Tunel i plato u nastavku Knez Mihajlove

[Homer Jay]

U tekstu koji je Vučko linkovao gradski arhitekta daje "garancije" za realizaciju ovog projekta, pa da vidimo šta kaže:

Пакет са Бетон халом

На питање шта су гаранције да постојећи тродимензионални моделитунела за возила од Грачаничке до Узун Миркове неће само то и остати, Дејан Васовић, градски архитекта, одговара:

– Градоначелник и Градска управа стали су иза тог пројекта, као што су подржали и уређивање Бетон хале. Пошто је Бетон хала приоритет, логично је да се тако третирају и пешачки коридори, који са њом чине целину, па ће се „у пакету” и реализовати – објашњава градски архитекта.

Dakle paket - dva obećanja u jednom

Mada, nikada to nisam gledao iz ove perspektiva, a zvuči fantastično:

Изабрано идејно решење јапанског архитекте Соуа Фуџимотоа – спирални објекат који повезује приобаље са Београдском тврђавом и Калемегданом – биће део пешачке целине од Палате „Албанија” до Савског пристаништа.

U tekstu se ne pominje da su odustali od tunela Senjak, već samo da projekat nije realizovan, ali to je za temu o UMP-u.

@cosmic

Hvala na ispravci Amerikanizacija njenog prezimena mi isprala mozak.

 

[Felix55]

Занимљиво како се као један од кључних "аргумената" помињу археолошке ископине логора Четврте флавије, које су непун метар испод шина управо на овом простору, уместо да се препозна шанса да се провлачењем саобраћаја испод земље оне напокон на квалитетан начин конзервирају, презентују широј публици

Da se konzerviraju? I to na mestu gde bi se gradio tunel "cut and cover" metodom?
Razmisli malo pre nego što napišeš tako nešto...

 

[Delija]

Јој кад крену да рециклирају старе пројекте пред изборе...Сличних планова је било и пре другог светског рата а идејни пројекат који је подразумевао баш ово са слике је урађен још 70их. Но и то је замрло са променама у градским структурама.

 

[sizif]

Da se konzerviraju? I to na mestu gde bi se gradio tunel "cut and cover" metodom?
Razmisli malo pre nego što napišeš tako nešto...

Наравно да сам размислио. Да би се нешто приказало јавности, мора најпре бити конзервирано како га атмосферски услови не би уништили. Копање тунела на том месту иде средином улице, а проширење отвора за трамваје се може одрадити испод дела на коме је налазиште. Проблеми су ту да се разматрају и решавају, али то се може чинити аргументима, а не грактањем и нарицањем.

Мани се препотенције.

 

[drum1]

сизифе, ми не знамо колико дубоко су који слојеви београда. нисмо знали ни за тај први

 

[razgradjevinar]

....i necemo saznati dok se ne pocnemo sa kopanjem. jbg, takav je posao.. obrni okreni mora da se kopa

 

[JohnyBgood]

....i necemo saznati dok se ne pocnemo sa kopanjem. jbg, takav je posao.. obrni okreni mora da se kopa

Samo je pitanje kada, odnosno prioriteta. Ima u ovom gradu toliko zapustenih lokacija koje se sa puno manje para mogu staviti u funkciju i dati preko potrebnu injekciju gradu i njegovoj turistickoj privlacnosti, a i gorucih pitanja samog zivota u gradu tako da ovo jos dugo nece doci na red.

A ti istorijski tragovi su tu i nece nikuda pobeci, mozda neke nove generacije budu pametnije i bogatije od nas da to mogu kako treba da istraze i izloze. Ja ovo jednostavno ne vidim u sledecih 20ak godina. Ali da ce se pustati predizborne buve svake 4 godine, to svakako

 

[razgradjevinar]

ma naravno da je buva i da nema nista od toga, ali ja sam propali student arheologije i shvati me.. )

 

[Felix55]

Да би се нешто приказало јавности, мора најпре бити конзервирано како га атмосферски услови не би уништили.

