Šta je novo?

Upotreba ћирилице i latinice

Потпуно непотребна расправа. Целокупан српски народ је прихватио гајевицу/гајицу (данас српску латиницу) још пре егзистенције комунистичке Југославије, тачније у време краљевине. У ФНРЈ/СФРЈ се само наставило са том праксом и интензитет се појачао. Ви као народ сте одлучили да вам је латиница више кул и то је сасвим легитимно. Дакле латиница је постала пуноправно српско писмо тиме, што је српски народ није одбацио већ је оберучке прихватио. Тиме латиница није у садашњости ништа мање српско писмо него ћирилица. И то не због иделогије политичара, већ због менталитета људи. Хрват не би прихватио ћирилицу ни под свим овоземаљским претњама. Ви сте латиницу прихватили потпуно добровољно. Ваша одлука, демократска, што би се рекло.

Браниоци ћирилице су у мањини а мањина ће морати да се кад-тад подреди већини. Нажалост. Ако се буде употребљавао неки "неписани стандард" и принцип једна земља-једно писмо, то једно писмо сигурно неће бити ћирилица, већ латиница. Јесте болно, али је тако. Генерације људи су одрасле у Југославији, њихови наследници су наравно прихватили вредности те државе и то више никада не може да се промени. Да је Србија остала и после 1918. самостална држава, можда би ствари биле другачије, а можда и не. Ко зна. Све су то ШББКББ приче и потпуно ирелевантне. Иако сам ову тезу већ написао, само ћу је укратко поновити. Просечни Србин је изгубио свој национални идентитет и постао је нешто налик козмополити у сопственој земљи.

Мени као човеку са стране је довољно да гледам ваше форуме, медије, рекламе, градове, целокупну државу кад вам једном годишње или једном у две године дођем у посету, и видим, да више готивите латиницу. Као народ у целини. И ова генерализација јесте потпуно на месту, јер је тачна. Ручно писање је друга ствар, тамо вероватно већина пише ћирилицом, али то је потпуно маргинално за мене, јер данас сви људи користе компјутер.

Ништа не може на силу. Треба се помирити са новим временима, знам да је тешко многима, али мора се тако. Нема другог излаза. Стереотипно размишљање је у садашњости потпуно изгубило свој првобитни смисао из 19. века, где је било потребно да европски народи у турбулентним временима очувају свој национални идентитет.
 
RockerSVK":2s6h1xcs je napisao(la):
Просечни Србин је изгубио свој национални идентитет и постао је нешто налик козмополити у сопственој земљи.

Kamo sreće da je ovo tačno. Ali, na žalost, nije.
 
Kartograf":2g3awebp je napisao(la):
RockerSVK":2g3awebp je napisao(la):
Просечни Србин је изгубио свој национални идентитет и постао је нешто налик козмополити у сопственој земљи.

Kamo sreće da je ovo tačno. Ali, na žalost, nije.

Ja baš imam utisak da se ništa nije promenilo od vremena Nušića i Domanovića...
 
RockerSVK":2zvq95fk je napisao(la):
Потпуно непотребна расправа. Целокупан српски народ је прихватио гајевицу/гајицу (данас српску латиницу) још пре егзистенције комунистичке Југославије, тачније у време краљевине. У ФНРЈ/СФРЈ се само наставило са том праксом и интензитет се појачао. Ви као народ сте одлучили да вам је латиница више кул и то је сасвим легитимно. Дакле латиница је постала пуноправно српско писмо тиме, што је српски народ није одбацио већ је оберучке прихватио. ... због менталитета људи. Хрват не би прихватио ћирилицу ни под свим овоземаљским претњама. Ви сте латиницу прихватили потпуно добровољно. Ваша одлука, демократска, што би се рекло.

Смислен и цивилизован разговор се увек може водити. Кад је реч о писму српског језика, он је према мом мишљењу веома потребан, као што је потребан о свему што други људи осећају као нерешено питање у другим областима.

"Целокупан српски народ је прихватио гајевицу/гајицу (данас српску латиницу) још пре егзистенције комунистичке Југославије, тачније у време краљевине." Волео бих да видим веродостојан податак за то. Немам га ни ја, али мислим да је много ближе истини да је занемарљив проценат грађана Србије писао латиницом пре Другог светског рата. Малобројни комунисти су вероватно штампали неке од својих материјала тако, али сами су, уверен сам, већином писали ћирилицом. То што је Краљевина Југославија званично користила два писма равноправно (обрасци докумената, натписи на државним надлештвима, имена места на железничким станицама ...) никако не значи да су много више од једног на 10.000 грађана писали латиницом, а и то вероватно не све време, већ махом у оквиру активности својих идеолошко-политичких организација. Више пута сам видео документа свог деде из тог времена, у свима који имају ћирилично-латинични образац подаци су унети само ћирилицом.

