Zvezdanivozu nama je želja da očuvamo latinicu kao živo pismo... Vama nije, rat Turcima
U prevodu, eto nas, eto vas, samo da ne dođe do gradanskog rata, ali ne dirajte nam latinicu
Joj Prlavi ovo tendenciozno što pišeš malim početnim slovom "hrvata", pa to je tako jadno ali ne i iznenađujuće...
Иако си написао да само да не дође до грађанског рата, скривено, могу да капирам, да си за своје ставове спреман да убијеш другога како би заштитио совју идеју, право, како год називао. Ја спреман да погинем за своју идеју, али истовренео нисам спреман да погине нико други. До грађанског рата, неће доћи.
Не разумем, шта те чуди? Ја пишем по правилима. Погледај по форуму: кад је реч о држави Хрватској пишем са "Х" или када се хрват пише на почетку реченице. Овако, зашто би бисао великим словом нешто што је идеологија или феономен? Па комуниста исто се пише по тим правилима? Хрвати нажалост нису историјски доказали своје право да се зову нацијом. Предлажем за читање публикације Симон Визентал о систему логора Јасеновац. Такође, историсјку грађу вермахта са извештајима централи о томе шта се дешавало у НДХ.
Jedno pitanje za sve. Zašto je toliko bitno kojim pismom će se pisati, i zašto je to bitno baš u ovom trenutku, da se to sada rešava, za neka buduća vremena, kada nam u budućnosti deca neće znati da pišu ni na ćirilici ni na latinici, jer već sada imamo problem sa digrafijom kod mladih, i onim što je
@Bender Rodriguez spominjao, a što sam i ja primetio, ubacivanjem engleskih reči kod mladih, i to za one reči koje nismo preuzeli kao zvanične iz engleskog? Evo i primera kako bi to u praksi izgledalo, ako bi smo se zalagali za ćirilicu, a sve ono što je prateće je zanemareno. Naravno, ovde se podrazumeva da je čitko napisano ono što sam otkucao.
Он је пропустио оказион и зато је фејловао.
Ово је ужасан проблем, и историјски нам није приви пут да упијамо туђице и тако причамо. Још је моја покојна бака говорила српски са 1/4 турцизама и толико германизама. Србин не воли да учи, то нам је велика мана. Много смо паметни (нисам саркастичан, заиста је тако), а начин школовања је преписан из других култура и савршено нам не одговара. Са друге стране мањак ентузијазма (да не користим популариније изразе) али и систематско саботирања увођења реда у језик од који је само делић - ћирилица.
Наше школство одавно захтева студиизону реформу, али без помоћи са стране.
onaj Svetlopis koji je toliko militantan i sluđen da se u svom ''širenju Hrišćanske reči'' zapravo ponaša kao sve osim kao Hrišćanin, i samo odbija ljude od sebe i svojih ideala. E isto će se verovatno desiti i s ovima. I zato neka ih, neka srećno i decidno nastave da koračaju ka svojoj propasti i neuspehu.
Кратак осврт на овај феномен. Назива се тврда вера. Настаје после првобитног уласка (неофитства) када благодат отступа. Човек покушава земљаским путем и силом да задржи то осећање које је имао приликом примања вере. Ако прву етапу карактерише рекација околие: јао бежи, ено га опет оанј луди сад ће да прича о Богу, то ова етапа има за ефекат на околину такав какав си описао. До следеће етапе - чврсте вере треба да прође неки период.
Латиницом масовно пишу људи који су прошли образовање у доба СФРЈ, а нарочито они који су се родили и школовали изван Србије (Хрватска, БиХ, Словенија). Иако је тада ћирилица била обавезна и у тим деловима Југославије, они су остали на латиници и тешко се прилагођавају ћириличном писму.
Тако је, ово је случај моје мајке.
Што се употребе латинице тиче, треба рећи да се она намеће кроз разне видове комуникације. Пре свега, сви уређаји углавном имају оперативне програме на енглеском језику, интернет је на латиници, техничка роба је са латиничним ознакама итд. Ако узмете у обзир да се данас деца практично рађају са телефонима, јасно је зашто се латиница више користи. Млађи људи често комуницирају користећи енглеске скраћенице попут "lol", "wtf", "stfu", "gtfo", "idk" и сл. Натписи на радњама, ресторанима, објектима, банкама итд. писани су латиницом. Робне марке које већина људи носи потичу са запада и сви натписи су на латиници. Храна и пиће у самопослузи су такође већином писана на латиници и неретко производи, иако направљени у Србији, имају неки страни назив, као што јe "Sweet", "Chipsy" итд.
Да продужим на тему коју је Солекар описао, а тиче се наметања кроз савремене уређаје за комуникацију. Нико нама није крив што као и хрвати немамо стандард којим би сва опрема долазила са унапред са прединсталисаном тастатуром, и подешеним српским језиком. Обично долази све нешто нелегално, ван свих токова, па опет прескупо, и што је најважније на ко зна ком језику (најчешће енеглеском). Даље, мислим да смо то већ причали али довољно смо лењи да оргранизујемо дизајн бирое који могу да ураде ћирилићне фонтове који би били у слободном оптицају. Тј бесплатно. И сличице и гиф зезалице и све све све. Код нас нема ничега што је рађено на српском језику и да је бесплатно. Без упорне подршке државе то се никада неће поравити.
Са идеолошке стране, видим да су тзв. грађанске странке углавном латиничне. Исто важи и за грађанска гласила и медије. Сви имају латиничне ознаке и натписе. Такође, треба рећи да иста ствар важи код НВО, разних института и организација.
Мислим да ће се већина сложити је латиница, писмо окупаторске идеологије, (сетимо се речи Матије Бечковића кад је рекао да су сви окупатори чим би дошли на тло Србије забрњивали ћирилицу и ако низбогчег другог, због тога би је вредело чувати) која и данас живи у политичким елитама и службама које је прате. Због тога је прећутни отпор велики. Споља се као праве ћирилићни документи, али се у суштини ништа темељно не мења.
На личном плану, људи користе латиницу као неку врсту отпора званичној политици и друштву уопште. То се да лако видети и уочити код особа које грчевито бране латинично писмо и инсистирају да на истом пишу.
Смешно. Па нико неће ићи по кућама и проверавати којим писмом пишеш, нити ће неко показивати прстом у општини. Ја то из свој најближег окружења знам и моја мајка и ташта обе босанке, ма нема шансе да се приволе. Одавно сам престао да инсистирам.