Šta je novo?
Od:
Filteri

Zagađenje urbane sredine i kako ga se rešiti - izduvni gasovi, buka

Ovo je zanimljiv grafik. Odnos brzine vetra na Zelenom brdu (obronci Zvezdarskog brda) i dva zagađenja, PM2.5, PM10, na stanicama Stari Grad, Mostar i Novi Beograd.

Kao što vidite postoji velika, mada i veoma "gruba" korelacija između vetra i zagađenja. Kad je vetar najmanji, zagađenje ima maksimum. Kad vetar relativno polako i stabilno smanjuje brzinu, zagađenje relativno stabilno raste. Međutim korelacija je veoma daleko od vernog praćenja ove promene vetra. Postoje bitne promene zagađenja koje nemaju vezu sa vetrom. Takođe, komplikacija je i da je vetar prilično različit u zavisnosti od mesta gde se meri, pa je pitanje i to koja je vazdušna struja ona "glavna", ona koja pomera najveću masu zagađenog vazduha? Koliko su dakle za te fizičke pojave reprezentativna merenja koja pokušavamo da dovedemo u vezu?

Ipak, za sada mi se čini da zaključak ide ka tome da (ako vetar nije baš jak, u kom slučaju je najbitniji) na zagađenje u relativno sličnoj meri utiču i vetar, i saobraćaj, i individualno loženje, i termoelektrane. U Beogradu se izgleda zimi SVA ČETRI glavna faktora uvek moraju uzeti u obzir, zato je tako komplikovano. Uticaj bez sumnje imaju i mnogi drugi činioci, ali pretpostavljam obično mnogo manje od ova četri.

file.php
 
Зума, додај у своју формулу и маглу, колико знам и она доста утиче на загађење. Колико знам магла у урбаним срединама која се не помера неко време (2-3 дана) апсорбује велику количину честица изи ваздуха и не дозвољава да напусти неку средину чиме се повећава загађење. Сад знам да је магла јако зависна од ветра и притиска које си већ додао у анализу, али не појављује се магла увек кад нема ветра тако да мислим да може имати везе са тренутним екстремним вредностима које достижемо, попут ове од ноћас.
 
Nažalost za sada ne vidim kako se može zaključiti nešto preciznije o relativnom doprinosu raznih uzroka zagađenja od onoga što sam već rekao. Treba nam još mernih uređaja i duži preriod skupljanja podataka, pa možda tek onda. Naprimer bilo bi lepo imati pozadinski nivo zagađenja (background level) daleko od svih izvora zagađenja, da bi smo izdvojili uticaj samo meteoroloških uslova i onoga što izdaleka donosi vetar. Ali ne postoji ni jedna takva merna stanica. Ili recimo neka stanica po obodu grada gde nema puno ni saobraćaja ni industrijskih zagađenja, a ima mnogo seoskih ložišta na drva i ugalj, itd. Nažalost samo tri stanice sa kontinualnim i automatskim merenjem PM-a nisu dovoljne za analizu.

Još je gore što imamo real-time podatke samo iz SEPE, što je Republička mreža mernih stanica. Međutim paralelna gradska mreža mernih stanica javnosti NE DA svoje detaljne real time podatke, a oni po gradu imaju još puno stanica. Mislim na Gradski zavod za javno zdravlje i njemu nadređeni Sekretarijat za zaštitu životne sredine. Oni, sem sajta beoeko.com, gde jedva da ima ičega, objavljuju samo čini mi se mesečne ZBIRNE izveštaje (a ne pojedinačne izmerene podatke). Čak izgleda kao da postoji i neki sukob između ljudi koji se ovim bave na nivou Republike i Grada. Naime, u zaglavlju SEPINOG sajta, na svakoj stranici i vidno istaknuto, već valjda godinu ili više dana eksplicitno stoji ovo obaveštenje:

ZBOG RADOVA NA UNAPREDJENJU CENTRALNOG AKVIZICIONOG SISTEMA GZZJZ BEOGRADA PODACI IZ OVE MREŽE AUTOMATSKIH STANICA NISU DOSTUPNI

I tako to stoji bar godinu dana. Niti ima podataka, ni starih ni novih, niti oni nešto "unapređuju", pošto bi to do sada uradili i oni najsporiji. Pogotovo što se stara mreža ionako ne isključuje dok nije gotova nova. I plus što ta stara - ili nova - mreža ustvari RADI čim objavljuju zbirne izveštaje. Pa je to beskonačno "unapređenje" kao razlog nedostatka njihovih podataka na SEPINOM sajtu samo prazna priča i izgovor.
 