" Ви као народ сте одлучили да вам је латиница више кул ..." - Да је у било ком тренутку спроведен референдум, а само тако се могло демократски одлучити о тако важној ствари, и да су грађани прописаном већином одлучили тако, ја бих био потпуно задовољан тиме.
На жалост, није било тако. Постојао је тајни план да се ћирилица потисне (в. http://www.nspm.rs/kulturna-politika/da ... ranju.html), а латиница постепено уведе као једино писмо свуда где се говорио српски језик. То је само формализовано Новосадским договором 1954. године. Равноправност је била само фасада иза које је, мора се признати на прилично лукав, али систематичан начин, ћирилица потискивана. Избацивањем ћириличних машина из производње и њиховим повлачењем из употребе, латиничним програмом ТВ Београд, латиничним документима (ја сам већи део живота имао латиничну ЛК, латиничне Изводе из матичних књига, латиничну војну књижицу, возачку дозволу, саобраћајну дозволу ... без икакве могућности да бирам српски језик/ћирилицу у њима. Напротив, они малобројни који су имали храбрости да се побуне и траже равноправност у том погледу, били су оптуживани да су националисти, шовинисти, великосрпски хегемонисти, сељаци, назадни, противници социјализма и братства и јединства ... Уосталом, тако је било и са СПЦ, славом, српским фолклором и обичајима, српском историјом и споменицима, српским језиком и државом ... Ко је јавно, па и приватно, или у кафани, то спомињао, махом је био пријављиван властима, није могао да буде на било каквом руководећем положају, да напредује, добије стипендију, буде у војсци, управи ...
Дакле, веома НЕДЕМОКРАТСКИ, испотиха и лагано, а у суштини насилно и систематски, мењала се национална, државна, језичка и културна свест Срба.
У међувремену су стасале генерације које ништа о томе не знају - без своје кривице, јер нису ни имале где да сазнају и науче ишта о томе - који су попут јањичара у турско време прихватили туђу идеологију, а не мали број њих постали најљући непријатељи своје државе, нације, језика и културе.
 
RockerSVK":uw4kvjbm je napisao(la):
Дакле латиница је постала пуноправно српско писмо тиме, што је српски народ није одбацио већ је оберучке прихватио. Тиме латиница није у садашњости ништа мање српско писмо него ћирилица. И то не због иделогије политичара, већ због менталитета људи. Хрват не би прихватио ћирилицу ни под свим овоземаљским претњама. Ви сте латиницу прихватили потпуно добровољно. Ваша одлука, демократска, што би се рекло.

Браниоци ћирилице су у мањини а мањина ће морати да се кад-тад подреди већини. Нажалост. Ако се буде употребљавао неки "неписани стандард" и принцип једна земља-једно писмо, то једно писмо сигурно неће бити ћирилица, већ латиница. Јесте болно, али је тако. Генерације људи су одрасле у Југославији, њихови наследници су наравно прихватили вредности те државе и то више никада не може да се промени. Да је Србија остала и после 1918. самостална држава, можда би ствари биле другачије, а можда и не. Ко зна. Све су то ШББКББ приче и потпуно ирелевантне. Иако сам ову тезу већ написао, само ћу је укратко поновити. Просечни Србин је изгубио свој национални идентитет и постао је нешто налик козмополити у сопственој земљи.

"Дакле латиница је постала пуноправно српско писмо тиме, што је српски народ није одбацио већ је оберучке прихватио. Тиме латиница није у садашњости ништа мање српско писмо него ћирилица."

У време прво страховладе, а онда тешке политичке репресије и немогућности било каквог избора, није народ ништа прихватио, већ се ућутао и помирио с лошом стварношћу, а многи су с временом потпуно подлегли јединој приступачној идеологији. Селекција је била негативна, не по принципу знања, већ махом по принципу политичке подобности и, на важним руководећим местима, националног кључа. Тако су се формирали менталитет и систем које имамо до данас: није важна својина (приватна и државна), није важан квалитет, привреда, култура, идентитет, истина, правда - важно је само одржати идеологију и систем који се заснивао на све већој протекцији, све лошијем квалитету у свему, све већем привредном и државном криминалу, отимању, преливању у своје џепове, запошљавању по завичајним, рођачким и свакојаким другим везама ...

С овим се слажем: "... због менталитета људи. Хрват не би прихватио ћирилицу ни под свим овоземаљским претњама.".
С овим се не слажем: "Тиме латиница није у садашњости ништа мање српско писмо него ћирилица." Тачно је у погледу употребе, стварности, али ствар је у томе да не морамо да се помиримо с тиме!
Јер, тачно је и да нам је урбанизам такав какав је, и да нам је архитектура таква каква је, и општа култура с хигијеном, и заштита средине и природних богатстава, и политички, образовни, судски, полицијски ... системи. Практично све нам је на ниском цивилизацијском нивоу, заостали смо, на зачељу смо Европе. Да ли зато треба да усвојимо исти став и кажемо: ето, има толико привредног криминала, демократија је тек у повоју, али, ми смо то прихватили и подржали и ништа не треба да мењамо?
Најбољи писци, научници и уметници, ни најбољи део грађанства, никада нису одустали!
Вратили смо име држави и језику, вратили смо приватну имовину, вратили смо вишепартијски политички систем, учимо се демократији и цивилизованом понашању, штампамо књиге с чињеницама и сведочењима из којих се може извући истина о претходним раздобљима и ближој и даљој историји, обнављају се установе и друштва, слободно се исповеда вера, политичко изјашњавање је слободно, образујемо се и постајемо свесни значаја културе, архитектуре, урбанизма, споменика, цивилизацијског нивоа у свему ... После више деценија стекли смо право на личне карте и изводе из матичних књига на СРПСКОМ језику, уз највећи број других образаца исто тако, држава је усвојила СРПСКИ језик као службени језик.
Људи све више постају свесни неправедности и ишчашености политичко-идеолошког експеримента званог Југославија с избрисаном српском историјом, језиком, обичајима, културом, религијом ... и истином, сваком истином сем оне коју је прокламовала Партија.