Postoji bitna razlika između postupka konzervacije (istraživanja i zaštite trenutnog stanja arheoloških ostataka od daljeg propadanja na mestu na kom su pronađeni, u originalnom kontekstu) i postupka njihovog uništenja (ukopavanjem velikog kanjona za budući tunel na tom mestu).

 

[sizif]

Не могу да верујем да не разумеш, али да пробам још једном. Отворени ископ иде средином улице, тамо где нема остатака. Онда се поткопа на пар метара испод остатака логора Четврте флавије.

Што се конзервације тиче, не би било лоше да отпутујеш до неког од древних градова са пребогатим подземљем- до Атине, Будимпеште или Рима - и погледаш како су тамо решавани слични проблеми. Да су слушали људе попут тебе, ништа саградили не би. Понајмање метро.

Што се тиче претпоставки да би се нешто могло пронаћи у дубљим слојевима, мислим да су оне врло мало вероватне. Ту је тле такво да се артефакти од пре две хиљаде година налазе на само пола метра дубине.

 

[Felix55]

Odakle ti informacija da na sredini ulice nema ostataka?

 

[relja]

O rimskim legijama najviše znam iz Asteriksa ali zar se ta jedinica nije zvala IV Flavijeva Legija?
http://en.wikipedia.org/wiki/Legio_IV_Flavia_Felix

Prema dosadašnjim otkrićima (tramvajske šine, Gradska biblioteka, Rajićeva, Kosančićev venac, Plato, Studentski trg) možemo očekivati da se ispod dobrog dela okoline Kalemegdana mogu naći ostaci iz rimskog perioda, pa tako i ispod Pariske. Meni je sve vreme čudno da niko nije vršio istraživanja u samom parku, samo na par metara od nalaza ispod tramvajskih šina.

 

[sizif]

Odakle ti informacija da na sredini ulice nema ostataka?

Па када су рађени пут и зграде поред није ништа пронађено, изузев у подруму Библиотеке града Београда, где су остаци темеља капије и куле логора јако лепо инкорпорирани у Римску дворану. Опет, град не сме да стане у развоју због тога што се под њим налазе потенцијалне ископине. Вештина и промишљање су ту да пронађу решења и за једно и за друго.

 

[Felix55]

Nisi dobro informisan. Prilikom nedavne rekonstrukcije tramvajskih šina u Pariskoj, na tom otkopanom potezu otkriveni su temelji brojnih rimskih objekata čiji znatni delovi zalaze i u Kalemegdanski park i pod Parisku ulicu... Što je i logično - antičko utvrđenje i antičko naselje se protezalo od današnjeg Gornjeg grada / Pobednika sve do Trga Republike, pa se ostaci iz tog doba nalaze neprekidno na celom tom potezu.

Drugo je pitanje da li je jedan deo rimskih ostataka ispod samog kolovoza ulice već uništen onda kada je Pariska ulica dobila današnji izgled, ili je kao u slučaju tramvajskih šina sve to ucrtano, snimljeno i pažljivo zatrpano peskom, pa zatim pokriveno asfaltom da čeka neka bolja vremena...

 

[medjutim]

Опет, град не сме да стане у развоју због тога што се под њим налазе потенцијалне ископине. Вештина и промишљање су ту да пронађу решења и за једно и за друго.

Pričao mi je poznanik iz Risna kako su tamo u problemu jer je antički Risan bio mnogo veći od sadašnjeg, i gde god kreneš da kopaš, naletiš na nešto istorijsko. I pošto im je par gradilišta u centru zatvoreno, kad su u Titovo vreme krenuli da zidaju školu naišli na ostatke i nisu nikome prijavili, jer ko zna kad bi dobili školu..

 

[JohnyBgood]

Опет, град не сме да стане у развоју због тога што се под њим налазе потенцијалне ископине. Вештина и промишљање су ту да пронађу решења и за једно и за друго.

Pričao mi je poznanik iz Risna kako su tamo u problemu jer je antički Risan bio mnogo veći od sadašnjeg, i gde god kreneš da kopaš, naletiš na nešto istorijsko. I pošto im je par gradilišta u centru zatvoreno, kad su u Titovo vreme krenuli da zidaju školu naišli na ostatke i nisu nikome prijavili, jer ko zna kad bi dobili školu..

