Unutrašnji Magistralni Poluprsten, Most preko Ade - [Magistrala]

[Zuma]

Da, špic Ade će srediti, ekspresno će skloniti Veslačke klubove Partizan i Crvena Zvezda, naselje "Partizan" srušiti i raseliti 300 domaćinstava, a prostor popuniti atraktivnim sadržajima kako bi imalo smisla dolaziti na Adu preko mosta sa čukaričke strane.

Ne treba nista da ruse. Kej bez prepreka na samoj sredini reke i setnja po mostu iznad njega je vec sada dovoljno zanimljiva. Uzvodni pogled je ne samo lepsi od nizvodnog nego "kao sa razglednice". Restoran na samom spicu vec postoji. Kad se liftom spoje most i spic Ade ispod njega to ce kreirati jedinstvenu ambijentalnu celinu koja je vec sama za sebe dovoljna da privlaci citave kolone ljudi, sasvim nezavisno od svih trenutno postojecih privlacnosti Ade Ciganlije. Da ne pricam da ce se zbog njih na tom delu Ade ubrzo pojaviti gomila drugih usluznih delatnosti i na kopnu i u vodi, sa citavim redom splavova restorana na Savskoj strani, pored spica. Ne zaboravi da je to novi simbol Beograda ("onaj sa Discovery kanala!") sto znaci obavezne ture turista i slikanje za uspomenu. Znaci, za grupe turista, klince koji se trkaju biciklima, devojke na rolerima, skejtbordove koji imaju idealnu kosinu niz rampu za postizanje brzine, parove koji idu naporedo jer se drze za ruke, penzionere koji teturaju, porodice sa decom u kolicima i onom koja trckaraju unaokolo, ostavljeno je 2.5 metra! I to tamo gde nema stuba. Inace je 2,3m. Plasim se i da pomenem da je tih 2.3-2.5 metra ISTOVREMENO i obelezena biciklisticka staza za citav Novi Beograd, Zemun i sve ostale "prekomorske" teritorije Beograda. Na biciklisticku stazu blizu Ade je do sada vikendom bilo pogibeljno i krociti, a kamoli setati po njoj. I sad, razumem da na mostu ne moze drugacije, ali zasto ih terati da po stazi sirokoj 2.5m moraju ici jos citavih 250m po rampi i jos toliko ispod nje, AKO NE MORA, ako se pritisak moze smanjiti na neki drugi nacin. A moze, i to jeftino.

Sa druge strane je zato nesumnjivo da će šetalište duž čukaričkog rukavca ostati trajno ruglo. :kafa:

Kad kazem da je put ruzan, trebalo bi da je ocigledno da ne mislim da je ruzan zato sto je tu sada gradiliste i djubre, nego da ce biti ruzan i kada ispod rampe bude park. Ruzan je zato sto je ruzan dozivljaj hodanja po njemu: mora se nadaleko zaobilaziti, na pola metra od kolone vozila, po biciklistickoj stazi, gurajuci se sa svima i stalno gledajuci iza sebe, sto je to dugacak, monoton i pre svega nepotreban uspon. Tako je i slika svojom perspektivom rampe ciji se kraj gubi u daljini trebalo da jednim pogledom obuhvati i skrene paznju na preteranu i nepotrebnu duzinu, ali i nezanimljivost takvog puta, a ne na djubre ispod rampe.

 

[Zuma]

Toliko napisanih reči, a da li si uopšte ikada prošao stazom?

Zuma, od početka gradnje mosta biciklistima i pešacima je bilo dozvoljeno da prolaze kroz gradilište.
Prolazili smo, i još uvek prolazimo preko neravnog terena nasutog tucanikom, kroz prašinu, ponekad i blato, dok ma sve strane tutnji mehainzacija i alati, prolaze kamioni.

Ako sada ljudima ovo ne smeta, onda im sigurno neće smetati prolaze asfaltiranom stazom kada se izgradnja završi. I, ne, od Stenke postoji blagi uspon dužine nekoliko desetina metara.

