Šta je novo?

Upotreba ћирилице i latinice

Bag i greška nisu isto. Svaki bag je greška, ali nije svaka greška bag. Ne znam da li znaš kako je reč ''bug'' nastala ali postoji razlog zašto ni u engleskom nije sve ostalo zavedeno pod ''error''. Ja ne znam nikoga ovde ko kaže printer, uglavnom svi kažu ''štampač''. Verujem da ima ljudi Srba koji kažu ''printer'' ali ja lično nisam naletao na takve. Tako da jedna lasta ne čini proleće.

Da si rekao da je previše tupsona koji govore ''extra'' (namerno pišem kako i oni pišu, inače ja to ne volim), ''top'', ''wow'' i neke druge primere kojih sad ne mogu da se setim XD, pa i da razumem. Jer to jeste srozavanje jezika. Kao što je u engleskom, like, preterano korišćenje nekih reči, like, počelo opasno da, like, sj**ava ceo jezik.

Dakle kapiram ja suštinu i čak se u nekim aspektima i slažem sa ''protivničkom stranom'' ovde. Odnosno razumem i druge perspektive. Samo je dakle problem u meri, dokle ja smatram da je nešto normalno a drugo nije, a dokle drugi ljudi ovde smatraju normalnim ili nenormalnim. Što nas dovodi do sledeće stavke:
Не, просто је реч о доброј мери.
A Rusi imaju meru, a mi nemamo?

Ok, jel može ovako, pošto se ovde radi o stvarima koje je teško kvantifikovati i ja to razumem, da li bi na skali od -100 do +100, gde je -100 apsolutna rigidnost da se bilo šta promeni i unapredi, a +100 apsolutno odsustvo bilo kakve mere u preuzimanju tuđeg, mogao da mi kažeš gde na toj skali otprilike stoji Rusija a gde stoji Srbija?

Nisu bitne tačne vrednosti, samo mi je bitno da vidim tvoj utisak i sud o tome koliko su Rusi umereni u preuzimanju (ili nisu), a koliko su Srbi (ili nisu).
Pošto se stalno provlači taj narativ kako su sve druge pravoslavne nacije veći i bolji čuvari svog indentiteta i kulture, a samo se Srbi prodaju svakome za siću i nemaju meru ni u čemu.

I da, čisto jedna neutralna napomena: pitanje za skalu se odnosi na preuzimanje reči iz stranih jezika. Ne na mutiranje srpskog i engleskog u tzv. Srblish. I ne na deljenje lažnih stranih fensi naziva stvarima (npr. Woodstar Residence za stambene objekte u Zvezdanoj šumu). Jer se za ova poslednja dva apsolutno slažem da su bolest i da nemaju nikakve mere. Ono u čemu se pak ne slažem je taj sklepani Srbendaški narativ kako su svi drugi pravoslavci patriote, junaci, svoji ljudi, ponositi, bezgrešni... a samo mi Srbi se prodajemo drugima i menjamo na gore.
 
Dopuna:
Da si rekao da je previše tupsona koji govore ''extra'' (namerno pišem kako i oni pišu, inače ja to ne volim), ''top'', ''wow''
U stvari ''wow'' odnosno ''vau'' mi je još i u redu, jer je to formulacija zvuka koji čovek napravi kada je pod utiskom nečega. Kod nas je ''au'', kod engleza je ''vau''.Tako ajd kao recimo da je isto. Ali npr ljudi koji konstantno, nonšalantno i nesvesno pišu i govore ''extra'', ''top'', ''RIP'', ''BFF'', ''OMG''... jer prosto ne vode računa o svom izražavanju, svojoj kulturi i svojim mislima... Po meni je to mnogo veći problem nego pisanje latinicom.

I da se razumemo, nisam ni ja jezički bezgrešan. Retko ko je. I ja pravim greške i brljotine, i ja isto nekada padnem pod uticaj nečega. I ja nekad ispadnem licemer. I u redu je, trudim se da prihvatim kritike za to bez emocija i protivljenja, kada su stvarno dobronamerne ili konstruktivne. Nekad uspem da prihvatim kritike, nekad ne. Jbg.

