Upotreba ћирилице i latinice

[direktor]

Ivan Klajn: Ćirilica će postati arhaično pismo
| IZVOR: DANAS AUTOR: K. ŽIVANOVIĆ

"Ćirilica neće nestati u potpunosti, ali joj preti opasnost da će postati arhaično pismo," kaže za Danas poznati lingvista i akademik Ivan Klajn, komentarišući poslednje istraživanje koje je pokazalo da 47 odsto stanovnika Srbije piše latinicom, u odnosu na 36 odsto onih koji koriste ćirilicu.

Rezultati pokazuju i da mladi mnogo više koriste latinicu od ćirilice. Osobe uzrasta od 20 do 29 godina latinicu koriste čak 47 odsto više nego ćirilicu. Starije osobe su okrenute ćirilici i skoro 60 odsto njih starosti od 70 do 75 godina koristi ćirilicu kao glavno pismo.

Našeg sagovornika ne iznenađuju poslednji podaci, napominjući da je proces „odumiranja“ ćirilice počeo još 1918.

- Bila je zajednička država gde se u većini koristilo latinično pismo. Taj trend se proširio i na Srbiju, a nastavio i posle Drugog svetskog rata. Poslednja istraživanja pokazuju da učenici u srednjoj školi danas više koriste latinicu. Ona je potrebna za engleski, latinski, matematičke i hemijske formule. Još važnije, koristi se u radu na računaru i kucanju SMS poruka. Država bi morala da preduzme ozbiljnu akciju kako bi sačuvala ćirilično pismo, ali ona nije zainteresovana za to - smatra Klajn. Prema njegovim rečima, svi javni spisi i zvanični dokumenti bi trebalo da budu na ćirilici.

- Na privatnu upotrebu pisma se ne može uticati. Ali, ako se ovakav trend nastavi, ćirilica će postati arhaično pismo - naglašava Klajn.

Iako su oba pisma u zvaničnoj upotrebi, a školski udžbenici pisani na ćirilici, srednjoškolci se ipak opredeljuju za latinicu, što nam potvrđuje i profesorka srpskog jezika i književnosti Katarina Đurić Pešić.

- U školi je latinica u prednosti. Ne može se zabraniti učeniku da u svojoj svesci koristi jedno ili drugo pismo - oba su zvanična. Ćirilica je obavezna samo pri izradi pismenog zadatka iz srpskog, ili ako pojedini profesor insistira na ćirilici - a to su uglavnom „srbisti“. Moje mišljenje je da bi ćirilica trebalo da bude više zastupljena. Đaci su obrazovaniji ako znaju i jedno i drugo pismo - kaže Đurić Pešić. Ona dodaje da problem zastupljenosti latinice u društvu nije toliko zabrinjavajući koliko činjenica da se time niko ozbiljno ne bavi.

- Kada bude stajalo u zakonu da svaki javni tekst mora da bude napisan ćirilično (od književnih dela, preko časopisa, do natpisa na izlozima prodavnica i slično), vremenom će se i mladi vraćati ćirilici. Škola ne može da se izbori za ćirilicu ako je izvan nje latinica na svakom koraku. Udžbenici su ćirilični, osim stranih jezika. Ipak, đaci pišu kako su navikli u osnovnim školama - uglavnom latinicom - ističe naša sagovornica.

Pavle Đokić, vlasnik i direktor „Open soursa“, firme koja je sprovela pomenuto istraživanje, kaže za naš list da su istraživači i sami bili iznenađeni prevelikom upotrebom latinice, posebno u Beogradu.

- Ćirilicom se još jedino više piše u regionu istočne i južne Srbije. U svim ostalim regionima preovlađuje latinica. Posebno je izražena njena „prevlast“ u Beogradu. Ovde latinicom češće piše čak 61,6 odsto stanovništva. Koliko tehnološki napredak utiče na korišćenje jednog ili drugog pisma možemo primetiti ako posmatramo korisnike interneta. Čak 28,5 odsto njih koriste više latinicu od ćirilice, dok ispitanici koji nisu na internetu daju prednost ćirilici. Jednostavno, u savremenom svetu komunikacije, bez latinice se ne može - ističe Đokić. Naš sagovornik kaže da su ispitanici na pitanje koje pismo više koriste, uglavnom prvo odgovarali kontrapitanjem: „Mislite li na tastaturu?“, što potvrđuje da sa povećanjem informatičke pismenosti raste i upotreba latinice.

Istraživanje je sprovedeno na teritoriji cele Srbije. U telefonskoj anketi učestvovalo je 1.011 osoba, uzrasta od 12 do 75 godina. Podjednaka upotreba oba pisma beleži se u seoskim sredinama, dok je ćirilica, za nijansu, zastupljenija u južnoj i istočnoj Srbiji.
http://www.b92.net/kultura/vesti.php...&nav_id=936784

 

[Саша]

Cene nas onako kako smo se predstavili (ili se predstavljamo).
Već decenijama loši, nekulturni, bahati, glasni ljudi preuzimaju na sebe reprezentovanje nas kao naroda. Uvek govore u množini (MI...) - obračunavaju se sa pristojnim delom naroda koji im se suprotstavi, ostatak ćuti ili iz straha pristaje da funkcioniše po njihovim pravilima..

Слажем се! Ти некултурни, лењи и бахати, по правилу без много знања и икаквог образовања, полакомили су се на град, имовину и положаје оних са знањем и имовином, и у просеку знатно вишим културним и људским квалитетима од њих.

Зато су, ради туђе имовине и положаја које нису заслужили, опијени накарадном, револуционарном идеологијом, лако одбацили државу, систем, демократију, грађанска права, језик, писмо, цркву, религију, славу, народне обичаје и ношњу, село, рад, поштење, вечите истине и вредности ... Све што их је, тако свеже покондирене скоројевиће подсећало на завичај који више нису ценили и од којег су хтели да побегну што даље, у нови свет који је обећавао немогуће. Који им је то и давао, нештедимице, по цену од које још не можемо да се опоравимо.

Veliki deo je otišao da gradi Kanadu, Australiju, Novi Zeland, bez preterane želje da se ikada vrate nazad!... "Došli divlji, oterali pitome" - negativna selekcija koja je na delu u našoj zemlji poslednjih 25 godina.

Они који знају, знају да је све почело шездесетих година прошлог века, значи - пре педесет година - када су неприкосновени владари тадашње СФРЈ схватили да, после потрошене не мале послератне помоћи из иностранства, сами нису успели да направе привреду и државу која може да издржава све већу администрацију и њихове незајажљиве прохтеве за луксузом и привилегијама, па су либерализовали добијање пасоша и излазак из земље. Тада се највише одлазило у Аустрију, Немачку, затим у Француску ... Тада су настали тзв. гастарбајтери.

Био је то, слажу се данас стручњаци, мудар потез тадашње комунистичке власти (отворили су вентил пре него што је земља која је почела да озбиљно економски посрће екплодирала) који им је продужио лагодно владање на страним кредитима и дотацијама за још две деценије - до Титове смрти, кад је све почело да се распада, а онда, после још једне деценије у лажима и самообманама, коначно пукло. Србија није ни тада, за разлику од других, била свесна ничега, као што већински није ни данас.

Nas cene po Slobi, Ratku Mladiću, Šešelju, Pinku, Guči... ja na to ne pristajem (mada ONI to propagiraju kao pohvalno) - želim da nas cene po Tesli, Pupinu, Exit-u, Novaku Đokoviću, Vlade Divcu, novim obrazovanim ljudima koji će svet podići stepenicu više.

