Zagađenje urbane sredine i kako ga se rešiti - izduvni gasovi, buka

[astrodule]

Ha, ha, pa oni se brinu zbog 170.

Upravo sam isprobao masku iz Okova sa zaštitom RPP2 što bi trebalo da štiti od PM10 i primetna je razlika (trčao sam napolju). 2 te maske koštaju 280rsd. Ima na sajtu, pa pogledajte.

 

[Zuma]

Dobro ste primetili da su u pitanju srednje godišnje vrednosti, što zaista znači da je zimi doprinos zagađenja zbog sagorevanja veći od spomenutih 40%. Međutim taj izvor "prvog tipa" se u tekistu identifikuje kao "individualne grejne jedinice stambenih objekata (sagorevanje fosilnih goriva i bio mase)". Ono što ovde nije jasno da li je ovde uračunato zagađenje koje potiče iz termoelektrana? Jer su one po obimu sagorevanja uglja u Srbiji bez premca, tj individualna ložišta u zgradama su po ukupnoj masi sagorelog uglja i drva verovatno skoro zanemarljiva u odnosu na njihovo trošenje u termoelektranama. One nisu "individualne grejne jedinice stambenih objekata" iz gornje definicije, ali zato spadaju u klasu "sagorevanja fosilnih goriva" koja se navodi u nastavku te definicije, pa bi taj "jonski potpis" koji je bio osnova analize izvora možda mogao da delom potiče i od termoelektrana. Tj da tih usrednjenih 40% godišnje potiče od sagorevanja na oba mesta, i od "grejnih jedinica stambenih objekata" i od termoelektrana?

Možda. Ali je isto tako moguće i suprotno. Da naprimer dim iz termoelektrana prolazi kroz dobre filtere, ili da se zadržava u višim slojevima atmosfere zbog visokih dimnjaka, pa obično biva oduvan daleko od Beograda, jer one ipak nisu baš toliko blizu? Mada novinski natpisi iz EU za zagađenje i dalje optužuju naše dve najveće termoelektrane, pa je stanje sa filterima na njima vrlo nejasno. Tako da je iz ovog izveštaja meni za sada nejasno i to kakav je relativni doprinos zagađenjima od strane individualnog loženja i termoelektrana? Na šta treba pre obratiti pažnju? Gde pre usmeriti novac? Doduše, još ga nisam pročitao već samo veoma površno i kratko pregledao, pa je moguće da se sve to negde ipak spominje. A ako se uopšte ne spominje, to baca senku na pouzdanost i metodologiju analize i izveštaja. Ili možda polaze od neke, u stručnim krugovima "opštepoznate" činjenice da termoelektrane zbog recimo daljine ne utiču bitno na zagađenje u Beogradu, pa se zato njima i ne bave kod analize gradskog zagađenja? Mada bih tada očekivao da se takva činjenica bar u uvodu pomene kao polazna pretpostavka izabrane metode analize.

 

[GOJE]

Termoelektrane su ogroman izvor svih vrsta zagađenja, ali njihov uticaj na kvalitet vazduha u Beogradu i naseljima širom Srbije nije značajan. Na to ukazuju sledeće činjenice:

- Ima ih svega 4 u Srbiji (TENT, Kostolac, Kolubara i Obilić), a urbano zagađenje je podjednako i konstantno gde god da se u Srbiji meri PM2.5 tokom grejne sezone.
- Zagađenje PM2.5 leti je skoro zanemarljivo i na njega utiče i saobraćaj, tako da nema prostora za veliki uticaj termoelektrana. Za one koji tvrde da termoelektrane rade više zimi, trebalo bi napomenuti da tokom tropskih talasa termoelektrane rade gotovo podjednakim kapacitetom kao i zimi.
- Do sada sva istraživanja koja smo videli potpuno isključuju termoelektrane kao izvor značajnog urbanog zagađenja.

