- Pismo nije obeležje nacionalnog identiteta.
- Jezik je obeležje nacionalnog identiteta.
Pismo se kroz istoriju jednog naroda menja. Sa promenom pisma ne prestaje identitet (postojanje) tog naroda jer... pismo nije obeležje nacionalnog identiteta - jezik jeste.
-----
Najstariji sačuvani dokument napisan na srpskom jeziku (ustvari "napisan staroslovenskim jezikom u kome se javljaju crte srpskog narodnog jezika pod čijim uticajem će se kasnije razviti i srpska redakcija staroslovenskog jezika") nije napisan na ćiriličkom pismu, već je napisan glagoljicom. Zove se "Marijino Jevanđelje", evo o njemu na sajtu Hilandara:
Marijino jevanđelje, kodeks
www.hilandar.info
Jedno vreme (par decenija) na ovim prostorima su se paralelno koristile glagoljica i ćirilica (ne ova današnja Vukova, već drugačija), ali je ćirilica kao lakše pismo za naučiti/pisati potisnula glagoljicu.
Zatim se i sama ćirilica promenila (Vukova reforma).
Zatim smo počeli srpski jezik pisati i latinicom.
Bez obzira na te promene pisma, naš nacionalni identitet je isti jer je jezik isti.
Koliko nas danas 2022. godine može da pročita/razume tekst Miroslavljevog jevanđelja?
Jesmo li zbog toga što danas ne možemo sa razumevanjem da pročitamo ta dva naša najstarija dokumenta (Marijino i Miroslavljevo jevanđelje) mi ustvari prestali da budemo Srbi?
Glagoljicu pojma nemamo, a ćirilicu kojom je pisano Miroslavljevo jevanđelje odavno ne učimo, pa zato samo deo ponekog reda iz njega možemo danas da pročitamo/razumemo...
Jesmo li mi time ustvari odavno prestali da budemo Srbi?
Nismo.
Srbi smo i dalje.
To je zato jer je jezik obeležje nacionalnog identiteta, a ne pismo kojim se narod služi.
-----
Evo par primera koji banalizuju stvar, ali pokazuju suštinu:
- ustane danas Dušan Silni i daju mu Politiku da pročita. Da li bi je razumeo? Ne bi... tek ponešto.
Ali, krene da priča Car Dušan - sve bi se razumeli, i mi njega i on nas.
To je zato jer je jezik obeležje nacionalnog identiteta, a pismo nije.
- ustane Murat iz groba i daju mu da pročita najtiražnije današnje novine iz Istanbula. Ništa ih on ne bi razumeo, gledao bi ih k'o tele u šarena vrata. Ali, kad bi Murat zato opsovao i počeo da ljut priča, svi Turci u današnjem Istanbulu bi ga razumeli, kao i on njih. Nije valjda da su Turci prestali da budu Turci kad su prešli na latinicu? Naravno da su i Murat i ovi današnji isti Turci.
To je zato jer je jezik obeležje nacionalnog identiteta, a pismo nije.
Srbi koji su druga, čak i treća već generacija dijaspore, po pravilu znaju samo latinično pismo.
Kad dođu u Srbiju npr. 2035. (nakon pobede ćiriličara
), i shvate da ništa napisano u sred Beograda ne razumeju... jesu li oni i dalje Srbi?
Pa, naravno da jesu jer kad progovore sve ih razumemo (kao i oni nas).
To je zato jer je jezik obeležje nacionalnog identiteta, a pismo nije.
-----
Insistiranje na tome da:
srpski jezik = ćirilica
hrvatski jezik = latinica
... je ništa više od najobičnije budalaštine.
Kao što nekada davno glagoljica nije bila obeležje nacionalnog identiteta (nismo prestali da budemo Srbi kad smo nju prestali da koristimo), kao što to nije bila ni ćirilica pre Vuka (koju smo takođe prestali da koristimo), tako ni ova Vukova ćirilica nije obeležje nacionalnog identiteta.
Stav da je sav ovaj tekst gore ustvari napisan na hrvatskom jeziku je jedna od najvećih budalaština, koja se zahvaljujući internetu primila kod nekih ljudi. Pa, Bože moj... primilo se kod nekih ljudi i da je Zemlja ravna ploča, pa što ne bi i da je sve ovo ustvari napisano na hrvatskom jer eto nisam koristio ćiriličko pismo za izražavanje na srpskom jeziku.
Usput, ako je pismo obeležje nacionalnog identiteta, da li to znači da nepismeni ne pripadaju nijednom narodu?