Уместо да све то подржимо и оснажимо, наоружамо се истином и чињеницама и коначно кренемо напред, ми смо и даље склони (само-)негирању, оптуживању, подметању, омаловажавању ...

"Мени као човеку са стране је довољно да гледам ваше форуме, медије, рекламе, градове, целокупну државу кад вам једном годишње или једном у две године дођем у посету, и видим, да више готивите латиницу."

Тачно је да је било тако црно. Ипак, није више толико, и ствари се полако, као и у свему осталом, крећу на боље.
Натписи на границама Србије су на српском језику, нови путокази по Србији сада имају прво натпис на српском (истина, ту је, уместо натписа на страном језику, чега све више има на туристичким путоказима, и натпис на, како га ја зовем, српскохрватском - због, веровали или не, закона из ОНОГ времена који још нису промењени) и сви ће с временом бити замењени и имати прво натпис на српском ... Уџбеници и сва документација у основном и средњем образовању су на српском језику, национална државна телевизија исто тако, градска исто тако, национални музеји, галерије, позоришта ... Да не набрајам. У Београду је све већи број нових кафића и кафана у центру града с фирмом у ћирилици! Имамо стране хотеле, пословне центре и предузећа који поштују наш језик, нашу културу, нашу државу (Хајат, Стари млин, Орифлејм, Опел ... ).
Ево фотографија:

https://www.flickr.com/photos/73377745@N07/

https://www.flickr.com/photos/101082350 ... 4050820736

https://plus.google.com/photos/11008264 ... banner=pwa

https://www.facebook.com/pages/%D0%A1%D ... 33?fref=ts

У компјутерској технологији и мобилној телефонији (ово друго с мањим изузецима) се српски језик користи равноправно и све главне апликације и програми постоје на њему. Број сајтова на српском језику расте готово вртоглавом брзином, и да је било и да има истраживања, занимљиво би било погледати криву тог раста.
У међународним организацијама је српски дефинисан према општеважећим стандардима, с једним писмом, зна се којим. Због нашег несналажења у науци и свету, због оптерећења лошом идеологијом и када за то више нема разлога (ван политичких, ништа не опстаје ако некоме није корисно), и због наше лоше политике и неквалитетних људи који нас заступају у институцијама у земљи и у иностранству постоје изузеци од тога. Са становишта науке, међународних стандарда и узуса, нема никакве дилеме како је најбоље.

При томе, ништа од тога није засновано на нетрпељивости према било којој нацији, култури, језику или писму, већ на основним - писаним и неписаним :) - међународним језичким, културним и цивилизацијским стандардима.

"Браниоци ћирилице су у мањини а мањина ће морати да се кад-тад подреди већини..." Опет, било је тако до недавно, али је све више питање како је стварно. Мало ко барата подацима и чињеницама, све се махом своди на личне утиске.
Зашто већ десетинама година немамо радове, истраживања и податке колико грађана СТВАРНО пише којим писмом, колико је књига и публикација СТВАРНО штампано на којем писму, и томе слично? На површини некада изгледа црње него што јесте, неко гледа само комерцијалне натписе, али не и званичне, државне, на гробљима ... Убеђен сам да када би доследно пребројали све јавне натписе на СРПСКОМ језику (страни језици се нормално пишу својим писмима) у Кнез Михајловој улици у Београду, да би их преко пола било - ћириличних!

"Просечни Србин је изгубио свој национални идентитет и постао је нешто налик козмополити у сопственој земљи." Не би било лоше да је истина то о космополитизму просечног грађанина Србије, али, бојим се, није тако. Србин је изневерен и убијен у појам у сваком погледу лошом политиком и лошом државом већ деценијама, практично цео 20. век, па се препустио судбини и гледа како да преживи и извуче се, пристајући и користећи при том све што му је на располагању, а то је углавном све лоше.
 
RockerSVK":1f0wop7s je napisao(la):
Целокупан српски народ је прихватио гајевицу/гајицу (

"We are all in the gutters, but some of us are looking at the stars", О. Вајлд

Ако се погледа како истичемо име на кућним вратима, и како дајемо да се ураде имена на надгробним споменицима, а то су били једини преостали џепови индивидуалне слободе током деценија, онда се може рећи да је мало ко стварно, искрено и до краја прихватио латиницу! Прихватили су је колико су и СТВАРНО волели Тита, друштвену својину, политички систем без политичких странака, одсуство грађанских и религиозних слобода, одсуство чињеница и истине о историји, стању у држави, привреди и друштву ... Прихватили на површини и колико су морали, то - да, многи и поверовали у злогуку шарену лажу, која се и распала на такав начин, уз обилату подршку споља. Има, наравно, оних који још верују у њу, и то је природно. Као што још има у Немачкој оних који верују у Хитлера, или понеко понегде у причу о америчкој демократији и људским правима данас.

