagoreva na visokoj temperaturi, i sagorevanje u Smederevcu.
Nemamo statistiku ni o tome kada su veliki zagadjivaci tipa TE ili Smederevo radili i sa kojim kapacitetom.
Nemamo merenja blizu izvora vezanih za individualan lozista, recimo Mali Mokri Lug, MIrjevo i slicna mesta.
Imamo smao tri senzora za PM2.5 u gradu.
Nasi tzv naucnici se time ne bave. U svojim radovima oni samo utvrdjuju stepen zagadjenja.
 
Suština priče je da nemamo sistematsku toplifikaciju, imate velike prostore u urbanom delu Beograda koji nemaju centralno grejanje, recimo CZ, KBC Zvezdara i druge javne ustanove se i dalje greju na mazut i nisu na toplovodu.

Toplifikovati urbani deo grada, zabraniti loženje na drva i fosilna goriva u urbanom delu, staviti filtere na TENT i.t.d. Sve je moguće, ali mora da se radi temeljno a to nije vrlina koja nas opisuje.
 
GOJE, dijagram je za celu Srbiju, a ne samo za Beograd. Nije nam poznato ni kako su oni to tačno računali. A Beograd je prilično atipičan po mnogo čemu u odnosu na prosečnu lokaciju u Srbiji. Tako da se slažem sa tobom da je individualno grejanje najveći pojedinačni uzrok zagađenja u Beogradu, ali mislim da je tačan procenat sa kojim ono učestvuje ipak i dalje nepoznat.

Ovo je takođe zanimljivo:

Smoke control areas: the rules

Many parts of the UK are smoke control areas where you can’t emit smoke from a chimney unless you’re burning an authorised fuel or using ‘exempt appliances’, for example burners or stoves.

You can be fined up to £1,000 if you break the rules.
https://www.gov.uk/smoke-control-area-rules
 
Beograd jeste atipičan, ali 200,000 aktivnih dimnjaka proizvodi toliku količinu PM2.5 koja se vremenom pravilno raspoređuje po celom gradu, i daje isti rezultat.
 
Mislim da je njihov dijagram samo procena.
Da li su dali izvore?
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=699247#p699247:1v8vth0m je napisao(la):
Svetlopis » 16 Јан 2020, 09:27[/url]":1v8vth0m]Ako zabraniš drva, na šta pošteni građanin da se grije konkretno?

на струју. или гас ако има гасовод у близини
 
Što nas opet vraća na to da Država mora da povuče prve poteze. Ali ne kao pre 10-ak godina kada su uvodili gas, a zatim povećali cenu gasa.
 
Jos par rec i o grejanju na otpadno ulje.
U nekim evropskim zemljama to je dovoljeno, ali ulje mora biti preprocesirano, precisceno.

Da li 200 000 dimnjaka grada Beograda zagadjuje kao termocentrala?
Uzimam sa interneta podatak da 1000 MWe coal plant uses 9000 tonnes of coal per day.

Uzmimo TENNT A

ТЕНТ А
генератор снага (MW)
А1 210
А2 210
А3 305
А4 308,5
А5 308,5
А6 308,5

to je oko 1600 MW, znaci 13000 tona uglja na dan.

Pretpostavimo da jedna pec trosi 10 kg uglja na dan. to je 0.01 tona. to je 2000 tona za svih pretpostavljenih 200000 dimnjaga grada Beograda.

Mislim da je ovaj proracun realan. TE NT A konzumira 6.5 puta vise uglja nego sva lozista beogarda zajedno. Usmemo li u obzir i blok B, dolazimo do toga da samo TE NT konzumira 13 puta vise mokrog lignita od domacinstava. A gde su ostale elektrane.

Samo ovom prostom racunicom mozem da se uverimo koliko su spinovi vlasti besmisleni.
 
Šta očekujete od zemlje koja nije u stanju da zabrani ni zagađenje u zatvorenom prostoru tj. pušenje u ugostiteljskim objektima?