Pa stvarno se i postavlja pitanje sta da radis ako imas stotine starih temelja rasute svukuda ispod grada? OK, jasno je da se to moze i mora istraziti i da mnoge stvari koje nadjes mogu u muzeje, ako nadjes temelje neke vaznije/interesantnije gradjevine to se moze nekako izloziti ali sta ako svugde ispod grada imas relativno lose ocuvane temelje?

Da ih izlozis elementima samo ce da propadaju i unistavaju se, da ih pokrijes staklom/nadstresnicom i konzerviras, to em treba odrzavati, em i nije toliko interesantno da bi se lako finansiralo. Ispada u sustini jako tesko pitanje. OK ako tu napravis park i to ostane ispod dole, bar ne osecas grizu savesti, ali ni onda zapravo nisi nista uradio. Otkopao si, video sta ima, dokumentovao, i zakopao. I ako ga ikada budes ponovo otkopavao bice zato sto tu nesto hoces da gradis i eventualno ces taj temelj negde da izmestis, ali se opet postavlja pitanje gde. Jedino da to izlazes i ucinis delom dizajna nove gradjevine ali je pitanje koliko to moze da ostane netaknuto a da se uklopi u funkciju novoga.

Arheolozi, da li neko po ovom pitanju ima stav? Ni sam ne znam kako na ovaj problem da gledam.

 

[razgradjevinar]

vrlo je to jednostavno

arheoloski najkorisnije je ako postoji mogucnost istraziti lokaciju, doci do saznanja, dokumentovati, proceniti, po potrebi konzervirati ili izmestiti i onda je to druga prica. pa nece grad od 2 miliona stanovnika da prestane da se razvija i prilagodjava novim vremenima zato sto je neko napravio kucu na tom mestu pre hiljadu godina. to sto preko nalaza idu sine ili beton, ili PARK arheologiji ne znaci nista i tom smislu tapka u mestu. smisao arheologije je istrazivanje. urbanisticki tapkamo u mestu zbog arheologije, zbog necege sto ne znamo ni da li postoji i koliko je vredno ako postoji mi ne mozemo da uradimo jednu logicnu stvar i spustimo saobracaj pod zemlju na jednom mestu gde je to vrlo potrebno i pozeljno. u isto vreme, obzirom na lokaciju, zista nije preveliki prtoblem obustaviti saobracaj na tom mestu ako treba i ne nekoliko godina, nije to raskrsnica kod kneza milosa i kralja milana npr...

kada na kraju zavrse istrazivanja nece biti nikakve prepreke da se ponovo uspostavi saobracaj. svi pricaju o tunelu a zamislite jednog dana otvoreni ukop koji ce mozda imati zanimljive iskopine na svojim bocnim ivicama, tramvaje i mozda automobile na dnu dok pi svuda okolo bio pesacki koridor sa pogledom na to blago, sve sa pasarelom od kalemegdana do kneza.. u svakom slucaju ce se otvoriti nove mogucnosti i progres dok cemo o proslosti pricati na osnovu cinjenica a ne pretpostavki i nagadjanja

nista logicnije nego zapoceti istrazivanje, iz zbog arheologije i zbog urbanizma

EDIT: dok sam editovao nisam video poslednji post jlaki-a. upravo tako.. umesto tunela i zakopavanja otovreno nalaziste... u cemu je problem da se to uradi?