Да, баш нас јако цене по њима, зато су их и узаптили и судили им у оној циркуској паралажи од Хашког трибунала.
А за Теслу, Пупина, Новака и Дивца, нису још чули, наравно. Можда зато што су лично писали или пишу српски, сви редом - ћирилицом, па их не разумеју. Ех, та ћирилица, баш нас уназади!

 

[Саша]

Ivan Klajn: Ćirilica će postati arhaično pismo
| IZVOR: DANAS AUTOR: K. ŽIVANOVIĆ

Књиге г. Клајна о језичким недоумицама сам с уживањем читао кад сам био млад.

Његове ставове и аргументе о будућности писама српског језика, ако су добро пренети у наведеном чланку, не ценим, а још мање ценим пословичну пристрасност/ангажовану необјективност листа "Данас" када се ради о истој теми.
Имам одређене замерке и на наведено истраживање у Србији, о чему сам већ писао на другом месту.

Вратићу се на све то једног од наредних дана.
До тада, чланак за чланак: http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Kako-je-srpski-preimenovan-u-srpskohrvatski.sr.html


Баш ме занима колико људи би сматрало валидним аргументом да се нека кич-телевизија у страном власништву прогласи националним културним добром и добије статус садашње РТС само на основу истраживања које показује да је свакодневно гледа, рецимо, 47 посто грађана.
И да Први, Други програм и Дигиталну телевизију РТС-а треба препустити одумирању јер их редовно прати само 36 посто гледалаца, па ће вероватно постати - шта ? - "архаични", наравно!

Или, да се порнографија уврсти у школски програм на основу популарности потврђене истраживањем чији резултати кажу да је редовно на интернету гледа знатан постотак младих школског узраста. А, шта кажете?

Једноставно, без порнографије се у савременом свету не може!

 

[orion]

Ако неко користи Гуглову навигацију на смарт телефонима биће му корисно да инсталира ћириличну тастатуру јер неке локације неће моћи да нађе (нпр Салаш 84). Приликом претраге не полаже ни salaš, ни salas него само салаш.

 

[mekbejn]

Koja je ovo pekara

Pekara Miloš, preko puta Merkatora (u onoj bespravnoj zgradi).


@Saša

Bitno da je taj skup bio objektivan, apolitičan i nepristrasan

 

[orion]

Уместо договорене двоазбучности, 1954. започело је једносмерно ширење латинице, које и даље траје. До Новосадског договора, латиница је у Србији била у масовнијој употреби само у време Аустроугарске и усташке окупације, а данас је ћирилица у многим областима опала на мање од десет одсто заступљености. У Хрватској је деведесетих спроведен „књигоцид”, уништавање ћириличних књига, а данас се и последњи трагови ћирилице разбијају чекићем, у Вуковару.

@mekbejn
Јел и овде има нешто спорно?

 

[Саша]

Ivan Klajn: Ćirilica će postati arhaično pismo
| IZVOR: DANAS AUTOR: K. ŽIVANOVIĆ
Istraživanje je sprovedeno na teritoriji cele Srbije. U telefonskoj anketi učestvovalo je 1.011 osoba, uzrasta od 12 do 75 godina. Podjednaka upotreba oba pisma beleži se u seoskim sredinama, dok je ćirilica, za nijansu, zastupljenija u južnoj i istočnoj Srbiji.
http://www.b92.net/kultura/vesti.php...&nav_id=936784

Како би се променио главни резултат истраживања да су у њега укључени - а зашто су уопште искључени!?! - становници Србије узраста од 7 до 12 година? И они старији од 75 година?
Како и зашто су постављене баш наведене старосне границе у истраживању?

Не могу да се не запитам како би се изменили резултати истраживања само на основу тога, јер, за те две старосне категорије становништва се с великом сигурношћу може претпоставити да српски пишу ћирилицом у безмало стопостотном проценту.

Само у светлу те чињенице наведени проценти из истраживања више не изгледају баш много веродостојно.

Г. Клајн, као наш, може се рећи, етаблирани државни лингвиста - ако се не варам, он је члан државног тела за стандардизацију српског језика, очигледно није приметио такву ситницу.

Ја бих и питање из истраживања "Да ли чешће пишете латиницом или ћирилицом?" поставио друкчије. Колико год да се подразумева на шта се оно односи, убеђен сам да се један део учесника истраживања поведе и да нетачан одговор због његове, по мени, недовољне прецизности.
Наиме, одговарајуће питање би било: "Да ли српски чешће пишете латиницом или ћирилицом?"

Јер, на пример, ја свакодневно користим латиницу више него ћирилицу, јер ми је професија везана за енглески језик, али српски увек пишем ћирилицом.
Мени је то разграничење јасно, али многима није, па одговарају аутоматски и - погрешно. Зато што користе страни језик или латиницу у животу или професији (свој матерњи мађарски, шиптарски, румунски ..., латински, енглески, француски, немачки, у програмирању, разне симболе и ознаке у физици, хемији, математици), иако, претпоставимо, српски чешће пишу ћирилицом, они ће одговорити да више користе латиницу. Прво што помисле јесте да користе много латиницу ("чешће"), иако је чињеница да је не користе чешће када пишу српски.

Занимљиво је и питање разлике између писања руком и "тастатуром", како се у чланку наводи да су сами испитаници приметили. Више људи пише ћирилицом када српски пише руком, а више латиницом када пише на савременим уређајима. Али, када користе "тастатуру", да ли могу да бирају? Многи су невични, не умеју да инсталирају ћирилицу, имају старе уређаје, немају физичке тастатуре са ћирилицом (постоји ли иједна служба или систем у којима се држава постарала да обезбеди такве тастатуре?). Просечан човек, а знамо какви су просечно знање и образовање у Србији, осећај за културу да не спомињемо, неће, нема, не уме, тешко му је и непрактично да пребацује тастатуру на српски.
Због тога, не својим избором, већ силом такве (системске, циљане?) неприступачности ћирилице, многи користе латиницу. Колико би резултати истраживања били друкчији да је приступ ћирилици на таквим уређајима - равноправан, ствар слободног и једнаког избора?

Још једна ствар. Зашто је у питању из истраживања "Да ли чешће пишете латиницом или ћирилицом?" прво наведена латиница? Историјско, народно, државно, црквено писмо српског језика је - ћирилица, несумњиво, дуже од једног миленијума.
Нормално и објективно би било да је она на првом месту.
Зашто је то битно?
Па, питајте стручњаке за језик, психологију, маркетинг ...

 

[Саша]

@Saša Bitno da je taj skup bio objektivan, apolitičan i nepristrasan

У принципу, увек подржавам такве сумње.

Да чујемо аргументе.

 

[mekbejn]

Smatram da srpskohrvatski nije izmišljen jezik odnosno da su jezici sa ovih prostora dovoljno slični da bi se smatrali jednim jezikom.

Razlika je što je meni svejedno kako se on zove (može biti i južnoslovenski) a vi biste da se on zove Srpski.

A naravno da budalisanje u Vukovaru nema veze s tim, kod njih je izliv nacionalizma u mozak još veći nego kod nas.

 

[orion]

Будалисање по Вуковару има везе са систематским истребљењем Срба на територији Хрватске коме се назире коначан резултат. Наравно то није довољно већ је потребно да се затру и сви трагови постојања Срба а онда ће се већ фалсификовањем историје доћи до "коначног решења".
Свако релативизовање са национализмом у нас је одвратно.

 

[Саша]

Smatram da srpskohrvatski nije izmišljen jezik odnosno da su jezici sa ovih prostora dovoljno slični da bi se smatrali jednim jezikom.
Razlika je što je meni svejedno kako se on zove (može biti i južnoslovenski) a vi biste da se on zove Srpski.