Ali mi ide na onu stvar kada ćirilofanatici ćute kao šipke na ljude koji imaju taj problem brljanja u izražavanju u mnogo većoj meri, ili kada ćute na ljude koji SVESNO brljaju srpski i engleski (kažeš im da zvuče bezveze tako i opet nastalvjaju)... a histerišu, izmišljaju, lažu, manipulišu, optužuju, provociraju, vređaju, nipodaštavaju, etiketiraju i tako dalje... sve ljude koji se usuđuju da pišu jednim od dva zvanična pisma u ovoj zemlji. Jer eto kao u njihovim glavama je to neka vrsta izdajstva i konvertizma. Nisi Srbin ako pišeš jednim od dva zvanična srpska pisma. I pride drugima drobe o pismenosti, a sami nisu u stanju da uvide da pišu zidine teksta bez ikakvih uvoda, razrade i zaključka. Nego tek kada ih neko potkači i spusti na konto toga, tek onda ćutke promene pa opet nestanu u tišini. Inače se sami nikad ne bi setili. I da, govorim o zidini teksta na strani 80, koja je dobila formu krštenog i pismenog eseja tek pošto sam ja izneo i primetio tu sramotu i licemerje u praksi, da neko drugima drobi o pismenosti a piše i izražava se kao prvak u osnovnoj. I šta sad, takvi će sutra da mi procenjuju i presuđuju jel sam dovoljno Srbin? Pa od mene mogu samo da dobiju jedno veliko - aj čibe bre tamo. Za početak.
 
Не, просто је реч о доброј мери. Лоша је пракса да се туђице, небитно из ког језика, некритички усвајају и у случајевима где је могуће употребити већ постојећу и сасвим прикладну реч из домаћег језика. Нема никаквог разлога да се уместо штампач каже принтер или уместо грешка да се каже баг. Са друге стране рећи драјвер уместо управљачки програм јесте краће и практичније. Такође нпр израз "чврсти диск" уместо "хард диск" који се јасно разликује од ссд-а ствара недоумицу о којем се типу ради па је и ту можда оправдано користити туђицу.
Култура је најмоћнији алат који једна цивилизација има и данас је много важнија од величине територије; ниједан озбиљан народ не дозвољава да изгуби језик или писмо усвајањем туђег већ тежи да свој језик и писмо прошири што више (како су некад ширили територије). Постоји разлог зашто Немци, Французи, Јапанци, Руси итд. толико инсистирају на сопственом језику и писму и зашто се толико слабим и малим земљама гура тај наратив о "прогресивности" губитка сопствене културе зарад прихватања културе великих колонијалних сила које своје чувају. Зашто Французи имају силне законе за очување свог језика и зашто Немци све синхронизују.
 
Nema niceg jaceg nego kada udje John Wayne u saloon i kaze... здравствуйте. 🤠

Zato Rusi, Nemci i Franje parlaju engleski ko od sale i odlicno se snalaze u koju god zemlju da odu.
 
Poslednja izmena:
А ми слухидтимнсуичи језике и пали преко гране. С ко ће да вози аутобус у ГСП,...
 
Bag i greška nisu isto. Svaki bag je greška, ali nije svaka greška bag. Ne znam da li znaš kako je reč ''bug'' nastala ali postoji razlog zašto ni u engleskom nije sve ostalo zavedeno pod ''error''.
Реч "баг" је настала тако што су у старе рачунаре улетале праве бубе и правиле кварове, тако да зависно од контекста може бити и квар и грешка.
A Rusi imaju meru, a mi nemamo?
Не знам нисам пратио Русе, али знам да умеју да буду гори и од нас. Конкретно у царској Русији племство у једном периоду није знало руски већ је говорило француски јер је то било "нобл".
Nisi Srbin ako pišeš jednim od dva zvanična srpska pisma.
Али се зна које је писмо главно а које помоћно, а за мене ово друго никада неће бити српско.
 