 

[jlaki]

Uostalom, i ti arehološki poslovi mogu da izgledaju interesantno za javnost koja tuda prolazi, mogu radovi da se ograde nekim staklom i neka gledaju ljudi

 

[JohnyBgood]

vrlo je to jednostavno

arheoloski najkorisnije je ako postoji mogucnost istraziti lokaciju, doci do saznanja, dokumentovati, proceniti, po potrebi konzervirati ili izmestiti i onda je to druga prica. pa nece grad od 2 miliona stanovnika da prestane da se razvija i prilagodjava novim vremenima zato sto je neko napravio kucu na tom mestu pre hiljadu godina. to sto preko nalaza idu sine ili beton, ili PARK arheologiji ne znaci nista i tom smislu tapka u mestu. smisao arheologije je istrazivanje. urbanisticki tapkamo u mestu zbog arheologije, zbog necege sto ne znamo ni da li postoji i koliko je vredno ako postoji mi ne mozemo da uradimo jednu logicnu stvar i spustimo saobracaj pod zemlju na jednom mestu gde je to vrlo potrebno i pozeljno. u isto vreme, obzirom na lokaciju, zista nije preveliki prtoblem obustaviti saobracaj na tom mestu ako treba i ne nekoliko godina, nije to raskrsnica kod kneza milosa i kralja milana npr...

kada na kraju zavrse istrazivanja nece biti nikakve prepreke da se ponovo uspostavi saobracaj. svi pricaju o tunelu a zamislite jednog dana otvoreni ukop koji ce mozda imati zanimljive iskopine na svojim bocnim ivicama, tramvaje i mozda automobile na dnu dok pi svuda okolo bio pesacki koridor sa pogledom na to blago, sve sa pasarelom od kalemegdana do kneza.. u svakom slucaju ce se otvoriti nove mogucnosti i progres dok cemo o proslosti pricati na osnovu cinjenica a ne pretpostavki i nagadjanja

nista logicnije nego zapoceti istrazivanje, iz zbog arheologije i zbog urbanizma

EDIT: dok sam editovao nisam video poslednji post jlaki-a. upravo tako.. umesto tunela i zakopavanja otovreno nalaziste... u cemu je problem da se to uradi?

Hvala! :kk:

Po meni je ovo boldano i dalje problem, sta ako celom duzinom tunela imas neke vecinm unistene fragmente temelja? Koji su ti u gabaritu tunela koji tu treba da prodje, jasno mi je da se susedni mogu izloziti, ali gde ove sto su ti na putu, puno ih je, a nisu toliko vredni ili ocuvani da ih ima smisla prenositi u neki muzej ili postavku? Bilo bi to dosta skupo i cini mi se da je tu problem.

 

[Arahne]

Činjenično stanje je sledeće:
1. Najočuvanija antička arhitektura je upravo u osi Knez Mihajlove ulice. U pitanju su ostaci velike zgrade - termi (rimskog kupatila) koje je u jednom delu imalo i toalet. Kada kažem najočuvaniji mislim na više od metra očuvanih zidova iznad poda građevine. Takva očuvanost je nekih 30 metara od ose Knez Mihajlove prema jugozapadu (Savi) i nekih 90 metara prema severoistoku (Dunavu). Sama ulica koja je prolazila kroz kapiju (Rimska dvorana u Biblioteci grada Beograda) očuvana je na 1.00 m ispod današnjeg nivoa tla.
2. Izgradnjom bilo kakvih novih postrojenja i instalacija većina rimskih ostataka bi bila devastirana.
3. Najniža kota do koje dosežu rimske instalacije ili temeljne zone rimskih objekata su na oko 3.00 m ispod današnjeg nivoa tla. Ispod rimskih nema keltskih ni starijih ostataka (Keltski Singidunum se nalazio ispod današnje šume na Zvezdari, a ne na prostoru Tvrđave i Kalemegdana).
4. Ceo prostor današnjeg užeg centra Beograda je prekriven rimskom arhitekturom.
5. Mi danas ne vidimo rimsku arhitekturu nigde u Beogradu, zato što nikada nije postojala jasna volja da se istakne rimska istorija Beograda kroz prezentovanu antičku arhitekturu. Da li treba da pominjem da Muzej grada Beograda nema zgradu?
6. Ostaci utvrđenja legije IIII Flavijeve su devastirani samo u onim delovima gde je izgrađena Beogradska Tvrđava. Na Kalemegdanu su izuzetno očuvane zgrade iz rimskog perioda. Među njima ima itekako interesantnih građevina za svakodnevnog posetioca. Razlozi zbog kojih ne nastavljamo istraživanja na ovom prostoru su sledeći: sam park Kalemegdan je pod zaštitom države. Ukoliko nema mogućnosti da se prezentuje arhitektura kastruma (zbog gusto posađenog drveća i staza koji su pod zaštitom) onda nema smisla ni raditi iskopavanja. Istraživanja su rađena u periodu od 1973-1984 i pokazalo se da su u potpunosti očuvane legionarske barake i pomoćne zgrade. Kada smo pokušali da snimimo GPR-om (Ground penetrating radar) ovaj deo Kalemegdana, grad nije hteo da da sredstva. To je inače stalni problem arheologije i razlog zbog kojeg do sada nije iskopan ni deseti deo Beogradske tvrđave i rimskog kastruma za ovih 70 godina koliko traju istraživanja.
7. Ključni problem u prezentaciji ostataka kastruma na mestu gde se predviđa izgradnja fontane (ulica Pariska i tramvajske šine) jeste u tome što će osa komunikacije knez Mihajlova-ulazna staza na Kalemegdanu morati da se promeni u odnosu na dosadašnju. Ideja stavljanja ostataka pod staklo nije dobra zato što ne postoji staklo koje će ostati čisto i prozirno posle hiljada nogu koje budu prošle preko njega. Ideja o izmeštanju je nemoguća. Jednostavno u pitanju su zidovi koji imaju negde veću širinu od 1.00 m, čitav splet kanala, podovi itd. Supstrukcija rimske ulice ima čvrstinu modernog betona i debljinu veću od 1.20 m.
Ova tema je ozbiljan problem, utoliko što posle iskustva sa šinama 2009. godine, kada su određene institucije dovele i izvođača i nas koji smo iskopavali u ozbiljan problem, mi koji brinemo o Singidunumu nismo više spremni na kompromis. Tada je ključni kriterijum bio da se sva arhitektura zaštiti od prekopavanja. Ovog puta jedini radovi mogu da budu u funkciji prezentacije rimskog kastruma.