Није ствар у томе. Свако може да мисли шта хоће, и хвала Богу данас то може и јавно да заступа. До недавно није било тако, нарочито ако се то што мисли тицало српског језика и ћирилице. Или, што се тога тиче, било чега другог српског а да није било одобрено као политички подобно од стране зна се где и кога.

Ево, ја сматрам да марсовски није измишљен језик. Сматрам да је веома сличан јупитеровском, да не спомињемо нептунски. Зато их ја сматрам једним језиком и зовем их марсовскојупитеровсконептунски.
Потпуно ми је свеједно, у ствари, како се он зове - може бити и ободносунчевосистемски, иако има оних који би да га зову баш марсовски.

Дакле, шалу на страну, на слободу је свакоме да живи на дрвету, под мостом, да левитира и живи од ваздуха, или да измисли свој језик и њиме се споразумева с истомишљеницима.


Ради се о званичном, стандардном језику државе Србије, и о језику Срба као народа како га дефинише наука о језику.
Апсолутно сам и изричито против да се било коме улази у право на сопствени избор језика и писма у личној употреби. То је основно и неприкосновено људско право.

Код нас је све толико запуштено - системски, уверен сам - да већина грађана не разликује лична од грађанских права, идеологију од науке, демократију од диктатуре, ја од свет ...

 

[mekbejn]

@ Saša

Ja nisam lingvista, pa je tako moje mišljenje potpuno irelevantno u stručnim krugovima. Ali eto zadržavam pravo da mislim drugačije.

@ Orion
Nacionalizam kod nas sam spomenuo usput.
Ovo 'sistematsko istrebljivanje' i slične kvalifikacije su ono što meni smeta.
Drugim rečima, ja bih se zadržao na osudi konkretnih osoba i događaja, bez uplitanja nekih 'viših' planova i ciljeva.

 

[laki72]

@ Saša

Ja nisam lingvista, pa je tako moje mišljenje potpuno irelevantno u stručnim krugovima. Ali eto zadržavam pravo da mislim drugačije.

@ Orion
Nacionalizam kod nas sam spomenuo usput.
Ovo 'sistematsko istrebljivanje' i slične kvalifikacije su ono što meni smeta.
Drugim rečima, ja bih se zadržao na osudi konkretnih osoba i događaja, bez uplitanja nekih 'viših' planova i ciljeva.

Transkript i tonski zapis sednice na Brionima kojom je presedavao dr Franjo Tudjman te demantuje.
U pitanju jesu 'visi planovi i ciljevi'!
Ako reci izgovorene na toj sednici leta 1995. tebi nisu dovoljan argument, svakako mozes naci gomile slicnih, takodje izrecenih od predstavnika zvanicnih organa u Hr.
Ako ni to nije dovoljno, postoji obinma dokumentacija o istim namerama nekadasnje NDH.
AKO KONTINUITET ovakvih radnji jos uvek pripisujes 'pojedincima', a ne zvanicnoj strategiji, ja onda nemam sta da dodam.

@Sasa
Ja zaista ne vidim realnost da sprovedeno istrazivanje (ma kako bilo sprovedeno), negirate iskljucivo pretpostavkom.
Deca 7-15 provode na racunaru dobar deo dana (na zalost) igrajuci igrice, gubeci vreme na FB i slicnim 'drustvenim mrezama', 'chat-ujuci' po pricaonicama.
Sve to uglavnom rade koristeci latinicu.
Mozda bi vise koristili cirilicu kada bi sama tastatura (hardver) bila cirilicna.
Kao sto vidite iz mog teksta i ja ovde koristim nepostojece pismo 'osisanu latinicu'
Ne zato sto ne volim cirilicu, vec po inerciji, jer mi ta osisana sluzi u poslu.
Misljenja sam da pricom jezik=pismo cinimo vise stete nasem pismu, nego koristi.
I dok se mi bavimo takvom banalnoscu gde mnogi tvrde da je samo ekavica srpski jezik, deca pocinju da koriste idiotarije u pismu poput 'shipka', 'mwau', 'prwo' kriwo i slicne gluposti, kao i provod koji je kul, upotreba reci 'opusteno' gde joj mesto nije, kao i idiotska i gotovo opste prihvacena 'svasta nesto'

 

[mekbejn]

E sad, ako ćemo tako, zamisli da je Sloba ostao kod nas nešto duže na vlasti (što bi se verovatno desilo da je bio više po volji zapadu), pa reci da li bi rekao obrnutu stvar?

Što se tiče drugog dela teksta, apsolutno se slažem. Treba učiti ljude da pišu i govore pravilno. Nekakvog žargona će uvek biti, naravno. Ali treba gledati kako da se stanovništvo što bolje izražava, svakako.

 

[laki72]

@Mekbejn
Ma sta mislio o malom diktatorcicu kojim je 'zena s ruzom' mlatila ko praznom slamom i fakticki ona vodila drzavu, nikako ne mogu da povucem znak jednakosti izmedju njega i 100 godisnje teznje (ali i brutalne realizacije) etnicki cistog 'povjesnog prostora'
Takodje, potrazi na internetu izvestaje sa sednica sabora tokom tog perioda pa vidi koliko je jedinstvo za te ciljeve. To , ma kakvi bili i pojedine greske cinili nije bilo tako u nasoj skupstini, zar ne.

P.S
Ovim nikako ne opravdavam bilo koji zlocin koji je bilo ko ucinio, u bilo cije ime.
Svaki zlocinac mora imenom i prezimenom biti prozvan i kaznjen za svoja (ne)dela, ali isto tako moraju nalogodavci i ideolozi koji su do toga naveli.

 

[mekbejn]

:kk:

 

[Саша]

@Sasa
Ja zaista ne vidim realnost da sprovedeno istrazivanje (ma kako bilo sprovedeno), negirate iskljucivo pretpostavkom.
Deca 7-15 provode na racunaru dobar deo dana (na zalost) igrajuci igrice, gubeci vreme na FB i slicnim 'drustvenim mrezama', 'chat-ujuci' po pricaonicama.
Sve to uglavnom rade koristeci latinicu.
Mozda bi vise koristili cirilicu kada bi sama tastatura (hardver) bila cirilicna.
Kao sto vidite iz mog teksta i ja ovde koristim nepostojece pismo 'osisanu latinicu'
Ne zato sto ne volim cirilicu, vec po inerciji, jer mi ta osisana sluzi u poslu.
Misljenja sam da pricom jezik=pismo cinimo vise stete nasem pismu, nego koristi. '

Не негирам истраживање, само му налазим мане. Истраживања из те области су нам веома потребна, дуго нису рађена никако, и моје опаске су усмерене и на то да она буду што квалитетнија, према томе и тачнија, у будућности. Много је боље када се раде тако да им је тешко ставити примедбе, с било које стране, када се њихова веродостојност не може довести у питање. Овако, нису нам много од користи. Или, некоме можда јесу?

Мало сам се поколебао кад је реч о деци назначеног узраста. Ту се ствари веома брзо мењају и могуће је да више не знам довољно о томе, нисам одавно у непосредном додиру с њима.
Ипак, и кад играју игрице, верујем да деца не пишу много, нарочито не - српски, који нам је овде релевантан. Немам јасну представу ни о томе колико деца узраста прва три разреда основне школе могу да користе програме за ћаскање, Фејсбук и друге .... И колико је такве деце од укупног броја у тој старосној групи. Ето још једне теме за истраживање - да не бисмо нагађали и баратали личним утисцима.
Моја је претпоставка била заснована на уверењу да деца тог узраста пишу практично само оно што је везано за школу - у школским свескама, уџбеницима и вежбанкама.

Слажем се да међу онима који покушавају да бране ћирилицу има и таквих који то чине на груб, незналачки или увредљив начин.
На жалост, или на срећу, а то кажем на основу 20 година бављења овим питањем, они који бране латиницу су по правилу још гори од њих.