 

[MC_]

GOJE » Čet Jan 09, 2020 8:49 am[/url]":26d4nhum]Termoelektrane su ogroman izvor svih vrsta zagađenja, ali njihov uticaj na kvalitet vazduha u Beogradu i naseljima širom Srbije nije značajan. Na to ukazuju sledeće činjenice:

- Ima ih svega 4 u Srbiji (TENT, Kostolac, Kolubara i Obilić), a urbano zagađenje je podjednako i konstantno gde god da se u Srbiji meri PM2.5 tokom grejne sezone.
- Zagađenje PM2.5 leti je skoro zanemarljivo i na njega utiče i saobraćaj, tako da nema prostora za veliki uticaj termoelektrana. Za one koji tvrde da termoelektrane rade više zimi, trebalo bi napomenuti da tokom tropskih talasa termoelektrane rade gotovo podjednakim kapacitetom kao i zimi.
- Do sada sva istraživanja koja smo videli potpuno isključuju termoelektrane kao izvor značajnog urbanog zagađenja.

Niste naveli ta istrazivanja, sa takvim zakljuckom. Osim, ako se za zakljucak ne smatraju izjave politicara.
Ako navodite istrazivanja, molim vas da pronadjhete ona, gd ej na osnovu uzoraka odredjen i nacin njihovog nastanka.

Drugo, odgovorite mi na sledece:
Zivim 12 god na Vracaru. Dok smo ranije imali oko 2 dana mesecno sa ovakvim zagadjenjem, danas imamo zagadjenje skoro svaki dan. Imamo i vece vrednosti, stetnije koncentracije cestica, a imamo i veci broj dana godisnje u opasnoj zoni?

Kako?
Broj individualnih kotlarnica se nije povecao, cak se i smanjio?

Drugo. D ali ste uporedjivali sitauciju sa stanjem od pre 2, 3 ili 5 godina? Kakoje kvalitet vazduha presao iz II u III kategoriju zbog individualnih lozista? Pa ima ih sve manje?

Trece. Da pojednostavim. Trenutno je vrlo hladno, jutro je. Izlazim iz kuce i ne osecam zagadjenje od tih imaginarnih kotlarnica. Kada padne noc oseticu ga. Bice to homogen oblak zmrada koji se polako spusta na grad. To ne moze da se objasni smesnom sagom o kotlarnicama.

 

[GOJE]

Ja sam video dva grafikona: jedan SEPA-in sa početka teme, i ovaj koji je Zuma okačio juče. Iz oba proizilaze slični rezultati, logični su, a slažu se i sa mojim opažanjima i mišljenjem.

U pristupnim pregovorima sa EU, nas svakako očekuje stravična invesicija u filtere na TE, a možda čak i gašenje nekih blokova. Iz tog razloga su izjave političara nebitne - jer se ova obaveza ne može izbeći.

Broj individualnih ložišta se nije značajno smanjio. Toplane imaju 2-3% novih korisnika godišnje (po ovom dokumentu od juče), što je slično tempu rasta broja stanovnika Beograda. Da li je broj purnjajućih dimnjaka 190,000 ili 210,000 nema mnogo veze, taj oblak koji oni stvaraju nas davi nemilosrdno, bez obzira što na Vračaru i Starom Gradu imamo 5 dimnjaka godišnje manje.

Nemam podatke za ranije godine, ali poslednje 4 grejne sezone su vrlo slične. Odakle si dobio podatke da je "ranije bilo 2 dana mesečno sa ovakvim zagađenjem". Ja, otkako me sećanje služi, pamtim smrad od loženja zimi svuda, a naročito u poslednjih nekoliko godina. Objašnjenje za tako intenzivan smrad smo pronašli u mokrom i zemljanom lignitu, koji se masovno proizvodi nakon poplavljenih kopova, jer je tako državi lakše i jeftinije. E tu treba drndati političare i državu, jer je to jedino što nas može spasiti.

 

[abrines]

У Реснику се 90% кућа греје на угаљ. Морам да напоменем да је у последњих пар година тренд да комшије одржавају ватру током ноћи и да када погледам кроз прозор тачно по сваком димњаку знам ко ложи. Народ се размазио и жели топлоту током 24 часа. Самим тим више се угља сагорева, итд. Нема другог загађења до индивидуалних ложишта. Са термоелектранама баталите причу јер сам објаснио да су скоро све добиле системе за пречишћавање.

 

[MC_]

POsto nikad nisam lozio ugalj, zanima me da li postoje neke oznake kvaliteta, vezane za ugalj koji se kod nas narucuje i kupuje.

