RockerSVK":1f0wop7s je napisao(la):
Целокупан српски народ је прихватио гајевицу/гајицу (
"We are all in the gutters, but some of us are looking at the stars", О. Вајлд
Ако се погледа како истичемо име на кућним вратима, и како дајемо да се ураде имена на надгробним споменицима, а то су били једини преостали џепови индивидуалне слободе током деценија, онда се може рећи да је мало ко стварно, искрено и до краја прихватио латиницу! Прихватили су је колико су и СТВАРНО волели Тита, друштвену својину, политички систем без политичких странака, одсуство грађанских и религиозних слобода, одсуство чињеница и истине о историји, стању у држави, привреди и друштву ... Прихватили на површини и колико су морали, то - да, многи и поверовали у злогуку шарену лажу, која се и распала на такав начин, уз обилату подршку споља. Има, наравно, оних који још верују у њу, и то је природно. Као што још има у Немачкој оних који верују у Хитлера, или понеко понегде у причу о америчкој демократији и људским правима данас.
То да ли је латиница Гајица, хрватска или српска, мени на одређеном нивоу није битно. Наравно да је српска, кад се учи као писмо српског језика и као такво масовно користи.
Право питање за мене није то, и оно ме као такво занима тек секундарно - кад се разреши прво проблем на примарном нивоу.
Зашто сам ја за ћирилицу?
Не зато што јој бројим крвна зрнца, па је зато српска. Све се мења, па може и писмо, као што је у Румунији латиница заменила ћирилицу пре један и по век. Али, шта су добили тиме, сем стида који обузме њихово монаштво када им поставите то питање у манастирима, па избегну одговор? Да ли су их мимоишли социјализам и Чаушеску? Да ли су развили привреду, научили стране језике више него други, боље уклопили у европску цивилизацију, напредовали културно и цивилизацијски више, и имали бољи стандард него други? Иједно од тога?
А, шта су изгубили?
Да ли Грци губе ишта због тога што имају своје, грчко писмо?
Писмо је, на срећу, само језичка и културна одлика, и од њега директно не зависе ни привреда, ни животни стандард, ни државни систем. Али, однос према њему може да покаже однос према свему томе осталом. Јер, не можете истовремено имати канализацију и путеве из 19. века, и привреду и стандард из 21-ог. Све се огледа једно у другом, и међузависно је. Не можете бити и културно заостали, и технолошки напредни, то је једна од ствари које ваља схватити што пре. Према томе, када већина схвати важност језика и културе, истине и праведности, схватиће и како се добро води привреда, држава и њени системи; и обрнуто, наравно.
Србија и већина Срба на Балкану имају десетовековни континуитет у језику и писму. Делимичан. После Вукове реформе, оно што је било писано и штампано пре ње одсечено је од савремености. Усвајање латинице данас би значило још један такав дисконтинуитет у нашем језику и култури. Два писма не могу да опстану, то је свакоме ко се разуме у лингвистику јасно. С тим дисконтинуитетом, још једним, опет бисмо направили прекид због којег све пре њега би постало нечитљиво новим генерацијама, ту рачунам на опште грађанство, стручњаци би се сналазили, наравно. Све књиге, документа, мапе, тапије, крштенице, рукописи, натписи, публицистика - све, све, све - постало би неразумљиво и неупотребљиво. Дође Вам унук на гробље и не уме да прочита породично презиме. Хоће да узме "стару књигу" из породичне или јавне библиотеке, али не може да је чита, тешко му је, или га мрзи и ако препознаје она чудна слова.
Дакле, углавном ме није брига ко је направио и одакле је дошла ћирилица, а одакле латиница, и како ће се звати, али ме брига ако моја генерација направи језички и културни злочин према себи, народу, држави, језику, култури, цивилизованом и историјски одговорном понашању. Ћирилицу браним као што браним вредну архитектуру, и не слажем се да неко поруши Смедеревску тврђаву, Беозавод или Студеницу да би направио супермаркет на њиховом месту. Као што браним да се у Кошутњаку или у неком националном парку не направи ауто-тркалиште или фабрика делова, или да се чиста река претвори у канализациону клоаку? Да ли је неко за то да нам главна црква пише на једном језику и писму, а грађанство на другом, и да за педесет година не разумемо једни друге?
Зар смо толико цивилизацијски заостали, и толике незналице у свему да то тако мало нас разуме?
Широм света се државе, научници, удружења и појединци боре да сачувају језике с неколико говорника, последње преостале примерке неке биљке, организма, животиње, станишта, заједнице, а - ми? Језик и писмо нам попут лакмус-папира показују како се односимо према свему другом - од хигијене улаза наших зграда, изгледа фасада и улица, преко урбанизма и инфраструктуре, до стања у привреди, друштву, држави и државним системима.
А - опет - ми? Одмах скачемо на онога ко мисли различито и покушава да нам саопшти нешто што се разликује од једноставних идеолошких и политичких флоскула које цео један огроман, паразитски систем одржава деценијама
у дембелској, неодговорној раскоши за себе, обогаћеној културним, привредним, државним и људским злочинима.
Дакле, три четвртине века и ми
имамо (да, да ...!) латиницу у српском језику. Шта смо добили с њом, сем што су нам узели право на информисање, књиге, лична и друга документа на свом језику? Јесмо ли научили стране језике боље од других, технолошки узнапредовали, привредно се развили, повезали са развијеним и цивилизацијски напреднијим светом, дигли ниво знања, образовања, културе ... ? Ишта од тога?