 

[Саша]

Kao sto vidite iz mog teksta i ja ovde koristim nepostojece pismo 'osisanu la tinicu'
Ne zato sto ne volim cirilicu, vec po inerciji,...
Misljenja sam da pricom jezik=pismo cinimo vise stete nasem pismu, nego koristi.
I dok se mi bavimo takvom banalnoscu gde mnogi tvrde da je samo ekavica srpski jezik, deca pocinju da koriste idiotarije u pismu poput 'shipka', 'mwau', 'prwo' kriwo i slicne gluposti, kao i provod koji je kul ...'

За грађане појединце је сасвим добар разлог када кажу да раде нешто по инерцији. Али, за државу није, она треба да ради свој посао, да уреди и врши контролу у областима у којој инерција никако није добра.
Многи по инерцији бацају ђубре по ходницима, лифтовима, улазима, пролазима, улици ... Паркирају на немогућим местима, ломе зеленило, шарају, прљају ... Многи већ деценијама организују лоше конкурсе по инерцији, праве лоше куће на лошим местима по инерцији, не врше контролу по инерцији, корумпирани су по инерцији, лоше раде и праве штету по инерцији ... да не набрајам даље.
Оно за шта се ја залажем јесте да, као што не треба допустити да некажњено влада (баш - влада, јер, нико не може сузбити све поједине случајеве, сем у тоталитарној држави) инерција у битним стварима као што су неке од наведених, тако ни у званичном језику једног народа не сме владати инерција, а ми смо за њу одличан (тачније - грозан) пример.
Језик нам је разбијен, раскућен, разапет, располућен, а држава и струка се владају по инерцији ... Сами грађани су препуштени тој инерцији, и већина се влада по њој, сем оних који су осетљиви на језик и културу ... Као што има оних који су осетљиви на архитектуру, урбанизам, споменике, уметност, стање вода, ваздуха, земљишта, живог света.


Кад је реч о страним речима у српском, и о томе како се у том погледу понашају млади, ја не бих био много забринут. За разлику од нерешеног питања писма нашег језика, које је темељни проблем, речник је нешто што се стално мења и прилагођава времену и приликама.
Турски ћу прескочити, и грчки, руски, мађарски ... француски између два светска рата ћу само споменути по бројним речима које сада осећамо као своје, јер су нам потребне. Зато је занимљиво навести бар неколико техничких речи које су после Другог светског рата ушле из немачког - како ли су тада нашим грађанима звучале речи као радкапна, шофершајбна, куглагер, дихтунг, шрафцигер, моторцанге, кумплунг, арбрихтер, шлајфовати, друковати, шлаух, флаша, зицер, актенташна ... ?


Млади су увек склони експериментисању и новинама у језику, и то је у крајњем виду добро за језик, чува његов креативни потенцијал. Данас су само наглашенији утицаји страних језика, што је нормално с обзиром на неупоредив обим међународне комуникације.

Знате шта је одговорио мали Земунац кад су га питали да ли уме да каже: На врх брда врба мрда?
- Штани кшела, тебра: На вр дабр бавр дамр.

 

[Drakche]

Слажем се да међу онима који покушавају да бране ћирилицу има и таквих који то чине на груб, незналачки или увредљив начин.
На жалост, или на срећу, а то кажем на основу 20 година бављења овим питањем, они који бране латиницу су по правилу још гори од њих.

U kom smislu su jos gori? Ono sto je meni poznato je da niko ne brani latinicu u smislu da ona treba da bude dominatno, zvanicno, jedino,, pismo kod nas, vec brane slobodu upotrebe oba pisma, jer je to ta nasa specificnost i vrednost.
Takodje, jezik, pa i pismo, su nesto zivo, sto se menja i transformise, to znamo iz istorije lingvistike, ne nesto sto je zacementirano, kako su nas vecito ucili.

Odbrana cirilice je, pak, vrlo cesto "patriotski" motivisana, sto kamuflirano, sto vrlo otvoreno, pre bih rekao da je odbrana latinice 'borba' protiv toga, a ne protiv cirlilice, jer tako nesto ne postoji, ili ako postoji totalno je benigno.
Ti koji brane cirlicu , kako kazes na grub i neznalacki nacin, zapravo vise stete pismu i nj upotrebi nego sto icemu doprinose. Ima tu svakakve nakaradnosti - od mrzalackih parola - do bahatosti i nepismenosti, pa naravno da ce coveku da se zgadi.
Jos gore, mi koji koristimo latinicu ispadamo nesto gori od vas koji koristite cirilicu ili nedovoljno patriotski il' sta vec...

Ono sto je maligno u ovakvoj 'odbrani' je to sto je inatska i vecito uprena protiv nekog i neceg, eto, u ovom slucaju Hrvata i Hrvatske. Ne gradi se indetitet u odnsou na druge. To sto u hrvatskoj neki zele da banuju cirlicu, ne znaci da mi treba zbog toga da banujemo latinicu, ili ako je albanski premijer lanuo neku glupost, da nas treba da uzvrati visestrukom merom. itd.
Takva reakcija pokazuje slabost, a kod nas se precesto desava, stavise, neki to vide kao vrlinu i kao da jedva cekaju samo da bi napravili neku stetu.

 

[Саша]

U kom smislu su jos gori? Ono sto je meni poznato je da niko ne brani latinicu u smislu da ona treba da bude dominatno, zvanicno, jedino,, pismo kod nas, vec brane slobodu upotrebe oba pisma, jer je to ta nasa specificnost i vrednost.
Takodje, jezik, pa i pismo, su nesto zivo, sto se menja i transformise, to znamo iz istorije lingvistike, ne nesto sto je zacementirano, kako su nas vecito ucili.
Odbrana cirilice je, pak, vrlo cesto "patriotski" motivisana, sto kamuflirano, sto vrlo otvoreno, pre bih rekao da je odbrana latinice 'borba' protiv toga, a ne protiv cirlilice, jer tako nesto ne postoji, ili ako postoji totalno je benigno.
Ti koji brane cirlicu , kako kazes na grub i neznalacki nacin, zapravo vise stete pismu i nj upotrebi nego sto icemu doprinose. Ima tu svakakve nakaradnosti - od mrzalackih parola - do bahatosti i nepismenosti, pa naravno da ce coveku da se zgadi.
Jos gore, mi koji koristimo latinicu ispadamo nesto gori od vas koji koristite cirilicu ili nedovoljno patriotski il' sta vec...

Па, рецимо, требало је читати коментаре по сајтовима када је Нови Сад вратио ћирилицу на градске аутобусе, или када је управник тамошњег Културног центра, др Фајгељ, у складу са законом дао да се на зграду постави натпис на службеном језику.

Ево, на сасвим другом нивоу, и овај текст о аргументима једног доктора наука и универзитетског професора: http://srpskacirilica.org.rs/?p=7

Слажем се да међу онима који се залажу за ћирилицу има незнања, мржње и бахатости, али не више него што је наша национална особина, или, чак, део опште-балканског менталитета.

Међутим, када је реч о заступницима латинице - ту је реч о сасвим одређеном идеолошком и језичком слепилу. О непознавању наше новије историје, и непознавању језика као таквог. Када би заступници диграфије у српском језику рекли - ето, то је новије (несрећно) наслеђе, родило се, па га ваља љуљати - то би било (донекле) разумљиво. Али, када говоре о предностима и о богатству, то је чиста идеологија, политичка и лингвистичка. Незнање, заслепљеност, за које нису криви све док немају нигде да прочитају, или чују различито мишљење о томе. А тога дуго није било.

