Bender Rodriguez » 14 Sep 2020 09:26 pm[/url]":noi7w9tl]To što ste vi neinformisani ne znači da je istina onakva kakvom je vi zamišljate ili kako vam slepčine i ljige iz medija i nekadašnjih opozicija predstavljaju.
Od oko 600 T-55ica koje je Srbija nasledila od JNA, u periodu od 2000. do 2012. prodato je tek par desetina Afričkim zemljama. Sve druge su i dalje u Srbiji, i to ne u komadima nego cele celcate. Razmeštene po kasarnama širom zemlje.
Jakovo
Pogledajte prilog 9
Valjevo
Pogledajte prilog 8
Smederevska palanka
Pogledajte prilog 7
Pasuljanske livade
Pogledajte prilog 6
Razlog zašto nisu sečene i topljene zna svako ko zna išta o tenkovima 3. i 4. generacije i njihovim oklopima. Neisplativo je!
Da bi se tenk istopio, ne može tek tako da se gurne u visoku peć. Jer ne samo što bi bilo nepraktično i opasno, nego što telo jednog tenka, sa svojih 40-50 tona čelika, kada bi se gurnulo u bilo koju visoku peć, upilo bi toliko toplotne energije u sebe da bi izazvalo njeno gašenje. A to koliko je drndanje pokretati visoku peć koja se ugasila, je tek priča za sebe.
Elem, svi tenkovi koji koriste kompozitne oklope, a to je skoro pa svaki pravljen od 50ih naovamo, imaju toliko tvrde i čvrste oklope, da ni dan danas ne postoje tehnologije koje bi omogućile da njihovo sečenje i topljenje bude isplativo i praktično.
Postoji dva načina da se telo i kupola svakog tenka pravljenog posle WW2 raskomadaju. Jedan je eksploziv, a drugi je sečenje acetilenom. Prvi ne samo da je opasan, nego je i nepraktičan, jer su usmerena eksplozivna punjenja, koja mogu da kidaju takve čelike, jako skupa. I bilo bi besmisleno koristiti po 20 takvih punjenja da bi se pokidalo telo jednog tenka.
Drugi način je sečenje acetilenom i drugim materijama koje gore na ultra visokim temperaturama. Nažalost, i dan danas, ljudi ma koliko bili vični u pravljenju takvih legura, nemaju nikakvu ideju kako da te legure iseku kada im više ne trebaju, a da to pritom bude isplativo. Troškovi u vidu materijala, vremena i ljudskog rada koji se javljaju pri sečenju acetilenom, i dalje debelo nadmašuju prihode koji bi se ostvarili topljenjem i reciklažom jednog tenka.
To potvrđuje i praksa koju koriste mnogo bogatije i naprednije zemlje od naše, koje svoje tenkove takođe nisu u stanju da iseku, iako bi imali i te kakve koristi od tih hiljada i hiljada tona visokokvalitetnog čelika koji bi iz njih dobili. Nego i oni kanibalizuju svoje mašine za delove i ostavljaju ih po livadama i otpadima da stoje i čekaju vreme kad će nešto moći da se uradi s njima.
Američki Abramsi:
Pogledajte prilog 5
Izraelske Merkave:
Pogledajte prilog 4
Sovjetski T-64 u Ukrajini:
Pogledajte prilog 3
Nemački Leopardi 1 u Austriji:
Pogledajte prilog 2
Neke zemlje čak ni ne čuvaju olupine nego ih isprazne od sve opreme koja se može povaditi, a onda bacaju u mora gde služe kao veštački grebeni za korale. Pošto svojim površinama mogu da posluže kao dom za milione novih korala.
Pogledajte prilog 1
Od bivšeg naoružanja u JNA i VJ, u Smederevu su topljeni samo delovi lakog naoružanja i delovi neborbenih vozila kao što su kamioni i džipovi.
Priča o topljenju bilo čega s oklopom je presmešna, jer ne samo što bi to bila tehnološka noćna mora i strašan trošak, nego bi se takva operacija otkrila i zabeležila, što od medija, što od hiljade zaposlenih u krugu železare, a i u Vojsci i MO.
Što se BOV-ova tiče, ni od njih ništa nije sečeno, već se svi kojima tela nisu oštećena sad demontiraju u fabrici ''Složeni borbeni sistemi'' u Velikoj Plani, gde se posle konvertuju u novije modifikacije poput
BOV M-11.
Topovi se koriste za Nore, Sore i ostale Yugoimportove pikanterije kojima se sada bavi.
Strele su delom modernizovane, a delom su izbačene iz upotrebe jer je njihovim punjenjima istekao rok upotrebe.
Prage ne da nisu sve isečene, nego je nedavno objavljeno da će njihovi flakirani topovi biti skinuti i iskorišćeni za onaj precenjeni PASARS, a deo će biti stavljen u rezervu.
I, šta su vam još rekli teoretičari zavere i bivše opozicije? Šta je još prodato i isečeno?