Upotreba ћирилице i latinice

[overdrive]

@overdrive Sve se slažem do posle "ali" u poslednoj rečenici... Zadovoljan sam, odakle ti to da nisam, ali ako tebe ljuti da te zovem Preveženi, neću više, al moraš mi to reći da znam...

Мене не љути, али једноставно није тачно и нема везе са речју "overdrive".

 

[overdrive]

Nisam ispratio diskusiju, ali zašto pojedinima smeta da postoji službeni na ćirilicom? Pa i u Grčku kada odete teško ćete se snaći van turističkih mesta jer sve piše na njihovom. Koliko znam latinica je prisvojena od strane Hrvatske tako da je "naša" latinica u stvari njihova, dok mi ćirilicom retko i znamo da pišemo. Treba više forsirati ćirilicu.

Тако је. Њихова латиница је заправо наша.

У многим земљама су покушали да наметну латиницу. Успели су у Турској нпр. и то је проглашено за модернизацију. Слични покушаји постоје и у Кини и неким другим државама које не користе алфабет или азбуку. Људи са запада, а у које спадамо и ми, стално се питају "зашто они не пређу на латиницу, ово је много тешко"? Њима је чудно зашто Кореја, Јапан, Иран и др. државе не прихвате наше односно западно писмо.

Покушај латинизације је пропао и у Русији, док је негде успео, као што је то случај са Туркменистаном, где су до распада СССР-а писали ћирилицом, а касније су прешли на латиницу, која је слична турској.

 

[Noki]

@overdrive E dobro, meni je bitno da te ne ljuti, nema veze što ja grešim...

 

[overdrive]

Overdrive има потпуно друго значење.

 

[TheGray]

А ко си ебено ти да одлучиш да моје дете у школи мора да учи и користи латиницу под претњом јединице? Што ја не бих имао право да одлучим да моје дете не буде приморано да учи латиницу?

Ne spinuj i ne manipuliši, ja nisam protiv ćirilice samo sam protiv ukidanja latinice. Ona se uči u drugom razredu osnovne i kroz celo buduće školovanje upotreba je neobavezna. Ne vidim problem da ti tvojoj deci insistiraš na upotrebi ćirilice, ali nama ostalima ostavi pravo da biramo.

 

[Astrotrain]

Ne spinuj i ne manipuliši, ja nisam protiv ćirilice samo sam protiv ukidanja latinice. Ona se uči u drugom razredu osnovne i kroz celo buduće školovanje upotreba je neobavezna. Ne vidim problem da ti tvojoj deci insistiraš na upotrebi ćirilice, ali nama ostalima ostavi pravo da biramo.

Колико ја знам није баш ни тако. Две ствари. Прво, не желим да моје дете уопште учи латиницу у контексту српског језика и употребе у њему. Друго, ако се нешто није променило, када деца науче латиницу, колико ја знам, наизменична употреба је обавезна неки наредни период док се оба писма не утврде, а ја не желим ни да моје дете уопште учи латиницу а камоли да буде обавезно да је употребљава макар и један дан.

 

[TheGray]

Slabo znaš. Niko ne sprečava tvoju decu i tebe da ignorišete latinicu u svakom segmentu svog života, ako si tako izabrao. Svi udžbenici su napisani na ćirilici, potpuno je slobodan izbor deteta koje će pismo koristiti u školi. Samo nemojte da spaljujete sve što je ikad napisano na latinici.

 

[Astrotrain]

Који део реченице да не желим да моје дете ван страног језика уопште учи латиницу ти није јасан?

 

[TheGray]

Ma sve je jasno, ti si F.I.D.

 

[Astrotrain]

Немој да се нервираш. Безбедна је латиница. За сада

 

[solecar]

Zanimljivo je čitati kako su najglasniji borci za ćirilicu sa nickovima na stranom jeziku i na latinici. Ovo je konstatacija. O tome šta zameram u prepisci, drugi put, kada budem imao vremena za detaljnije obrazloženje.

 

[TheGray]

Немој да се нервираш. Безбедна је латиница. За сада

Ne nerviram se ja zbog latinice, više se brinem za ćirilicu, znaš i plemeniti divljak je varvarin.

 

[Прле]

Честертон

 

[Bender Rodriguez]

Немој да се нервираш. Безбедна је латиница. За сада

Bice ona bezbedna i za 100 godina. Nadzivece sve vas. A vi cete crci od muke.

 

[Astrotrain]

Bice ona bezbedna i za 100 godina. Nadzivece sve vas. A vi cete crci od muke.

Онда се опустите и уживајте. Нема потребе да скичите.

 

[končar]

ја не желим ни да моје дете уопште учи латиницу

Бизарно.

 

[Striker]

Колико ја знам није баш ни тако. Две ствари. Прво, не желим да моје дете уопште учи латиницу у контексту српског језика и употребе у њему. Друго, ако се нешто није променило, када деца науче латиницу, колико ја знам, наизменична употреба је обавезна неки наредни период док се оба писма не утврде, а ја не желим ни да моје дете уопште учи латиницу а камоли да буде обавезно да је употребљава макар и један дан.

I gde to vodi? Sad samo još fali da neki hrišćanski fundamentalista kaže da ne da njegovom detetu da uči biologiju, ravnozemljaš i teoretičar zavere da zabrani svom detetu da uči fiziku, srBski patriJota da zabrani svom detetu da uči istoriju itd... Gde to vodi?!
Stanje neka ostane kakvo jeste.
Ako ste protiv, osnujte svoju političku stranku ili pokret, osvojite vlast, vršite propagandu i onda kad osetite trenutak sprovedite referendum kojim se zabranjuje latinica ili šta god. Sve ostalo je palamuđenje.

 

[overdrive]

Ионако је већина онога што пише у историјским уџбеницима сумњиво...

 

[neshaoct]

- Pismo nije obeležje nacionalnog identiteta.
- Jezik je obeležje nacionalnog identiteta.

Pismo se kroz istoriju jednog naroda menja. Sa promenom pisma ne prestaje identitet (postojanje) tog naroda jer... pismo nije obeležje nacionalnog identiteta - jezik jeste.

-----

Najstariji sačuvani dokument napisan na srpskom jeziku (ustvari "napisan staroslovenskim jezikom u kome se javljaju crte srpskog narodnog jezika pod čijim uticajem će se kasnije razviti i srpska redakcija staroslovenskog jezika") nije napisan na ćiriličkom pismu, već je napisan glagoljicom. Zove se "Marijino Jevanđelje", evo o njemu na sajtu Hilandara:

Marijino jevanđelje, kodeks

Marijino jevanđelje, kodeks

www.hilandar.info

Jedno vreme (par decenija) na ovim prostorima su se paralelno koristile glagoljica i ćirilica (ne ova današnja Vukova, već drugačija), ali je ćirilica kao lakše pismo za naučiti/pisati potisnula glagoljicu.
Zatim se i sama ćirilica promenila (Vukova reforma).
Zatim smo počeli srpski jezik pisati i latinicom.

Bez obzira na te promene pisma, naš nacionalni identitet je isti jer je jezik isti.

Koliko nas danas 2022. godine može da pročita/razume tekst Miroslavljevog jevanđelja?

Jesmo li zbog toga što danas ne možemo sa razumevanjem da pročitamo ta dva naša najstarija dokumenta (Marijino i Miroslavljevo jevanđelje) mi ustvari prestali da budemo Srbi?

Glagoljicu pojma nemamo, a ćirilicu kojom je pisano Miroslavljevo jevanđelje odavno ne učimo, pa zato samo deo ponekog reda iz njega možemo danas da pročitamo/razumemo...
Jesmo li mi time ustvari odavno prestali da budemo Srbi?

Nismo.
Srbi smo i dalje.
To je zato jer je jezik obeležje nacionalnog identiteta, a ne pismo kojim se narod služi.

-----

Evo par primera koji banalizuju stvar, ali pokazuju suštinu:

- ustane danas Dušan Silni i daju mu Politiku da pročita. Da li bi je razumeo? Ne bi... tek ponešto.
Ali, krene da priča Car Dušan - sve bi se razumeli, i mi njega i on nas.
To je zato jer je jezik obeležje nacionalnog identiteta, a pismo nije.

- ustane Murat iz groba i daju mu da pročita najtiražnije današnje novine iz Istanbula. Ništa ih on ne bi razumeo, gledao bi ih k'o tele u šarena vrata. Ali, kad bi Murat zato opsovao i počeo da ljut priča, svi Turci u današnjem Istanbulu bi ga razumeli, kao i on njih. Nije valjda da su Turci prestali da budu Turci kad su prešli na latinicu? Naravno da su i Murat i ovi današnji isti Turci.
To je zato jer je jezik obeležje nacionalnog identiteta, a pismo nije.

Srbi koji su druga, čak i treća već generacija dijaspore, po pravilu znaju samo latinično pismo.
Kad dođu u Srbiju npr. 2035. (nakon pobede ćiriličara ), i shvate da ništa napisano u sred Beograda ne razumeju... jesu li oni i dalje Srbi?
Pa, naravno da jesu jer kad progovore sve ih razumemo (kao i oni nas).
To je zato jer je jezik obeležje nacionalnog identiteta, a pismo nije.

-----

Insistiranje na tome da:
srpski jezik = ćirilica
hrvatski jezik = latinica
... je ništa više od najobičnije budalaštine.

Kao što nekada davno glagoljica nije bila obeležje nacionalnog identiteta (nismo prestali da budemo Srbi kad smo nju prestali da koristimo), kao što to nije bila ni ćirilica pre Vuka (koju smo takođe prestali da koristimo), tako ni ova Vukova ćirilica nije obeležje nacionalnog identiteta.

Stav da je sav ovaj tekst gore ustvari napisan na hrvatskom jeziku je jedna od najvećih budalaština, koja se zahvaljujući internetu primila kod nekih ljudi. Pa, Bože moj... primilo se kod nekih ljudi i da je Zemlja ravna ploča, pa što ne bi i da je sve ovo ustvari napisano na hrvatskom jer eto nisam koristio ćiriličko pismo za izražavanje na srpskom jeziku.

Usput, ako je pismo obeležje nacionalnog identiteta, da li to znači da nepismeni ne pripadaju nijednom narodu?

 

[Kailan]

- Pismo nije obeležje nacionalnog identiteta.
- Jezik je obeležje nacionalnog identiteta.

Pismo se kroz istoriju jednog naroda menja. Sa promenom pisma ne prestaje identitet (postojanje) tog naroda jer... pismo nije obeležje nacionalnog identiteta - jezik jeste.

Никад неће престати да ме одушевљава са којим самопоуздањем ви изјављујете ствари као апсолутне чињенице без буквално икакве потпоре. Физичари са мање сигурности говоре о постојању силе гравитације него људи попут тебе о потпуно измишљеним и произвољним људским конструктима

"писмо није обележје националног идентитета" - буквално ко каже и ко може да одреди шта је обележје мог националног идентитета? Шта је обележје мог националног идентитета, онај крњи папагај са наметнуте Коштуницине заставе али не и јединствено писмо моје нације које је развијено специфично за мој језик на основу наше јединствене историје и од стране нашег филолога?

"Језик јесте обележје нациоиналног идентитета али писмо није јер се писмо мења" - а језик се не мења? Национални идентитет и оно што он подразумева се не мења кроз године? Буквално лол

-----

Najstariji sačuvani dokument napisan na srpskom jeziku (ustvari "napisan staroslovenskim jezikom u kome se javljaju crte srpskog narodnog jezika pod čijim uticajem će se kasnije razviti i srpska redakcija staroslovenskog jezika") nije napisan na ćiriličkom pismu, već je napisan glagoljicom. Zove se "Marijino Jevanđelje", evo o njemu na sajtu Hilandara:

Marijino jevanđelje, kodeks

Marijino jevanđelje, kodeks

www.hilandar.info

Jedno vreme (par decenija) na ovim prostorima su se paralelno koristile glagoljica i ćirilica (ne ova današnja Vukova, već drugačija), ali je ćirilica kao lakše pismo za naučiti/pisati potisnula glagoljicu.
Zatim se i sama ćirilica promenila (Vukova reforma).
Zatim smo počeli srpski jezik pisati i latinicom.

Bez obzira na te promene pisma, naš nacionalni identitet je isti jer je jezik isti.

Koliko nas danas 2022. godine može da pročita/razume tekst Miroslavljevog jevanđelja?

Jesmo li zbog toga što danas ne možemo sa razumevanjem da pročitamo ta dva naša najstarija dokumenta (Marijino i Miroslavljevo jevanđelje) mi ustvari prestali da budemo Srbi?

Glagoljicu pojma nemamo, a ćirilicu kojom je pisano Miroslavljevo jevanđelje odavno ne učimo, pa zato samo deo ponekog reda iz njega možemo danas da pročitamo/razumemo...
Jesmo li mi time ustvari odavno prestali da budemo Srbi?

Nismo.
Srbi smo i dalje.
To je zato jer je jezik obeležje nacionalnog identiteta, a ne pismo kojim se narod služi.

Да ли можемо да разумемо језик којим су тада говорили, да га чујемо овако?

И зашто би престали да будемо Срби да изгубимо једно једино обележје националног идентитета, је л' идентитет једна нит или конопац?

-----

Evo par primera koji banalizuju stvar, ali pokazuju suštinu:

- ustane danas Dušan Silni i daju mu Politiku da pročita. Da li bi je razumeo? Ne bi... tek ponešto.
Ali, krene da priča Car Dušan - sve bi se razumeli, i mi njega i on nas.
To je zato jer je jezik obeležje nacionalnog identiteta, a pismo nije.

- ustane Murat iz groba i daju mu da pročita najtiražnije današnje novine iz Istanbula. Ništa ih on ne bi razumeo, gledao bi ih k'o tele u šarena vrata. Ali, kad bi Murat zato opsovao i počeo da ljut priča, svi Turci u današnjem Istanbulu bi ga razumeli, kao i on njih. Nije valjda da su Turci prestali da budu Turci kad su prešli na latinicu? Naravno da su i Murat i ovi današnji isti Turci.
To je zato jer je jezik obeležje nacionalnog identiteta, a pismo nije.

Srbi koji su druga, čak i treća već generacija dijaspore, po pravilu znaju samo latinično pismo.
Kad dođu u Srbiju npr. 2035. (nakon pobede ćiriličara ), i shvate da ništa napisano u sred Beograda ne razumeju... jesu li oni i dalje Srbi?
Pa, naravno da jesu jer kad progovore sve ih razumemo (kao i oni nas).
To je zato jer je jezik obeležje nacionalnog identiteta, a pismo nije.

-----

Insistiranje na tome da:
srpski jezik = ćirilica
hrvatski jezik = latinica
... je ništa više od najobičnije budalaštine.

Тако је, зато што је латиница којим Хрвати пишу политички пројекат развијен за измишљени српскохрватски језик који је сада мртав. Тако да то није хрватско већ српскохрватско писмо. Оригинална хрватска латиница је Гајева, пре Вуковог доприноса. Но свакако је више хрватско него српско писмо и по генези и по историји / култури.

Kao što nekada davno glagoljica nije bila obeležje nacionalnog identiteta (nismo prestali da budemo Srbi kad smo nju prestali da koristimo), kao što to nije bila ni ćirilica pre Vuka (koju smo takođe prestali da koristimo), tako ni ova Vukova ćirilica nije obeležje nacionalnog identiteta.

Stav da je sav ovaj tekst gore ustvari napisan na hrvatskom jeziku je jedna od najvećih budalaština, koja se zahvaljujući internetu primila kod nekih ljudi. Pa, Bože moj... primilo se kod nekih ljudi i da je Zemlja ravna ploča, pa što ne bi i da je sve ovo ustvari napisano na hrvatskom jer eto nisam koristio ćiriličko pismo za izražavanje na srpskom jeziku.

Постојао је стари облик нашег језика и писало се глагољицом, језик се временом променио и више нико тако не говори па се променило и писмо. Вукова ћирилица је прилагођена за начин на који ми причамо и наш, актуелни српски језик. Српскохрватска латиница је развијена за српскохрватски језик који је покојни као и славеносрпски. Ако смо похранили глагољицу јер није адекватна за српски језик којим говоримо не видим зашто не би похранили српскохрватску латиницу развијену за језик који више не користимо. Утолико пре што латиницу генерално људи данас користе готово искључиво енглеску, писана српскохрватска латиница је већ де факто мртва.

Ако је циљ "лакоћа" и "једноставност" онда је постојање два писма неоправдано. Ако је циљ "лакоћа" и "једноставност" онда је терање деце да уче српскохрватску латиницу мртвог језика паралелно са енглеском латиницом непотребно компликовање ако свеједно за сопствени језик уче ћирилицу. Стога је логично да се из школа избаци српскохрватска латиница, за српски учи српска ћирилица, за енглески енглеска латиница а за хрватски на факултету ко жели, "хрватска" латиница.

Usput, ako je pismo obeležje nacionalnog identiteta, da li to znači da nepismeni ne pripadaju nijednom narodu?

Овај аргумент је толико глуп да ми је испод части да се осврнем на њега

 

[neshaoct]

"писмо није обележје националног идентитета" - буквално ко каже и ко може да одреди шта је обележје мог националног идентитета? Шта је обележје мог националног идентитета, онај крњи папагај са наметнуте Коштуницине заставе али не и јединствено писмо моје нације које је развијено специфично за мој језик на основу наше јединствене историје и од стране нашег филолога?

Petar Milosavljević u knjizi ''Uvod u srbistiku'' (2002,2003) brani tezu ''da naciju čini populacija koja govori jednim jezikom'' (str. 22).
Drugi srpski filolog, Vladislav B. Sotirović sklon je toj tezi. U knjizi ''Sociolingvistički aspekt raspada Jugoslavije i srpsko nacionalno pitanje'' (2007) on primećuje ''da je veliki broj srpskih filologa, geografa, istoričara i etnologa (npr. Stojan Novaković, Jovan Cvijić) u protekla dva stoleća polazio od aksiome da se narod/nacija prepoznaje po svom jeziku, tj. svi koji govore istim jezikom (tj. međusobno razumljivim jezikom) pripadaju istoj etnolingvističkoj skupini koja čini odelitu naciju/narod'' (str. 39).

Teza da je jezik najvažnije obeležje nacionalog identiteta može da se potvrdi mnoštvom dokaza. Oni koji govore mađarskim jezikom verovatno će biti Mađari; oni koji govore rumunskim jezikom verovatno će biti Rumuni; oni koji govore grčkim verovatno će biti Grci...

Al' svi oni, od Cvijića pa dalje pojma nemaju - ti bolje znaš.

-----

Jezik, naravno, nije jedino merilo nacionalnog identiteta.
Da je tako onda bi danas skoro cela Južna Amerika bili Španci, a nisu. Ili bi Amerikanci bili Englezi (jer govore engleski), a nisu... zasebna su nacija.
Zato:

Najprisutnija shvatanja nacionalnog identiteta su primordijalistička. To znači da su osnovna obeležja nacionalnog identiteta jezik, poreklo, zajednička sudbina i istorija, loza, religija, i da se ona grupišu u jedno najvažnije značenje. Potom, dolazi druga grupa značenja poznata kao instrumentalistička (moderna, zapadna značenja), u koja spadaju zajednički politički interes, državna i kulturna obeležja.

Pisma nema nigde.

-----

Kailan-e, ne možeš da pročitaš Marijino jevanđelje - jesi li Srbin uopšte?
Kailan-e, ne možeš da pročitaš/razumeš Miroslavljevo jevanđelje - jesi li Srbin uopšte?
Tamo neki iz dijaspore koji je druga generacija jer je rođen u belom svetu i ne zna ćirilicu = nije više Srbin... nego je Hrvat?

Hoćeš li opet da iskuliraš odgovore na sve ovo?

 

[neshaoct]

...латиница којим Хрвати пишу политички пројекат развијен за измишљени српскохрватски језик који је сада мртав. Тако да то није хрватско већ српскохрватско писмо. Оригинална хрватска латиница је Гајева, пре Вуковог доприноса. Но свакако је више хрватско него српско писмо и по генези и по историји / култури.

Evo, i od svih ovih profesora Filološkog fakulteta i lingivsta ti takođe bolje znaš:

Profesor Filološkog fakulteta Mihailo Šćepanović posebno naglašava da se ne slaže sa stavovima pojedinih lingvista da je latinica koja se koristi u Srbiji hrvatsko pismo, i da je to potpuno istorijski i lingvistički netačno.

''Latinica kojom pišemo nije nikakva „hrvatska latinica“ jer je ovo pismo još u drugoj polovini 19. veka preformulisao Đura Daničić, tako da bi pogubno za našu kulturu i nacionalni identitet bilo odricati se latinice. Niti je pogrešno koristiti ravnopravno latinicu niti se ponajmanje time krši Ustav Srbije'', kaže profesor Šćepanović.

I njegov kolega sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, prof. dr Petar Milosavljević smatra da je netačna teza da su ćirilica i latinica dva potpuno različita pisma, od kojih je samo ovo prvo vezano za srpsku istoriju i kulturu. ''Oni ističu da je ćirilica srpsko pismo koje je standardizovao Vuk Karadžić, dok za latinicu kažu da je hrvatsko pismo čiju je standardizaciju uradio Ljudevit Gaj, što nije tačno. Niti je latinica danas hrvatsko pismo, niti se njime krše Ustav i zakoni Srbije'', kaže Milosavljević.

Za lingvistu Zoranu Tomašević-Lučić dilema između latinice i ćirilice ne postoji jer su oba pisma srpska i deo naše tradicije i, kako naglašava, ne bismo smeli da odlazimo ni u jednu krajnost.
''Ćirilica i latinica su se uporedo razvijale kroz vekove i imaju zajedničke korene, a srpski jezik podrazumeva upotrebu oba pisma. Kao što je poznato, ćirilica je po Ustavu zvanično pismo u Republici Srbiji, ali je takođe u najvišem pravnom aktu navedeno da je i latinica u upotrebi kao ravnopravno pismo.

Reći da je korišćenje latinice neustavno i štetno za srpsku kulturu u najmanju je ruku neozbiljno i smešno i potpuno lingvistički neutemeljeno.
Da li bi sada po takvim mišljenjima trebalo da latinicu prepustimo Hrvatima kao njihovo pismo i potpuno je se odreknemo? Ako tvrdimo da hrvatski jezik kao takav nije postojao pre raspada Jugoslavije, onda je logično da su Matavulj, Desnica i ostali srpski pisci sa teritorije današnje Hrvatske pisali srpskim jezikom, a koliko je poznato, pisali su i stvarali na latinici. To bi značilo da su ti pisci pisali na srpskom jeziku, ali hrvatskim pismom. Sve su to gluposti koje nam nisu potrebne jer je srpski jezik standardizovan, ima važeći pravopis, a sve priče oko „srpske ćirilice“ i „hrvatske latinice“ suvišne su rasprave koje ne vode nikuda'' zaključuje Tomašević-Lučić.

''Sadašnja latinica koju koristimo nastala je reformama Vuka Karadžića i Đure Daničića, i tu nema ništa sporno.
Latinica je čisto srpsko pismo i oba su pisma naša osim što je kod Srba ćirilica ukorenjenija i treba joj svakako dati prednost, ali ne tako što bismo se odrekli latinice ili je potpuno marginalizovali. Latinica je isto toliko srpska koliko je i ćirilica, i najbolje bi bilo upotrebljavati oba pisma, ćirilicu u javnoj korespondenciji, a latinicu u svakodnevnom životu u skladu sa afinitetima pojedinaca'', kaže profesor dr Petar Milosavljević.

 

[Noki]

Ma i jezik se menja ne samo pismo... Šta je sve obeležje nacionalnog identiteta ne znam, znam samo da se srpski jezik piše i latiničnim pismom... Tako je danas i ne treba veštački ni menjati ni ubrzavati takve procese...

Nego @Kailan kad si već tu a spominjao si na temi o energetici da se rasele Romi pa da se "kazne Romi" ako ponovo pokušaju da sagrade novo divlje naselje...

Znam da će ti zvučati nepojmljivo ali nomadski način život je ljudsko pravo putujućih naroda poput Roma i to znači da mogu da ponavljaju ta naseljavanja koliko hoće, bez kazni... Možeš da ih raseliš ako im obezbediš uslove dostojne čoveka (znam da će sad neki da kažu, a gde su meni uslovi) ali ne možeš da ih kazniš Možda bi Đilas to želeo, ali pravila EU idu u drugom smeru. A i ko Đilasa danas pa pita šta želi

I da ih kazniš, odakle da ti plate? U konačnici bi morali u zatvor... Jeste da naprave haos i ruglo od svakog pristojnog objekta poput onog nadvožnjaka kod Holideja IN ali raseli ih lepo kao one tamo u Kijevu, a ako ne žele tu i krenu drugde da se naseljavaju treba reagovati u startu, dok još ne naprave haos, ali paziti u pristupu jer su osetljiva, zaštićena grupa...

Sa razlogom, dosta su propatili, bili subjket prisilne sterilizacije, getoizacije, masovnih ubistava... I zato danas ne mogu da završe u zatvoru samo zato što su se naselili negde. Dakle, nema kazni. Edukacija je ključ i integracija

Српскохрватска латиница је развијена за српскохрватски језик који је покојни као и славеносрпски.

Srpskohrvatski nije jezik nego naziv za jezik. Jedan od.

Tako da jezik ne može biti pokojni nego je u pitanju jedan isti, policentrični jezik.

Tako da ti je polazna premisa krivo postavljena, a odatle i zaključci koje izvodiš, nažalost

 

[neshaoct]

Ако је циљ "лакоћа" и "једноставност" онда је постојање два писма неоправдано. Ако је циљ "лакоћа" и "једноставност" онда је терање деце да уче српскохрватску латиницу мртвог језика паралелно са енглеском латиницом непотребно компликовање ако свеједно за сопствени језик уче ћирилицу. Стога је логично да се из школа избаци српскохрватска латиница, за српски учи српска ћирилица, за енглески енглеска латиница а за хрватски на факултету ко жели, "хрватска" латиница.

Tabela ''Alphabeti serborum''.
Ona je u prvom izdanju Vukovog Srpskog rječnika (1818).
U toj tabeli, u 11 kolona prikazane su srpska ćirilica i srpska latinica, zatim latinice: mađarska, hrvatska, slovenačka, češka, poljska, nemačka, i talijanska, francuska i engleska.

Mada je tabela objavljena u Rječniku, koji je potpisao Vuk Karadžić, njen stvarni autor mogao je da bude Jernej Kopitar, za koga se zna da je sa Vukom neposredno sarađivao na izradi ovog dela. Za tu tabelu ne bi se moglo reći da je neka ekskluzivna Vukova i Kopitareva tvorevina, već samo snimak aktuelnog stanja u pismima više evropskih naroda. Iza ovog "snimka" stajala je ne samo slovenska već i evropska filologija.

Latinicom koju je Vuk sačinio, bio je napisan i Bečki književni dogovor o književnom jeziku. Na ovaj dogovor pisan rukom Đure Daničića latinicom, i Vuk i Daničić, kao pravoslavci koji su tu bili u manjini, stavili su svoje potpise latinicom.

Al' ti bolje znaš da je u pitanju nekakva latinica mrtvog srpsko-hrvatskog jezika, jer Vuk je baš s tim ciljem to tako objavio pre 204 godine...

 

[neshaoct]

Постојао је стари облик нашег језика и писало се глагољицом, језик се временом променио и више нико тако не говори па се променило и писмо.

Nije tačno.
Glagoljica se koristila paralelno sa ćirilicom jedno vreme. Isti jezik je pisan na dva pisma paralelno... nije se ništa tu jezik menjao, nego je jedno pismo vremenom potisnulo drugo.

Paleografska analiza upućuje na to da je ćirilica nastala na osnovu grčke uncijale , tj. najstarijeg tipa grčkog pisma u kome su sva slova velika i zaobljena, te njen tvorac nije mogao biti Ćirilo. Takođe, glagoljica sadrži starojevrejske, samarićanske i koptske elemente, a to je mogao uneti samo sastavljač koji je ova pisma dobro poznavao, a to je bio Konstantin. Međutim, glavna razlika između dva pisma jeste u tome što se glagoljicom moglo lakše i brže pisati, a ćirilica je imala izgled monumentalnog, svečanog pisma.

Uzevši sve u obzir, o slovenskoj pismenosti pouzdano se može govoriti tek od rada Braće Prosvetitelja, Ćirila i Metodija. Osim kao sastavljači prve slovenske azbuke, a to je kako smo naposletku utvrdili - glagoljica, značajni su još iz razloga što su, samim tim, postavili i temelje stare slovenske literature, ne samo stvaranjem slovenskog pisma, već i unoseći u kulturnu baštinu Slovena prva književna dela, kako prevode sa grčkog i latinskog, tako i svoja originalna, u prvom redu brojne molitve, pohvale i polemičke besede.

Budući da je, takođe, poznato da odvajkada imamo dvojako pismo: glagoljicu i ćirilicu, čini se više nego jasno i prosto odmah pretpostaviti i na osnovu samoga naziva ćirilicu pripisati Ćirilu. Međutim, da li je to zaista tako? Istina je da je ćirilica dobila svoj naziv po Ćirilu, međutim, da li je pismo koje je on za potrebe moravske misije sastavio zaista bilo ćirilica? Dugo je, stoga, u nauci postojala nedoumica oko prioriteta slovenskog pisma. Da problem bude veći, i ćirilica i glagoljica javljaju se u spomenicima iz približno istog vremena. Ipak, dovoljno podataka ide u prilog pretpostavci da su tek kasnije, Ćirilovi učenici sastavili, stoga, mlađe slovensko pismo – ćirilicu, i nazvali je po svome učitelju.