Н и ј е латиница ушла у српски језик јер се он спонтано трансформисао "као нешто живо" на тај начин, природном језичком потребом и променом, у томе је ствар!

Треба знати понешто о нашој новијој историји када се озбиљно говори о овоме. Више десетина година је у Србији било политички неприкладно (чак и опасно), и друштвено непожељно, говорити добро о ћирилици, писати ћирилицом, бранити је. Није латиница однела превагу у многим областима јавне употребе у Србији због свог квалитета, супериорности или магичних предности над ћирилицом, већ због деценијама дугог политичко-идеолошког насиља, мање или више суптилног или грубог наметања, и систематског ружења и искључивања ћирилице из употребе.

Ја већи део свог живота нисам имао НИЈЕДАН лични документ на свом матерњем језику - српском, већ на франкештајновском српскохрватском који је, гле чуда, увек и искључиво подразумевао латиницу! Лична карта, возачка, саобраћајна, војна књижица, изводи из матичних књига ... А то се, занимљиво, водило под - равноправност писама!
И, грађани су веровали да су писма равноправна, иако је телевизија била латинична, књиге све више све време штампане латиницом, новине исто тако, а натписи, путокази, фирме све време мењани на латиницу ... Не - равноправно, и једно и друго, већ је ћирилица скидана и укидана, а постављана и увођена само латиница.
Када су људи - упркос ономе што виде својим очима, упркос томе што се јавно шиканирају они који говоре јавно о прогону ћирилице (познати случај сликара Милића од Мачве), а они који стидљиво и између редова пишу о насиљу над језиком и писмом (нпр. књижевник Драгиша Витошевић) то ипак морају да штампају латиницом (нико јавно и експлицитно не забрањује ћирилицу, али, ајде, усуди се!) - убеђени да су писма равноправна, онда је то иста врста слепила која је "видела" да је тадашња Југославија с доживотним председником, једнопартијским политичким системом, тзв. друштвеном својином над привредом и осталим генијалним измишљотинама - најбоља, најслободнија и најправеднија земља на свету.


Као што рекох, свако као појединац има права да ради шта хоће, док не крши закон и не угрожава друге.
Ипак, гледано са језичког, културног, националног и државног становишта, из стручног или професионалног угла, или са становишта одређеног вредносног система (шта год да то у Србији значи), критиковати оне који користе латиницу је бар исто толико легитимно као и критиковати младе што користе стране речи, или оне који граде на дивље, на пример. Латиница постоји, она јесте друго писмо српског језика, али је дошла у њега у склопу једног накарадног идеолошко-политичког експеримента, недемократски, уз много меке и мање меке присиле (модерним речником - дискриминације, нетолеранције и системског насиља) - а не као језичка потреба, или нешто што је на било који начин лингвистички добро утемељено.

Можда овако: свако ко даје себи за право да критикује другог због тога како му, на пример, изгледа кућа, даје право другима да критикују њега како пише и говори. Не могу ја теби - дивља градња, смета на том месту, а ти мени не можеш - латиница је исто то, само у језику. Чињеница је да и једног и другог имамо превише, и да су обе пошасти последица истог одсуства стандарда, закона и реда. Занимљиво је да Словенија у СФРЈ није имала дивљу градњу, нити је икоме пало на памет да словеначки "обогати" још једним писмом. Зато је. ваљда, још тада важила за успешнију и уређенију земљу од других југословенских република.


Још једном, говорим у своје име: апсолутно сам против било каквог ограничавања било чије слободе у употреби било којег језика или писма. Оно о чему ја увек говорим јесте језички стандард, може се звати државним језиком, а у прошлости се често код нас звало књижевним језиком. Ту постоје прилично јасни и чврсти међународни узуси, или вредности, а два писма у једном језику излазе из таквих одређења.

 

[Алексеј]

Takodje, jezik, pa i pismo, su nesto zivo, sto se menja i transformise, to znamo iz istorije lingvistike, ne nesto sto je zacementirano, kako su nas vecito ucili.

Odbrana cirilice je, pak, vrlo cesto "patriotski" motivisana, sto kamuflirano, sto vrlo otvoreno, pre bih rekao da je odbrana latinice 'borba' protiv toga, a ne protiv cirlilice, jer tako nesto ne postoji, ili ako postoji totalno je benigno.
Ti koji brane cirlicu , kako kazes na grub i neznalacki nacin, zapravo vise stete pismu i nj upotrebi nego sto icemu doprinose. Ima tu svakakve nakaradnosti - od mrzalackih parola - do bahatosti i nepismenosti, pa naravno da ce coveku da se zgadi.
Jos gore, mi koji koristimo latinicu ispadamo nesto gori od vas koji koristite cirilicu ili nedovoljno patriotski il' sta vec...

Да су нас учили да је случај са писмом зацементиран то је тачно. Толико су добро одрадили тај бетон да, не само што је добро држао 50 година, већ код неких и даље не попушта. Због тога се људи који сматрају ћирилицу јединим, изворним, правим српским писмом и боре, да се коначно тај бетон уклони са ње и да настави да се живо и природно развија и мења као што је то чинила од Ћирила до Поћорека. Мењала је и облик и назив, али увек задржавала суштину.
Одбрана ћирилице мора бити патриотски мотивисана (али без наводника), јер је патриотизам нешто уз шта она иде. И када су се борили за своју државу, наши јунаци су бранили и ћирилицу. Немојте их овде изједначавати са било којим новопеченим јунацима, а нас који бранимо ћирилицу са хулиганима који ломе стадионе и уз химну Боже правде дижу три прста раздвојено, мислећи да је то симбол срп(б)ства. Ако одбрана латинице представља борбу против патриотског виђења ћирилице, онда је то огроман проблем. Не желим да помислим да сматраш да је добро борити се против патриотизма, па ћу стављање под наводницима схватити као олакшавајућу ствар. Одбрана ћирилице на "незналачки" начин, може јој нанети штету, зато би је требало бранити на "зналачки" начин да би јој помогли и многи људи то успешно чине. С друге стране, одбрана латинице је бесмислена, јер није угрожена.
У овој теми се често као разлог употребе латинице спомињала, тобоже практичност код учења страних језика и боље сналажење странаца када дођу у нашу државу. Ако је то главни разлог што чувамо то друго писмо (а вероватно јесте када се толико пута споменуо), није велика штета да га се одрекнемо. Нећемо ваљда усклађивати наш језик према нечијим потребама, јер би смо морали да мислимо и на оне странце који не користе ни једно од "наша" два писма, па да уведемо и треће.

 

[Drakche]

@Саша

Ono sto se kroz ovu temu konstantno provlaci kao argument u 'korsit' cirilice je to da je latinica uvedena 'nasilno' i 'ideoloski' u vreme socijalisticke Jugoslavije i 'bratstva i jedinstva'.
To moze biti donekle tacno, ali ono sto je sada bitnije je da se okrenemo vise ka buducnosti i sadasnjosti tj.
da se pitamo "Ok. Sta sada?"
Najveca bi greska bila da se uradi to isto sto su uradili komunisti - da se isto tako na silu promeni pismo, a to je druga krajnost, druga strana istog novcica.
Plus, ne bih to nazvao bas "nasilnim", meni je ideja priblizavanja naroda koji govore isti jezik i dalje plemenita, bez obzira na krvavu proslost.

Mislim da mora prvo da se razume da su tada pravljeni razni kompromisi, ne samo sto se jezika tice, u cilju ujedinjenja naroda, pogotovu izmedju tezista Beograd - Zagreb. Pionirske generacije u Hrvatskoj su takodje ucile cirilicu, koja im je prakticno bila jos manje potrebna nego nama latinica.
Latinica je ostala da se koristi kod nas i posle raspada Jugoslavije iz vise razloga, prakticnih i komercijalnih, da tako kazem. Takodje, drugi evropski jezici su postali atraktivniji od ruskog, engleski pre svih, onda zbog visejezicnosti u Vojvodini, zbog stranaca itd.

