Upotreba ћирилице i latinice

[Noki]

Vidi @Kailan ,

Ne znaš o čemu govoriš.

Radio sam u državnom organu i primao zahteve.

Ako primim zahtev na latinici naravno da odgovaram na njega.

Ako primim zahtev na hrvatskom jeziku, naravno da odgovaram na njega.

Zašto?

Odgovaram na njega jer sam pročitao i razumeo zahtev, smatram ga opravdanim, nadležan sam da po njemu postupim tj. odlučim...

I na meni nije da rigidno zaje*******avam i šikaniozno koristim pravo tj. da ga zloupotrebljavam, nego da izađem stranci u susret ako ima osnova. To je posao javnih službi. Vidi se da o pravu ne znaš puno.

Možda si ti u rangu ostrašćenog branitelja iz Vukovara koji bi kao zaposleni u javnoj službi zahtev na ćirilici brže bolje odbio sad kad je srpska manjina izgubila pravo na koriščenje pisma...

ali ovo je Srbija Kailane, mi nismo ili ne treba da budemo zadrti, isključivi i nesnosni poput tvog viđenja prava, nego treba da radimo u cilju razmevanja sadržine zahteva i odgovaramo u cilju što bržeg i efikasnijeg izlaženja u susret stranci.

Jesi li razumeo?

To su ljudka prava.

Stranka ima osnov, ja zahtev razumem i delam po njemu.

Naravno, da nam se neko obratio na mađarskom, ja ne bih razumeo, trebao bi mi prevodilac, mi prevodioca na mađarski nismo imali i ne bih mogao da postupim po zahtevu sa svim konskvencama koje to nosi...

To je pravo, a ne organ može nonšalantno da odbija jer u ustavu stoji da se sprski jezik piše ćirilicom.

Naravno da smo mi kao državni organ uvek odgovarali ćirilicom (mada smo uvek trebovali i nekih 5% memoranduma na latinici koje nikad nismo korisitli...)

U svakom slučaju cenimo tradiciju, višedecenijsku tradiciju i iskustvo u pisanju srpskog jezika, cenimo to da se latinica uči kao drugo pismo srpskog jezika i ravnopravno koristi u obrazovnom sistemu i onda govorimo o ljudskim pravima.

Ako su za tebe ljudska prava na upotrebu jezika i pisma da neko može jednim aktom da izbriše latinicu, jer mu se tako hoće, grešiš.

Državni organ može sebi da propiše, kako će da opšti, ali ne meni da uskraćuje pravo na upotrebu srpske latinice iz svih razloga koje sam izneo.

 

[Саша]

Употреба ћирилице и гајевице


Навика и стечена права могу бити добри аргументи ... ако се схвате егоцентрично и ако се не познаје правна, језичка и државна историја послератне Србије.
Људи су навикли и стекли права? Јесу. Али су навикли и да граде калуђерице свуда око Београда, да граде на крововима, и да, у новије време, паркирају по травњацима. Како их одучити од тога и одузети им стечено право, тако дуго практиковано? Ако су они који су навикли и у великом броју усвојили друго писмо у једном језику (чега нигде више нема, по стоти пут), зашто се они не би позвали на стечено право да, после вишедеценијске слободе и самоиницијативе, граде и даље како хоће?

Наметање гајевице је било као давање државних привилегија покрајинама Србије у истом раздобљу и у склопу истог пројекта подривања Србије као државе, њеног језика и културе. Добро је, вероватно, звучало тада идеолошки испресованом грађанству када се представи као добијање права, ширење слобода, богатство и јединственост које нико други нема, ми смо најнапреднији на свету ... У шта, када се ради о језику, многи и даље верују.

И, јако је тешко такву ишчашеност од нормалности вратити у зглоб. За одузимање државних својстава српским покрајинама - и комунисти су били увидели да су оне довеле Србију до пред распад - морало је да дође у Војводини до опасних превирања, тзв. "јогурт/антибирократске револуције", а за КиМ је било прекасно, тамо је дошло до сепаратистичке побуне засноване, између осталог, на таквим добијеним преимућствима.

Послератна историја српског језика у главном току представља неколико деценија одузимања права на њега, његово укидање ради стварања бастардног српскохрватског, промена речника, систематско потискивање његовог писма уз масовно укидање права Србима на свој језик и културу. Покушано је и с другима, али су се они одмах одупрли и отресли то. Срби су, сем појединачних и брзо гушених покушаја отпора, успешно појањичарени и успешно усвојили наметнуту им - комунистичку - религију, све с мржњом према готово свему српском. Ко не зна, нека пронађе и чита, има тога да се нађе.

Решење неуралгичног питања писма српског језика би било неупоредиво лакше него друга, исто таква питања, јер се његова употреба може поделити на јавну и приватну, личну. Али, властима до сада је одговарало да ту не уведу коначан ред јер велики број грађана и даље може да тврди да уживају у нечему (слободи, богатству избора, уобразиљи да су бољи од других) што нико други нема ... Па, могу да их закидају на много чему другом догод су тако богати и у предности на СВЕ остале. Не може се, јел, имати све.