Реч "баг" је настала тако што су у старе рачунаре улетале праве бубе и правиле кварове, тако да зависно од контекста може бити и квар и грешка.
Tako je. I stoga, kao što rekoh, svaki bag je greška, ali nije svaka greška bag. Samim tim, ideja da se svaki kompjuterski problem zavede i imenuje kao ''greška'' je suluda i neostvariva.
Не знам нисам пратио Русе, али знам да умеју да буду гори и од нас. Конкретно у царској Русији племство у једном периоду није знало руски већ је говорило француски јер је то било "нобл".
E dobro je, pošto sam ja iz vaših naricanja stekao utisak da smo mi najgori od sve pravoslavne dece. 😨
Али се зна које је писмо главно а које помоћно, а за мене ово друго никада неће бити српско.
Sasvim u redu, tvoje pravo. I pravo svakog drugog Srbina da od ta dva izabere ono koje želi. I ti možeš ili da prihvatiš to ili da im pljuneš pod prozor, i to je manje više sve.

Na kraju krajeva, ako je ćirilica glavno pismo, pa šta se onda štrecate i nervirate zbog mrske latinice... Pa jel tako? Pa da. Nema onda razloga za nerviranje i sikiraciju.
 
Poslednja izmena:
Nema niceg jaceg nego kada udje John Wayne u saloon i kaze... здравствуйте. 🤠

Zato Rusi, Nemci i Franje parlaju engleski ko od sale i odlicno se snalaze u koju god zemlju da odu.
Синхронизовање фил ова је најглупља ствар у историји човечанства, замисли да не знаш како звучи глас неког познатог глумца, зашто онда уопште гледаш филм, то је скрнављење и уништавање филмске уметности, најдаље су отишли Пољаци, ови други се бар труде да глас мушког глумца изговара мушкарац, женског жена, детета дете и слично, док код Пољака један исти лик изговара на пољском све и сваког у току филма,
одвратна глупост непојмљиво здравом разуму,
а то је пре свега најбољи начин за учење енглеског, тако сам га и ја научио,
поготово што у данашње време мислим да свако мора да зна да се споразумева на енглеском,

међутим подједнако иста катастрофа су Срби који се грозе ћирилица, којима је она "пасе", грађани света итд, већином малограђани и скоројевићи који угоститељским, комерцијалним и стамбеним објектима додељују нека идиотска имена на енглеском,
тик ток јутјуб тинејџери,
они који раде у ИТ и који су рогобатне изразе на енглеском пренели са посла у приватан живот, искомплексиране покондирене тикве и слично,

ја цео живот пишем ћирилицом која је прелепа и пре свега наша и ако ми нећемо да је сачувамо неће нико други.
 
To sa davanjem stranih imena zgradama ili skupinama zgrada, je pre do "seljačkog mentaliteta" i toga da se pokaže kako je to neki projekat "extra klase" , "svetsko a naše" i sl. gluposti, koje imaju za cilj da dignu cenu i "renome" neke firme i / ili pojedinca, da što manje ulože para, a što više izvuku... Otud i verovanje da "Woodstar residence" zvuči mnogo bolje nego li "Paunov breg" i sl. A tu si i one gluposti tipa: "U centru grada, na Dorćolu" , a u realnosti u Vilinim vodama, na pola puta do Karaburme. Upravo zbog takvih gluposti nikada nisam prihvatio prekrštavanje "tržnog centra" u "shopping centar". Jedino za Beošoping centar govorim tako, a za sve ostale izbacim "SC" a koristim "TC". Na internetu sam jednom prilikom naišao na prevod "Tržni centar Beo", što mi je još gluplji naziv, iako je na srpskom.

P.S.
Lični logo na engleskom i latinici, da bi lakše mogli da ga razumeju i stranci, i da, kada bi neko sa strane čitao naziv mog logoa, a na srpskom je, pomislio bi da je neko zaje*******avanje, jer bi zvučalo "Diskografska kuća Sole", dok onima koji me znaju, nije čudno, pošto znaju da mi je to nadimak, vezan za prezime. Uprkos ovoj činjenici, protivnik sam Srblisha (ako se to tako pravilno kaže), i uvek sam za srpske reči, tamo gde nismo preuzeli reč od stranaca.