Pre bih rekao je je situacija malko obrnuta nego sto ti kazes - Da je gotovo svaka promocija cirilice bila i ostala pretezno nacionalisticki motivisana, tako da protivljenje 'ukidanju' latinice nije protiv samog cirilicnog pisma, vec protiv takve ideologije ili uopste skupa ljudi koji se "bore" za dominaciju cirilice, a u tom skupu ima raznih, stvarno.
Ako neko , recimo, zastupa iste stavove kao ja, a vidim da je olosh, ja necu da ga prihvatim u svoj krug istomisljenika po svaku cenu zato sto je dobro da nas je sto vise, jer cilj opravdava sredstvo itd. To je licemreno.
Da sam ja neki srpski patriota-nacionalista u klasicnom smislu i kada bih video ko sve zastupa moje stavove pitao bih se "kuku, pa gde sam se ja sa ovima nasao?"

Sponinjes Fajgelja, i to je bas klasican primer ovog sto govorim. Nisu ljudi protiv cirilice vec su protiv fasizma (da, fasizma) koju doticni & co kroz svoj pokret "trece Srbije" zele da poplarizuju. Pokusaj sprecavanja bilo cega sto dolazi od te struje, bilo dobro ili lose, je vise protiv njihove ideologije, nego zastupanje neke svoje jasno definisane politicke opcije. Da malo karikiram, to je isto kao kada bi nacisti rekli da sve sto je protiv njihovih ideja zapravo ideoloski obojeno i nasilno, "komunisticki", "boljsevicki" itd. a da u biti jedino sto zelim da takvi imaju bilo kakvu vlast.

Ako krajnje desnicarsko-populisticke -opurtunisticke struje krenu da preuzimaju vlast, i to u citavaoj Evropi, vala, ne samo kod nas, onda ispada da sve sto je i dobro nije tako dobro, jer ga osujecuje i izopacuje. Dakle, nije samo stvar sta, vec i ko i zbog cega. Ipak smo imali sve sto smo imali devedesetih, to ne sme da se ne uzme u obzir, pa i da nismo svi ti bauci koji kruze evropom su mi zastrasujuci.

Mislim da je duznost svakog gradjanina -, cak i ako ga politika manje interesuje, manje je razume, ili ne moze da se odluci da li je vise desno ili levo, ili vidi negativne i pozitivne stvari i na jednoj i na drugoj strani,, - duznost da se usprotivi ovakvom rezimu, jer ne donosi nikakvu vedru buducnost. Proverena stvar.

Postoji drugi nacini promocije cirilice, eto, upotreba na internetu je meni sasvim legitiman nacin. Ljudima mora da se ukaze na lepotu, da se inspirisu, da se malo odvoji od 'nacionalnog identiteta', a ne da im se namtne i na neki nacin da se ucene ili ucini da se osecaju neprijatno sto je ne koriste.

Ono sto bi danas, dakle, bilo nasilno, jeste ukidanje latinicnog pisma koji se tako masovno koristi kod nas.
Ima zemalja u svetu gde se koriste vise pisama i jezika - zvanicno, pa cak ako to i nije po strogim kriterijumima ustolicenim po medjunarodnim konvenicijama za jezike - niko ne moze i ne treba to da spreci, ma koliko neprakticno to bilo. Ipak je u pitanju kultura, a ne politika.

 

[Drakche]

@Алексеј

U predhodnom postu sam spominjao stvari koje se ticu ovoga sto si ti napisao.
Ne delim tvoje misljenje da je latinica zacementirana. Svako ima slobodu da koristi oba pisma, svi koji preferiraju cirilicu iz bilo kod razloga imaju svu slobodu da to cine i niko ih ne sprecava u tome. Stavise, danas je mnogo polularnije zastupati cirilicu, bez obzira sto se prakticno i dalje vise koristi latinica.

U korscenju (i) latinice kao zvanicnog pisma nije samo stvar u tome da lakse ucimo strane jezike i zbog stranaca da mogu da procitaju, to nisu ni glavni razlozi, ako mene pitas. Dva pisma su su vise kao dve dimenzije gledanja na svet, kao kada govorimo vise jezika i vise od toga, pa ukidanje jedne od njih moze biti samo gubitak za kulturu, nikakva dobit, kao kada bi zeleli da zaboravimo neki jezik uz koji smo srasli i sebe ogranicimo samo na tu jednu dimenziju. Tako nekako.

Sad, malo je diskutabilno to sta znaci patriotizam i kako se ispoljava. Ako mene pitas patriotizam nije usko povezan sa nacionalnim identitetom, jer te to malko prevazidjen koncept koji su bezbroj puta zloupotrebljavli, kod nas pogotovu.
Neki bi rekli da je patriotizam redovno placanje poreza, nekorumpiranost, postenje, socijalna pravednost, 'fernost', sloboda izrazavanja,, barem od takvog patriotizma ima nekakve osetne koristi.

Mozda bi bilo mnogo korisnije da vi koji zastupate cirilicu (u koje na odredjen nacin spadam i ja, bez obzira sto je, eto, ne koristim za pisanje na netu) ogranicite od tih kvazi patriota koji samo stete pismu, kulturi i drzavi, umesto sto se energija usmerava na drugu stranu - ne znam vise ni koju.

 

[Алексеј]

Svako ima slobodu da koristi oba pisma, svi koji preferiraju cirilicu iz bilo kod razloga imaju svu slobodu da to cine i niko ih ne sprecava u tome.

Само ћу цитирати ову твоју реченицу. Да ли си некада пробао да у некој банци тражиш уговор штампан ћирилицом или да на њему бар име и презиме буду исписани у изворном облику? Ако ниси, онда ти је сасвим све једно које ће писмо бити заступљенији, што даље наводи да ти није важно да ли је и колико ћирилица угрожена. Ми, који то схватамо и којима је то битно, свакодневно се уверавамо да у Србији нема довољно слободе по питању употребе српског писма и да се за то треба борити. Да није нас који инсистирамо на употреби ћирилице, у Србији се не би ни знало да возачка, саобраћајна и путна исправа могу бити на ћирилици, него би нас надлежни лагали како је то технички немогуће, како је и латиница наша, како то није битно... А кад прође 50 година онда ће бити- "Сад су нашли да траже ћирилицу, када се 50 година није употребљавала"! И све тако у круг "ви сте лажне патриоте, ви сте хулигани, ви сте неискрени, нисте прави борци, четници сте, волите Ратка, не волите Хрвате, штетите култури, враћате нас у прошлост, нисте модерни..." Колико је само разлога! Баш зато што имају предрасуду према нама, затворене су им очи и не виде оно чиме се бавимо и што је битно.
А ја ћу ти рећи шта радим и чиме се бавим да би знао са ким се дописујеш: поред ћирилице коју штитим, проучавам културу, обичаје и традицију српског народа, прилично познајем нашу историју, играм све народне игре (кола) и сматрам их нашим великим богатством, свирам музичке инструменте који су се вековима свирали на овим просторима, бавим се истраживањем свог порекла и поседујем детаљни родослов од мог аскурђела до мог сина... Поред тога, моје основно занимање је пре 70, 100, 200, 600 година било популарно и сви наши преци су у одређеном периоду морали тиме да се баве. Узевши све то у обзир, схваташ колико ми је важно да ме неко не поистовети са људима који се за ћирилицу можда и не боре на прави начин. Не волим површност и све што радим, радим темељно.