Cestice dima bile su vidljive oko ulicnih lampi (difrakcija).
Zagadjenje je bilo tako jako, da je mogao da se lepo omirise ugalj i sumpor iz uglja.
Tu nema nikakave misterije.

Zastrasujuce je da nikoga u institutima za javno zdavlje ovo ne zanima, a njihov je posao.
Oni prikrivaju zlocin.
Ovo je masovno ogrozavanje zdravlja.
 
@Zuma,

Dovoljno podataka imamo da možemo da izvučemo najgrublje analize oko uticaja saobraćaja:

- Iskustveno svojim nosevima i plućima u svakom selu širom Srbije, osećamo isti smrad i gušenje, ali tamo nema merača. Ipak, jasno je da je nivo zagađenja jako veliki svuda gde se loži, a saobraćaja nema.
- Postoji ta jedna stanica u Kosjeriću, i ona pokazuje veliki nivo zagađenja (čak i veći od Beograda), i prati sličan dnevni trend (koji se poklapa sa saobraćajnim špicevima). Potpuno iste obrasce pokazuju i sve ostale raspoložive stanice, ali su one u gradovima koji su poznati zagađivači "na veliko" (Pančevo, Obrenovac, Smederevo, Užice....)
- Osim toga, u Beogradu smo ponovo (kao i ranijih godina), imali prazničan period sa daleko manje saobraćaja, ali sa vrlo sličnim nivoom zagađenja.

To sve je više nego dovoljno da se saobraćaj isključi kao VEOMA ZNAČAJAN faktor PM2.5 zagađenja - rekao bih najviše 15% u Beogradu, a daleko manje u ostalim gradovima. Nadam se da se konačno sada svi slažete oko toga. To ne znači da ne treba odmah doneti radikalne mere za smanjenje zagađenja od saobraćaja, ali ne treba imati iluziju da će nam se kvalitet vazduha mnogo poboljšati.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=695007#p695007:pdum6jrw je napisao(la):
GOJE » Pet Jan 03, 2020 10:39 am[/url]":pdum6jrw]@Zuma,

To sve je više nego dovoljno da se saobraćaj isključi kao VEOMA ZNAČAJAN faktor PM2.5 zagađenja - rekao bih najviše 15% u Beogradu, a daleko manje u ostalim gradovima. Nadam se da se konačno sada svi slažete oko toga. To ne znači da ne treba odmah doneti radikalne mere za smanjenje zagađenja od saobraćaja, ali ne treba imati iluziju da će nam se kvalitet vazduha mnogo poboljšati.
Kliknite za proširenje...

Slazem se. Sinoc nije bilo velikog saobracaja, a zagadjenje uzasnije nego ikada.

Sto se tic3e saob. spiceva, oni su u korelaciji sa pocetkom dana i pocetkom noci.
 
Evo kako pada noć opet se magla i zagađenje zgušnjavaju. Noćas sam negde oko 03:00 vozio kroz Kneza Miloša i kada sam stajao na semaforu kod Privrednog suda nisam mogao da vidim Ministarstvo finansija od smoga, a mislim da nam se isti scenario i večeras sprema
 
Ovo nije Kineski sajt i nisu trenutni podaci, nego podaci Svetske Zdravstvene Organizacije o GODIŠNJEM proseku zagađenja u Beogradu za PM2.5. Tu se kaže da je godinji nivo izloženosti građana u Beogradu za 90% veći od preporuka Svetske Zdravstvene Organizacije.

https://breathelife2030.org/bs/city_data/belgrade/

 
Kako zainteresovati nadlezne da borba protiv zagadjenja postane prioritet?
Oni bi uradili sve ako bi zbog ovoga padao rejting?
 