8. Ideja o izgradnji tunela je nešto drugo. Kada bi samo prokopavanje tunela bilo horizontalno, a ne vertikalno, ja ne bih imao ništa protiv. Ukoliko su naravno gornje kote kopa tunela na bezbednoj dubini u odnosu na rimske ostatke.
9. Ne samo rimski, nego ni pozniji periodi nisu sprečavali urbani razvoj Beograda. Mi ovde govorimo o delu grada koji je istorijski i koji je pod posebnim zaštitama. Nažalos,t ne samo za rimski nego ni za poznije periode Beograda nikada nije postojao pravi interes, pa tako danas nemamo ništa od drvene arhitekture Beograda druge polovine XIX veka. Da ne pričam o tome da se upravo ruše porodične zgrade iz 20-ih godina XX veka na Vračaru itd. Strašno je koliko ima prostora za razvoj modernog Beograda na delovima koji su nepopunjeni, a svi se vrte oko dve ose Slavija-Tvrđava i Bulevar-Tvrđava.
10. Naravno da bi Beograd imao šta da pokaže turistima van Skadarlije i Kalemegdana, ali u prezentaciju se ulaže pošto se postigne koncenzus u javnosti da je naša burna istorija ono što je kvalitet ovih prostora. Javnost potom treba da utiče na one koji odlučuju. Inače ukoliko neko ima validne informacije o projektu o kome raspravljamo može da me kontaktira na PM. Hvala

 

[beli grad]

Prica o tunelu ispod Pariske samo pokazuje koliko ne postoje ozbiljne vizije i sveukupno sagldavanje razvoja Beograda i razvojnih pre svih - turistickih moguznosti sto ukljucuje i istorijske, prirodne, graditeljske i druge vrednosti koje treba prvo pripremiti, pa razglasiti i na razne nacine naplatiti.

Ukoliko u Pariskoj ostane motorni saobracaj iznad ili ispod tla, to znaci da ce ostati i u ulici koja prolazi pored Saborne crkve i u Karadjordjevoj u njenom najlepsem delu od hotela Bristol do mosta.