P.P.S.
Takođe, te "rogobatne" izraze, što vezano za IT, što za bonsai, ne koristim u svakodnevnom govoru, jer hvala bogu, nisam toliko operisan, ali zato koristim neke izraze koji su karakteristični za onu drugu stranu Drine, jer su mi preci jednim delom odatle.​
 
Poslednja izmena:
IMG-20220904-175228.jpg
 
Jel to proradio opet Kolarac ili?
 
"Треба имати поштовања. Ово је Тврђава/Град/центар и то треба да остане."

Ово је измењени цитат (сасвим је небитно чији, могао бих да наведем десетине сличних) који илуструје нешто што дуго нисам разумео. Наиме, како неко може да очекује поштовање за нешто у шта се он разуме и до чега је њему стало, а није га брига за нешто друго, другоме једнако битно. Рецимо - за српски језик и културу у чијем је самом темељу и кроз цео један миленијум најважнија њихова видљива одлика - српска азбука.

Ако некоме није битно којим писмом пише свој језик, како ја да схватим да је њему битно како изгледа нека зграда/улица/насеље/град, или, како се одржава општа хигијена града (отпаци, ђубре, жврљотине, замазаност и прљавштина)? Мноштво је људи којима све то не смета. Ваљда и јесте тако зато што не смета већини. Они су одрасли у окружењу у којима има много непрописне градње, али, она њима није ружна и не виде ништа лоше у њој јер су се навикли на њу, не знају за нешто друкчије и боље. Не примећују је. И, чак, одговара им, јер им обезбеђује слободу (!) и друге повољности када сами треба нешто да граде. Џаба се овде дискутује о томе - о БнВ, на пример, када преко 90 посто грађана није никада било у њему, не прати ништа у вези с њим, а од престалих 10%, 9% нема никакве примедбе, не види ништа лоше тамо - напротив. Не разуме ништа и није му право када чује некога ко се критички осврће на питања архитектуре и урбанизма.

Тако је и са српским језиком и културом. Многима одговарају слобода избора и "богатство" с два писма. Иако тога нема другде, али, овде је то постало нова култура, као и сва наша чудеса у архитектури, општој хигијени, кварењу околине, политичкој, радној, пореској култури ...
Чудио сам се дуго како људи не разумеју, како не виде, како им није стало ... Упркос томе што је све у међувремену написано. Постоје чланци и сведочења о наметању гајевице, постоје текстови у којима се јасно каже да је то државно и културно питање на нивоу стандарда, да сваки појединац треба да има неприкосновено право да пише како хоће јер је то ствар личне слободе и неотуђивих права ...
Али, као и с архитектуром, ко то чита? Кога брига за накарадну Скупштину и накарадно вођење државе, за јединствено, накарадно решење у језику, за накарадно много шта у чему заостајемо за европском цивилизацијом и на њеном смо зачељу ....
И кад они ретки прочитају, колико њих се удуби, схвати и научи нешто?
Шта их брига, има много важнијих ствари ... Свима је важно само оно што их се непосредно дотиче, све друго је - мање важно, или скроз неважно. Што је и природно, све док не дођемо до питања општег образовања, опште културе, општег интереса, онога што нам је свима потребно и утиче на све.

Тако стоје ствари. Некада сам мислио да су стручњаци као некада што су стручњаци били. Не могу да замислим неке, а мали их је број данас, наше архитекте којима није (било) стало до језика, позоришта, историје, књижевности ... Као ни језичаре који немају нимало осећаја, ни интересовања за архитектуру, музику, остатке из прошлости, и све оно друго, већ споменуто. Образовани људи су некада били широко образовани, поливалентни. Има их и данас, али недовољно да бисмо се међусобно разумели и били организовано и делотворно друштво са истим таквим системом.

Дошло је друго време.
Само, не видим како ће се ишта овде променити. Ако само мали, недовољан број људи осећа и познаје проблеме из других области, тешко ћемо их решити у било којој - било да је реч о архитектури, језику, чувању околине, хигијени ... А бременити смо проблемима у свима.

Тај празан простор - у свим областима - неретко попуњавају острашћене будалетине, скоројевићи без знања и разумевања о оно у шта се пачају, слаби стручњаци, некомплетне личности и бројни други који владају нашом политиком, системом, установама, јавношћу, форумима ...
 