Nikako jer prosečnog glasača ne zanima ekologija i ne vidi nikakav problem da baci đubre u šumarak na kraju svog sela ili da stari šporet ostavi pored puta.

Prosečan glasač ne vidi svoj interes da kod kuće ima 3 kese/kante gde bi odvajao plastiku, staklo i ostali reciklažni materijal.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=695365#p695365:3jj0u7bc je napisao(la):
astrodule » Sub Jan 04, 2020 12:49 pm[/url]":3jj0u7bc]Nikako jer prosečnog glasača ne zanima ekologija i ne vidi nikakav problem da baci đubre u šumarak na kraju svog sela ili da stari šporet ostavi pored puta.

Prosečan glasač ne vidi svoj interes da kod kuće ima 3 kese/kante gde bi odvajao plastiku, staklo i ostali reciklažni materijal.
Kliknite za proširenje...

Zar ih ne bi uplasilo kad bi direktor Zavoda za javno zdravlje recimo rekao na TV da ce 5000 ljudi godisnje umreti od raka?
Zar ih ne bi to navelo da umesto gradnje Nacionalnog stadiona stave filtre?

Jer, vecerasnji podaci na https://waqi.info/ ukazuju da smo presli iz "nezdravo" u "veoma nezdravo" stanje.
Nalazimo se u praznicnom periodu, nema velikog saobracaja.
Nasin sajt fires ukazuje da je u poslednjih 24h prestalo da vidljivo gori u Smederevu, u zelezari. Videcemo kako ce se to oraziti na zagadjenje sutra.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=695365#p695365:35zmlgvv je napisao(la):
astrodule » 04 Jan 2020 12:49 pm[/url]":35zmlgvv]Nikako jer prosečnog glasača ne zanima ekologija i ne vidi nikakav problem da baci đubre u šumarak na kraju svog sela ili da stari šporet ostavi pored puta.

Prosečan glasač ne vidi svoj interes da kod kuće ima 3 kese/kante gde bi odvajao plastiku, staklo i ostali reciklažni materijal.
Kliknite za proširenje...
Ne, ljudi bi bili zaniteresovani kad bi bili upoznati sa zdravstvenim posledicama zagađenja vazduha. Ali nisu upoznati pa onda nisu BILI ni zainteteresovani.

Tako se se i ovde, bar u tom aspektu, sve svodi na informisanje. Međutim treba biti objektivan pa reći da i država ipak ima izvesno opravdanje zašto je situacija ovakva. Od tri glavna zagađivača ni jedan nije lako smanjiti. Individualna ložišta po kućama, termoelektrane na lignit i saobraćaj. Jedine ozbiljene zalihe energije koje Srbija ima leže u uglju i to od one najgore vrste. To donekle objašnjava termoelektrane. Opšte siromaštvo i tako sužen izbor u energetskom bogatstvu države objašnjavaju individualna ložišta. A saobraćaj je isti problem u celom svetu, nije neka samo naša specijalnost.

Sada se međutim pojavljuje mogućnost da se stvari poprave pa na tome treba insistirati. Najzad se radi gasovod kao prva prava alternativa uglju. Takođe, ako je verovati Vučiću, finansijski bolje stojimo. Što za početak omogućuje investicije u hidroelektrane, a kasnije i u solarne i druge obnovljive tehnologije (kad postanu još malo jeftiniji). A zatim, kad manji procent struje budemo dobijali od uglja, možemo agresivnije insistirati i na električnim vozilima, a u međuvremenu na motorima koji manje zagađuju. Pri tome vozila gradskog saobraćaj se mogu već sada zameniti onima sa električnim motorima. Ne vidim zašto bi se kupio ijedan novi autobus bez električnog motora (sem ako ovi prvi imaju neke zaista ozbiljne mane). Takođe bih razmotrio mogućnost subvencionisanja priključenja stanova na centralno grejanje i plaćanja dela troškova grejanja u svim gradovima gde je zagađenje zbog bilo čega veliki problem (Beograd, Valjevo, Bor ...).