То да ли је латиница Гајица, хрватска или српска, мени на одређеном нивоу није битно. Наравно да је српска, кад се учи као писмо српског језика и као такво масовно користи.
Право питање за мене није то, и оно ме као такво занима тек секундарно - кад се разреши прво проблем на примарном нивоу.
Зашто сам ја за ћирилицу?
Не зато што јој бројим крвна зрнца, па је зато српска. Све се мења, па може и писмо, као што је у Румунији латиница заменила ћирилицу пре један и по век. Али, шта су добили тиме, сем стида који обузме њихово монаштво када им поставите то питање у манастирима, па избегну одговор? Да ли су их мимоишли социјализам и Чаушеску? Да ли су развили привреду, научили стране језике више него други, боље уклопили у европску цивилизацију, напредовали културно и цивилизацијски више, и имали бољи стандард него други? Иједно од тога?
А, шта су изгубили?
Да ли Грци губе ишта због тога што имају своје, грчко писмо?
Писмо је, на срећу, само језичка и културна одлика, и од њега директно не зависе ни привреда, ни животни стандард, ни државни систем. Али, однос према њему може да покаже однос према свему томе осталом. Јер, не можете истовремено имати канализацију и путеве из 19. века, и привреду и стандард из 21-ог. Све се огледа једно у другом, и међузависно је. Не можете бити и културно заостали, и технолошки напредни, то је једна од ствари које ваља схватити што пре. Према томе, када већина схвати важност језика и културе, истине и праведности, схватиће и како се добро води привреда, држава и њени системи; и обрнуто, наравно.

Србија и већина Срба на Балкану имају десетовековни континуитет у језику и писму. Делимичан. После Вукове реформе, оно што је било писано и штампано пре ње одсечено је од савремености. Усвајање латинице данас би значило још један такав дисконтинуитет у нашем језику и култури. Два писма не могу да опстану, то је свакоме ко се разуме у лингвистику јасно. С тим дисконтинуитетом, још једним, опет бисмо направили прекид због којег све пре њега би постало нечитљиво новим генерацијама, ту рачунам на опште грађанство, стручњаци би се сналазили, наравно. Све књиге, документа, мапе, тапије, крштенице, рукописи, натписи, публицистика - све, све, све - постало би неразумљиво и неупотребљиво. Дође Вам унук на гробље и не уме да прочита породично презиме. Хоће да узме "стару књигу" из породичне или јавне библиотеке, али не може да је чита, тешко му је, или га мрзи и ако препознаје она чудна слова.
Дакле, углавном ме није брига ко је направио и одакле је дошла ћирилица, а одакле латиница, и како ће се звати, али ме брига ако моја генерација направи језички и културни злочин према себи, народу, држави, језику, култури, цивилизованом и историјски одговорном понашању. Ћирилицу браним као што браним вредну архитектуру, и не слажем се да неко поруши Смедеревску тврђаву, Беозавод или Студеницу да би направио супермаркет на њиховом месту. Као што браним да се у Кошутњаку или у неком националном парку не направи ауто-тркалиште или фабрика делова, или да се чиста река претвори у канализациону клоаку? Да ли је неко за то да нам главна црква пише на једном језику и писму, а грађанство на другом, и да за педесет година не разумемо једни друге?
Зар смо толико цивилизацијски заостали, и толике незналице у свему да то тако мало нас разуме?

Широм света се државе, научници, удружења и појединци боре да сачувају језике с неколико говорника, последње преостале примерке неке биљке, организма, животиње, станишта, заједнице, а - ми? Језик и писмо нам попут лакмус-папира показују како се односимо према свему другом - од хигијене улаза наших зграда, изгледа фасада и улица, преко урбанизма и инфраструктуре, до стања у привреди, друштву, држави и државним системима.

А - опет - ми? Одмах скачемо на онога ко мисли различито и покушава да нам саопшти нешто што се разликује од једноставних идеолошких и политичких флоскула које цео један огроман, паразитски систем одржава деценијама
у дембелској, неодговорној раскоши за себе, обогаћеној културним, привредним, државним и људским злочинима.

Дакле, три четвртине века и ми имамо (да, да ...!) латиницу у српском језику. Шта смо добили с њом, сем што су нам узели право на информисање, књиге, лична и друга документа на свом језику? Јесмо ли научили стране језике боље од других, технолошки узнапредовали, привредно се развили, повезали са развијеним и цивилизацијски напреднијим светом, дигли ниво знања, образовања, културе ... ? Ишта од тога?
Не, отишли смо на дно! Како то, мајку му, па сви знамо латиницу, дакле - имали смо све време (да, да) ту "велику предност" и то наше "велико богатство", с којима смо према лукавим, подмуклим политичким флоскулама богатији и у знатној предности над осталима! Па, покажите нам те предности - колико страних језика говорите, како смо се отворили према свету, обогатили се, путовали и узнапредовали ...
Е, па - нисмо, не знамо боље стране језике, немамо бољи стандард, нисмо се развили више, нисмо се отворили више, не разумеју нас боље - ништа од тога! Напротив, све нас мање разумеју и прихватају, све време све дубље тонемо. НИШТА од свега тога - сем најпростије, до крајности баналне празноверице у чудесна, нормалном свету непозната својства/дејства познавања још једног, блиског писма.
Тја. Да није толико слична ћирилици, нико не би веровао у све то, и сви би били против латинице, али ово је било право дембелско решење, као чаролија у бајкама - много си као паметнији и много више знаш, али за то не мораш ништа да радиш. Научиш је за час, док си дете, неосетно. Идеално!
"Хоћу још, и још, и још те приче, и верујем у њу, причајте ми је још, и опет, тако је лепа!", дерњају се понижени, преварени људи из блата, несвесни себе, спремни да се туку за њу.

Није страшно што су проста пучина и необразовани свет поверовали у ту недокучиву предност и богатство, да смо ми паметнији и богатији од целог света - свуда обичан свет верује у пароле, рекламе и шарене лаже - страшно је што ми нисмо имали елиту, част изузецима, која би цвет грађанства одржала у истини и стварности. Јер, сви су потонули, били корумпирани на овај или онај начин. Бесплатним становима, годишњим одморима, јефтиним кредитима, незаслуженим положајима, хонорарима, штампањем књига и чланака које нико не чита, теоријама које нико нормалан не признаје, слободом да фалсификују своје знање, образовање и прошлост. И сви су поверовали да то може тако вечно - и данас, кад смо пропали и убијени, и ваљамо се у блату и прљавштини, окружени нецивилизованим облицима понашања, живљења, пословања и рада, опет неки верују и даље да смо најпаметнији - ето доказа, ми имамо два писма у истом језику, то нико други нема! Не знају чак ни да има, имају још понегде, али и код њих је то само нежељено наслеђе из лоше прошлости под различитим, махом страним окупацијама. Нико још није увео друго писмо у свој језик верујући да је то нешто добро и корисно.

Многи људи и даље сматрају да је велико и другима непојмљиво постигнуће научити још једно писмо, које је, иначе, настало од истог старог (грчког) писма, припада истој породици писама, и од њиховог се разликује у пет-шест слова! Не праве разлику између учења још једног европског писма (које се у просеку научи за сат-два) и учења страног језика, који се може учити цео живот. Иако не знају ниједан страни језик, јако се поносе тиме што знају ту "нашу" латиницу, која им не служи ни за шта посебно, и није писмо ниједног значајног европског језика, већ суседног хрватског, који је лингвистички исто што и српски. И Срби се онда с таквом памећу чуде што им држава изгледа овако, и што им је привреда оваква, и што их овакав политички и културни и НВО слој деценијама јаше и пије им крв.

С два писма у једном језику и неповољним националним темпераментом обогаћеним ниским нивоом просвећености, културе и цивилизованости, српска држава и народ имају велике шансе да у будућности направе још један раскол у себи, могуће је крвав грађански рат с распадом државе и нације. То смо већ радили по верској основи, највећи непријатељи су нам Срби друге вероисповести, који су сада у другим државама, па није потпуно немогуће да се исто или слично деси и по основу разлике у избору писму српског језика. Пола нас ће остати тврдоглаво и јаросно при ћирилици, а пола при латиници. Бестијални грађански рат између Шумадије и Војводине, између комшија, пријатеља и родбине, је ли то оно што желимо и сада никако не можемо да предвидимо? Јер верујемо у недотупавне причице да се знањем латинице аутоматски науче страни језици. Па, јел, када научимо у другом основне латиницу, одмах знамо мађарски, до петог фински, а до осмог португалски, француски, немачки и енглески језик! А тек компјутере и програмирање ...
И, генијалци општег усмерења с недовршеном средњом школом и купљеном факултетском дипломом - неки од њих су и предавачи на факултетима, све то логично иде једно с другим у таквим системима - питају како ћемо да пишемо интернет адресе без латинице! Без Гајеве латинице, која није енглеска латиница, и која се и не користи нигде сем у Хрватској и Србији! И не користи се у интернет адресама! Нити у програмирању! И нико не каже, ајде да сви знамо енглески, руски или кинески језик, него, ми знамо "латиницу", то писмо које они тако називају, и разумемо цео свет, и цео свет нас разуме.

Ја бих први, можда, гурнуо ћирилицу у ропотарницу историје да у томе има ишта више од глупости и незнања размера познатог нам свемира.

На слободу вам је, бирајте, од вас зависи. Само, немојте рећи да вам нико није рекао.
 
ми имамо два писма у истом језику, то нико други нема!
Ovo nije tačno. Pored srpskog, postoje brojni primeri jezika koji imaju po dva, a neki čak i tri pisma u istom jeziku.
Azeri, Lingua Franca Nova, moldavski, mongolski, turkmenistanski, tadžikistanski, kirgistanski, kurdski......su samo neki od jezika koji koriste dva pisma, i to ćirilicu i latinicu. U kurdskom se koristi još i arabica, tako da oni imaju tri pisma.