Poslednja izmena:
"Треба имати поштовања. Ово је Тврђава/Град/центар и то треба да остане."

Ово је измењени цитат (сасвим је небитно чији, могао бих да наведем десетине сличних) који илуструје нешто што дуго нисам разумео. Наиме, како неко може да очекује поштовање за нешто у шта се он разуме и до чега је њему стало, а није га брига за нешто друго, другоме једнако битно. Рецимо - за српски језик и културу у чијем је самом темељу и кроз цео један миленијум најважнија њихова видљива одлика - српска азбука.

Ако некоме није битно којим писмом пише свој језик, како ја да схватим да је њему битно како изгледа нека зграда/улица/насеље/град, или, како се одржава општа хигијена града (отпаци, ђубре, жврљотине, замазаност и прљавштина)? Мноштво је људи којима све то не смета. Ваљда и јесте тако зато што не смета већини. Они су одрасли у окружењу у којима има много непрописне градње, али, она њима није ружна и не виде ништа лоше у њој јер су се навикли на њу, не знају за нешто друкчије и боље. Не примећују је. И, чак, одговара им, јер им обезбеђује слободу (!) и друге повољности када сами треба нешто да граде. Џаба се овде дискутује о томе - о БнВ, на пример, када преко 90 посто грађана није никада било у њему, не прати ништа у вези с њим, а од престалих 10%, 9% нема никакве примедбе, не види ништа лоше тамо - напротив. Не разуме ништа и није му право када чује некога ко се критички осврће на питања архитектуре и урбанизма.

Тако је и са српским језиком и културом. Многима одговарају слобода избора и "богатство" с два писма. Иако тога нема другде, али, овде је то постало нова култура, као и сва наша чудеса у архитектури, општој хигијени, кварењу околине, политичкој, радној, пореској култури ...
Чудио сам се дуго како људи не разумеју, како не виде, како им није стало ... Упркос томе што је све у међувремену написано. Постоје чланци и сведочења о наметању гајевице, постоје текстови у којима се јасно каже да је то државно и културно питање на нивоу стандарда, да сваки појединац треба да има неприкосновено право да пише како хоће јер је то ствар личне слободе и неотуђивих права ...
Али, као и с архитектуром, ко то чита? Кога брига за накарадну Скупштину и накарадно вођење државе, за јединствено, накарадно решење у језику, за накарадно много шта у чему заостајемо за европском цивилизацијом и на њеном смо зачељу ....
И кад они ретки прочитају, колико њих се удуби, схвати и научи нешто?
Шта их брига, има много важнијих ствари ... Свима је важно само оно што их се непосредно дотиче, све друго је - мање важно, или скроз неважно. Што је и природно, све док не дођемо до питања општег образовања, опште културе, општег интереса, онога што нам је свима потребно и утиче на све.

Тако стоје ствари. Некада сам мислио да су стручњаци као некада што су стручњаци били. Не могу да замислим неке, а мали их је број данас, наше архитекте којима није (било) стало до језика, позоришта, историје, књижевности ... Као ни језичаре који немају нимало осећаја, ни интересовања за архитектуру, музику, остатке из прошлости, и све оно друго, већ споменуто. Образовани људи су некада били широко образовани, поливалентни. Има их и данас, али недовољно да бисмо се међусобно разумели и били организовано и делотворно друштво са истим таквим системом.

Дошло је друго време.
Само, не видим како ће се ишта овде променити. Ако само мали, недовољан број људи осећа и познаје проблеме из других области, тешко ћемо их решити у било којој - било да је реч о архитектури, језику, чувању околине, хигијени ... А бременити смо проблемима у свима.

Тај празан простор - у свим областима - неретко попуњавају острашћене будалетине, скоројевићи без знања и разумевања о оно у шта се пачају, слаби стручњаци, некомплетне личности и бројни други који владају нашом политиком, системом, установама, јавношћу, форумима ...
Potpuno se slažem. Trebalo bi koristiti latinicu, a ćirilica, glagoljica i rune neka se izučavaju kao izborni predmet u nekom od razreda osnovnih škola.
 