Vidim da je najeftiniji ugalj tiap KOlubara - 7500 din

ali postoji i Susena Kolubara - 13500 din.

postoji i kvalitetni ruski ugalj - 23700 din.

https://www.prodajauglja.rs/proizvod/vr ... -kolubara/

Da li je zaista mokar ugalj, odnosno nebriga iz 2014. kada su kopovi bili popljavljeni zaista odgovorna za ovo?
Ja nigde na Vracaru ne vidim gomile uglja izpred zgrada, kako sam vidjao kad sam bio mali.
Da li je moguce da se taj vlazni ugalj, najeftiniji ugalj lozi u predgradjima?

Ako je sve to tako, jednostavnom zabranom maloprodaje najlosijeg uglja bi se vrlo brzo moglo eliministai zagadjenje.

 

[MC_]

abrines » Čet Jan 09, 2020 10:48 am[/url]":25c8sr3q]У Реснику се 90% кућа греје на угаљ. Морам да напоменем да је у последњих пар година тренд да комшије одржавају ватру током ноћи и да када погледам кроз прозор тачно по сваком димњаку знам ко ложи. Народ се размазио и жели топлоту током 24 часа. Самим тим више се угља сагорева, итд. Нема другог загађења до индивидуалних ложишта. Са термоелектранама баталите причу јер сам објаснио да су скоро све добиле системе за пречишћавање.

Kako se greju nocu? Ustaju u toku noci da bi podlozili?

 

[astrodule]

Pa ustanu ljudi da piške (što si stariji, to je češći problem) i ubace par komada ugreva u peć na putu do WC-a.

Meni je mokar ugalj sasvim logičan. E sad ko se u Beogradu greje na ugalj, a ko na mazut, a ko na drva, a ko na pelet - želeo bih da vidim to istraživanje.

Što se tiče pristušnih pregovora sa EU, ekološka poglavlja su ono što nema šanse da ispunimo u narednih 50 godina, a realno, to je bitnije za zemlju i zdravlje građana i od SPC u Crnoj Gori i od statusa Kosova.

Širite priču među prijateljima i rodbinom o zagađenom vazduhu. Koristite činjenice - ljudi nemaju pojma i van ovog foruma ili Tvitera, malo ljudi razume taj problem i većina misli da je to samo zbog mnogo automobila na ulicama.

 

[astrodule]

Evo, upravo pročitao vest http://rs.n1info.com/Vesti/a558985/Blic ... jenja.html

Jedan stručnjak očigledno kaže da su problem automobili

Doktor Dejan Žujović, pulmolog i načelnik Odeljenja za intervencije Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu kaže za Blic da je zagađenje na Novom Beogradu u utorak bilo 240 što je inkompatibilno sa životom. Po njegovom mišljenju, nadležni su morali zaustaviti saobraćaj u tako zagađenom delu grada.

Prema GAHP-ovoj studiji, u toku 2017. godine u Srbiji je pod uticajem zagađenja umrlo 12.317 ljudi od kojih je za 9.902 smrtonosan bio zagađen vazduh, za 1.366 olovo, a za 37 voda.

Po štetnosti posledica zagađenja u svetu, pre Srbije, koja je deveta, su Čad, Centralnoafrička republika, Severna Koreja, Niger, Madagaskar, Papua Nova Gvineja, Južni Sudan i Somalija, a odmah iza Srbije, na desetom mestu, je Indija.

A evo i tom GAHP-u

The GAHP (Global Alliance on Health and Pollution) was formed in 2012 by the World Bank, the European Commission, UN Environment, the Ministries of Environment and Ministries of Health of more than 25 low- and middle-income countries, and the nonprofit Pure Earth and other agencies, to address pollution and health at scale. Today, GAHP is made up of more than 80 members and dozens of observers that advocates on behalf of its low- and middle-income country members for resources and solutions to pollution problems.