Beograd nastavlja da kupuje dizel autobuse, razne ustanove i preduzeća se greju na megazagađivački način, struju pravimo na najprljaviji način, seljaci pale njive kao u 13. veku, nisu mapirani glavni zagađivači gradova i cele zemlje. Nema subvencija za ekološka rešenja. Plus zagađenje mikroplastikom koju udišemo i pijemo kao i svi ostali Evropljani.
 
Pazite ovo. Nadležni nam stalno preporučuju da ujutru i ujutru ne izlazimo napolje i ne luftiramo prostorije jer je tada najviše zagađen vazduh, a svi grafikoni sa Sepinog sajta sa online podacima pokazuju da je najmanje zagađenje upravo ujutru.
 
Zar ste svi zaboravili da razlika u odnosu na ranije ove zime je bilo jako malo padavina? Tj. kisa je pala dvaput od decembra, sitan sneg provejao par sati jednom, kosave nema mesec dana a mozda i vise. Prosle i ranijih zima smo imali jake snegove po 3-4 puta, kise u novembru/decembru, vecitu kosavu koja traje dve nedelje......
Ne branim vlast ni lozace samo kazem imajte u vidu da nije bilo padavina dugo
 
Evo i kako izgleda jedna pec na drva engleske proizvodnje i odobrena za podrucja bez dima Smoke-Free Zones. napravljena od livenog gvozdja 155 kg stepen iskoriscenja 83%. mana joj je cena £1700.00 + VAT
Nije svemirska tehnologija :) a englezi tvrde da ima minimalnu emisiju cestica koje zagadjuju tj 80% manje nego stare peci??? Ako ova pec ne moze da se napravi ovde onda...

Description

Introducing the ESSE Warmheart, the latest addition to the Ironheart family. A Woodburner which Cooks, the Warmheart is perfect for heating and cooking. Unlike conventional cookers, the Warmheart is designed to radiate heat into the room. Additionally, it can also bring the graduated four-zone hob up to temperature in a matter of minutes. If all that wasn’t enough, you can also grill a steak in the firebox, boil a kettle or add a domestic, the Warmheart is truly a stove for all seasons.

If you like the idea of living off-grid, wood-fired cooking an adaptable wood burner, or all of the above the ESSE Warmheart is the perfect match for you.
ESSE Warmheart Key Features:

Fuel: Wood
Output: Nominal 5Kw
Energy Rating: A+

Flue Size: 150mm (6″)
Flue Options: Top
Dimensions: W 500mm x H 691mm x D 600mm
4 Zone Cast Iron Hotplate
Decorative Hearth Friendly
Weight 155Kg
Construction: Cast Iron
Single Air Control: Yes
Approved for Smoke-Free Zones: Yes
Efficiency: 82.3%
Max Log Length: 360mm (14″)

Optional Extras

Boiler
I kako izgleda unutra (zanimljiv ulozak za dodatno sagorevanje cestica dima od titanijuma) https://www.youtube.com/watch?v=m0JwJF5WyYE
 
@Goje Utvrdili smo i složili se (skoro) svi da zimi ubedljivo najveći procenat zagadjenja PM česticama dolazi od individualnog loženja. Ugalj, drva, mazut, lož ulje i ko zna šta još. Taj dijagram treba na početku svake strane postaviti, da se ne ponavljamo po 100 puta sa istom pričom.
@MC ne vredi vrteti više priču o Termoelektranama. Sve TE imaju ili nove ili remontovane elektofiltere koji maksimalno ispuštaju 50mg/m3 čestica. Mali deo toga završi u Beogradu. Kod TE je problem ogromna količina sumpora i CO2. Saobraćaj je najviše odgovoran za NOx i PM čestice u neposrednoj blizini zagušenih saobraćajnica. Ali individualna ložišta su najveći problem u globalu

edit. Rešenje je lako i brzo izvodivo. Samo treba AV i ekipa da skupe hrabrost

@JohnnyLee
само што су наше пећи, у просеку, старе 35+ година, тако да загађују као отворена ватра. кажем, најпре забранити грејање на угаљ и дрва, смањиће се загађење за барем 30-40%. а затим забранити дизелаше са мање од Евро 4 и решили смо највећи део проблема загађења. али не, то су гласови, не дај Боже то забранити
 
Slažem se sa Zumom. Na osnovu mernih stanica može se utvrditi šta je izvor zagađenja jer svaki zagađivač ostavlja drugačije obeležje (eng. pollutant signature) na osnovu čega je moguće mapirati zagađivače. Međutim ovo je teško izvesti u praksi zbog malog broja mernih stanica, odnosno neravnomernog pozicioniranja.