Isao i vozio bicikl. Godinama unazad a i sada. Nisam mislo na djubre na gradilistu, a opsirno sam i vise puta objasnjavao na sta mislim. Vidi odgovor Blagoju.

Uostalom ako je neko dovoljno blesav da čeka jedan lift da bi prešao 200 metara i onda čekao drugi lift, to ne znači da je grad dužan da to finansira. Put postoji, pogled sa špica jeste lep jer zaista puca širok pogled na reku, ali nije prelep jer Beograd nije ni Pariz ni Barselona, a deo grada koji se vidi sa tog mesta se teško može nazvati najlepšim u Beogradu.

Pocinjem ozbiljno da sumnjam ili u svoje sposobnosti da objasnim problem, ili u to da niko stvarno ne prati bilo kakvu argumentaciju koja se proteze na vise od tri recenice, a nedaj boze na vise povezanih poruka. Ka sto sam vec rekao, ako ti se ne ceka, imas stepenice, na obe strane. Kad god idem peske, ja cu UVEK radije da se bez cekanja popnem stepenicama, prodjem 250 metara eventualne guzve ali zato sa lepim vidikom, i zatim bez cekanja sidjem stepenicama. To traje mozda 5 minuta ukupno, ali sam vec na Adi, u miru i zelenilu. Pa onda mogu da idem gde god hocu. Ili da odmah tu, na spicu, iznajmim bicikl. Sto je sve MNOGO bolje od jos kilometra presacenja po Radnickoj ulici izmedju reke automobila i reke biciklista. Stvarno bih voleo da cujem one koji ne misle tako.

 

[Zuma]

sadasnja postavka liftova je skroz optimalna i daje mogucnost pre svega biciklistima da preko mosta dodju do postojece biciklisticke staze i na nizvodnoj i na uzvodnoj strani mosta. Dodata je i mogucnost da se biciklisti ali i pesaci spuste na spic ade. Citao sam pazljivo tvoje postove ali nikako nisam shvatio sta je problem?

Kratko receno, problem je sto je put preko rampe: nepotreban, dugacak, ruzan, pa cak i opasan, a postoji jeftina alternativa. Jedan lift, viseci prolaz ili makar samo jedne obicne metalne stepenice.

Pogledaj odgovor Blagoju i Relji. Ako ja dobro razumem sustinu nerazumevanja, svi smatraju da ce spic Ade ostati manje-vise ono sto je i bio. Neka vrsta zabiti u kojoj tek ponekad neko navrati jer nema nicega. Pa, posto se trenutnim resenjem stvarno uz izvestan trud moze doci bilo gde, cak i uz izvesno povecanje broja ljudi, onda je po tom razmisljanju sve u redu, pa necemo da "ruzimo" petlju. Pokusavao sam da opisem desetine razloga zbog kojih ovakvo razmisljanje vise nije dobro. Ocekujem DRASTICNO povecanje broja ljudi i potpunu promenu nacina koriscenja spica Ade, a kasnije i citavog dela od prevlake do Spica. Znaci bice tu svega, od bicikala, splavova restorana, maturanata koji slave maturu na "sred Save", mnostva novih sadrzaja oko malog jezera, postepene komercijalizacije divljeg naselja, iskoriscavanja i dalje neiskoriscene sume, pa sve do sitnih stvari tipa pravi poniji iz obliznjeg hipodroma za decu. Naravno uz to obavezno ide i stanica Adinog voza na samom spicu, pa ko nastavlja ka prevlaci ili ide odatle, ne mora ni da pesaci ako ne zeli, a svi vec imaju glavnu GSP raskrsnicu odmah na petlji. A broj ljudi koji po ta 2.5 metra sirine vec sada prolazi je znatan, bez bilo koje od nabrojanih stvari. Most, vidikovac i obliznji GSP terminal su oni inicijalni okidaci koji ce da pokrenu proces transformacije ovog dela Ade, pogotovo sto je srednji deo vec ionako pretrpan. Spic je postao dostupan, lep je, ima stvari koje ne postoje nigde drugde, a blizu je i stari deo Ade, hipodrom i Topcider. To je dovoljno za pokrene mehanizam koji dalje odrzava rast sam od sebe.