Наравно да, не би било у реду одбити нечије обраћање држави на другом писму. Ако се то ретко дешава. Ако грађанство у добром проценту не поштује своју државу, њене законе, културу и језик, онда је то озбиљна ствар с којом она мора да се позабави. Као и с дивљом градњом. Па, или се допусти сва слобода свима, и у свему, што укида државу, или се уведе ред као и у свим уређеним земљама. Од градње, доградње, паркирања, пријављивања стоке и прихода, до печења ракије и поштовања кућног реда. И стандардног писма стандардног језика.
Ако све то не урадимо сами, онда ће нас натерати споља. Њих неће бити брига за нашу склоност ка нереду, произвољности, безакоњу и "јединственим решењима" које нико други нема и НЕЋЕ ДА ИМА, већ ће нам наметнути своја решења. То постепено и раде, па имамо мноштво преписаних и чудно накалемљених закона.
Ако се до тада до краја не поделимо, како већ умемо, и покрвимо око - писма. Види свуда где се поведе разговор на ту тему.

 

[Noki]

Analogija sa bespravnog gradnjom ne stoji jer je bespravna u startu, a latinično pismo u srpskom jeziku si lepo nazvao stečena prava i višedecenijska prava a ne besprava.

Ta prava se isto tako decenijama menjaju, a ne jednim potezom pera.

Naravno ja očekujem da će u prvoj sledećoj izmeni ustava latinicu vratiti kao ravnopravno pismo, da ćemo ići u suprotnom smeru od tebi očekivanog i udaljiti se još više od onoga što bi ti sproveo, bogu hvala.

 

[Прле]

Заправо аналогија почиње када се та иста латиница упореди са шешељевом легализацијом плацева око аеродрома. У почетку бесправна, уведена потезом пера (новосадски споразум), касније се "легализовала", исто као и оне куће око аеродрома, па сад уместо друге писте добисмо уметнуту.

Оно што је најважније легализацијом тих плацева за 100 евра није решен одновни проблем: није тим кућама тамо место. И само сметају и праве проблем.

 

[Striker]

Sad prođoh pored Meka na Bežanijskoj kosi i na dalekovodu se vijori razapet veliki transparent na kom piše: "STOP DISKRIMINACIJI ĆIRILICE U PRAVOPISU I ZAKONU".
O kakvoj zakonskoj i pravopisnoj diskriminaciji se radi?
Bolest.

 

[Саша]

Употреба ћирилице и гајевице

Срби треба да се, после комунизма који их је свео малтене на, у погледу демократије и права, ниво бесловесне масе којој је било све (нарочито оно лоше) дозвољено само не да се меша у те забрањене домене, тек издигну до основног образовања и знања о тим областима до нивоа који неће бити последњи у Европи. Изгледа да су нас претекле све земље које су у томе биле иза нас, можда зато што су овде грађани били уљуљкани чињеницом да је социјалистичка Југославија у томе била мање ригидна него те, тада заосталије земље.

Отуда и питања, чак и толико деценија после формалног слома комунизма, али са државним системом и грађанском свешћу који су умногоме остали исти јер је лакше владати грађанством које не зна много, и лакше је владати и уживати у великој моћи него систем мењати и државу уређивати у складу са савремним цивилизацијским стандардима - питања о савременој историји државе, културе и језика у којима живимо.

Као што рекох, да је српска ћирилица шугаво куче, опет је грађанство које је у критичној већини образовано, културно и цивилизовано, не би дотукло тако немилосрдно као што се то ради код нас. Све при том шизофрено поносно на своју кућну славу, већинску цркву и њене манастире, на гробља и споменике, најбоље песнике, писце, политичаре, уметнике, спортисте, државу и остало - све засновано на српском језику и писму. Нема томе лека и утеривања памети код нас, можда су у праву неки, без корбача ... Пристојан и образован свет је у мањини, или у бекству одавде, па увек остаје критична већина која не зна, неће да се образује (чита!) и мења, мрзи сопствену државу, културу, језик по комунистичком моделу, и диви се туђем, али тако да се не мења. Да је само реч о писму српског језика ни по муке, али, истоветна је ситуација у готово свим важним областима.

Наш просечан свет је и даље баш брига што један део становништва, којему је српски језик, онај званични и државни, истовремено и матерњи језик, нема ниједно упутство за употребу лекова на свом језику, што не може НИКАКО да добије уговор у банци на њему, што практично ни у једној продавници нема натписа, прокламоване и тако топло пригрљене равноправности ради - паралелно на српском и српскохрватском језику, што на амбалажи потрошачких производа ни на једној страни (а две, три, некад и четири су истоветне) нема званичног језика државе у којој живе. Такве лоше државе, тако скучене представе о томе шта је држава, и тако неосетљивих грађана према потребама и дискриминацији њихових суграђана - нема више. А такво стање је насилно, недемократски и мимо нормалног света, успостављено пре у просеку око пола века. Они нису свесни тога, комунистичка идеологија о равноправности писама (која не постоји) их је ослепела и учинила носиоцима и браниоцима вишедеценијске дискриминације и изопаченог схватања и стања демократије и права.