Što se tiče individualnih ložišta potpuna zabrana istih može predstavljati ekstremnu meru, mada ne bi bilo loše početi borbu i sa tim vidom zagađenja putem podsticaja stanovništva na energetski efikasnija ložišta ali samo u izolovanim sredinama ili u vikendicama. U gusto naseljenim sredinama ili poljoprivrednbim domaćinstvima (Srbija nije značajno urbanizovana recimo 80+%, bezmalo pola stanovništva živi u ruralnim sredinama gde su individualna ložišta najzastupljenija usled nedostatka centralnog) individualna ložišta treba izbegavati u bilo kom obliku (efikasnija ili ne).

Sa druge strane u divljini van EPS mreže moguće je koristiti individualni in-situ energetski sistem kombinovanjem solarnih panela, mikro-vetrogeneratora i mikro-hidroelektrana čak i za bojler, veš mašinu, klima uređaj i šporet kao najveće potrošače električne energije u domaćinstvu, međutim grejanje off-grid kolibe ili vikendice zimi najracionalnije je izvesti putem individualnog ložišta s obzirom na lokalni izvor sirovina za ogrev (drva) bez oslanjanja na skupe i komplikovane sisteme sklone kvarovima.

Obzirom na to da takva primena biomase kao izvora toplote nije dominantna (većina ljudi živi u gradovima ili selima - ne izolovano u planinama), odnosno u slučaju vikendica nije sezonski posmatrano stalna (povremeno, ne i svakodnevno sagorevanje u grejnoj sezoni) može se dozvoliti uz napomenu da ložišta ispunjavaju određeni standard efikasnosti (bolje sagorevanje uz manju potrošnju sirovine, te nižu emisiju štetnih materija).

Mislim da država treba da podstiče i individualne obnovljive izvore elektrogeneracije poput solarnih panela. Samo krov na kući može da proizvodi struju za osvetljenje i ostale manje potrošače i tu država treba da dotira radi smanjenja cene implementacije alternativnih individualnih sistema za proizvodnju struje. Fotovoltaične panele pametno je kombinovati sa vetrogeneratirima radi stabilnije proizvodnje, recimo po magli nema sunca, niti noću ali zato može biti vetra tako da kad solarni paneli ne generišu struju vetrogeneratori mogu. I obrnuto - kada nema vetra može biti sunčano. Takva oprema je na našem tržištu slabo zastupljena i za naš standard veoma skupa. Meni lično neorganizovanost države bode oči. Samo se paniči bez ikakvog konkretnog plana.

Kao da ne znaju odakle da počnu, navodno traže glavnog krivca iako su uzročnici zagađenja praktično svuda oko nas. Uopšte ne stimulišu domaćinstva i preduzeća da višak energije od instaliranih individualnih obnovljivih izvora fiduju u mrežu EPS-a uz nižu tarifu EPS-ove struje. To neće postići ako cene opreme ostanu ovolike. Primera radi da bi pokrili kuću solarnim panelima ceo sistem može koroštati više hiljada evra. Isto važi i za mikro-vetrogenerator.

Takođe niko ne pominje indukcione ploče koje troše znatno manje struje od standardnih šporeta pri čemu nisu finansijski dostupne većini stanovništva. Ustvari svi energetski efikasni uređaji znatno su skuplji od zastarelih. Pripremanje hrane ostaje kao bitan potrošač električne energije.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=699299#p699299:qe7w18c3 je napisao(la):
Zion Williamson » 33 minutes ago[/url]":qe7w18c3]Zar ste svi zaboravili da razlika u odnosu na ranije ove zime je bilo jako malo padavina? Tj. kisa je pala dvaput od decembra, sitan sneg provejao par sati jednom, kosave nema mesec dana a mozda i vise. Prosle i ranijih zima smo imali jake snegove po 3-4 puta, kise u novembru/decembru, vecitu kosavu koja traje dve nedelje......
Ne branim vlast ni lozace samo kazem imajte u vidu da nije bilo padavina dugo

Niko to ne spori, ali oni kažu da nije gore u odnosu na prošle godine. Ne bi to bio problem da su prethodne godine bile sa dobrim vazduhom, ali sve su one sa lošim, opasnim nivoima PM čestica.