Pretpostavljam da je jasno kakav ce haos da se vremenom napravi na rampi, ali i na mostu. Koliko ce tinejdzera koji se zure da pretrcava i sam most posto je lift odmah prekoputa? Mogu vec sad da vam okacim fotografiju mladog para koji prebacuju bicikle preko ograde. Imate decu koja ce da trckaraju po najprometnijoj biciklistickoj stazi u ovom delu Balkana. A to je, formalno gledano, ulica. Postavio sam fotografije iz kojih se vidi da na toj stazi mogu komotno ici samo dvoje naporedo. Ako na rampi bickil pretice par ljudi, mora da stane, zaustavljajuci sve iza sebe. Mnogima je uzbrdo tesko pa ga guraju, zauzimajuci skoro "dva mesta" po sirini. Oni odozgo jure zato sto imaju dugacak i lep nagib za postizanje brzine. Ako niz rampu ide samo jedan pesak ili kolona po jedan, klinci koji idu nizbrdo smatraju da ne moraju usporavati jer ima dovoljno sirine da prodju. Tada je dovoljno da iskoci neko ko je trenutno zaklonjen i eto sudara. Itd, itd , ne znam vise koliko sve aspekata ima ovaj problem "putanje preko rampe" i svi su losi. Do sada sam ih naborojao citavu gomilu, i nije mi bas jasno kako se nase procene i dalje toliko razilaze. Ne mogu se sve potpuno ukloniti ali, ako se problem moze lako i jeftino ublaziti jos jednim pristupom uzvodnom setalistu i smanjenjem broja onih koji koriste rampu, onda to treba i uraditi, i to je sve o cemu ja pricam.

 

[Zvezdan]

Indirektno je vezano za UMP jer se tice pominjanog uskog grla u ulici Nikole Dobrovica na Bezanijskoj Kosi, od ulice Partizanske avijacije do skole Borislav Pekic. Tu je od dve trake slobodna samo jedna jer druga sluzi za parkiranje.

Ovo je razumljivo jer u blizini nigde nema parkinga,ali...

Trenutno se radi na onoj slobodnoj parceli na cosku Nikole Dobrovica i Danila Lekica Spanca

Zemlja se odlaze preko puta na drugu stranu ulice,ali cini mi se da ce i tu napraviti parking jer se trenutno parkira gde ko stigne (trotoari,Nikole Dobrovica). Sigurno ce nakon izgradnje zabraniti parkiranje po UMP-u. Sto se tice lezecih, skola se ne moze izmestiti, tako da je bolje da ostanu gde su. Jedino bih ugasio semafore,recim posle osam. I to po celoj Kosi,sem kod pijace i na raskrsnici UMP-a i Partizanske avijacije.

E da su stalno izbori...

 

[relja]

Na raskrnici kod "Petoševića" u Omladinskih brigada sam juče zapazio da je trasa ka depou GSP-a na kojoj žive Romi - ograđena. Na ogradi stoje platna sa nazivom firme VB Security, a koliko videh, postavljen je i kiosk sa čuvarom.
Sigurno zvuči zajedljivo, ali zašto lokalna samouprava plaća privatnu firmu da od "padobranaca" obezbeđuje plac na kojem se gradi infrastrukturni objekat od javnog značaja?
Zar nemamo MUP, razne komunalne službe, komunalnu policiju?
Sistem ne funkcioniše, pa su svi digli ruke od njega!?!?

 

[Zuma]

Put:

Mreža:

Konačni izlaz:

 

[tzoran]

A da stave biciklisticku stazu umesto pruge ? Metro tu néce skoro pa da ne stoju prazna

 

[vucko]

Jucerasnja vest sa sajta Studia B,uskraceni smo za prilgo jer nedeljemo ne postavljaju video snike na internet

Napreduju radovi na petlji u Jurija Gagarina »

25. Mart. 2012 | (18:14 -> 19:58), Izvor : Studio B, Komentari: 0

Na gradilištu petlje Jurija Gagarina, s novobeogradske strane mosta na Adi, radi se u rupi.