Не, отишли смо на дно! Како то, мајку му, па сви знамо латиницу, дакле - имали смо
све време (да, да) ту "велику предност" и то наше "велико богатство", с којима смо према лукавим, подмуклим политичким флоскулама богатији и у знатној предности над осталима! Па, покажите нам те предности - колико страних језика говорите, како смо се отворили према свету, обогатили се, путовали и узнапредовали ...
Е, па - нисмо, не знамо боље стране језике, немамо бољи стандард, нисмо се развили више, нисмо се отворили више, не разумеју нас боље - ништа од тога! Напротив, све нас мање разумеју и прихватају, све време све дубље тонемо. НИШТА од свега тога - сем најпростије, до крајности баналне празноверице у чудесна, нормалном свету непозната својства/дејства познавања још једног, блиског писма.
Тја. Да није толико слична ћирилици, нико не би веровао у све то, и сви би били против латинице, али ово је било право дембелско решење, као чаролија у бајкама - много си као паметнији и много више знаш, али за то не мораш ништа да радиш. Научиш је за час, док си дете, неосетно. Идеално!
"Хоћу још, и још, и још те приче, и верујем у њу, причајте ми је још, и опет, тако је лепа!", дерњају се понижени, преварени људи из блата, несвесни себе, спремни да се туку за њу.
Није страшно што су проста пучина и необразовани свет поверовали у ту недокучиву предност и богатство, да смо ми паметнији и богатији од целог света - свуда обичан свет верује у пароле, рекламе и шарене лаже - страшно је што ми нисмо имали елиту, част изузецима, која би цвет грађанства одржала у истини и стварности. Јер, сви су потонули, били корумпирани на овај или онај начин. Бесплатним становима, годишњим одморима, јефтиним кредитима, незаслуженим положајима, хонорарима, штампањем књига и чланака које нико не чита, теоријама које нико нормалан не признаје, слободом да фалсификују своје знање, образовање и прошлост. И сви су поверовали да то може тако вечно - и данас, кад смо пропали и убијени, и ваљамо се у блату и прљавштини, окружени нецивилизованим облицима понашања, живљења, пословања и рада, опет неки верују и даље да смо најпаметнији - ето доказа, ми имамо два писма у истом језику, то нико други нема! Не знају чак ни да има, имају још понегде, али и код њих је то само нежељено наслеђе из лоше прошлости под различитим, махом страним окупацијама. Нико још није увео друго писмо у свој језик верујући да је то нешто добро и корисно.
Многи људи и даље сматрају да је велико и другима непојмљиво постигнуће научити још једно писмо, које је, иначе, настало од истог старог (грчког) писма, припада истој породици писама, и од њиховог се разликује у пет-шест слова! Не праве разлику између учења још једног европског писма (које се у просеку научи за сат-два) и учења страног језика, који се може учити цео живот. Иако не знају ниједан страни језик, јако се поносе тиме што знају ту "нашу" латиницу, која им не служи ни за шта посебно, и није писмо ниједног значајног европског језика, већ суседног хрватског, који је лингвистички исто што и српски. И Срби се онда с таквом памећу чуде што им држава изгледа овако, и што им је привреда оваква, и што их овакав политички и културни и НВО слој деценијама јаше и пије им крв.
С два писма у једном језику и неповољним националним темпераментом обогаћеним ниским нивоом просвећености, културе и цивилизованости, српска држава и народ имају велике шансе да у будућности направе још један раскол у себи, могуће је крвав грађански рат с распадом државе и нације. То смо већ радили по верској основи, највећи непријатељи су нам Срби друге вероисповести, који су сада у другим државама, па није потпуно немогуће да се исто или слично деси и по основу разлике у избору писму српског језика. Пола нас ће остати тврдоглаво и јаросно при ћирилици, а пола при латиници. Бестијални грађански рат између Шумадије и Војводине, између комшија, пријатеља и родбине, је ли то оно што желимо и сада никако не можемо да предвидимо? Јер верујемо у недотупавне причице да се знањем латинице аутоматски науче страни језици. Па, јел, када научимо у другом основне латиницу, одмах знамо мађарски, до петог фински, а до осмог португалски, француски, немачки и енглески језик! А тек компјутере и програмирање ...
И, генијалци општег усмерења с недовршеном средњом школом и купљеном факултетском дипломом - неки од њих су и предавачи на факултетима, све то логично иде једно с другим у таквим системима - питају како ћемо да пишемо интернет адресе без латинице! Без Гајеве латинице, која није енглеска латиница, и која се и не користи нигде сем у Хрватској и Србији! И не користи се у интернет адресама! Нити у програмирању! И нико не каже, ајде да сви знамо енглески, руски или кинески језик, него, ми знамо "латиницу", то писмо које они тако називају, и разумемо цео свет, и цео свет нас разуме.
Ја бих први, можда, гурнуо ћирилицу у ропотарницу историје да у томе има ишта више од глупости и незнања размера познатог нам свемира.
На слободу вам је, бирајте, од вас зависи. Само, немојте рећи да вам нико није рекао.
- међународним језичким, културним и цивилизацијским стандардима.