Krivicu države ipak vidim u tome što nije insistirala na filterima u svim termoelektranama, što nije odmah išla na maksimalno iskorišćenje hidropotencijala (ne na malim rekama, to je više tajkunska prevara i šteta nego korist) i što nisu davno zabranjeni motori koji previše zagađuju vazduh.

U praktičnom smislu stvari koje se mogu uraditi odmah je samo informisanje i propisi o motorima. Trebaju nam stalni i JAVNI izveštaji o postojanju i trenutnom stanju svih filtera na svim postrojenjima koja zagađuju, kao i praćenje njihovih trenutnih emisija. To nije privatni biznis podatak nego pitanje javnog zdravlja, dakle, NAJVAŽNIJE DRŽAVNO PITANJE. Jer Državu pre svega drugog čine ljudi, a ne novac. Glupo ga je posle davati na njihovo lečenje ako se može upotrebiti i na to da se uopšte ne razbole. I treba nam mnogo više stanica za merenja svih vrsta zagađenja koja javno i AŽURNO objavljuju SVE svoje podatke. Uobičajena i najčešća zvanična filozofija "neuznemiravanja javnosti" je čista glupost. Javnost će ubuduće biti daleko više uznemirena ako ne zna ništa, pa počne da zamišlja svašta. A i opozicija naravno neće ćutati. U vremenu Interneta i krajnje izoštrene ekološke svesti pogotovo u Evropskoj Uniji, više nema čak ni teorije da se tako nešto može dugo sakrivati. Jedino potpuna transparetnost rada i jasni programi poboljšanja stanja mogu da celu ovu priču sklone u stranu. Sa klimatskim promenama, opštim zagađenjem Planete i masovnim kolapsom tolikih bioloških vrsta vremena su se drastično promenila, i svako ko ima ambicija da upravlja to mora da razume.
 
Vidikovac ko Kilimandžaro.
Tu su brojni reciklažni centri koji ceo kraj usred leta obaviju u maglu. :notok:

 
Ja sam mislio da su slike ovog tipa što su se pojavile ovih dana montaže.

Užas, ne zato što je magla, već zato što je smog (smoke + fog)
 
Kragujevac i Pljevlja preko 400 - ljubičasto.

Buni li se iko tamo?

Ko je zagađivač u Kragujevcu?

Od ponoći kreće vetar, tako da ćemo sutra verovatno svi biti u "zelenom"
 
Pogledajte trenutne AQI brojeve u Srbiji i okolini.

Pogledajte prilog 1
U Kanberi zbog požara koje je nemoguće ugasiti AQI 578. Sarajevo, bar u tom trenutku, drugo u svetu sa 443. Mada je u kasnije Skoplju (gore) stiglo do 454.


Balkan trovačnica :(
 
1. избацити топлане из центра града
2. забранити употребу дрва и угља за грејање станова

могу да се кладим да ће загађење у Београду пасти
 
Toplane u Beogradu koriste prirodni gas kao gorivo, a iz dimnjaka izbacuju vodenu paru.
 
Sistem daljinskog grejanja „Beogradskih elektrana“

Toplotna energija – osnovni podaci

Proizvodni izvor je sistem postrojenja koji pretvara primarnu energiju goriva u toplotnu energiju. Proizvodnja toplotne energije obavlja se iz 58 toplotnih izvora. Ukupan proizvodni kapacitet „Beogradskih elektrana“ je 2.917,4 MW, odnosno 2.880 MW+37,4 MW dobijenih izgradnjom ekonomajzera u toplanama „Novi Beograd“, „Konjarnik“, „Voždovac“, „Cerak“ i „Dunav“. Ukupan instalisani konzum kod potrošača je oko 2.560 MW, od čega oko 30 MW proizvode toplotni izvori „Galenika“, „Energetika i održavanje“ i „Topčider“ iz kojih „Beogradske elektrane“ kupuju energiju.

Za proizvodnju toplotne energije koristi se: prirodni gas oko 85 odsto ; teško ulje za loženje – mazut oko 13 odsto; ugalj oko 0,4 odsto; lož ulje oko 0,1 odsto ; biomasa – peleti 0,24 odsto i briketi 0,2 odsto.