Između buvljaka i pruge radnici nastavljaju da podižu stubove koji će držati šest kolovoznih traka, dok će za nekoliko dana početi spajanje stubova i buduće metro linije.
Prvi kilometar pristupnog puta, koji će s mosta voditi do železničke stanice Novi Beograd, biće završen do kraja godine.

 

[MilisaV]

bojim se da će ovi koloseci na sredini mosta doživeti sličnu sudbinu kao i drugi kolosek na pančevačkom mostu (onaj koji nije izgrađen)

 

[Гага]

Пошто је Звездан поставио (укњижен плусићћћ) ноћне слике градње паркинг места на траси УМП-а тј. на углу Николе Добровића и Данила Лекића Шпанца, ево мало и дневних слика. Прођох данас туда па направих који снимак.

image hosting jpg

free image hosting

image hosting jpg

image hosting png

hosting images

На овој зеленој површини, а раније је ова површина иначе било једно велико удубљење и ту је требало да се раде гараже. Постоји и са друге стране улице исто оваква зелена површина, и исто је било удубљење, где је требало такође да се раде гараже. На жалост, због немања пара се одустало, и оба удубљења су, пре више од 15. година, затрпана земљом. Сад се ето на једној од њих раде паркинзи, а на другој парцели се преноси ископана земља. Да ли ће и на том простору радити паркинге или не, још се не зна, а и на сајту општине Нови Београд, није ништа речено за ту парцелу. Ред би био да граде јер се, као што и Звездан каже, паркира где се стигне.
Гради се 120 паркинг места, а ево и вести на сајту општине Нови Београд:
http://www.novibeograd.rs/?jez=&v=5169&p=51

 

[Delija]

Мост је омогућио неке нове погледе на Београд

Иначе,бејах синоћ на Ади и поставили су ову лед траку и са друге стране моста али из неког разлога њен део од пилона па до краја моста ка НБГ страни је мењао боје а чукаричка "половина" лед траке је била константно плава.

 

[vladimir79]

Можда је била проба, па ће се на крају усагласити са низводном страном.

 

[Zuma]

A da stave biciklisticku stazu umesto pruge ? Metro tu néce skoro pa da ne stoju prazna

A izgleda da ni tramvaj nece skoro. Otkad smo culi da su preusmerili pare za postavljanje sina, i meni se mota po glavi kako bi se ovo moglo bar privremeno koristiti. Biciklisticka staza bi bila divna. Prakticna nevolja je sto bi to bilo oko 1,5 km dovoljno sirokog puta, slobodnog od automobila, od kojih je citav kilometar savrseno ravan. Svi motorciklisti Beograda ima da se unerede od srece. Mozemo ocekivati takmicenja ko ce najbrze proci kroz "Trijumfalnu Kapiju", ko ce najduze voziti na zadnjem tocku, i mnoge slicne zabave. Gomila njih ima da zavrsi u kablovima, a to bi pri tim brzinama moglo biti nezgodno za most. Sem toga treba praviti put, pa ga posle skidati.

Ali tema je ustvari fascinantna. Pravi trenutak za kreativne ideje. Bili bismo ekskluzivni jer niko na svetu nije toliko lud da pravi most od 160 milona evra da bi ga posle jednim delom koristio kao poljanu za mali fudbal. Svejedno, jos je mnogo gore ako samo tako stoji. Zbog toga, evo par ne narocito normalnih ideja, ali sad sta je tu je