Umesto tunela u Pariskoj, mnogo je potrebniji metro tunel koji povezuje savsku i dunavsku stranu, a takav se u prikazivanim planovima ne predvidja, mada je izuzetno znacajan.

Gradjani Starog grada moraju da rasciste, da li vise vole svoje automobile ispod prozora i ulice bez zelenila kakve su vecinom sada ili da ostavljaju svoja kola u nekoliko javnih garaza udaljenih 5 minuta od njihovih zgrada i da zive u mirnom delu grada sa mirisom svezeg vazduha sa reka i zamorom turista ispod prozora.

Velika vecina Beogradjana nema pojma sta je nadjeno 2009., mnogi su cak prolazili pored poda kupatila ciji pod od opeke izgleda kao juce da je pravljen, mnogi to nisu ni primetili .

A severno od Dunava su anticki nalazi dragocena retkost i prava senzacija kada se pojave, doK je cela Srbija na antickim nalazistima, jer na mestu danasnje Srbije u rimsko vreme je bilo bezmalo vise gradova nego danas.

U Pariskoj je potrebno samo postaviti znak zabrane saobracaja za motorna vozila, skinuti sine i otkriti temelje gradjevina Singidunuma, a novac treba da se sacuva za metro tunele pre svega.

 

[Drakche]

Da, nije toliki problem pesacki prelaz, koliko vozila koja tutnje ulicom. Pariska je, koliko mi je poznato, glavni put iz Novog Beograda za beogradsku luku. Mozda bi bilo jednostavnije da kada zavrse zemunski most od ulice naprave pesacku zonu.

 

[relja]

@Arahne
Dobrodošao i hvala za dugo očekvano objašnjenje zbog čega se ne istražuje na prostoru parka, kada je više nego očigledno da ima šta da se istražuje.
I naravno: + !

 

[Arahne]