Poslednja izmena:
Поштено. Али сам савршено несагласан. Заправо, сматрам да све управо обрнуто треба да буде.
 
Jel idete vi u prodavnice, jel kupujete nešto? Jel gledate cene? Jel čitate novine, jel ste upoznati sa time šta je sve poskupelo i šta će još da poskupi? Jel pogledate nekad indekse zagađenja? Ili možda javni dug? Ili st(r)anje u gradskom prevozu i saobraćaju?


Evo npr sad je sezona slava. Vrlo bitan i srećan period za sve turbo-pravoslavce i Srbende. Jel razmišlja iko ovih dana o tome koliko košta svinjski but, koliko koštaju jbne banane, koliko treba izdvojiti za slavsku trpezu, makar i onu skromnu? Kako bre sunce mu niko od turbo-Srbendi i pravoslavaca ne uzme da se bavi tako nekim aktuelnim stvarima? Nego uvek par istih pokvarenih izlizanih ploča - Kosovo, Rusija, ćirilica, srpstvo, rađanje Srpčića (ali tuđe rađanje, razume se), apeli da se svakome da po Kalašnjikov, Dušanovo carstvo...

I uvek sve nekako ostaje u čisto pisanoj formi. Nikad se ništa ne manifestuje u bilo šta veće i drukčije od čistog ispisivanja tekstova po forumima. Hm...


Podseti me na one nesrećnike koji kampuju ispred Skupštine već preko dve godine i natpisima kažu ''Policija čeka narod za hapšenje zločinaca''. Fazon ''ajde krenite vi ostali da ih tamburate, i mi ćemo odmah da vam se pridružimo. Ali vi prvi morate, mi ne smemo zbog kodeksa časti... ali čim vi prvi udarite, eto i nas. Časna reč''
 
Poslednja izmena od urednika:
Potpuno se slažem. Trebalo bi koristiti latinicu, a ćirilica, glagoljica i rune neka se izučavaju kao izborni predmet u nekom od razreda osnovnih škola.
Ја баш мислим супротно, "наша" латиница је превазиђено писмо похрањеног сахрањеног "српскохрватског" језика и државе који више не постоје и никада неће постојати. Писану латиницу малтене нико више и не зна а све мање људи пише штампаном српскохрватском латиницом јер је лакше да пишу енглеском латиницом. Много је прогресивније и разумније да се учи латиница у оквиру енглеског, ћирилица у оквиру српског а фонд часова који је ишао раније на српскохрватску латиницу се преусмери на учење слепог куцања.

Ако баш некога интересује може у предстојећим вековима да учи дорађену Гајеву латиницу у оквиру часова хрватског језика или у оквиру проучавања филолошке историје тих пар деценија Југославије; као што сад људи изучавају славеносрпски тако да у будућности изучавају српскохрватски
 
Latinica je toliko prevaziđena da je postala dominantna. Phahaha.

E al ozbiljno sad, treba svi ovi forumski kvazi-rodoljubi da se ujedine i da naprave svoju stranku ili još bolje - svoj pokret.
Užice, Saša, Kailan i Earthmoving. Fantastična četvorka za preporod Srbije.
 
Potpuno se slažem. Trebalo bi koristiti latinicu, a ćirilica, glagoljica i rune neka se izučavaju kao izborni predmet u nekom od razreda osnovnih škola.

Све је могуће, има добрих разлога за различита решења трауматичног питања писма српског језика. У уређеном, демократском друштву би она могла да се изнесу на референдум, да грађани одлуче, и да се онда води јасна и усмерена језичка политика.
Овако, сви су донекле у праву, а најгоре решење као сталан извор напетости (в. овај форум и свуда где се ово питање потегне) и проблема (в. хаотично стање у језику, примени закона и прописа и доменима демократије и људских права) опстаје. Ја волим поређење са стањем у архитектури - као да кажемо "требало би пустити дивљу градњу, а смислена архитектура нека се изучава као изборни предмет у неком од разреда средње школе".

Цивилизована друштва и уређене државе се заснивају на континуитету добрих вредности и квалитетних решења, не на обожавању лоших идеолоших мантри.
 