- Atletska staza. Divno za organizovanje trka. Nasuti malo sitnijeg tucanika ili po ovom krupnom prevuci neku deblju gumenu traku, i eto dugackog stadiona. Posmatraci mogu sa strane u prostoru za kablove. Troskovi nikakvi, a publicitet zagarantovan. Iznad reke i na toj visini uvek struji vazduh, pa imamo i trendi eko komponentu uz dobar pogled za publiku.
- Staza za dzoging, sa povremenim drvenim spravama za vezbanje. Ili sa preprekama i raznim zadacima, neka vrsta sportskog viseboja.
- Ovo mi se dopada: Trening, a kasnije i trke po krupnom tucaniku. Nista ne treba modifikovati i placati, moze se organizovati sutra. Svi mi koji zivimo na asvaltu smo hendikepirani, sa drasticno nerazvijenim misicima oko skocnog zgloba, posto posle svakog koraka stopalo uvek staje samo na ravnu povrsinu. To sam na bolan nacin shvatio kad sam prvi put proveo citav dan u pentranju po planini.
- Redovna takmicenja nadvlacenja duuugackog konopca izmedju Starog i Novog Beograda?
- Nekoliko Japanskih kamenih basti. Mesto za meditaciju? Medjunarodni kamp? Legnes u vrecu na ledja i gledas u nebo, fiksiras kablove kao "Stairway to Heaven", dok te "most-je-svet" polako njise. U izvesnim krugovima ovo bi sa odusevljenjem bilo prihvaceno.
- Prostor za umetnicke izlozbe. Galerija pod vedrim nebom. Skulpture.
- Ova je dobra: ovi sto koriste sprej za farbanje grada, da naprave par autorskih mozaika od ofarbanih tucanika. Sta god zele. Moze i u "3D". Nikakvi troskovi za grad. Materijal vec prisutan i neunistiv.
- Najveci svetski disko klub iznad vode. Lajt sou vec gotov. Ekskluziva. Bili bi hit i na YouTube i kod ekipe koja ide na "Exit". Nocu na most, danju na kupanje na Adu. Gotovo naselje ispod mosta. Lift, suma, dva jezera i reka. Apsolutno ne moze da omane. Jedino da ne skacu svi u istom ritmu, ali to se da srediti sa vise razlicitih izvora muzike. Mozda se mogu ugurati i cak pravi mali stejdzevi, ako mogu da idu na sprat, a da prolaz bude ispod njih? Kablovi ludi za lasersko osvetljenje. Posto se tim uglom posmatranja u daljini vizueleno spajaju, imamo dovoljan broj delova jednog ogromnog, resetkastog projekcionog platna. Lako naplacivanje ulaznica.
- Nastaviti po zelji ...

 

[Zuma]

Malo lateralnog misljanja ponekad proizvede i nesto stvarno dobro. Sta mislite o ovoj ideji?

Sada vec izgledna pauza u stavljanju sina privremeno oslobadja ne samo srednju traku nego i prostor ispod samog pilona. Ovde bi se krajnje lako, brzo i bez narocitih troskova mogla napraviti najveca svetska postavka mozda najelegantnijeg eksperimenata u istoriji moderne nauke: Fukoovog klatna. Galilej je proucavanjem klatna postao rodonacelnik savremene nauke koja se od stare razlikuje pre svega eksperimentalnim pristupom. Klatna su bila pocetak koji ga je u dobroj meri usmerio na kasnije prihvatanje i propagiranje heliocentricnog sistema zbog koga mu je sudila Inkvizicija. Sledeci ovakav pocetak, Fuko je 1851. godine po prvi put u istoriji uspeo da na krajnje lak, javan i narodu ocigledan nacin demonstrira da se Zemlja stvarno okrece oko sebe, a ne Sunce oko Zemlje. Ideja je trivijalna. Ravan u kojoj se klatno pomera, nikad se ne menja samo od sebe. Ako klatno pustite na nekom Zemljinom polu, Zemlja se okrece ispod njega, a ravan klacenja ostaje savrseno ista, trajno vezana za ukupnu masu univerzuma. Za posmatraca pored klatna, izgleda kao da se zbog neke neobjasnjive sile ravan klacenja ravnomerno pomera, zato sto se posmatrac pomera zajedno sa Zemljom, a klatno je to koje je ustvari nepomicno. Ovo je jedan od najupecatljivijih metoda da covek direktno, svojim ocima, prati kako se Zemlja ispod njega polako obrce.