GAHP members include

Spojler

Pure Earth (formerly known as Blacksmith Institute) (GAHP Secretariat)
Cyrus R. Vance Center for International Justice
Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH
European Commission
Fundación Chile
Intendencia de Montevideo, Government of Uruguay
Inter American Development Bank (BID)
Komite Penghapusan Bensin Bertimbel (KPBB – Indonesian NGO)
La Agencia de Protección Ambiental de la Ciudad de Buenos Aires, Government of Argentina
Ministry of Health, Government of the Republic of Tajikistan
Ministry of Environment, Government of Indonesia
Ministry of Environment, Government of Madagascar
Ministry of Environment, Government of Mexico (SEMARNAT)
Ministry of Environment, Government of Perú (MINAM)
Department of Environment and Natural Resources, Government of the Philippines (DENR)
Ministry of Environment, Government of Senegal
Ministry of Environment, Government of Uruguay, DINAMA
United Nations Development Programme (UNDP)
United Nations Environment Program (UNEP)
United Nations Industrial Development Organization (UNIDO)
World Bank (WB)

 

[Zvezdara64]

Ima domaćinstava koja prelaze sa gasa na drva i ugalj. Znam nekoliko primera, jednostavno cena gasa nije konkurentna. Prirodni gas je za Srbiju medju najskupljima u Evropi. Plus se ugradjuju distributeri. Firma Srbija-gas ovakva kakva jeste, je rak rana Srbije. Bolje da ne ulazimo u politiku, Ruse, SPS.. biće težak off

Tekst je iz septembra 2018

Jagodinci su počeli da se isključuju i s gasovodne mreže.

- Gas imam 15 godina. Da bih zagrejao kuću od 80 kvadrata, trošio sam oko 700 kubika mesečno. Zato sam gas koristio samo četiri godine, kada sam mesečno plaćao po 15.000 dinara. Ne smem ni da izračunam koliko bi me sada koštao. Zato sam se potpuno isključio s mreže i kupio drva za 12.000 dinara, što će mi biti dovoljno za celu zimu - kaže Svetislav Blagojevi

https://www.novosti.rs/vesti/srbija.73. ... -Jagodince

 

[MC_]

Ljudi iz Instituta za fiziku kazu da su glavni termicki izvori. Lozionice i TE. Kad nema vetra zagadjenje je po njimna od malih lozista, kad ima vetra iz tog pravca, onda od TE.

https://www.researchgate.net/publicatio ... ade_Serbia

Assessment of Air Quality in an Urban Area of Belgrade, Serbia
During the exceptional high pollution days, both in the summer and winter, high production of secondary aerosols occurred, as can be seen from increase of PM2.5 in respect to PM10. This was a result of high relevance for health aspects, as the fine particles were those of highest negative impact on health and had the longest residence time in the atmosphere. Episodes of high mass PM concentrations were observed in Belgrade throughout the year, although, they were more prominent during winter period. Air back trajectories analysis showed that the prevalence of stagnant or week flow regimes (calm conditions) favors the suspension and accumulation of particles produced locally, resulting at the elevation of suspended particles levels. The appearance of stronger W, SE and NE flows was responsible for the particles transported from the thermoelectric plants, refineries, chemical and steel industry.

Zasto je gas tako skup u Srbiji?

Kako to, kada sam bio mnali i kada nije bilo toplana na gas, nikada nije bilo ovakvog zmrada koji gusi.
Ziveo sam na Dorcolu gde su bile ili lokalne toplane na mazut (u mojoj zgradi jedna) ili male kuce koje su lozile drva i ugalj?
(Treba napomenuti da se tada niko nije grejao nocu)

Ljudi su zaista postali razmazeni, ziveo sam i u Holandiji i Belgiji i niko se ne greje nocu tamo.

 

[astrodule]

https://www.novosti.rs/vesti/beograd.74 ... jubicastoj

Bezobrazna izjava

PREMA podacima Agencije za zaštitu životne sredine, vazduh u prestonici u sredu je bio ponovo zagađen. Merenja koja su rađena na svakih sat vremena, a koja su objavljivana na sajtu "Beokom", pokazuju da je kvalitet vazduha tokom dana bio u crvenoj zoni. U mernim satnicama na Novom Beogradu i u Starom gradu zagađenost je tokom dana dostigla ljubičastu zonu, što se tumači kao "jako zagađen vazduh".

Prema rečima stručnjaka iz Gradskog zavoda za javno zdravlje, koji sprovode merenja, situacija nije alarmantna i uobičajena je za ovo doba godine. Ipak, preporučuju građanima da ograniče boravak na otvorenom i prate obaveštenja koja su dostupna na sajtu "Beokom".

 

[MC_]

astrodule » Čet Jan 09, 2020 1:33 pm[/url]":37gs17ql]https://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:840570-Samo-kosava-moze-da-ocisti-vazduh-Beograd-u-crvenoj-zoni-a-na-dva-mesta-u-ljubicastoj

Bezobrazna izjava

PREMA podacima Agencije za zaštitu životne sredine, vazduh u prestonici u sredu je bio ponovo zagađen. Merenja koja su rađena na svakih sat vremena, a koja su objavljivana na sajtu "Beokom", pokazuju da je kvalitet vazduha tokom dana bio u crvenoj zoni. U mernim satnicama na Novom Beogradu i u Starom gradu zagađenost je tokom dana dostigla ljubičastu zonu, što se tumači kao "jako zagađen vazduh".

Prema rečima stručnjaka iz Gradskog zavoda za javno zdravlje, koji sprovode merenja, situacija nije alarmantna i uobičajena je za ovo doba godine. Ipak, preporučuju građanima da ograniče boravak na otvorenom i prate obaveštenja koja su dostupna na sajtu "Beokom".

naravno. Srpskoj eliti ne smeta hiljadu ili koliko vec smrti godisnje od zagadjenja.
Zato mnogi ljudi emigriraju, cak iako nece imati veci standard nego u Srbiji.

 

[Zuma]

MC_ » 09 Jan 2020 11:20 am[/url]":1nq3sloy]POsto nikad nisam lozio ugalj, zanima me da li postoje neke oznake kvaliteta, vezane za ugalj koji se kod nas narucuje i kupuje.

Vidim da je najeftiniji ugalj tiap KOlubara - 7500 din

ali postoji i Susena Kolubara - 13500 din.

postoji i kvalitetni ruski ugalj - 23700 din.

https://www.prodajauglja.rs/proizvod/vr ... -kolubara/

Da li je zaista mokar ugalj, odnosno nebriga iz 2014. kada su kopovi bili popljavljeni zaista odgovorna za ovo?
Ja nigde na Vracaru ne vidim gomile uglja izpred zgrada, kako sam vidjao kad sam bio mali.
Da li je moguce da se taj vlazni ugalj, najeftiniji ugalj lozi u predgradjima?

Ako je sve to tako, jednostavnom zabranom maloprodaje najlosijeg uglja bi se vrlo brzo moglo eliministai zagadjenje.

I ja bih voleo da vidim podatke o prodaji raznih vrsta uglja, ali sam za sada skoro siguran da se najjeftiniji ugalj, nesušena Kolubara, prodaje daleko najviše. Ljudi jednostavno nemaju para da grejanje plaćaju duplo i kupuju sušeni ili bolji ugalj, a oni koji bi mogli da plate nisu svesni zdravstvenih efekata. Ili, ako i znaju nešto o tome, misle da je njihov lični izbor vrste ulja statistički beznačajan za kvalitet vazduha u Beogradu. Ako im dimnjak dobro vuče, zagađenje ne ide njima u stan nego u spoljni vazduh, pa im je svejedno sve dok je razlika u ceni 2x. Vlažan ugalj stvara manje toplote i gori na manjoj temperaturi (jer se deo toplote troši na fazni prelaz zbog isparavanja vode). Zbog toga stvara više zagađenja i po osnovu činjenice da onda mora više uglja da se troši za istu količinu oslobođene toplote i po tome da je tada sagorevanje manje čisto i potpuno, pa oslobađa više zagađivača. Teško je reći da li poplava u Kolubari i dalje ima uticaja na povećanu vlažnost uglja, ali je ugalj koji se vadi iz zemlje skoro uvek vlažan, nevezano za poplave. Zato se u termoelektranama prvo suši.

 

[GOJE]

Kada sam pomenuo poplave, nisam mislio samo na fizičko vlaženje uglja. Kopovi su bili poplavljeni skoro godinu dana, i to je uslovilo velike nestašice uglja, veliko usporavanje novih otkrivki i čitavog lanca proizvodnje. Kolubara je žila kucavica privrede Srbije i svaki dan zastoja nas je koštao stravično. Još uvek trpimo posledice takve poremećene dinamike. Da bi se nadoknadili višegodišnji zastoji, kvalitet na svakom koraku je trpeo, i zato smo tu gde jesmo. Forsiranje kvantiteta, populizma i socijalnog mira, po cenu zdravlja i života.

 

[MC_]

Noc je, na Vracaru kod Kal. pijace beznadno smrdi i gusi.
Ne verujem da se na Vracaru trosi mokra Kolubara.

 

[GOJE]

Pa i ne troši se. To se sve skuplja u jedinstveni oblak oko urbane sredine. Svako. naselje u Srbiji ima tu smrtonosnu kapu.

 

[Zuma]

GOJE » 09 Jan 2020 08:49 am[/url]":1sv126rt]Termoelektrane su ogroman izvor svih vrsta zagađenja, ali njihov uticaj na kvalitet vazduha u Beogradu i naseljima širom Srbije nije značajan. Na to ukazuju sledeće činjenice:

- Ima ih svega 4 u Srbiji (TENT, Kostolac, Kolubara i Obilić), a urbano zagađenje je podjednako i konstantno gde god da se u Srbiji meri PM2.5 tokom grejne sezone.
- Zagađenje PM2.5 leti je skoro zanemarljivo i na njega utiče i saobraćaj, tako da nema prostora za veliki uticaj termoelektrana. Za one koji tvrde da termoelektrane rade više zimi, trebalo bi napomenuti da tokom tropskih talasa termoelektrane rade gotovo podjednakim kapacitetom kao i zimi.
- Do sada sva istraživanja koja smo videli potpuno isključuju termoelektrane kao izvor značajnog urbanog zagađenja.

Ne mora da znači da termoelektrane ne utiču. Leti je zagađenje samo manje, ali postoji, zato što nema individualnog grejanja na ugalj i drva, i zato što nema grejanja na struju. A zimske grejalice troše bitno više struje od letnjih erkondišn uređaja (efikasniji su i pokrivaju manju razliku u temperaturama) kojih usput ima i bitno manje. Zimi se bez grejanja ne može, a leti bez hlađenja može. Tako da termoelektrane zimi verovatno rade bitno više i još se loži po kućama. Ovde se vidi broj dana u mesecu kad je vazduh bio u određenoj klasi zagađenja. I leti ima dosta relativno zagađenih dana. Ne u sličnom broju i intenzitetu zagađenja kao zimi, ali ih ipak ima dovoljno.

Druga stvar su ovi grafici prostorne raspodele zagađenja. Oni se formiraju kao kombinacija podataka za zemlje i iz satelita (optička prozirnost atmosfere za razne talasne dužine zavisi od odnosa talasne dužine svetlosti i prosečne veličine suspendovanih čestica što menja difrakciju te talasne dužine na tim česticama) tako da su relativno pouzdani. Ne idealni, ali dovoljno dobri. A svi oni pokazuju centar zagađenja levo od Beograda, što sugeriše TA u Obrenovcu kao razlog takve raspodele zagađenja. Naravno da to nije jedini izvor, ali jedan od tri glavna jeste: Termoelektrane, individualna ložišta i saobraćaj. Toplane možemo da zanemarimo.

Što se tiče tvrdnje da je "urbano zagađenje podjednako i konstantno gde god da se u Srbiji meri PM2.5 tokom grejne sezone" problem je što imamo veoma malo merača zagađenja i što je većina pored zagušenih ulica ili pored industrijskih pogona. Tako da oni ustvari mere lokalnu dominantnu komponetu koja potiče od obližnjeg saobraćaja (ili od industrijskog pogona), ali koja moguće nema veliki prostorni uticaj dalje od TOG izvora zagađenja.

Plus što meteorološki uslovi disipacije zagađenja zimi mogu biti nepovoljniji nego leti. Recimo zimi imamo pojavu temperaturnih inverzija, što sprečava razilaženje zagađenja, a leti toga nema. Ili magle. A to znači da ista količina emisije iz termoelektrana ne bi zimi i leti imala za posledicu istu koncentraciju zagađenja u vazduhu (u proseku).

 

[Zuma]

Što me dovodi do moje najnovije teorije koja mi se za sada najviše dopada.

