Problem je što ne mogu da je koristim u službenoj upotrebi, tj. ukinuto mi je pravo izbora, problem je što neki teže da se latinica ukine i u javnoj upotrebi, iako, kao što kažeš 95% ljudi je normalno koristi. Iz toga valjda sledi da je 5% ostrašćenih "boraca za tradicionalne vrednosti" dalo sebi za pravo da nama određuje kojim pismom se piše srpski jezik?!
Svakako ti misliš da na tome treba raditi, ali velika većina nas ne misli!
Argument da smo pre mrske Jugoslavije pisali ćirilicom i da je to deo istorije stoji, ali tvoj problem je što ti misliš da treba da se vratimo u to vreme. Niko ne može izbrisati našu istorijsku baštinu napisanu na ćirilici, ali treba priznati da postoji naša baština i na latinici, da se na latinici i dalje stvara i da to nije ništa loše. "Gajeva latinica", kako je pogrešno zoveš, nije bila deo ni hrvatske kulture i istorije, pa je onda postala... i pedesetak godina kasnije postala je i deo srpske kulture i istorije.
Srbi (a i svi ostali narodi) su kroz istoriju prihvatali nove stvari, u životu, nauci, ishrani, higijeni, religiji, kulturi... Zašto se ne boriš da se i sve to vrati na staro, jer je, jelte, tada sve bilo bolje i takva je tradicija?
То су добра и питања, али, на жалост, она су у овом времену нормална само у Србији и сличним земљама где се демократска култура и здрава представа о држави у великој мери изгубила, па људи питања слобода и права схватају махом егоцентрично и превише лично.
Оно што се демократски дефинише као стандард треба сви да поштују, уз свест да има оних којима то не одговара, али, с једне стране, они морају то да прихвате ради опште користи, а, с друге стране, уз постојање довољно простора за изражавање различитости.
Нигде не можете да се жалите што је светло на семафору које значи "Стани!" црвене боје, иако би по укусу многих било да оно буде неке друге боје. Ради опште користи, сви морају да прихвате да је баш црвено, и то се зове друштвени консензус преточен у законе и стандарде. Кад је тај пример по среди, то је тако и на међународном нивоу.
Ствар с писмом српског језика је у томе што оно друго писмо није спонтаном потребом дошло и примило се у њему, већ је - наметнуто у склопу пројекта стварања српскохрватског језика. Тако смо добили два писма у српском, с тајним планом, негде од краја четрдесетих година, да гајевица на дужи рок замени нашу азбуку.
То је у доброј мери успело, али, некако, по слому комунизма, грађани су почели да се освешћују и сазнају сопствену савремену историју, и држава је почела да враћа ствари у нормалу. Ипак су све културне установе у Србији - већ сам их наводио - искључиво на српском језику, исто је с нашом војском, полицијом, судством и свим другим државним системима. Враћен је српски у наша документа, и на саобраћајне путоказе и знакове, и све више у јавни живот - не идеално, али, ствари стоје МНОГО боље него пре само петнаестак година. Ту је и СПЦ као већинска црква у Србији, ту су наши споменици (сви, сем оних из времена комунизма), наша гробља, наше име на вратима, наш својеручни потпис ... Ту су практично сви наши писани историјски документи, рукописи, личнне преписке, тапије, крштенице ... до комунизма. Ја и даље не разумем како људи који славе српску славу, а по писму су католички православци, полу-конвертити, не виде да су оштром сукобу с Црквом у оквиру које славе свог свеца-заштитника.
Напомена - речи као што је "конвертит" користим ИСКЉУЧИВО у описном, никако у вредносном смислу. Оне не садрже осуду ни у најмањој мери. Немам ништа против конвертита било које врсте, право је свакога да промени у себи шта год хоће. Ја се бавим писмом нашег језика као државним и демократским питањем, уз свесрдно залагање за потпуно право сваког појединца на зајемчен личан избор у том погледу. Занима ме уређена држава која стоји на здравим ногама и цивилизацијским стандардима, која је уз то веома либерална у свим доменима људских права и начина испољавања.
Дакле, много је тога што пречи такав прелазак "на нову ствар", а наши грађани се све више освешћују у том погледу.
Чак и да је ствар с нашом азбуком пропала, а очигледно је да није, некако је у складу с културним и цивилизованим импулсом у себи борити се за њу догод та борба има смисла, као што би се борили за угрожену животињску или биљну врсту, за вредан део града под нападом бескрупулозних инвеститора, реку или шуму које хоће да бетонирају ... Запрепашћује ме неосетљивост с којом би се наши људи одрекли азбуке која је у свакој пори нашег живота, културе и државе. То грађани држава на вишем цивилизацијском и културном нивоу не би никад тако радили, па чувају чак и наоко бесмислене, застареле и превазиђене форме и обичаје, догод за њих имају смисла и неку корист од њих. Срби су, на жалост, доживели такав полом, такву темељну промену свести, такав прекид у државности, култури и цивилизованости у комунизму, да им одрицање од нормалности, краљевине, демократије, људских права, сопственог језика и писма - све дође лако. Опет, не осуђујем никога, покрет који се дочепао власти стицајем односа међу великим силама, масовним убиствима неистомишљеника, крађом имовине, понижавањем и пљачком сељака и сатирањем цркве, и учврстио се на ногама терором и укидањем демократије и цивилизације, одгајио је генерације својих конвертита, јањичара, како год хоћете, који нису имали другу свест о истини, себи, прошлости, савременом свету, сем оне која им је утиснута кроз систем.
С тим конвертитством се Србија још рве, очигледно.
Дакле, да завршим, начелно говорећи нема бољег и горег писма, има само то да на нивоу званичног, државног језика, на нивоу стандарда, морамо да имамо само једно од њих два. Историја, култура, цивилизовано понашање и обзири нас јасно упућују на једно од њих. И то је све.
Још једноставније - као државни стандард или Целзијус, или Фаренхајт, и да се тога сви придржавамо. Приватно - како ко хоће, Целзијус, Фаренхајт, Келвин, или нешто четврто, или пето. Као то што имамо званично квадратне метре и литре никоме не брани да говори у ралима, окама, хватима или некој другој јединици, али на званичном нивоу, ради опште користи и функционисања државе, користимо само метар и литар.
Тако имамо и државу, и слободу. Само да то остваримо и у језику.
ali sreća je da mi se po idejama i načinu iskazivanja dopadaš, iako nismo uvek i 100% saglasni, pa mi je milo da te čitam... (sreća po mene)
Ali hvala na podrsci i lepim recima (ozbiljno).
Probaj na grinderu, tamo ne odbijaju zbog takvih trivijalnosti. 