Fukoovo klatno je obicno krunski eksponat svih velikih muzeja nauke. No teskocu pravi to sto bi trebalo da je njegova duzina sto je moguce veca. Najvece stalne postavke imaju klatna dugacka oko 20 metara sa periodom od oko 8 sekundi. Nama bi bilo lako da sa centra svoda pilona obesimo zicu sa tegom. Ako sam dobro proracunao, tako bi dobili Fukoovo klatno duzine oko 72 metra koje bi imalo periodu citavih 17 sekundi. Dakle, trebalo bi mu 8,5 sekundi samo da stigne sa jednog na drugi kraj. Ovo polagano, hipnoticko kretanje je posebno upecatljivo u nasem slucaju. Ako stavimo uobicajenu uglacanu mesinganu loptu, to ce po suncanom danu izgledati kao neka vrsta malog sunca u geometrijski pravilnom kupastom hramu nauke visokom 200 metara. Cak i lici na neki minaret, crkvu ili katedralu sa kandilom, a ova "krila" sa strane samo doprinose onome sto im je zajednicko, vizelnom usmerenju citave forme ka nebu, doduse, ovaj put sa lako vidljivim i "zivim" sredistem u centru.

Sve ovo bi prakticno garantovalo prilog na svim velikim svetskim televizijama, a posle rasturanja citave konstrukcije video snimak bi verovatno ostalo kao trajna ilustracija tekstova o Fukoovom klatnu na Wikipediji i po citavom Internetu. Malo sam gledao, ali ne postoji nista ni priblizno, ne u slicnim monumentalnim razmerama, a pogotovo ne nesto na otvorenom prostoru, izlozeno suncu u nebu, nesto sto nije u kupoli crkve nego u formi koja ima do te mere svedeni "naucni" i geometrijski pravilan spoljni izgled.

Fukoovo klatno u akciji:

http://www.youtube.com/watch?v=Px1OO8TI6OI

 

[tzoran]

Ne, ne, ne, nikako klatno od mesinga, nestalo bi u roku od smesta od strane naših sugrađana, sakupljača sekundarnih sirovima

 

[drum1]

а да окачимо ђиласа уместо клатна? па нек се њише

 

[Arnorian]

Не може напољу због ветра.

 

[Zuma]

Не може напољу због ветра.

Da, to je problem. Fukoovo klatno je veoma osetljivo na male poremecaje. Ali kao i uvek u nauci, treba videti sta to u kvantitativnom smislu ustvari znaci. Koja je granicna brzina vetra u pitanju? U slucaju da je zica dovoljno tanka a teg dovoljno tezak, pretpostavljam da ce tokom proleca i leta biti dovoljan broj dana u kojima je brzina pomeranja vazduha napolju manja od one koja uobicajeno postoji i u velikim zatvorenim prostorima kao sto su crkve i ogromni holovi velikih muzeja. I tu se vazduh krece zbog klimatizacije, otvorenih prozora, promaje, kretanja ljudi i razlike u temparaturama. Cak i kad postoji slabo strujanje vazduha, ono ne menja smer tako cesto, pa rezultantna sila tesko moze uticati na precesiju klatna. Moze uvesti oscilacije, ali srednja vrednost ravni klatna ce i dalje da se obrce, vise ili manje precizno, sto je ovde manje vazno. Ovo ne treba gledati kao precizni naucni instrument, vec kao popularizaciju nauke i zabavu. Kad se uzme u obzir da su troskovi relativno beznacajni a vizuelno spektakulani, mislim da je dovoljno da bar ponekad manje-vise radi, pa bi osnovni cilj bio zadovoljen.

 

[stanislaw]

:lol: :lol:
Zuma, bravo za fantastičan post o olimpijadi alternativnih sportova, vala baš i treba da od najveće nekorisne površine u medijani mosta na svetu napravimo svetsku atrakciju...
Što se tiče Fukoovog klatna, nemoj samo da kao u romanu Umberta Eka ujutro nalazimo nepoznata lica, samoubice iz zasede, kontroverzne bizmismene i eksploatatore sekundarnih sirovina obešene o klatno...
Ljudsko truplo bi znatno uticalo na težište i period oscilacije, za detalje videti fizičko-matematički model iz pomenutog romana...