Bolje Vas našao!
Da ne bi ispalo da sam ja neki ekstremni arheolog koji zanemaruje potrebe modernog grada moram da kažem još par reči na ovu temu.
Prvo mi smo u školi učeni da uvek mora da postoji kompromis između prezentacije spomeničkog nasleđa i realnih potreba urbanog razvoja. Jedan od uspelih primera je crkva sv. Dimitrija iz ranog V veka u Sremskoj Mitrovici koja je prezentovana na mestu gde se nekada nalazila gradska kafana. U podrumskim prostorijama je sama građevina i prigodna izložba sa idealnim rekonstrukcijama i tekstom. Naravno nije uvek svaka arhitektura prijemčiva za posetioca i nema uvek svaka arhitektura vizuelnu rečitost. Ovo je naroćito važan kriterijum kada se razmatra pitanje da li nešto prezentovati ili ne.
Međutim problem sa temom ulaza na Kalemegdan ima nekoliko nivoa.
Prvo sam projekat ili bolje da kažem objavljene fotografije budućeg izgleda prostora ulaza na Kalemegdan prikazuju površno rešenje dve različite ideje.
Čini mi se da se prvo pošlo od pretpostavke da je potrebno nekako rešiti saobraćajnu vezu Savska-Dunavska padina. Ova ideja s kraja 80-ih koja pretpostavlja još par vezanih rešenja (Stanica metroa kod ulice Cara Uroša, izgradnja multifunkcionalnog objekta na mestu nekadašnje okretnice u Rajićevoj ulici) nije razrađena na ponuđenim fotografijama (nikako se ne vidi gde izlazi saobraćaj na Dunavskoj strani). Što je još gore čini mi se da projektant nije imao ideju šta da radi sa prostorom iznad tunela te je ofrlje smislio onu kružnu fontanu i slapove. Živo me interesuje šta kažu statičari i građevinci o hektolitrima vode koja teče iznad tunela. Samo rešenje, oblik, pozicija fontane u potpunosti zanemaruje vizuru Knez Mihajlove ulice i otvara pogled od Savske strane prema fontani, zatvarajući pogled ka pročelju Biblioteke grada Beograda. Iz ptičje perspektive zgrada Biblioteke krnji onaj krug fontane i stoji ko piletu sise. Da ne pričam da nije ponuđen izgled koji mora da se uzme u obzir - ogromna zgrada hotela i trem ispred njega, između zgrade biblioteke i zgrade papirusa (projekat tima Lojanica). Ta građevina i priča o iskopavanjima su posebna tema.
Dakle kada vidim jedno navrat nanos sačinjeno arhitektonsko rešenje mene muka hvata. Ajde da znam da je neko stvarno sve uzeo u obzir pa seo i razradio ceo problem pa da se ne nerviram.
Danas sam seo i čitao strategiju razvoja Beograda, te saznam da se predviđa kao jedan od ciljeva razvoja Beograda, stavljanje Beogradske Tvrđave pod zaštitu UNESCO. Za sada je jedini antički lokalitet u Srbiji pod zaštitom Gamzigrad - Feliks Romulijana. Beogradska tvrđava ima jedan poseban kvalitet, a to je kontinuitet utvrđenog prostora. Rimsko utvrđenje predstavlja početak te istorije i zaista mi nije jasno kako graske vlasti planiraju sa jedne strane da uništavaju ostatke tog utvrđenja, a sa druge da ga stavljaju pod zaštitu. Neka ideja za budućnost je da se svi vojni objekti iz rimskog perioda na Dunavu stave pod zaštitu Unesco i da budu prezentovani u meri koliko to bude moguće. U pitanju je nekih 50 lokaliteta na Dunavu počevši od granice sa Hrvatskom, pa do granice sa Bugarskom. To je inače ceo sistem rimskih utvrđenja i postaja na granici prema barbaricumu, koja počinje na ušću Rajne preko Bavarske pa na Dunavu do ušća u Crno more. Naš deo u svemu tome je značajan i predstavlja potencijal za dalji razvoj Dunavskog turizma. Uloga Singidunuma u toj priči je još značajnija. Legijskih logora u evropskim prestonicama ima samo tri (Beč, Budimpešta i Beograd). Logor u Beču je u potpunosti prekriven Bečom, logor u Budimpešti se bori sa razvojem Budimpešte i ostaje logor u Singidunumu koji makar u delu Kalemegdana može da bude prezentovan u značajnoj meri kao jedna celina. Ja se trenutno bavim baš tom temom, ponovnim bacanjem težišta na antičke lokalitete na Dunavu. Znam šta je urađeno u Nemačkoj, Austriji i Mađarskoj po ovom pitanju i kako se to tamo ekonomski eksploatiše. I opet me muka hvata kada vidim da ne mogu da izvedem makar mali deo toga ovde kod nas, iako imamo izuzetno očuvane celine, prvorazredan pokretni materijal i infrastrukturu koja bi mogla da prihvati turiste koji bi došli da vide antičko nasleđe na našim prostorima. Viminacium je jedna priča a Singidunum druga. U nekoj viziji budućnosti ja vidim vezanu prezentaciju ova dva lokaliteta što može da istakne prezentaciju Limesa u Srbiji u odnosu na druge zemlje, i da privuče posetioce k nama.

 

[GOJE]

@arahne,

I ja sam ti podelio par pluseva za kvalitetne informacije. Ranije sam se na forumu zalagao za izgradnju tunela jer bi bilo idealno proterati intenzivan saobraćaj sa površine Pariske ulice. Moja ideja je svakako bušenje tunela a nikako raskopavanje. Mislim da je apsolutno moguće probušiti tunel tako da sve arheološki vredno ostane iznad tunela. Tada je moguće napraviti pešačko-tramvajski koridor, duž arheoloških nalazišta i u Pariskoj i u samom parku. Jedini uslov je da se ceo projekat osmišlja jako sporo i pažljivo, zbog osetljivosti lokacije.

Ona budalaština sa fontanom je samo nečija brza šala, ništa više.

Ne bih ništa dirao, dok se ne izgradi most Zemun-Borča, i tako bar jedan deo traniztnog saobraćaja, trajno ne ukloni odatle. A zamislite samo kako bi izgledao prelaz iz Knez Mihajlove, kroz ostatke kastruma ka Kalemegdanu.