Proizvodni pogoni „Beogradskih elektrana“ prosečno godišnje potroše oko 350.000.000 Sm3 gasa, oko 45.000 tona mazuta, oko 3.200 tona uglja, 500.000 litara lož ulja, oko 2.000 tona peleta i 1.500 tona briketa. Učešće gasa i mazuta u ukupno planiranoj potrošnji energenata menja se u zavisnosti od cena ovih energenata. Potrošnja energenata planira se na bazi prosečne potrošnje energije od 140 KWh/m2 godišnje.

Sagorevajući pomenute količine energenata, prosečno godišnje proizvodimo više od 3.500.700 MWh toplotne energije.

Beogradske toplane:
Toplana „Novi Beograd“
Toplana „Dunav“
Toplana „Konjarnik“
Toplana „Voždovac“
Toplana „Medaković“
Toplana „Banovo brdo“
Toplana „Cerak“
Toplana „Miljakovac“
Toplana „Višnjička banja“
Toplana „Mirjevo“

http://www.beoelektrane.rs/?cat=9
 
Da probam da okvirno procenim doprinos zagađenju preko brojki o proizvodnji i trošenju uglja.

​„Elektroprivreda Srbije“ je najveći proizvođač lignita u Republici Srbiji i ovaj energent je najveći izvor električne energije u državi. Od uglja koji se koristi u termoelektranama EPS-a, dobije se oko 70 odsto električne energije.

Proizvodnja uglja, koji se koristi kao osnovno gorivo u termoelektranama „Elektroprivrede Srbije“, odvija se na površinskim kopovima rudarskih basena „Kolubara“ i „Kostolac“, koji su u neposrednoj blizini termoelektrana.​

Površinski kopovi kolubarskog basena proizvode oko 75 odsto lignita u Srbiji i snabdevaju termoelektranu „Kolubara“, termoelektrane „Nikola Tesla“ i termoelektranu „Morava“. U kostolačkom basenu se proizvodi 25 odsto lignita u Srbiji, kojim se snabdeva termoelektrana „Kostolac“.

http://www.eps.rs/lat/poslovanje-ugalj
Kliknite za proširenje...
Pogledajte prilog 1
Pogledajte prilog 2

http://www.eps.rs/cir/Documents/TEH_God ... 7_web_.pdf

Ako rudnici Kolubare proizvode 75 odsto lignita u Srbiji, a Kostolac 25 odsto, to je 100% proizvodnje lignita. A čini mi se da mi i nemamo veće količine uglja druge vrste. Iz tabele "Struktura isporuke proizvedenog uglja" ispada da EPS u termoelektranama potroši 96% uglja koji proizvede. Što znači da svi drugi, pa i loženje po kućama, ne mogu da izgore više od 4% ukupne količine lignita. Takođe, termoelektrane „Kolubara“ i „Morava“ su po kapacitetu, pa zato i procentu trošenja uglja bitno manje od "Nikole Tesle" u Obrenovcu. Pri čemu su i Obrenovac i Kostolac relativno blizu Beograda, pa ispada da se daleko najveći procenat čitave Srpske proizvodnje uglja izgori u samo dve termoelektrane blizu Beograda. Naravno, iz ovoga se ne može automatski izvesti zaklučak da termoelektrane onda i zagađuju u istom udelu, sa 96%, a sva ostala ložišta uglja 4%. Termoelektrane ipak imaju filtere, dimnjake više od 100 metara, i ugalj sagorevaju najefikasnije i najčistije od svih, a pogotovo daleko potpunije od malih šporeta po kućama, koji su, sem toga, još i u samom gradu, dok su termoelektrane po 30 km daleko. Ali ovi podaci ipak sugerišu da bi termoelektrane možda mogle biti najveći zagađivač. Makar u nivou pozadinskog, tj oblasnog zagađenja. Naravno da ne mogu biti čak ni približno siguran u to, ali ovako ogromna nesrazmera u procentima trošenja uglja je ipak vredna pažnje.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh