Upotreba ћирилице i latinice

[Drakche]

Kada se neka tema ponavlja vise puta onda se gubi interesovanje citalaca, zbog toga se sve redje ili nikako ne prenose, a stvar je jos uvek daleko od nekog resenja i raspleta. Internet novinarstvo se oslanja na proceni broja klikova, zbog toga je postalo tako masivno senzacionalisticko/tabloidno.

Srbi u Hrvatskoj ili iz Hrvatske imaju vecih problema od cirilice, tj. ovo je tek jedan od slucajeva kada neke stvari isplivaju jasnije na povrsinu.

 

[direktor]

 

[direktor]

ХРВАТСКО СУЂЕЊЕ СРПСКОЈ ЋИРИЛИЦИ У СЛОВЕНАЧКИМ РУКАМА

 

[direktor]

Сл. 1. Султан Селим Први пише Дубровнику на српском језику и – ћирилицом:
„Милостију божију ја велики господар и силние цар и великие амир солтан Селим хан и всием землам приморскием, и румскием, и караманскием, и романскием, и инием мнозем землам господин пишет висота царства ми у всем почтенному изабранному кнезу добровачкому и властелем поздравление. И усем видом да ви је сегашние време по романскиех соадијах заповист послах од Добровника града што тирговци излазивши у царства ми земли тиргоју от тирговине по законо от сто аспри дви аспри да озму ђомрк и тирговцем тезћеру да даду. И те тезћере ваше племеиству сакупивши и запечативши свако годину харачем кад поклисари пошлиете речение тезћере заедно да пошлиете, тере тија тезкере сас кадијах катистиг с'очиму. Такои да знаете. Писано мисеца априла 15. дан у мисто кон Цариграда.“

Сл. 2. Али-паша Ризванбеговић-Сточевић пише црногорском владики Његошу на свом вишевековном писму – ћирилици босанчици:

„Али паша побратиму Петру Петровићу владики црногорском пријатељски поздрав. Што ми пишеш око пандура разумијо сам и твој начин што ми пишеш мени се не чини ружно а фукара која плаћа пандурину није“…

Сл. 3. Мехмед-бег Капетановић-Љубушак, Сарајево 1888:

 

[orion]

Jугословенска кинотека је светли пример како треба да изгледа сајт институције под јавном управом.

Месечни програм Југоловенске кинотеке је светли пример како треба да се пише текст на српском језику у ситуацији кад су неминовни страни изрази.
http://www.kinoteka.org.rs/fprogram/cla ... gram10.pdf

 

[mekbejn]

stvarno lepo i čitko.

 

[direktor]

 

[direktor]

 

[Drakche]

Jedna stvar koja mi se ne dopada u nasem jeziku je sto strane reci pisemo kako se (navodno) izgovaraju (primer ovaj 'pop up shop'). Ako se ne varam u svim zemljama u kojima se koristi cirilica rade istu stvar (Rusija, Bugarska).
Vise deluje kao nekakav geg nego ispravan nacin pisanja stranih reci.

 

[mekbejn]

pa nema između - ili to ili u originalu (što takođe ima svoje nedostatke)

 

[orion]

 

[Kartograf]

Meni je besmisleno menjati naziv brenda transliteracijom na ćirilicu. Ova sa Raiffeisen bankom i McD mi je smejurija. Šta sad, treba na NBG Da piše na vrhu zgrade Siemens bez prvog "e" ili "Мајкрософт"?

neka dodatna tabla bi bila ok, ali direktan ispis stranih brendova/logotipa na ćirilici je besmislen.

 

[rasho62]

 

[Саша]

Фотографије с овогодишњег Сајма књига (прегледати помоћу стрелица десно - лево):

https://www.facebook.com/2025690330...2569033094933/847949608556869/?type=1&theater

https://www.facebook.com/2025690330...7949301890233/847950531890110/?type=1&theater


https://www.facebook.com/pages/Српска-ћирилица/202569033094933?fref=ts

 

[direktor]

Novo konacno

Софтвери и фонтови

Пројекат Удружења новинара Србије

Ћирилични фонтови - Пишите као знаменити Срби

Електронске рукописе (фонтове) Ива Андрића, Исидоре Секулић, Лазе Костића и патријарха Павла можете бесплатно преузети и користити. Поред реконструкција рукописа, урадили смо и један нови ћирилички фонт – Ветерница.

За дизајн фонтова користили смо рукописну грађу Ива Андрића (архив САНУ), Исидоре Секулић (репозиторијум Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“), Лазе Костића (Архив Матице српске, архив САНУ) и патријарха Павла (књига патријархове унуке Снежане Милковић „Мој деда патријарх Павле“ и богату рукописну грађу коју нам је уступила СПЦ).

Пројекат је подржало Министарство културе, а фонтове су урадили студенти Филолошко - уметничког факултета из Крагујевца. Студенте графичког дизајна водио je професор Драган Пешић.

Наш циљ је да промовишемо употребу ћирилице у свету рачунара, али и да подсетимо да су истакнуте личности из света уметности и културе писале ћирилицом.

Упутство за преузимање фонтова: Распакујте фонтове у посебан фолдер и инсталирајте у систем. Користите тастатуру Serbian (Cyrillic). Уколико имате проблема са инсталацијом фонтова пишите на адресу cirilovanje@uns.org.rs

фонт Иво Андрић - Преузмите бесплатно фонт Иво Андрић
фонт Исидора Секулић
- Преузмите бесплатно фонт Исидора Секулић

фонт Лаза Костић
- Преузмите бесплатно фонт Лаза Костић

фонт Патријарх Павле
- Преузмите бесплатно фонт Патријарх Павле

Ветерница
- Преузмите бесплатно фонт Ветерница

Са нашег сајта можете бесплатно преузети и друге ћириличке фонтове, међу којима је и електронски рукопис Николе Тесле (Теслин фонт).

Фонт Тесла
- Преузмите бесплатно Фонт Тесла

Удружење „Типометар“, чији је један од оснивача и Оливера Стојадиновић, професорка писма на Факултету примењених уметности у Београду, упорно израђује фонтове који се могу користити у свим медијима. Сви ти ћирилички фонтови су бесплатни и до сада их је са сајта www.tipometar.org преузело неколико десетина хиљада људи.

Платан БГ
- Преузмите бесплатно 4 фонта типографског писма Платан БГ

Ниоки БГ
- Преузмите бесплатно 3 фонта типографског писма Ниоки БГ

Ниоки БГ
- Преузмите бесплатно фонтове фамилије Ниоки БГ у OpenType формату

Софтвери

Милорад Симић, дугогодишњи сарадник Института за српски језик САНУ, аутор је и финансијер бројних програма и дигиталних пројеката и власник агенције Србософ. Његов софтвер за српски језик - Програмски пакет РАС омогућује прецизну конверзију између ћириличког и латиничког текста, а ту је и коректор са повеликом базом од 2.300.000 облика, који обавља правописно-дактилографску проверу откуцаног текста. Овај јединствен програмски пакет за професионалну обраду текста и пословну преписку омогућује свима да, без страха од грешака, откуцају пословно писмо, научни рад, књигу, новинарски текст... Захваљујући овом пакету, припрема текста је олакшана и убрзана и 50 одсто. www.srpskijezik.com

http://xn--80adkjasvn3vc.xn--90a3ac/sof ... ntovi.html

 

[laki72]

Ovo zaista zvuci interesantno.
Nameravam da probam, svakako

 

[stf]

Ja probao, sjajno je.

 

[Саша]

Обнова и постављање српске културе на здраве основе може се пратити и по усвајању општеважећих основних стандарда у тој области, на сличан начин као што се може пратити примена општеважећих основних стандарда у области урбанизма, архитектуре, државне управе, судства, полиције, права и слобода, образовања, заштите природе и природних богатстава, саобраћаја, инфраструктуре, и свега осталог.

Тешко можемо да напредујемо у једном а да се та нова памет и нов, бољи однос према томе не одрази на све друго, сем ако је стварно реч о изузетку. Јер, било би то чудно, и вероватно не би било оно право. Само свеобухватан однос према свему наведеном нас извлачи ка - свему бољем. Ка вишем цивилизацијском нивоу.

У склопу тога је и однос према језику/писму. Враћање на општеважећи стандард "један језик - једно писмо" и поновно успостављање миленијумског језичког и културног континуитета никако не значи да се не би учила латиница, да је не би сви знали (то је, уосталом, неизбежно) и користили - можда само употпуњену словима Q, W, X, Y, Z - већ само да она не би била "друго писмо српског језика". Свако би имао право на њену личну употребу колико хоће (нити то ико може забранити на било који начин), само не - у званичној употреби.

Мера нашег враћања нормалном и општеважећем ће се огледати, заједно са свиме осталим горе споменутим, и прихватањем нормалног и општеважећег у српском језику и култури.
Друго писмо у српском језику се може упоредити с дивљом градњом у нормалном урбанизму. Као што у уређеном систему не могу равноправно постојати и дивља и законска градња, тако не могу постојати два равноправна писма у једном истом језику.
Када схватимо да је решењe "Трг - Trg" y званичном натпису (сем као изузетак где је то законски прописано) ненормално, а "Трг - Square" (ово друго на било којем страном или мањинском језику према закону) нормално и цивилизацијски општеприхваћено решење - онда ће то бити добар знак да ћемо почети да се и у свим горе наведеним областима крећемо ка бољем, ка нормалним и општеважећим стандардима и решењима.
Убеђен сам у то.
И, да кажем и то, почели смо да се крећемо ка томе. Споро и у много чему тешко приметно, и више силом живота него организованим дејством државе, али - кренуло је на боље.

Примера за то има све више из дана у дан. Један од најновијих примера су натписи у унутрашњости "Старог млина".

 

[relja]

Враћање на општеважећи, неписани стандард "један језик - једно писмо" и поновно успостављање миленијумског ...........

Standard je rezultat rada u određenoj oblasti standardizacije, izražen u obliku propisa, dat sporazumom svih zainteresovanih i potvrđen od strane priznatog autoriteta.

Slobodan Veriga, Mašinski elementi, I sveska, Opšti deo, Mašinski fakultet 1995

Šta je to "nepisani standard"?

 

[Саша]

Враћање на општеважећи, неписани стандард "један језик - једно писмо" и поновно успостављање миленијумског ...........

Šta je to "nepisani standard"?

У овом случају неписани стандард је оно што важи практично свуда, подразумева се, али углавном није нигде званично прописано као такво.
Није посреди технички, већ описни, општејезички термин.

 

[relja]

Definicija iz Verige 1 koju sam postavio nije tehnička već univerzalna, i daleko je bolje sročena od one u Vujakliji:

Nemoj svoja lična merila da namećeš drugima. To što si napisao je tvoje viđenje, sasvim je sigurno još neko misli isto tako, ali "nepisani standard" ne postoji. Izmislio si termin. Nema tu šta da se priča.

 

[Саша]

Nemoj svoja lična merila da namećeš drugima. To što si napisao je tvoje viđenje, sasvim je sigurno još neko misli isto tako, ali "nepisani standard" ne postoji. Izmislio si termin. Nema tu šta da se priča.

Хм, колико моје сећање досеже у тако далеку прошлост као што је пре пола сата, нисам написао "стандард" , већ неписани стандард, односно општепозната чињеница људима с нешто малко просечног општег знања. Хм, кад је реч о Србији, с нешто малко више од просечног општег знања. :bash:

Тврђење да "неписани стандард" као фраза не постоји је веома, веома лично тврђење. Сасвим је сигурно да се може наћи још један или два човека у Србији који исто то мисле.
И, значење за "неписани стандард" се обично не налази под одредницом "стандард", бар не у стандардним техничким речницима.

 

[relja]

Tačno je da si napisao "Nepisani standard".
Tako nešto - jednostavno ne postoji. Bez obzira na nivo znanja, ni u Srbiji, niti u svetu, to je upravo izmišljena kovanica, nije ni pojam.
Da ne bude zabune - isto mislim i za toliko spominjane "evropske vrednosti" i "evropske standarde". Budalaštine.

 

[Саша]

http://vukajlija.com/pretraga/izraz...]http://vukajlija.com/nepisani-standard/57609

 

[relja]

http://vukajlija.com/pretraga/izraz...]http://vukajlija.com/nepisani-standard/57609

Običan "smajli" bi bio dovoljan da se stavi tačka na priču.