 

[JohnyBgood]

а да окачимо ђиласа уместо клатна? па нек се њише

Ja sam za to da se napravi lutka u njegovom liku uvecana bar 2-3x, i radi monumentalnosti a i protiv sam kacenja zivih ljudi pa makar bili ne znam ko. Samo bih dodao preko celog mosta niz ogromnih bilborda u toj srednjoj traci kao ilustraciju drugog razloga za postavljanje takve instalacije, naravno uz prvi razlog nikada posteno objasnjene dodatne troskove za ubrzanje radova.

Ne bi bila losa "instalacija". Mada nesto razmisljam, tu blizu je i replika Terazija i onaj Djelicev centar kome ni samom nije jasno da li je za nauku ili promociju nauke. A ovo je ipak istaknuto mesto na mostu, tako da bi mogli da napravimo i kompoziciju od lutaka sa likovima iz DSa pa neka se svi zajedno klate na vetru. Predlazem naziv instalacije - "bilbordi i je*******ivetri" sto bi bio dobar sazetak nase realnosti.

 

[brdjanin]

Nisam primetio (tj pročitao) da li je možda predviđen "podvesni" pešački prolaz sa jedne na drugu stranu mosta? Recimo kod lifta na špicu? Čisto da nije bitno na koju stranu onda ideš dalje.

 

[vucko]

а да окачимо ђиласа уместо клатна? па нек се њише

P.S.Verujem da je tezina veca od klatna pa je uticaj vetra manji. :lol:

 

[Zuma]

:lol: :lol:
Zuma, bravo za fantastičan post o olimpijadi alternativnih sportova, vala baš i treba da od najveće nekorisne površine u medijani mosta na svetu napravimo svetsku atrakciju...
Što se tiče Fukoovog klatna, nemoj samo da kao u romanu Umberta Eka ujutro nalazimo nepoznata lica, samoubice iz zasede, kontroverzne bizmismene i eksploatatore sekundarnih sirovina obešene o klatno...
Ljudsko truplo bi znatno uticalo na težište i period oscilacije, za detalje videti fizičko-matematički model iz pomenutog romana...

Hvala

Kad nam se vec neda da budemo ozbiljni, bar da iskoristimo priliku za neozbiljnost. A srce me boli da se ne poigram sa ovim, pogledaj kakav prostor. Prazan! Kad cemo sledeci put imati ovakvu priliku?

 

[Zuma]

Pronasao sam je. Lupao sam glavu kako da - jeftino - zakacim bilo sta cak gore. Nasao sam sliku gde je plafon dovoljno osvetljen da se vide detalji. Neko je mudro ostavio cak dve rupe, pa je taj problem resen. Cak i da ovo nisu rupe, nego nesto sto samo tako izgleda, postoje cetri bocna otvora pa je lako moguce improvizovati pomocnim, ukrstenim zicama ili gredama koje bi cinile platformu za kacenje centralnog kabla. Ali to verovatno nece biti potrebno.

Sad je stvar trivijalna. Obicna proba ne bi kostala prakticno nista. Treba kupiti 80 metara debljeg najlona za pecanje i pronaci sto je moguce tezi teret koji on moze da izdrzi, ali takav da ima homogenu gustinu i da bude simetrican. Teg bi trebalo da ima osnu simetriju, dakle da u poprecnom preseku bude niz krugova. Najbolje da se napravi na strugu pa ispolira, ali moze biti i bilo sta sto je savrseno pravilno i spolja glatko.

Razlog probe bi bio da se izvrse merenja i vidi koliko ovakav projekat ima smisla. Uticaj brzine vetra, tezine tega na prigusivanja oscilacija, itd. Jednostavno, elegantno i bez obzira na ishod sigurno zabavno za ucesnike. Garantuje bar par lepih video snimaka, a ako se ispostavi da ovo ima smisla raditi ozbiljnije, pojavice se i neki finansjer buduci da su troskovi ustvari zanemarljivi.

 

[dr strangelove]

An idle mind is the devil's playground