Zato je i sreća u nesreći što imamo ovakve meteo prilike jer niko neće da reaguje dok "ne dogori do noktiju".

Kako to da samo na Balkanu je vazduh zagađen non stop, a samo ponekad u ostatku Evrope?!

Balkan je crna rupa Evrope i moramo najviše u ekologiji da se trudimo da se približimo ostatku Evrope.

Pa pazite ove nelogičnosti koje izviru iz skoro svake njihove izjave

Ministar je apelovao da deca, stari i hronični bolesnici nemaju fizičke aktivnosti napolju u danima kada je povećano zagađenje vazduha.

Ukoliko su napolju treba da stave šal preko usta, kako bi zagrejali vazduh.

"Provodite manje vremena napolju. Vrtići i škole ne moraju decu da izvode napolje, mogu da osmisle nešto drugo dok se ne promeni vreme. Ovo stanje ne može da dovede do ozbiljnih akutnih ili bilo kojih drugih posledica", naveo je on.

Logično pitanje bi bilo zašto da ne provodimo vreme napolju ako ne može doći do posledica?

I j**ao ih šal preko usta. Postoje maske sa filterima koji ne propuštaju PM čestice, ali njih nema po apotekama, ali ima u farbarama, ali ljudi su neinformisani.

Čudi me da još nisu Boga okrivili što nam ne šalje vetar.
 
Psi laju karavani prolaze, ukratko tako ide prica kod nas o zagadjenju. Oni koji trebaju da savode racuna o tome, brinu samo kako da docekaju 1.u mesecu i dobiju platu. Politicari ce cak malo i dobijati poene na ovoj prici koja je pocela, i koja je poslednjih dana malo i bustovana iz odredjenih krugova, tek cemo videti sta je све u igri. Prica je slicna kao za poplave, akcioni planovi projekti, kazne, ciscenja, ali cim prodju kise nista se ne desava. Tako i za pricu o zagadjenju ,kada ce poboljsaju vremenske prilike svi ce zaboraviti na to, krece prolece prvi maj letovanja pa u krug, a i ubacice do tada jos par spinova u reziji dj zexa koji ce da zaokupe polupismenu raju.

Na kraju krajeva, osim normalne drzave koja treba da odradi svoj deo, trebaju nam i bolji ljudi. Neko je stavio slike peci za etazno grejanje na staro ulje, mali ali dovoljan primer kako se razmislja. A masovno ljudi to kupuju, i jos se hvale kako jeftino prolaze, trujucu svoju decu.
Ovde je sve ušemljeno, ne sme da se udari na dizelaze, ne sme na poljoprivrednike, ne sme na vlasnike pumpi, ne sme na tajkune, jednostavno jedan zacarani krug iz koga se izlazi totalnim resetom svega, nazalost.

Samo mali primer u vezi loz ulje i starih kotlarnica. kada bi se to ukinulo jedan od vecih finansijera elite bi ostao bez svojih prihoda.
 
Sa viewtopic.php?f=24&t=194&p=699321#p699318

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/grada ... ok/h4sxwpx

Primera radi, novac namenjen za životnu sredinu trošen je na subvencije komunalnim preduzećima, asfaltiranje ulica, rekonstrukciju mostova, saobraćajnice, zimsku službu, čišćenje kanala...

- Novac je trošen i na saniranje štete od poplava, hvatanje pasa, čak i na naknade za ujede pasa i sudske troškove! Zatim na suzbijanje komaraca i krpelja, sanaciju bunara, izgradnju i rekonstrukciju vodovoda, nabavku autobusa, plaćanje duga za gas, javnu rasvetu, ugradnju stolarije, popravku krovova - naveli su iz "Staništa".
 
Vrh