Poslednja izmena:
Ја баш мислим супротно, "наша" латиница је превазиђено писмо похрањеног сахрањеног "српскохрватског" језика и државе који више не постоје и никада неће постојати. Писану латиницу малтене нико више и не зна а све мање људи пише штампаном српскохрватском латиницом јер је лакше да пишу енглеском латиницом. Много је прогресивније и разумније да се учи латиница у оквиру енглеског, ћирилица у оквиру српског а фонд часова који је ишао раније на српскохрватску латиницу се преусмери на учење слепог куцања.
Ако баш некога интересује може у предстојећим вековима да учи дорађену Гајеву латиницу у оквиру часова хрватског језика или у оквиру проучавања филолошке историје тих пар деценија Југославије; као што сад људи изучавају славеносрпски тако да у будућности изучавају српскохрватски

Све то је тачно и добро је постављено, али, премали број наших грађана то увиђа. Још немамо довољно јаку политичку и стручну елиту која би ствари препознала и на прави начин изнела квалитетно решење.
Као да у архитектури кажемо - не може више овако, не можемо мимо цивилизованог света и уређених држава ... Али, комунистички систем и идеологија опстају, а свест и знање су, уопштено говорећи, на ниском нивоу. Не постоји довољно нити интересовања, нити интереса за промене на боље.

Додуше, ствари се, ваљда с нужним протоком времена, полако мењају на боље. Пре само петнаестак година нисмо имали много шта на српском језику, упркос лепо сроченим комунистичким крилатицама. Два писма су нам била, тако, на идеолошко-паролашком нивоу равноправна - али, дискриминација по том основу је била озбиљна и свеопшта. Грађанину који би у Општини Савски венац, на пример, тражио извод из матичне књиге на службеном српском језику би било речено да то не може, да немају штампач "с ћирилицом"; грађанин предложи да се образац извода попуни ручно, у складу са законом, на шта му кажу - шта ће вам то, то није важно, писма су равноправна (!), то је застарело, националистички ... Исто је било за личне карте и бројна друга документа. Када би грађанин написао неутралан коментар на неутралну тему на српском језику у, на пример, "демократском Данасу" у издању на интернету, међу првима - тада је наша азбука тек почела да се користи тако - био би готов хорски нападнут од стране коментатора само због тога што је коментар на српском језику, да је националиста, заостао, четник, милошевићевац, и слично. Тек треба да схватимо да су демократе код нас махом идеолошка комунистичка деца.

Од тада смо прешли известан пут. Држава се доста упристојила и одмакла од потпуног непоштовања својих закона, потпуне неуређености, и нецивилизованог опхођења према својим грађанима. Нема више пљувања у медијима само зато што пишете српским језиком и тражите поштовање закона, сем од стране ретких, анахроних и неконтролисаних индивидуа. Све више је грађана који пишу српским језиком на српској азбуци, свуда. На Твитеру (тамо примећујем на хиљаде људи, огроман је напредак) и другим друштвеним мрежама, међу младима, у јавним натписима (имамо и целе ланце, на пример, популарних кафића и пекара у којима је СВЕ, дословно све, на српском језику - Кафетерија, Скроз добра пекара, све више грађевинских табли, бројни кафићи у центру Београда, и овде на Беобилду је број оних који се враћају свом, неиделошком српском језику све већи.

Дакле, има наде - и у језику, и у архитектури, и у другим областима, иако су промене на боље веома споре, а све зависи од, како се то код нас каже - политике.
 
A i sumnjao sam da si prikriveni naprednjak. Svaka cast na skupljenoj hrabrosti da makar indirektno priznas to, znam da je cutologu poput tebe to verovatno bio izazov. Sad jos samo da podignes dupe sa stolice i uradis nekad nesto za svoju zajednicu osim fotkanja gradilista i pisanja hvalospeva o drzavi i gluposti o pravopisu , pa mozda i dobijes neki kredibilet jednog dana.
 
Ja se bojim da prosečan Srbin nije u stanju da savlada korišnje dva pisma, pa se na osnovu toga javljaju frustracije i pokušaji da se ukine latinica (ređe ćirilica).
 
Vrh