Nemojte da panicite, most je siguran koliko i svi drugi u bg.Isti se sigurnosi parametri koriste za sve objekte koje se grade. Samo sto je zbog svoje konstrukcije bio blizu dozvoljene granice. Znaci nije ugrozena stabilnost jer je u okviru dozvoljenog. Sto se vetra tice prema jos starijiim propisima izvrsena je podela na geografske zone inteziteta vetra (jos za SFRJ- koliko znam nije se menjalo to skoro):
I zona umerenih vetrova
II zona kosave
III zona bura i sva mesta iz I i II zone sa nadmorskom visimon iznad 800m
Pa onda ima podela prema zasticenosti objekta na zasticene, poluzasticenje i izlozene
Pa ako uzmemo da je nas most u III zoni (mada ja sislim da spada u II), i da je izlozen to je onda 1,7kN/m2 ili kad se prevede na obican jezik oko 170kg/m2 uticaj vetra. pa kad se to prebaci u formulu Wo=V2/26 gde je Wo=1.7kN/m2 a V maksimalna brzina vetra u m/sec u periodu od 10 god, dobije se da je V=44,2m/s sto je 160km/h. Znaci prema propisima racuna se za ovaj udar vetra kao i svi drugi objekti. U Japanu ili Americi (ne u celoj) se racina na vetar jacine i preko 200km/h.
Sto se zemljotresa tice rekao sam vec da je drzava podeljena isto na neke geografske seizmicke zone za koje vaze posebna pravila. Beograd pripada koliko znam 7 i 8 zoni. zona 8 je zona razornih potresa a zona 7 zona stetnih potresa. Zona katastrofalnih potresa pripada zona 9 i 10 (crnogorsko primorje). To nije rihterova skala, ali otprilike moze da izdrzi potres jacine 7-7.5 rihterove skale. U kraljevu je primera radi bio potres jacine 5.3 rihtera. U japanu, ali i na crnogorskom primorju mora se racunati za zone katastrofalnih potresa to je 8-9 rihtera.
e sad kako se racuna. Prvo se uzimaju sva opterecenja koja postoje. Ona se dela u pokretna i nepokretna. U nepokretna (stalna) spada sopstvena tezina sa svim elementima, ukljucujuci i cevi za instalacije, slojevi puta, asfalt, konstrukcija..sve. U pokretna (promenjljiva) opterecenja pored saobracaja spada i vetar, sneg. Na osnovu toga se dobijaju momenti uticaja u poljima i na osloncu. Ti momenti se mnoze sa koeficijentom sigurnosti koje iznosi 1.6 za stalno i 1.8 za promenljivo opterecenje. Ili celokupan momenat mnozi sa 1.65. Na osnovu tih uvecanih momenata prelazi se na dimenzionisanje betonskih preseka, i potrebne armature. Uvek se uzima veca kolicina armature u odnosu na potreban broj koji je racunat sa uvecanim momentom. Pa tako gotovo uvek realan koeficijent sigurnosti na kraju ispada 2-2,1. Za stub se uzimaju malo drugaciji koeficijenti ali slicno.
Za celik se racuna malo drugacije, ali princip uglavnom je isti
Na osnovu istog principa se radi za sve objekte, bilo sta da su, razlika je samo u opterecenju i izlozenosti vetrrom.
Most je u granicama dozvoljenog, ali oni su skrenuli paznju da je blizu granice i da je po tome jedva prosao, jer u suprotnom projekat bi bio odbijem ili drasticno promenjen. Dao sam primer za ugib gde je na mostu 1,477m a dozboljen je oko 1,85, znaci ima jos 40cm "fore".
Nadam se da je sad malo jasnije kad kazu da je na "granici"
@ vucko. uticaji rastu sa kvadratom rastojanja. Znaci sto je manje rastojanje manji su i uticaji. Ovako je rastojanje 376m koje nosi jedan pilon a ovako bi bilo 188m pa samim tim i uticaji bi bili manji ali i potrebna kolicina materijala, pa samim tim i most bi bio jeftiniji
Продружујем се Миланчетовом умиривању масе.Мост је одлуком да се иде само на један пилон постао захтевнији за изградњу али никако мање безбедан.Ово је само логичан наставак приче о београдским ћупријама. 