Шта има неко да тражи своја права кад ми верујемо у своју комунистичку веру да је нешто равноправно иако те равноправности НЕМА у продавници, апотеци и банци, и државног језика нема на свим националним телевизијама, а до пре петнаестак година је било знатно горе, и у још много чему.
Шта има да неко тражи да држава буде држава, нормална и уређена, кад је "лепше и слободније" да се у њој не поштују њена правила, закони, култура, континуитет, нормалност ...?

Мрзи ме да пишем једно те исто толико пута, једноставне ствари је тешко објаснити, и то захтева много речи и простора. Најлакше је бесконачно постављати иста питања, гордити се и вређати, оптуживати, бацати клетве ... Оно што ја видим - а најмање три деценије се бавим овим питањем, јесте да, уз известан напредак (ево, државна установа у којој радим је ових дана добила тастатуре с, гле великога чуда, званичним, ДРЖАВНИМ (!) писмом ...), не постоје критично знање и воља за променом. Сви причају да би је хтели, али, када дође до конкретног, сви имају примедбе и хтели би одмах одмах савршеноство која не постоји, уместо често стрпљиве и постепене изградње бољег система. Мало нам дају, а третирају нас као да је то много, па када треба нешто да се промени, уплашимо се да не останемо и без тог минималног, које је неретко пука варка као што је илузија о два писма у стандардном језику и корист од тога. И све остаје исто у великој мери, и мења се само колико је нужно с протоком времена.

Држава је у текућем попису још једном, иако сам то предлагао и пред претходне пописе, пропустила да постави питање које писмо грађани претежно користе у српском (не рачунајући стране језике), јер скоро сви користе оба. Држава не жели, очигледно, то да зна (не зна да то ТРЕБА да зна), а ни струка, Универзитет, институти, Академија, Матица ... а свима је то посао и требало је одавно да се зна као основни податак у области употребе српског језика. А не зна се и даље, никада није постављено, нико није направио, нити објавио иједно валидно истраживање. Од таквог податка би се могло кренути и размишљати шта и како даље. Али, сви би и даље да лове у мутном и да не раде свој посао. Систем је комунистички, лези лебу да те једем, да не радим свој посао, да не узбуркавам вишедеценијску жабокречину, да имам привилегије иако их не заслужујем, да се сналазим за оно што не добијам кроз малу (неретко незаслужену) плату, и да кроз то сналажење надокнађујем све оно што ми држава не пружа и ... то је сад опет исто врзино коло.

Да је тако само с писмом, као што рекох, ни по муке, али, тако је скоро у свему. Систем се одржава на страху од промене (на боље), иако би, када је реч о српском језику и писму, стварна промена за највећи број грађана била неосетна, само би држава била уређенија и заснована на истим стандардима као друге државе. Знало би се како је у пословима с државом, а приватно, што је 99% употребе језика за већину грађана, као и до сада, било би све исто.
Нико не брани ни Македонцима, ни Грцима, ни Бугарима, ни Русима, ни Кинезима, ни Арапима, нити било коме игде на свету да користе неку латиницу по свом избору где год имају потребу за тиме, али, истовремено имају уређену државу (бар у томе) са званичмим језиком за све у чему се огледа постојање уређене државе.

 

[Kailan]

Vidi @Kailan ,

Ne znaš o čemu govoriš.

Radio sam u državnom organu i primao zahteve.

Ako primim zahtev na latinici naravno da odgovaram na njega.

Ako primim zahtev na hrvatskom jeziku, naravno da odgovaram na njega.

Zašto?

Odgovaram na njega jer sam pročitao i razumeo zahtev, smatram ga opravdanim, nadležan sam da po njemu postupim tj. odlučim...

I na meni nije da rigidno zaje*******avam i šikaniozno koristim pravo tj. da ga zloupotrebljavam, nego da izađem stranci u susret ako ima osnova. To je posao javnih službi. Vidi se da o pravu ne znaš puno.

Možda si ti u rangu ostrašćenog branitelja iz Vukovara koji bi kao zaposleni u javnoj službi zahtev na ćirilici brže bolje odbio sad kad je srpska manjina izgubila pravo na koriščenje pisma...

ali ovo je Srbija Kailane, mi nismo ili ne treba da budemo zadrti, isključivi i nesnosni poput tvog viđenja prava, nego treba da radimo u cilju razmevanja sadržine zahteva i odgovaramo u cilju što bržeg i efikasnijeg izlaženja u susret stranci.

Jesi li razumeo?

To su ljudka prava.

Stranka ima osnov, ja zahtev razumem i delam po njemu.

Naravno, da nam se neko obratio na mađarskom, ja ne bih razumeo, trebao bi mi prevodilac, mi prevodioca na mađarski nismo imali i ne bih mogao da postupim po zahtevu sa svim konskvencama koje to nosi...

To je pravo, a ne organ može nonšalantno da odbija jer u ustavu stoji da se sprski jezik piše ćirilicom.

Naravno da smo mi kao državni organ uvek odgovarali ćirilicom (mada smo uvek trebovali i nekih 5% memoranduma na latinici koje nikad nismo korisitli...)

U svakom slučaju cenimo tradiciju, višedecenijsku tradiciju i iskustvo u pisanju srpskog jezika, cenimo to da se latinica uči kao drugo pismo srpskog jezika i ravnopravno koristi u obrazovnom sistemu i onda govorimo o ljudskim pravima.

Ako su za tebe ljudska prava na upotrebu jezika i pisma da neko može jednim aktom da izbriše latinicu, jer mu se tako hoće, grešiš.

Državni organ može sebi da propiše, kako će da opšti, ali ne meni da uskraćuje pravo na upotrebu srpske latinice iz svih razloga koje sam izneo.

Ау друже колико исписа да би представио један аргумент који се своди на

>Људско право је да државни службеник одговори на захтев који му је упућен ако га он лично разуме

Свака част и теби и професору који ти је дао 10 али то везе нема са људским правом. Људско право се не протеже на друге људе и ја немам ама баш никакво "људско право" да присиљавам друге да раде шта ја хоћу да раде. Да одем у Америку не бих имао ама баш никакво "људско право" да се потписујем на ћирилици или на кинеском подносим извештај о порезима па макар сто пута службеник био наш човек или Кинез. Озбиљне државе не функционишу тако а чињеница да службеници у Србији могу без санкција да самостално тумаче процедуре како хоће показује каква је ова спрдња од државног апарата.

Ако ћеш уопште да водиш и даље на исту воденицу причу о "људском праву" на прихватање писма покојног језика могао би да даш дефиницију права и срочиш убедљивији аргумент како је то твоје "људско право" јер тренутно немаш никакву филозофску поткованост за своју тврдњу.

 

[Пантограф]

Ja se potpisujem ćirilicom u inostranstvu. Otkad je to problem?

Al ne podnosim tamo dokumenta na srpskom, to je jasno. E, sad, koliko sam čitao, u Slovačkoj imaš pravo da podneseš dokumenta 'na razumljivom jeziku', dakle i na češkom. U državi gde će se aparat praviti da ne ume da čita latinicu - a jamačno ume - ne bih voleo da živim, jer to je jedenje... onoga što se ne jede.

 

[Саша]

Ja se potpisujem ćirilicom u inostranstvu. Otkad je to problem?
Al ne podnosim tamo dokumenta na srpskom, to je jasno. E, sad, koliko sam čitao, u Slovačkoj imaš pravo da podneseš dokumenta 'na razumljivom jeziku', dakle i na češkom. U državi gde će se aparat praviti da ne ume da čita latinicu - a jamačno ume - ne bih voleo da živim, jer to je jedenje... onoga što se ne jede.

Лични потпис је лични потпис, јединствен по себи, и свуда гаранција признавања документа на чијем дну стоји, па није нигде ни пожељно да се мења од прилике до прилике. Нешто као научени и усвојени писани отисак прста.
Чешка и Словачка су дуго биле једна држава, мирно су се разишле, па нема разлога да не уважају сва правила цивилизованог поступања с грађанима. Код нас, у овом делу Балкана, било је све веома, веома друкчије, па није упутно позивати се на толико различит пример у истој области.

Не могу да одолим да не кажем како би се од грађанства данас очекивало да разуме оне који би промену државе на боље схватили као умањење њихових права, а не помишљају како је деценијама било њиховим суграђанима у претходним генерацијама из којих су многи још живи, кад су им укидали матерњи језик и наметали бастардни нови. Када им је матерњи језик (и култура - културно наслеђе, обичаји, црква, историја) проглашен за застарео, назадан, хегемонистички, нешто што угрожава националне мањине и већине, па га треба потиснути и заменити нечим лепшим, новим, светлијим и напреднијим као што је латинични српскохрватски.
Како им је било кад су у војсци, у којој се техника чува и одржава деценијама, све ћириличке мачине напрасно избачене и замењене латиничким? А многи су тада били писмени и школовани, од пре рата, само на српском, гајевица им је била непозната и туђа, а не мали број њих је асоцирала не ружне ствари у оба рата од оних чији језик и култура почивају на њој. Колико је таквих стараца било као ослепљено (има све више сведочења о томе) када су им, писменима само на српском, нудили уговоре, решења и изводе само на њима тешко читљивом гајевичком српскохрватском? Како је било грађанима, мањини која је после стрељања, робије, пљачке, укидања демократије, прогона цркве ... опстала с неким, у тајности и за зубе држаним, представама о националном језику и култури, када је престала (читај: забрањена) производња ћириличких машина за куцање? Није уопште било више, следствено томе, у продаји машина за куцање за српски језик! Ни у Србији.
Како је било када су сликара Милића од Мачве прогањали зато што се усудио да потписује своја платна ћирилицом и слика мотиве са српског села с оним његовим летећима балванима? Како је било Драгиши Витошевићу који је морао да штампа своју књигу латиницом, иако се тек у једној реченици и веома посредно, кетмански, усудио да уметне опис сељанчице која је дошла у град и запослила се као дактилографкиња, и пригрлила туђе писмо као нешто ново и напредно, па се после, ово додајем ја на причу, кад је идеолошки узрасла и осилила се, брецала на јадне, једва писмене сељаке и странке, који би писали азбуком свога језика коју једино знају, да су назадни елементи, у нескладу с новим светом и светлом комунистичком будућношћу у којој нема ништа српско. Није чудо, зато, што су на крају, силом прилика прихватили гајевицу као своју, није било друге могућности. Највише онај средњи, бирократски, од власти зависан слој грађана. А, кроз систем, образовње и медије - на крају, огромна већина. Остала су гробља, Црква, слава, документи да им, ако си имало осетљиви, гризу савест, само понекима. Народ је светина грдна, прилагодљива.

Како је било нама који смо деценијама покушавали да званично прокламовану равноправност остваримо у пракси на личним документима, изводима из матичних књига, на телевизији и практично свему другоме - и нисмо је добијали? Већ смо махом добијали подсмешљиве одговоре, посредне увреде, јер, ето, ми смо националисти, а они су освешћени Југословени. То је била равноправност писама у којој си могао у животу да добијеш само - једно од њих два, оно туђе.

Када грађанство, као што полако и веома стидљиво, највише захваљујући интернету, сазнаје историју међуратне Југославије, и историју Другог св. рата, па и послератну историју, тако ће се доћи, ако мислимо да се икада вратимо у боље токове европске цивилизације, и до истине о прогону српског језика и културе.

Тек у светлу свега тога би ваљало одлучивати шта и како даље са српским језиком, Неке ствари су, на жалост, постале нове чињенице, и оне се морају уважити у доброј струци и демократском уређењу.

Ја се надам да би се у таквим, неусиљеним, корисним и на мудар начин извођеним променама које би нам језик и културу вратиле на здраве ноге, стрпљиво и с разумевањем саслушале примедбе и страхови свих који су кроз систем (и не само кроз њега), без икакве своје кривице, усвојили комунистички поглед на језик, културу, равноправност, права, и комунистичку представу о држави.

Залагао бих се да они који би били задужени за то буду они који су деценијама били угњетавани и дискриминисани по том основу, јер би с разумевањем могли да их саслушају, а не да буду нови џелати и да обрнемо још један круг истог, само у супротном смеру. Отета имовина се полако решава реституцијом, Црква се умногоме опоравила, понешто се изменило на плану културе и језика на боље, пробијају се различити погледи на фалсификовану историју и силовану истину, на украдене животе бројних генерација, па остаје да на паметан начин завршимо посао који су државе из бившег комунистичког блока много брже и успешније завршиле.

 

[Noki]

@Kailan

Moram da se ispišem dosta, da ti bukvalno nacrtam, kad ništa ne razumeš

Ne vidim nikakvo prenošenje mog prava na druge, ne znam šta si zapeo sa tim...

Ta prava deluju erga omnes i dužan je svako da trpi...

Ako je latinica sastavni deo obrazovnog sistema i uči se kao drugo pismo srpskog jezika i ako sam odrastao u sistemu gde je bio jedan od dva ravnopravna pisma srpskog jezika, gotovo je.

To je moje pismo i imam pravo da ga upotrebljavam do smrti i ne sme niko da se pravi lud da me ne razume da zbog toga ne ostvarim neko svoje pravo. To je i dalje sastavni deo obrazovnog sistema srpskog jezika iako ustav latinicu ne prepoznaje što je sramno.

Odbiti mi zahtev na latinici bilo bi pravno nasilje, represija i svakako kršenje ljudskih prava.

 

[Прле]

Уопште о томе није реч. Направио си проблем где га нема.

 

[Bender Rodriguez]

Pa to se može reći i za poglavara ove teme koji u svima vidi neke konvertite i izdajnike. XD

 

[Прле]

Ми имамао круцијални проблем на овој теми која доводи до потпуног неразумевања страна и која нас води у рововску борбу. Проблем је термина и ко шта под тим подразумева.

 

[Noki]

писати на писму које ти желиш при попуњавању државних образаца није људско право, у супротном би свако могао да тврди да су му угрожена права ако држава не прихвата њихово писање. По том принципу су Срби у Албанији или Руси у Немачкој угрожени што не могу да пишу на ћирилици (или Кинези у Америци, исти принцип)

Твоје људско право је да пишеш за себе како желиш али то не значи да је ико дужан да са тобом сарађује или комуницира на начин који теби одговара. Штета само што држава није још изричитија по овом питању и условљава све пројекте које финансира / субвенционише да буду на ћирилици ако њихови организатиори желе паре.

Уопште о томе није реч. Направио си проблем где га нема.

Evo boldovao sam Prlavi za tebe,

Problem je u boldovanom.

Prvi bold je loša analogija jer govorimo o latiničnom pismu a ne stranom jeziku. Zatim napisa da je "ljudsko pravo da pišeš za sebe" pretpostavljam da govori o pravu na upotrebu pisma...

I onda sraman predlog da država uslovljava sve projekte da budu na ćirilici i time je veštački potriskuje i stvara plodno tle da jednog dana ne možemo da se pozovemo na ljudsko pravo na upotrebu pisma jer srpske latinice više neće biti nigde...

Dok god je tradicije 20 veka možemo da se oslanjamo na nju, kao živi potomci i dok god smo živi mi koji latinicu koristimo + sastavni je deo važećeg obrazovanja i izučava se kao pismo srpskog jezika = ljudsko pravo na upotrebu pisma znači i pravo na upotrebu latiničnog pisma. Većina lingvista ga isto tako, pravilno definiše kao jedno od 2 pisma srpskog jezika. S tim u vezi ljudsko je pravo da upotrebljavam to pismo kad pišem svoj sprski jezik uvek i svuda kad ja kao pojedinac opštim sa nekim i zbog toga ne smem da trpim negativne posledice.

Sramno je što je izbačena iz ustava jer bi svakako bilo lakše da izričito stoji u ustavu da je ravnopravno pismo i da ne moram da se pozivam na neposrednu tradiciju, notornu činjenicu da se masovno upotrebljava, da je svima razumljiva, da se izučava u školama u okviru srpskog jezika... Ne bih morao izokola da je nisu izvadili 2006. kad beše, ali srećom pa ima još dovoljno argumenata da ne mogu da je negiraju kao pismo mog jezika i ja imam ljudsko pravo na upotrebu svog pisma, latinice, na svom, srpskom jeziku.

Vi biste da veštački menjate moj identitet jer je neko pre 150 godina, bla, bla...

Šta me briga šta je neko uradio pre 150 godina ja pišem latinicom danas i ceo svoj život... Ispravljajte istorijske krive drine po forumima, slobodno, samo dok to nema uticaja na moj život i moja pisanija...

 

[Dzigi Bau]

Evo boldovao sam Prlavi za tebe,

Problem je u boldovanom.

Prvi bold je loša analogija jer govorimo o latiničnom pismu a ne stranom jeziku. Zatim napisa da je "ljudsko pravo da pišeš za sebe" pretpostavljam da govori o pravu na upotrebu pisma...

I onda sraman predlog da država uslovljava sve projekte da budu na ćirilici i time je veštački potriskuje i stvara plodno tle da jednog dana ne možemo da se pozovemo na ljudsko pravo na upotrebu pisma jer srpske latinice više neće biti nigde...

Dok god je tradicije 20 veka možemo da se oslanjamo na nju, kao živi potomci i dok god smo živi mi koji latinicu koristimo + sastavni je deo važećeg obrazovanja i izučava se kao pismo srpskog jezika = ljudsko pravo na upotrebu pisma znači i pravo na upotrebu latiničnog pisma. Većina lingvista ga isto tako, pravilno definiše kao jedno od 2 pisma srpskog jezika. S tim u vezi ljudsko je pravo da upotrebljavam to pismo kad pišem svoj sprski jezik uvek i svuda kad ja kao pojedinac opštim sa nekim i zbog toga ne smem da trpim negativne posledice.

Sramno je što je izbačena iz ustava jer bi svakako bilo lakše da izričito stoji u ustavu da je ravnopravno pismo i da ne moram da se pozivam na neposrednu tradiciju, notornu činjenicu da se masovno upotrebljava, da je svima razumljiva, da se izučava u školama u okviru srpskog jezika... Ne bih morao izokola da je nisu izvadili 2006. kad beše, ali srećom pa ima još dovoljno argumenata da ne mogu da je negiraju kao pismo mog jezika i ja imam ljudsko pravo na upotrebu svog pisma, latinice, na svom, srpskom jeziku.

Vi biste da veštački menjate moj identitet jer je neko pre 150 godina, bla, bla...

Šta me briga šta je neko uradio pre 150 godina ja pišem latinicom danas i ceo svoj život... Ispravljajte istorijske krive drine po forumima, slobodno, samo dok to nema uticaja na moj život i moja pisanija...

Мислим да нам треба један радикалан рез и отклон од те аномалије,
да је једини начин да се “српска” латиница избаци из употребе, то јест у потпуности забрани у било каквој службеној, административној комуникацији, медијима на српском, видљивим натписима на уличним излозима и слично.

 

[Noki]

Još samo fali packe na dlan da nam lupate ako slučajno krenemo da pišemo kako ne treba...

 

[Дошљак]

Има један проблем који се овде можда игнорише, а то је да су су се хрвати изборили након дељења српскохрватског језика за то да се сва дела написана на латиници категоризују да су на хрватском језику, а на српском само на ћирилици.

 

[radax]

Nisu se Hrvati za to izborili, nego vi ćiriličari, jer se odričete da srpski jezik može da se piše latinicom..
Kad se na takvu nebulozu udari pečat države, šta da radi Google nego da to poštuje.
Evo, pametni Hrvati će još malo i registrovati i hrvatsku ćirilicu, pa će onda i ono šta je napisano na ćirilici, u stvari biti na hrvatskom jeziku

 

[Astrotrain]

Evo boldovao sam Prlavi za tebe,

Problem je u boldovanom.

Prvi bold je loša analogija jer govorimo o latiničnom pismu a ne stranom jeziku. Zatim napisa da je "ljudsko pravo da pišeš za sebe" pretpostavljam da govori o pravu na upotrebu pisma...

I onda sraman predlog da država uslovljava sve projekte da budu na ćirilici i time je veštački potriskuje i stvara plodno tle da jednog dana ne možemo da se pozovemo na ljudsko pravo na upotrebu pisma jer srpske latinice više neće biti nigde...

Dok god je tradicije 20 veka možemo da se oslanjamo na nju, kao živi potomci i dok god smo živi mi koji latinicu koristimo + sastavni je deo važećeg obrazovanja i izučava se kao pismo srpskog jezika = ljudsko pravo na upotrebu pisma znači i pravo na upotrebu latiničnog pisma. Većina lingvista ga isto tako, pravilno definiše kao jedno od 2 pisma srpskog jezika. S tim u vezi ljudsko je pravo da upotrebljavam to pismo kad pišem svoj sprski jezik uvek i svuda kad ja kao pojedinac opštim sa nekim i zbog toga ne smem da trpim negativne posledice.

Sramno je što je izbačena iz ustava jer bi svakako bilo lakše da izričito stoji u ustavu da je ravnopravno pismo i da ne moram da se pozivam na neposrednu tradiciju, notornu činjenicu da se masovno upotrebljava, da je svima razumljiva, da se izučava u školama u okviru srpskog jezika... Ne bih morao izokola da je nisu izvadili 2006. kad beše, ali srećom pa ima još dovoljno argumenata da ne mogu da je negiraju kao pismo mog jezika i ja imam ljudsko pravo na upotrebu svog pisma, latinice, na svom, srpskom jeziku.

Vi biste da veštački menjate moj identitet jer je neko pre 150 godina, bla, bla...

Šta me briga šta je neko uradio pre 150 godina ja pišem latinicom danas i ceo svoj život... Ispravljajte istorijske krive drine po forumima, slobodno, samo dok to nema uticaja na moj život i moja pisanija...

Добро, а зашто онда добијате нервне сломове када се предложи да се вама који сте прошли школу, формирали се тако "накриво" како јесте и који имате наводно "људско право" да посредно или непосредно сахраните ћирилицу употребом латинице буде допуштено да наставите тако док сте живи, али да се у школама учи и користи само ћирилица осим за стране језике? То би временом решило проблем за нас а не би утицало на вас. Шта вам ту смета, а смета вам? То не утиче на вас. Ако вас "није брига шта је било пре 150 година", што вас је брига шта ће бити за 50 или 100 година? Зашто ви бринете да ли ће нове генерације бити ускраћене за то лажно "богатство" које је то само за вас у вашој самообмани и одбрани неодбрањивог? А брига вас јесте. То значи да су ваши мотиви ипак дубљи од само ваших сопствених самоодређених "права".

 

[Прле]

Има један проблем који се овде можда игнорише, а то је да су су се хрвати изборили након дељења српскохрватског језика за то да се сва дела написана на латиници категоризују да су на хрватском језику, а на српском само на ћирилици.

Одличан пример да се види колико је ПОГУБНА диграфија. Само штета. А хрвата ће бити на овом свету толико колико буде Срба. Кад нестане Срба нестаће и хрвата јер ће изгубити смисао постојања.

 

[Noki]

Zvezdanivozu nama je želja da očuvamo latinicu kao živo pismo... Vama nije, rat Turcima

U prevodu, eto nas, eto vas, samo da ne dođe do gradanskog rata, ali ne dirajte nam latinicu

Joj Prlavi ovo tendenciozno što pišeš malim početnim slovom "hrvata", pa to je tako jadno ali ne i iznenađujuće...

 

[Dzigi Bau]

Zvezdanivozu nama je želja da očuvamo latinicu kao živo pismo... Vama nije, rat Turcima

U prevodu, eto nas, eto vas, samo da ne dođe do gradanskog rata, ali ne dirajte nam latinicu

Joj Prlavi ovo tendenciozno što pišeš malim početnim slovom "hrvata", pa to je tako jadno ali ne i iznenađujuće...

То је неписано правило на друштвеним мрежама и фоумима да се хрватска и партизан пишу малим словом, није ништа злонамерно.

 

[Дошљак]

Nisu se Hrvati za to izborili, nego vi ćiriličari, jer se odričete da srpski jezik može da se piše latinicom..
Kad se na takvu nebulozu udari pečat države, šta da radi Google nego da to poštuje.
Evo, pametni Hrvati će još malo i registrovati i hrvatsku ćirilicu, pa će onda i ono šta je napisano na ćirilici, u stvari biti na hrvatskom jeziku

Не, греши, Хрвати су тражили поделу српскохрватског и да њима припадне све писано на латиници. Наши су по том питању били инертни и нису се бавили тиме.

 

[solecar]

Jedno pitanje za sve. Zašto je toliko bitno kojim pismom će se pisati, i zašto je to bitno baš u ovom trenutku, da se to sada rešava, za neka buduća vremena, kada nam u budućnosti deca neće znati da pišu ni na ćirilici ni na latinici, jer već sada imamo problem sa digrafijom kod mladih, i onim što je @Bender Rodriguez spominjao, a što sam i ja primetio, ubacivanjem engleskih reči kod mladih, i to za one reči koje nismo preuzeli kao zvanične iz engleskog? Evo i primera kako bi to u praksi izgledalo, ako bi smo se zalagali za ćirilicu, a sve ono što je prateće je zanemareno. Naravno, ovde se podrazumeva da je čitko napisano ono što sam otkucao.

Он је пропустио оказион и зато је фејловао.​

 

[Bender Rodriguez]

Nema poente baviti se ovom temom dalje, zato što je postalo više nego jasno da se ništa time neće postići, kao i to kakvi ljudi čine drugu stranu. Osobe koje sebe smatraju velikim rodoljubima zato što iz inata prema Hrvatima pišu ćirilicom verovatno zato što duboko u sebi nikada nisu preboleli raspad SFRJ. Osobe koje drugima govore šta treba da misle i da rade, a same rade sve kontra od toga, a stavovi su im poput Vučićevih - nekonzistentni, nelogični i dvolični. Osobe koje sebe smatraju nekakvim čuvarima srpstva i svetim ratnicima u pohodu na ''konvertite'', a kada se pozovu da stanu iza svojih reči i odgovaraju za njih, beže u mišju rupu. Ostaje još Prle, koji po meni definitivno odudara od ostatka kolektiva i zato i nisam ulazio u rasprave sa njim niti ga pominjao, i samim tim ne mislim na njega ni u ovom postu. Iako se pitam šta mu treba da se druži sa ovakvima. Ali dobro, to je njegov izbor i njegovo pravo.

Elem, stvar je prosta. Jedna strana duboko prezire drugu. I isto tako, druga strana duboko prezire prvu. Prva strana jednostavno nije sposobna da ikada koriguje bilo šta - prođite kroz profile njih trojice i pogledajte ili se prisetite kada ste ih ikada videli da su nešto promenili, da su se nekome izvinili, da su se s nekim pomirili ili našli kompromis. Što se ''druge strane'' tiče, neću da govorim u tuđe ime, ali ja lično u ovoj temi neću ni jednu trunku stava i izjava promeniti. Jer iako sam itekako sposoban da se korigujem ili izvinim (od učlanjenja na forum do danas, korigovao sam stavove u 30ak situacija i uvek to javno isticao), u slučaju ove trojice, ne pada mi na pamet. Jedini način da ikada napravim bilo kakav kompromis sa njima oko ovoga je da njihov ćutološki poglavica izađe i odgovara za svoje reči. Pošto se to nikad neće desiti, jer on to prosto ne sme i nikada neće smeti, sve će ostati ovako kako je.

Oni sve nas koji pišemo latinicom smatraju konvertitima, lenčugama i izdajnicima. Mi koji pišemo latinicom smatramo njih primitivcima, licemerima i zgubidanima. Niti će oni promeniti bilo šta u tim svojim stavovima, niti mislim da će bilo ko od nas. A ono što je još bitnije - pogotovu neće ostatak naroda da menja svoja pisma, dokumenta, navike, potpise i knjige da bi udovoljili njima nekolicini besposličara. Tako da je bespredmetno dalje učestvovati u ovoj temi, jer se neće desiti i reći ništa što već nije viđeno ovde.


Na kraju krajeva, mislim pogledajte ih, ne računajući Prleta, njih je trojica. Troje istih ljudi koji copy-paste pamfletima sa Srbendaških i rodoljubskih sadržaja (Facebook, esencija Srpstva) drže ovu temu u životu na aparatima, da ne bi propala i istrulila. Niko drugi ne mari za njih i njihove cirkuse ovde, jer da mari, ne bi se stalno vrtelo trojica istih najvećih bukadžija i inatlija. Tako da ko ih šljivi, neka im ove teme i neka se međusobno zadovoljavaju ovde. Uostalom, što rekoh ranije - svi oni će vremenom biti sve zadrtiji i luđi u svojim ispadima, kao npr onaj Svetlopis koji je toliko militantan i sluđen da se u svom ''širenju Hrišćanske reči'' zapravo ponaša kao sve osim kao Hrišćanin, i samo odbija ljude od sebe i svojih ideala. E isto će se verovatno desiti i s ovima. I zato neka ih, neka srećno i decidno nastave da koračaju ka svojoj propasti i neuspehu.