Moramo da uvedemo varjablu "prostorne širine uticaja" određenog izvora zagađenja. Tj na kolikom se prostoru oko izvora oseća njegov uticaj. Nazovimo to "domen uticaja". Što je ukupna količina ili zapremina emitovanih zagađenja veća, širi je domen uticaja. Termoelektrane emituju najveću količinu, pa se njihov uticaj oseća na najvećem prostoru. Indvidualna ložišta zimi imaju domen uticaja recimo samo u jednom naselju ili opštini. A saobraćaj ima domen uticaja samo u blizini prometnih ulica. Tako da sada sve zavisi od toga gde je postavljena stanica za merenje. Sve tri u Beogradu su pored prometnih ulica, pa zato dnevni varjabilni deo koncentracija koje one pokazju potiče skoro svojom polovinom od saobraćaja. Na tim mestima uticaj zagađenja od saobraćaja je dominantan. Ali ako bi imali stanice dalje od velikih saobraćajnica, recimo u predgrađima, tamo bi dominantna bila zagađenja od loženja. Što znači da bi tu apsolutni intenzitet zagađenja bio manji za odsutnu komponentu od saobraćaja (koga recimo tu ima manje), ali veći zbog lokalno dominantne komponente od loženja. A na oba mesta bi imali neku "osnovu" tog intenziteta, odnosno izvesni uticaj termoelektrane iz Obrenovca, naravno, ako duva odgovarajući vetar iz tog pravca, ili ako je slobodna difuzija zagađivača kroz vazduh dovoljna da se to zagađenje samo proširi od Obrenovca do Beograda.

Naravno, sve ovo pod pretpostavkom da ne duva jači vetar koji sva ta zagađenja brzo odnese, ma odakle da potiču.

Prilično složeno, ali mi se čini da je ovo realnija slika koja bi mogla bolje da objasni vrlo različite dijagrame zagađenja koje smo do sada videli. Kad bi smo imali više i bolje raspoređenih mernih stanica ovaj rebus bi se mogao daleko lakše razmrsiti.

 

[MC_]

Zar se TENT ne ponasa kao jedno individualno loziste sa smrdljivim mokrim lignitom?

 

[Zuma]

Veoma je teško napamet proceniti njihov uticaj. Mislim da oni uopšte ne koriste mokar ugalj jer imaju posebe sušare gde ga prvo oslobađaju od vlage. Tj oni to sigurno imaju i koriste, ali ne znam baš sigurno da li uvek i za sve pogone. Zatim imaju veoma visoke dimnjake i posebne filtre. Sve to smanjuje zagađenje. Ali sa druge strane količina uglja koju oni sagore je toliko ogromna da su svi ostali potrošači uglja u Srbiji uzeti zajedno zamemarljivi u odnosu na naše termoelektrane. A troše baš lignit koji je najgori što se zagađenja tiče. Kakav je zbirni efekat ove dve suprotne tendencije u zagađivanju je nažalost veoma teško reći. Mada bi se iz gornjih dijagrama zagađenja i protesta iz EU moglo zaključiti da zagađuju prilično. Sumnjam da je u Bugarskoj i Rumuniji loženje po kućama mnogo manje ili da imaju manje saobraćaja, a ipak nisam primetio baš toliko veće koncentracije zagađenja kod njih. Ali zato je u Bosni i Kosovu jezivo. A zajedničke su nam samo stare Jugo termoelektrane.

 

[tzoran1]

sad kad krenu ovde da mere emisiju CO2 pri registraciji i uvedu takse.

"Nemački Špigl piše da postoji velika šansa da će tekuća godina biti izuzetno teška za automobilsku industriju u toj zemlji, a kao glavni razlog navode se potencijalne kazne zbog flotne emisije štetnih gasova. ..
Nova evropska regulativa oko flotne emisije CO2 stupila je na snagu 1. januara ove godine. Pravila predviđaju da prosek emtiovanog ugljen-dioksida po automobilu iz voznog parka nekog proizvođača mora biti manja od 95 grama na 100 pređenih kilometara.
Centar za istraživanje automobila na Univerzitetu u Duizburg-Esenu izračunao je kolike bi potencijalno mogle biti kazne ako nemački proizvođači ne bi prodali nijedan električni automobil u 2020. godini. Tako bi BMW morao da plati 1,09 milijardi evra, Daimler 1,24 milijarde evra, Volkswagen grupa čak 3,98 milijardi evra."

https://autorepublika.com/2020/01/08/sp ... ndustriju/

 

[wk_]

To baš i nisu neke prevelike pare za njih. VW je imao promet od 85 milijardi evra 2018, i to računajući samo VW brend i to samo putnička vozila. Grupacija je imala promet od 235 milijardi evra. A s obzirom da ipak prodaju neke električne automobile, kazna neće biti tolika.

https://www.statista.com/statistics/275 ... -by-brand/

 

[Zuma]

Sa druge teme:

COTOHA » 09 Jan 2020 05:53 pm[/url]":35csn2hq]
Inače, kada je reč o odsumporavanju, stalno se spominje Drmno (tj. TE Kostolac). Postrojenje je odavno završeno ali se ne pušta u rad pošto bi trošilo nekoliko desetina MW, a to ne izgleda lepo na papiru kada se gleda isporučena energija. Plus ni ne znaju gde da skladište gips (nusproizvod odsumporavanja), tako da se vade na nepostojanje zakonskih odobri koje bi im omogućile da pokrenu postrojenje... Da, baš tim rečma. Za to vreme ljudi neka udišu otrove.

Totalni trijumf diletantizma, a tek će da bude gore. Zaista zavidim ljudima koji se ne razumeju u pojedinosti, od nerviranja čovek može samo čir da dobije. Rezultat će na kraju biti isti.

COTOHA » 10 Jan 2020 01:04 am[/url]":35csn2hq]

Treba ukalkulisati razliku u ceni uglja (lignita) domaće proizvodnje i gasa iz uvoza.

Lignit je najcrnje zlo koje mogu da zamislim u energetici, bukvalno nema gore izuzev možda mazuta ako igde na svetu i postoji elektrana na mazut. Drugar koji je nuklearni fizičar je radio ispitivanja zemljišta oko Obrenovca i da vam sada ne pričam detalje ali ako vas plaše nuklearke i zračenje budite srećni što ne znate šta su teški metali. Jer pored njih nuklearno značenje je topla majčinska ljubav. Pepeo se svuda u svetu već decenijama ugrađuje u puteve i sl., a kod nas se do skora isključivo deponovao na polja koja su se prskala vodom (!) kako pepeo ne bi leteo okolo. Pogodite gde je sve to curelo. Pride su i seljaci leti krali prskalice, tako da su recimo u Obrenovcu letnje pepelne oluje bile redovna pojava i time su se otrovi širili svuda. Plus kancer iz dimnjaka. Gas inače plaćaš tokom čitave godine pošto je isporuka fiksna, tako da pametni ljudi grade kombinovane gasne toplane/elektrane (CHP) - zimi greju, leti proizvode električnu energiju. Gas jeste skuplji ali ne može biti skuplji od zdravlja ljudi. Zapravo može u ovako nekim zemljama gde ljudski život ne vredi ništa. Ionako je sve to besmisleno, obnovljivi izvori energije će ionako sve da pojedu za par decenija. Samo što će se u Srbiji i dalje ložiti lignit.

Pošto si upoznat sa radom termoelektrana, šta nam možeš reći o filterima koji se koriste na njima, tj, šta od zagađenja trenutno ispuštaju? Koliko često bi ti filteri trebalo da se menjaju i sve oko toga što može da utiče na zagađenje?

U pitanju su elektrostatički filteri, dakle nisu u pitanju pasivni filteri tipa membrane i sl. nego aktivni. Otuda i generisanje gipsa kao jednog od nusproizvoda. Nisu njihove performanse sporne, nego to što kao aktivne komponente konzumiraju električnu energiju koja dolazi odakle drugo do iz same elektrane (tzv. sopstvena potrošnja elektrane), a to obara učinak drugova direktora kada je u pitanju isporuka. Elektrane su nam ionako loše kada je reč o održavanju, sopstvenoj potrošnji, gubicima i efikasnosti, tako da između paljenja postrojenja za odsumporavanje koje troši 20-25MW i trovanja ljudi, naravno da će se trovati ljudi.

Postoji blok u tentu koji nije zavrsena gdje misle da ugrade novu opremu tako se pricalo A gips bi se vec prodavao dalje ...

Ovo je Drmno, Kostolac što sam ja naveo. Samo primer. Prvi projekat za sistem odsumporavanja je bio započet mislim 2009.g. Evo nakon 10 g. i kompletne izgradnje i dalje nisu odredili prostor gde da skladište gips...