 

[Саша]

Ono sto se kroz ovu temu konstantno provlaci kao argument u 'korsit' cirilice je to da je latinica uvedena 'nasilno' i 'ideoloski' u vreme socijalisticke Jugoslavije i 'bratstva i jedinstva'.
To moze biti donekle tacno,

To није, на жалост, "донекле тачно", већ је сушта, пуна истина.
Има, истина, тако и оних који тврде да није било никаквог насиља код нас после Другог светског рата - не би их убедили ни када би дигли многе улице и тргове по којима свакодневно ходају и порушили многе зграде у којима станују, и испод њих им показали кости невино убијених. За неке је Голи оток и даље само установа за преваспитање оних који су идеолошки застранили ... А било је много малих оточића и по разним зградама по Београду које су данас угледне државне установе ...
У сваком систему је некоме добро, и у оним најгорим и најсуровијим. Зато, сем личних утисака и појединачних истина, постоје објективни налази и веродостојни прикази. Не знам како и зашто, ваљда се, на крају, кад загусти, ипак вратимо распознавању истине и правде. Нагонски. Код нас, изгледа, још није довољно загустило, још истрајавамо у глупостима и невиђењу очигледног, а пали смо на зачеље Европе.

Релативизовање је данас на цени, јер добро маскира испразност и незнање. Незналице и они без јасног система вредности се у релативизацији свега и свачега одлично међусобно слажу. Све може да се разводни, све може да постане ствар тумачења и различитих погледа. Свако има своје гледање, и сви су у праву. Сви смо једнако паметни, благо нама.
Али, тако се често изгубе сви критеријуми, а с њима и представа о истини. И правди, вредностима, колико год да је у општој релативизацији свега у западној цивилилизацији постало нејасно шта је то, у ствари.

Ја нисам склон дугим и бесплодним разговорима, нити смерам да убедим било кога у било шта. И тако себи замерам што сам преопширан. Веома је тешко разуверити било кога ко већ верује у нешто, а није склон преиспитивању. Зато своју потребу за објашњавањем углавном исцрпим када запишем оно што знам и то понудим другима, пре свега млађима, и изнад свега онима који су склони сумњи у опште-прихваћене "истине".
После тога, више немам потребу за понављањем истог. Ко хоће још, нека се врати на претходне текстове и прочита их опет. Или, још боље, нека сам истражује. При том треба да има на уму да је до једноставних истина најтеже доћи и јако је тешко објаснити их.

Ево, још овај пут.

.... ali ono sto je sada bitnije je da se okrenemo vise ka buducnosti i sadasnjosti tj.
da se pitamo "Ok. Sta sada?"

Е, у томе је ствар. Како да се окренете будућности с нечим што вам се испречило на путу? Допуштате дивљу градњу на свакој згради, у сваком насељу, поред сваког пута, у сваком шумарку и на обали сваке реке, и - нека остане тако, немојмо ништа да чинимо, ништа да мењамо - окренимо се будућности. Чему да се у њој окренемо!?! С чиме? С истим системом, истим приступом, истим вредностима, истим знањем, истим људима/"стручњацима", истом склоношћу да све лоше забашуримо и верујемо да кад затворимо очи то више нико не види?

Још једно писмо је, по правилу, само велика сметња у језику. Нешто потпуно непотребно - ваљда би га увели још негде да је тако добро као што толики Срби верују. Па, по стоти пут питам - имамо то друго писмо, имамо га више од пола века - где се, у чему се показало добро? Јесмо ли на зачељу Европе? Јесмо ли пропали скоро у свему? Знамо ли боље стране језике него други? Где је, онда, то добро? Ваљда је 60 година довољно да се покаже добро од нечега?
Немој само да неко опет тврди да зна стране језике добро захваљујући латиници ... Колико вам је било потребно времена да научите енглески алфабет? Један сат, један дан, два-три дана? Данашња деца га науче вероватно током првог часа у школици енглеског, још у вртићу, уз ону песмицу. Кажу да је и арапско писмо прилично једноставно и да се лако и брзо може научити.
Али, побогу, то не значи да знате и језик!

Латиница и ћирилица су настале од истог писма, грчког. Не разликују се у много слова. Али, код нас познавање оба писма има вредност, отприлике, као диплома с Оксфорда. Замислите, знам(о) и ћирилицу, и латиницу, чак два писма, ухаааааа, а сви они други, глупи и заостали, само једно, бедно! И, то је такво интелектуално постигнуће, не само лично, већ и национално, да више ништа не морам(о) да знам(о), ништа да читам(о), ништа да научим(о) - па ја/ми смо јединствени у свету по толиком знању, које је, јелте, још и велика предност! Богатство, бре! И баш нас брига што то н и к о други не види, и не признаје, ми смо довољни сами себи, а они су с в и глупи, и ко им је крив!!!

Ми (званично и практично) имамо латиницу у српском 60 година. Бугари је нису имали, и немају је ни сада. Али, за неколико година су нас били прешишали у програмирању. Како, побогу, без латинице у бугарском?
Многи европски народи имају латинична писма у свом језику. Знају ли Шпанци или Италијани, због те чињенице, боље енглески него, на пример, Македонци, који имају ћирилицу?
Бугари сада сигурно имају више страних туриста него ми, о Грцима да не говоримо. Шта, не сметају им нелатинична писма?
И, шта Мађарима помаже што пишу латиницом - неко због тога боље разуме мађарски?
А Кинези, са својим карактерима ни налик европским писмима - постадоше светска сила с најбржим развојем? Како!?!

Колико је још очигледних примера потребно навести да би они били очигледни?

При том, нико не тврди да није добро знати много других језика и писама, ваљда је то јасно! Чак, и да нема неких добрих страна од два писма у једном језику. Али, оне су толико малобројне и слабе у односу на проблеме и штету које производе, да никоме више не пада на памет да тако нешто уведе или одржава у свом језику. У томе је ствар.

Овде владају велика запуштеност у свему и епохално незнање основних ствари. Извори знања и истине нису више ни учитељице, ни наставници, ни професори, ни људи на функцијама. Пропали су и држава, и друштво, и систем, и појединци. Част изузецима. Јер, многи од свих тих који формално још важе за носиоце знања су на нивоу полуписмених домаћица, и исто као оне тврде да ће деца брже научити ЕНГЛЕСКИ ако пишу СРПСКИ латиницом (хрватском, или чијом год)!?! Ја, као професор и преводилац за енглески језик, не видим ни мало истине у томе, али, џаба то причам. Људи и даље верују у оно што верују. Цела нација, и само српска нација у целој Европи, не може да провали једноставне истине. Зато нам је све овако пропало, зато смо задњи у Европи, јер не можемо да се разаберемо ни у основним стварима. И, ни то да се не разабиремо не можемо да провалимо, нисмо почели ни да сумњамо да можда понешто не знамо, да у понечему можда нисмо у праву. Верујемо и даље у глупости и измишљотине покварених, у лажну историју, у идеолошке фразе, у заводљиве флоскуле. У "ауторитете" без конкуренције, у књиге које су штампане по политичком, рођачком и националном кључу. У приче оних којима је било добро, а било им је добро јер су већину онога што су добили - махом добили незаслужено. И, на рачун оних који су добили мало, или ништа, а били су по правилу паметнији, поштенији, вреднији и трпељивији.

Ми смо још незрели, нееманциповани, неодрасли, још се нисмо побунили против својих "очева" и њиховог света. Њиховог система, њихове државе, политике, институција, начина живота, система вредности, њихових "истина" .... Лажних, сазданих на (само)обманама, преварама и лажима, на пропалој идеологији. Безрезервно и беспоговорно верујемо у рекламе типа "биће вам одмах боље и до 100 посто".