Korisni linkovi za informisanje, ima svašta u vezi jezika da se pročita:
http://www.omniglot.com/writing/cyrillic.htm
http://www.omniglot.com/writing/alphabetic.htm
 
Свака част Саша, задовољство је по ко зна који пут читати Ваше текстове. Веома трезвено, рационално и охрабрујуће писање. Текстовима поткрепљујете Ваш вишегодишњи рад који је дао огромне резултате у одбрани нашег културног блага. Једном реченицом сте рекли нешто што у потпуности разоткрива и објашњава структуру личности који на Ваше комплексно виђење стања свести нашег друштва одговарају кратким и празним паролама: "У међувремену су стасале генерације које ништа о томе не знају - без своје кривице, јер нису ни имале где да сазнају и науче ишта о томе - који су попут јањичара у турско време прихватили туђу идеологију, а не мали број њих постали најљући непријатељи своје државе, нације, језика и културе."
 
Рокеру, делијо!
Твој опис није толико далеко од истине. Срамотно много је потиснута ћирилица у свакодневном животу и утисак често може бити овакав... Опет ми се некако чини да и сам ниси од оних који се мире са тим! И сам је користиш па не верујем да си тип који би се подредио већини, ако те већине заиста има.
Овде процес није суштински затворен а све је више присутна жеља, осећај потребе да се ствари поставе на своје место. Када читаш и ову тему, можеш да закључиш да има оних којима је стало. Тако да нема мирења са насталом ситуацијом!
Ништа нисмо одлучили као народ, већ када разлози и препреке престају управо показујемо колико нам је важно јер му се враћамо после толико мутне воде и деценија. Да хоћемо тако да гледамо ствари, можемо да видимо све снажнији продор ћирилице и код људи и у институцијама. Па све до устава који носи разумно објашњење да је ћирилица званично писмо.
Рекао си да расправа није потребна. По мени исто није, не видим простор за одржање два писма. Дефинисано је већ које је званично, масовно коришћење долази све више до изражаја, све је лакше и на уређајима, што је био проблем раније!
Све лакше, све слободније...када је нешто исправно, увек ће испливати на крају силом истине.
 
Dejan011":2onmunzv je napisao(la):
ми имамо два писма у истом језику, то нико други нема!
Ovo nije tačno. Pored srpskog, postoje brojni primeri jezika koji imaju po dva, a neki čak i tri pisma u istom jeziku.
Azeri, Lingua Franca Nova, moldavski, mongolski, turkmenistanski, tadžikistanski, kirgistanski, kurdski......su samo neki od jezika koji koriste dva pisma, i to ćirilicu i latinicu. U kurdskom se koristi još i arabica, tako da oni imaju tri pisma.

То "ми имамо два писма у истом језику, то нико други нема" нису моје речи, већ навод онога што наш свет, дубоко импрегниран опојном југословенском идеологијом, често хвалисаво говори у прилог постојању два писма у српском. Занимљиво је да су народи који су с нама живели у Југославији формално или практично избацили друго писмо из својих језика чим су уграбили прилику за то. Они, с правом, сматрају да имати два писма у једном језика није никаква предност, већ, напротив, велика сметња. Али, диљем познатог нам свемира сви без изузетка одају признање Србима као најпаметнијима ...

Има језика и са четири писма, они који се слабо разумеју у оно о чему причају често победоносно наводе (условно) јапански као пример у оваквим разговорима.
Међутим, није реч о томе да ли има још примера као што је несрећни српски, већ да су они готово без изузетка исто тако примери лошег историјског наслеђа, а не слободног избора, или научно утемељене повољности која се тако стиче. Наиме, НИКАКО НИЈЕ добро што имају два писма, већ је то лоша језичка, културна и историјска чињеница настала тако што им је у једном раздобљу наметнуто друго писмо, баш као у случају Србије. Последица дуготрајне окупације. Већина наведених језика су управо такви примери.

Лингва франка нова је вештачки језик с око 200 корисника. Веома неук пример за ову тему.

И тако дођосмо до генијалног српског смисла за логику по којој ако нешто постоји још негде, онда је то добро јер и ми тако радимо. Ја направим ругобу од куће с неким бесмисленим додацима који ће кад-тад да је сруше, неко ми скрене пажњу на то и ја кажем - па, видео сам још таквих кућа другде. Сјајно!

Да додам, и монголски је лош пример за два писма у једном језику, као и, вероватно, већина осталих наведених. У монголском се користи ћирилица, покушали су да врате своје старо писмо - које није латиница!, али им то слабо иде. Нису покушали да врате своје писмо да би их имали два, већ да укину оно које им је наметнуто, и врате своје.
Међутим, испада да то тешко иде. Зашто помишљам на Србију у будућности?

Ако би се писма пребројавала тако, према њиховом више теоретском него стварном присуству у језику, онда бисмо и за српски могли да тврдимо да има три писма. Један човек који то тврди је пре коју годину издао књигу на српском језику, с каталошким бројем Народне библиотеке Србије, на том писму које није ни ћирилица ни латиница. А, то је урадио зато да би указао на бесмисленост тврђења да су два писма добра, јер, "ако су два писма боља него једно, онда мора да су три боља него два".
 
Наиме, НИКАКО НИЈЕ добро што имају два писма, већ је то лоша језичка, културна и историјска чињеница настала тако што им је у једном раздобљу наметнуто друго писмо, баш као у случају Србије.
Da li je dobro ili nije, to je na njima da odluče. Uglavnom, niko nije izbacio iz svog jezika svoje drugo ili treće pismo, a sumnjam da imaju takve namere.
A ako ćemo već o nametanju, i ćiriica je nametnuta svojevremeno na sličan način kao latinica. Znači, oba pisma su nam nametnuta u određenom istorijskom trenutku, tako da priča o nametanju nije neki argument.
 
[/quote]
A ako ćemo već o nametanju, i ćiriica je nametnuta svojevremeno na sličan način kao latinica. Znači, oba pisma su nam nametnuta u određenom istorijskom trenutku, tako da priča o nametanju nije neki argument.[/quote]

Колико је људи настрадало (изгубило живот) због ћирилице док је трајало наметање латинице, а колико приликом "наметања ћирилице" због неког другог писма? Колико је нашкодило култури "наметање ћирилице", а колико наметање латинице?
 
Dejan011":34e2e5bw je napisao(la):
Da li je dobro ili nije, to je na njima da odluče. Uglavnom, niko nije izbacio iz svog jezika svoje drugo ili treće pismo, a sumnjam da imaju takve namere.
A ako ćemo već o nametanju, i ćiriica je nametnuta svojevremeno na sličan način kao latinica. Znači, oba pisma su nam nametnuta u određenom istorijskom trenutku, tako da priča o nametanju nije neki argument.

Јесте ли чули некада за земљу Хрватску? У хрватском језику су имали два писма исто онолико дуго колико и ми, али су једва чекали да одбаце друго. Или за Муслиманско-хрватску федерацију, и Црну Гору, у којима формално држе друго писмо, али све чине да остану на једном?
Или за историју европских језика? У већини европских држава је било више језика/дијалеката и писама у прошлим вековима. У поступку формирања у нације они су изабрали један дијалекат и једно писмо као стандардне, јер је управо то на чему се заснива и одржава свака нација, један од главних кохезионих чинилаца. То се тако ради када народ(и) сазре до нације и државе. Пре Југославије, Србија је била на том путу.

Наравно, постоје изузеци, јер у свему што се тиче језика постоје изузеци.

У лингвистици се зна шта је, теоретски говорећи, добро, а шта није. Као што се у другим наукама недвосмислено зна да ли је нешто добро, или није. Рецимо, поуздано се зна какви су услови најбољи за узгајање неке пољопривредне културе, али, многе земље имају друкчију климу, други квалитет земље, мање воде ... Друго је стање на терену.
Или, можда, неко има ваљан лингвистички аргумент, или цитат неког објективног лингвисте, у којима се тврди да је добро имати два писма у истом језику?

Аргумент да је ћирилица наметнута је бесмислен, ни у чему утемељен, просто - измишљен.

И, да, да не заборавим: Омниглот је озбиљно урађен сајт, превасходно за оне који нешто знају о лингвистици.
 
oвде stranac не би остао гладан
cam00030.jpg
 
U Francuskoj, Austriji, Nemackoj, Italiji, Grckoj, Bugarskoj... Svuda je sve njihovim jezikom ispisano, ako nekome nesto treba nek pita na engleskom
 
orion":d2dxzue0 je napisao(la):
oвде stranac не би остао гладан

Леп пример!
Сви можемо да замислимо да су сви натписи који се виде на слици на латиници. Шта би то помогло било коме ко не зна српски? Ништа, јасно је.
Овако је бар на домаћем (у овом случају - српском) језику, као што је нормално свуда у нормалном свету.

Како ће се ту снаћи странац?
Као што се и ми сналазимо у другим земљама: погледамо и на основу изгледа узмемо из витрине оно што нам треба, не читајући натписе. Или покажемо прстом, ако је иза тезге. :D :lol:

Ако баш жели/мо да сазна/мо нешто од онога што пише, а није очигледно, пита/мо на онолико (најчешће) енглеског колико зна/мо. Просто! :kk:
 
Vitrina koju vidimo na slici je pisana na englesko-srpskom (nakaradnom jeziku), tako da bi je svaki stranac skoro savršeno razumeo da je napisana latinicom.. Pripadnici slovenskih naroda čak bi razumeli i sitna slovca.
Ovo je loš primer, ali latinica sigurno doprinosi širenju kulturnog uticaja na strance i posetioce.
Ja sam na primer brdo puta tražio neke stručne stvari na internetu i odlazio na holandske, portugalske, nemačke sajtove - čitajući i istražujući naučio sam i poneku reč iz tih jezika - to nikako ne bih mogao na arapskim, kineskim... čak ni ruskim sajtovima!
 
Koja je ovo pekara , inace otvorio se ducan u 27 marta sve ispisano cirilicom
 
Liči na onu pekaru preko puta Merkatora što bespravno tamo stoji godinama.
 
radax":2kor9yrt je napisao(la):
... latinica sigurno doprinosi širenju kulturnog uticaja na strance i posetioce.


Пошто је латиница била на већини натписа овде дуже од пола века, и још је, веома ме занима колики је то културни утицај "сигурно" остварен на странце и посетиоце током тог раздобља.

Упознали су нас много, цене нас много, заволели су нас много, много се њих доселило да живи овде, наша култура је постала позната широм Европе/света, туризам је овде веома процветао, наша роба и производи су на великој цени и извозе се широм Европе/света, важимо за напредан, паметан, културан народ/земљу па смо мажени, пажени и вољени више од других, такорећи, ми смо миљеници свих .... ?

Моћна је та латиница, право наше богатство и велика предност у односу на све друге, глупе, недосетљиве и сиромашне народе и земље! Moрони, можете замислити, имају само једно писмо у својим језицима!
 
radax":emxc4q8d je napisao(la):
Vitrina koju vidimo na slici je pisana na englesko-srpskom (nakaradnom jeziku), tako da bi je svaki stranac skoro savršeno razumeo da je napisana latinicom.. Pripadnici slovenskih naroda čak bi razumeli i sitna slovca.


Пошто добро владам енглеским језиком, замислио сам да су натписи на слици латинични и закључио да би странац који не зна српски, а зна енглески, тако разумео једну реч (tomato) и једну скраћеницу (XL). Што је, мора се признати, далеко од "савршеног" разумевања свега на тој витрини, чак и ако тим двема речима великодушно додамо још коју, тек да не будемо цепидлаке.
За друге странце, који не владају енглеским добро, не знам, али чисто сумњам да би и њима ишта значиле речи zlatiborac, opušteno, grčki, susam, pileći, meso, prolećni, kulen, meksički, tortilja, posno, topao, somun, povrće, dresing, prijatno и друге.
Сем, наравно, странцима које зовемо Хрватима и муслиманима, на пример, али их (још) не сматрамо правим странцима - вероватно зато што, између осталог, сви говоримо истим језиком па им не би представљало велику тешкоћу да га разумеју.
 
Саша":60k3uhlq je napisao(la):
radax":60k3uhlq je napisao(la):
... latinica sigurno doprinosi širenju kulturnog uticaja na strance i posetioce.


Пошто је латиница била на већини натписа овде дуже од пола века, и још је, веома ме занима колики је то културни утицај "сигурно" остварен на странце и посетиоце током тог раздобља.

Možda su naučili reči kao što su: šljivovica, pljeskavica, ćevapi, Skadarlija, Smoki, Yugo, Zastava, Jelen pivo, Crvena zvezda... imamo i mi valjda nešto čime da se ponosimo?

Саша":60k3uhlq je napisao(la):
Упознали су нас много, цене нас много, заволели су нас много, много се њих доселило да живи овде, наша култура је постала позната широм Европе/света, туризам је овде веома процветао, наша роба и производи су на великој цени и извозе се широм Европе/света, важимо за напредан, паметан, културан народ/земљу па смо мажени, пажени и вољени више од других, такорећи, ми смо миљеници свих .... ?

Моћна је та латиница, право наше богатство и велика предност у односу на све друге, глупе, недосетљиве и сиромашне народе и земље!

Cene nas onako kako smo se predstavili (ili se predstavljamo).
Već decenijama loši, nekulturni, bahati, glasni ljudi preuzimaju na sebe reprezentovanje nas kao naroda. Uvek govore u množini (MI...) - obračunavaju se sa pristojnim delom naroda koji im se suprotstavi, ostatak ćuti ili iz straha pristaje da funkcioniše po njihovim pravilima.. Veliki deo je otišao da gradi Kanadu, Australiju, Novi Zeland, bez preterane želje da se ikada vrate nazad!... "Došli divlji, oterali pitome" - negativna selekcija koja je na delu u našoj zemlji poslednjih 25 godina.

Nas cene po Slobi, Ratku Mladiću, Šešelju, Pinku, Guči... ja na to ne pristajem (mada ONI to propagiraju kao pohvalno) - želim da nas cene po Tesli, Pupinu, Exit-u, Novaku Đokoviću, Vlade Divcu, novim obrazovanim ljudima koji će svet podići stepenicu više.
 
radax":3axvwtzz je napisao(la):
Саша":3axvwtzz je napisao(la):
radax":3axvwtzz je napisao(la):
... latinica sigurno doprinosi širenju kulturnog uticaja na strance i posetioce.
Пошто је латиница била на већини натписа овде дуже од пола века, и још је, веома ме занима колики је то културни утицај "сигурно" остварен на странце и посетиоце током тог раздобља.

Možda su naučili reči kao što su: šljivovica, pljeskavica, ćevapi, Skadarlija, Smoki, Yugo, Zastava, Jelen pivo, Crvena zvezda... imamo i mi valjda nešto čime da se ponosimo?


Нисам сигуран, је ли то речено - иронично?

Ако неким случајем није, онда се придружујем поноситом уздизању и вечној слави нашег супер-гига-мега успеха у ширењу наших најважнијих културних тековина као што су шљивовица, пљескавица, Смоки, Застава и пиво Јелен, уз извињење другим наведеним нашим гигантским културним постигнућима које због уштеде простора, и само због тога, изостављам.
Верујем да је свет трајно очаран и потпуно опијен због усхићења и трајне културно-нутритивно-транспортне обогаћености својих живота тим нашим производима и речима за њих.
Сваки од појединаца из тог света, кад чујемо за њега тако обогаћеног, обично добије опширан чланак у нашој штампи. Заслужено! Буде их у бољим годинама, богме, и до два-три комада таквих. Што није мало у поређењу с милијарду оних који немају појма ни ко смо, ни где смо.

Но, оставимо то по страни, верујем да нисам само ја који није схватио какве то везе има с латиницом и њеном магичном моћи да сигурно шири наш културни утицај на познату нам васиону и њену околину.
 
Vrh