Немам ја ништа против латинице, ја сам професор страног језика, који волим, и чије добро знање мени представља стварну предност, животну и сваковрсну. Али, имам против два писма у српском језику, било то друго писмо - латиница, алфавит, кинеско, јапанско, арапско писмо, или ћирилица. Два писма (која год) су компликација, непрактично, нерационално, скупо и, чак, дугорочно потенцијално опасно решење.

Ја сам за ћирилицу зато што је она још жива, зато што је скоро сви везујемо као прво писмо уз српски језик, зато што нам је 90 посто значајног културног наслеђа на њој, зато што би њеним губитком дошло до још једног прекида у вези с прошлошћу. И тако смо мало писмени, и тако смо мало тога сачували, и тако нам је култура танка, само нам треба да то мало што је претекло опет постане нечитљиво и неприступачно новим генерацијама.

Ради се о рационалном приступу питања писма, у складу с решењем у свим другим европским језицима, са здравим патриотизмом у којем би се припадници једног зрелог друштва лако нашли без обзира на верску, националну и друге припадности. Без икаквог шовинизма, ичега негативног, ичега против - против било кога, зар је то тако тешко схватити? Само би нам било лакше, практичније, били бисмо усклађенији с Европом и светом, лакше се уклапали у међународне стандарде и примењивали их.
Српски језик би био лакши и привлачнији за учење странцима. Ко воли да учи језик с два писма, и још да га један Србин псује зато што га пише овако, а други Србин ћутке презире што га пише онако?

Ја сам за ћирилицу исто тако и из истих разлога као што би био за њу сваки цивилизован, образован, културан, добронамеран и политиком и идеологијом неоптерећен Европљанин да је на мом месту. Европа нема никаквих проблема с грчким и бугарским писмом. А с наша два ће сигурно имати кад томе дође време.

А, како ћемо без латинице?
Па, не бисмо били без ње. Баш тако! С једним писмом у језику не значи да не бисмо учили и знали латиницу. То је данас немогуће, и кад бисмо то хтели. Тако да они који добију оспице при помисли на једно писмо у српском језику могу да застану, ухвате ваздух и - почну да мисле својом главом, а не антисрпским паролама. Знају је све више и Бугари, и Руси, и Кинези, и Јапанци, и Арапи ... Истина, не ову "нашу" латиницу, него енглески алфабет. Па можемо овде да се упитамо: шта ће нам ова "наша" латиница, чему служи? Зато да је не користимо, већ да користимо њену ћелаву варијанту? Или, ону варијанту коју неки млади користе, обогаћену енглеским словима?

Знали бисмо (енглеску, пожељно) латиницу онолико колико нам је потребна, сви. Учили бисмо је у школи, али не као писмо српског језика, већ као писмо које се користи за многе друге ствари - све оно за шта се користи: страни језици, програмирање, писање адреса, јединица, мера, формула и свако ко је жели као лично писмо. Једино где не би могао да је користи јесте у званичној употреби. А то би било добро - нико не би могао да каже да нема баш оног његовог писма, нико не би могао да се жали да је дискриминисан, да жели право на оно друго писмо ... И, не би било потребе за препиркама, повишеним осећањима, оптужбама и увредама по основу писма. И, сви бисмо знали да имати два писма у једном језику није добро као што није добро имати ни две химне, грба, заставе, две војске, два система мерних јединица за исто, два различита правила за исту ствар ...

Два писма у једном језику на наш начин су можда могућа у здравој и зрелој нацији високе културе и с развијеном, уређеном и ефикасном државом. То би значило да се СВЕ, сваки уџбеник, сваки формулар, свака табла, свака амбалажа сваког производа, сваки јавни натпис испише паралелно на два писма. Да за СВЕ постоје ДВЕ варијанте. Да сваки грађанин може да изабере оно што му одговара, да није дискриминисан по том основу. То би била равноправност. То још не би значило да је добро увести још једно писмо у језик, већ само да би се лоше последице несрећне околности имања два писма могле ублажити, или већој мери отклониле на тај начин. Ми томе нисмо ни близу, нити смо били у прошлости, а тешко да ћемо бити и у скорој будућности.

Досадашња "равноправност" писама у српском је подразумевала лишавање већине грађана права на своје писмо, и то је била ћирилица до пре неколико година. Друге, боље равноправности од те неравноправности није било, мада је све рађено меко, полако, јако мудро, без оштрих резова на сваком нивоу. Ћирилица се толерисала тамо где није била битна, где ће последично нестати, али нешто касније. Зато су опстајале неке новине, понеки натпис, писали су се задаци у школи наизменично. Више заслугом оних који су стварно веровали у прокламовану "равноправност", него што су разумели праву намеру и скривену политику испод флоскуле о равноправности. Многи млади не знају да десетинама година нисмо имали лична документа, националну и градску телевизију, војску, полицију, судство, саобраћајне знакове, путоказе, натписе, гаранције, уговоре, већину књига, натписе на потрошачким производима, скоро па ништа - на ћирилици. Само тако је могла да опстаје тзв. равноправност, на тешкој дискриминацији и нетолеранцији оних који су имали потребу да имају све то - и на српском језику, у својој рођеној земљи.
Ево неких података за заинтересоване о употреби писама у књигама и периодици од Другог светског рата до недавно: http://stanjestvari.com/2014/12/16/%D0% ... B5-%D1%9B/

Нисте могли да будете ни председник кућног савета ако се међу комшијама пожалите да је ћирилица запостављена. Одмах би били националиста, шовиниста (сада је модерније - фашиста) - тај речник се и даље, данас, успешно преноси и примењује паушално на све оне који не желе више да буду дискриминасани у рођеној држави по основу језика и културе. И то само кад је реч о ћирилици. Када деценијама нема ћирилице на Културном центру, или на аутобусима градског саобраћаја, то никоме не смета, али кад се закон коначно примени, скоче они без знања, без свести о себи, језику, култури, држави, правима, равноправности - скоро целокупно осиромашено и обесправљено грађанство - с најцрњим оптужбама (из комунистичког арсенала), погрдама и увредама - за шовинизам! Укључујући ту и разне паразитске организације за права овога и онога, и браниоце права - тзв. омбудсмане, који сами крше законе, а плаћени су државни службеници. Било би урнебесно комично да није урнебесно жалосно.
Систем је одавно фино подешен да, уместо да се образујемо, досежемо истину и читамо стварност на прави начин, па следствено томе откривамо узроке нашег посрнућа и пропасти, производње толико шкарта, ружног, неправде и неистине, уместо да се усмеримо на изградњу боље државе и бољег друштва - ми скачемо једни на друге, завидимо, вређамо, шпијамо се, омаловажавамо боље од себе. За то су одавно направљене главне мете, подешени нишани, обезбеђени идеологија и речник. Тако да људи не морају ни о чему да мисле, само реагују као они Павловљеви кучићи и гризу. Добар пример за то је када неко г.Фајгеља назове фашистом.
А све то да би они који паразитирају на свима нама и даље неометано то радили. Њима је овако савршено, много боље него у било којој развијеној, праведној, богатој и уређеној држави.

Заслепљеност је овде велика, и догод је толика, тонућемо и даље. Када наши свеснији грађани, а нарочито млади, почну да читају изворе, да читају у ширину и дубину, да упоређују информације и податке из различитих извора, да разговарају без мржње и оптужби, да им није прва реакција омаловажавање, да размишљају својом главом - када такви буду дошли на чело државних институција, установа и органа - лако ћемо решити питање писма српског језика. И све остало. Јер, све је то повезано. Однос према језику и култури с односом према правима, јавној и приватној имовини, држави, законима, организацији, стандардима, вредностима, историји, истини ... Језик је увек добар кад су мисли јасне.

Ето - то је одговор на питање: Шта сада?