Trolejbusi

[Дошљак]

Ево конкретно, 23, кад заглави код Цвијићеве, боље да је на струју пошто дизел мотор ради и док стоји а електро не, а и сама линија више иде по узбрдици него по равном
Мени је мања бука тролејбуса од мотора аутобуса увек предност пошто сам се наслушао аутобуса што на раскрсницама што у пролазу под прозором. Неки шиште и завијају као да су из пакла.

 

[Bender Rodriguez]

A taj elektromotor u trolejbusu radi samo dok ima struje. Cim struje nestane, staje on nasred raskrsnice, a sa njim staju i svi u krugu lokalnog sektora napajanja.

Buka je trivijalna stvar, kakva buka od autobusa sada, pa sa penzionisanjem poslednjih Japanaca, i poslednjih starih Ikara 201 i 203 sa losom izolacijom oko D20, problem urlajuceg motora autobusa postaje stvar proslosti. Solarisi ne urlaju, osim ako nije pun gas (sto obicno traje kratko). Gmazovi, Akie, Isuzu, BMC, Higeri... isto nisam primetio da urlaju u radu. Uopste, ne secam se kad sam zadnji put imao problem da pricam na telefonu od buke autobusa. A da nije neki nabrojani Ikar ili Japanac.

A i BKM zna dobro da zavija ako ga majstor nagari duz pravca. Na stranu dakle njegovo drndavk vesanje, kazem da i sam motor zna da zavija ponekad.

Jedini realan argument u korist trolejbusa (mislim na sadasnje stanje) jesu bolje performanse na nagibima. Mada i to postaje vrlo diskutabilno jer sam se prosle godine vozio u nekoliko BKMova koji se kroz Kneza Milosa vuku 20, ali ne preterujem - bukvalno 20 na sat. I Vucko je svedocio i pisao o tome ovde.

 

[Дошљак]

Ja сам се наслушао под прозором свих типова аутобуса, најгоре је ноћу кад стане на семафор и ради у месту, то дроби мозак. БКМ са овим одржавањем и годинама свакако није репрезентативан. И да се разумемо, за било које проширење мреже су неопходна нова возила, овако их нема добољно ни за постојеће па негде возе аутобуси.

 

[filipcukovic]

Svakako bi na novim delovima mreže radili novi trolejbusi sa baterijama kod kojih, za razliku od BKM, skoro i ne postoji mogućnost da se pokvare ili masovno blokiraju ulicu zbog nestanka struje. U gradovima gde masovno rade vozila sa autonomijom (baterijama ili dizel generatorom) gotovo nikada nisam video da trolejbusi iz bilo kog razloga stoje.

Tehnologija se razvija. Ulica 1+1 je dovoljna troli isto koliko je dovoljna i autobusu.

 

[Karlo del Ponte]

Šta je beše predloženo na forumu za Mirijevski bulevar? Tramvaji ili trolejbusi? Pretpostavljam tramvaj, pošto u svim planovima i predlozima je predviđeno da vozi bar do Rospi Ćuprije. Tako da posle lako može da se odvoji jedan kraj ka Mirijevu, pored depoa Karaburma.

Naravno, uz rasčišćavanje divljih automobilčina koje se parkiraju na postojećem 2+2 kolovozu.

Vezano za Mirijevski bulevar, već smo imali minimum zdrave administracije da se otkupe i raskrčt privatne kuće da se napravi bulevarsko-komunalni koridor(Đilas, naš bedni vrhunac političkog kvaliteta, pobednik u trci bogalja). I sa trolejbusom, i tramvajem, i autobusom, i BG:VOZ-om i metroom tuda imamo isti problem, a to je fizički dug put za Mirijevo tuda. Čak i kada nema zastoja, 25p i 74 putuju po pola sata preko Karaburme na Vukov spomenik. Linije 25p i 74 su sada najkorisnije tek onima koji baš žive na Mirijevskom bulevaru, a to nije najjači tok putnika.

@solecar kaže trolejbus, zato što su usponi u Mirijevu prestrmi za tramvaj. To je tačno, ali trolejbus bi u Višnjičkoj bio u mešovitom saobraćaju, a ne u srednjoj baštici, koja se već skoro 4 decenije čuva za tramvaj. A u Višnjičkoj su zastoji sve gori. Drugo, baš to što to nije najkraća trasa. Odnosno, intenziteta toka neće biti, i tramvaj i trolejbus na Mirijevskom bulevaru se obesmišljavaju bez veze Mirijevo-Zvezdara.

Da ja svoj tramvajski mirijevski krug obrazložim:
1) Pokrivenost žutom trakom/tramvajskom bašticom na celoj liniji.
2) Formiranje jezgra mreže, kao osnove pouzdanosti i neprekidnosti makar delimične pokrivenosti tramvajem.
3) Bolja opsluženost naselja uz Mirijevski bulevar.
4) Unapređenje javnoprevozne obilaznice ili GSP-SMT. Ovo je pravac kretanja gde treba dugoročno očekivati srednju opterećenost, premalu za metro preveliku za autobus.
5) Šinski prevoz efikasnije koristi tunele od drumskog.
6) Veća brzina, kretanje najkraćim putem iz Mirijeva.
Veliki nedostatak tramvaja, i uslov uspešnosti projekta su promene na delu tramvajske mreže od Vukovog spomenika do Slavije uključujući i ove trgove.

Isto kao sa tramvajima na Novom Beogradu - forumasima je, isto kao i nekim vlastima i struci u zadnjih par decneija, bitnije da sinama penetriraju (namerno koristim tu rec) kroz Autokomandu i Stepu i Trosarinu... nego da popune nesto od ovih neiskoriscenih prostora (ovo dajem samo kao primer, jer ova slika mnogo govori i dobro ilustruje). Logike bez.

Kada je tramvaj došao do Trošarine, to je bila granica gusto naseljene zone. Slično i sa Banjicom 2. Posle toga se Beograd širio, a infrastruktura to nije pratila, i bulevarska i tramvajska. Tamo gde je tramvaj (ili trolejbus) cilj je da se isti maksimalno koristi. Razumnoj vlasti, a kojej za sada nema, jasno je da se sada treba platiti na ćupriji to što se na mostu nije platilo. To znači širenje bulevara i širenje tramvaja. Umesto toga, već decenijama jedemo besplatan sir iz mišolovke. A za samu Stepu i Kumodraž 2, to je jedan od tehničko/finasijsko/pravno lakših projekata u odnosu na Zapadnu Zvezdaru i centralni Zemun, gde je mnogo gore stanje i mnogo urgentnije rešavati nego na Voždovcu.

Nikad nisam razumeo ljude koji bi stalno da menjaju i eksperimentisu nad stvarima koje u izvornom obliku rade dovoljno dobro. Zasto trolejbus tamo gde autobus vec dobro sluzi? U cemu ce trolejbus biti superiorniji? Ok, bice bolji na nagibima, to stoji. Ali jel ima jos neki argument?

1) Kontrola lokalnog zagađenja. To je posebno izraženo u "kanjonskim" ulicama.
2) U zemlji gde je nafta "džabalesku" (Rusija) trošak putničkog kilometra trolejbusa je 20% niži nego kod autobusa, a skoro dvostruko niži nego kod elektrobusa. Na žalost u Srbiji takvu studiju do sada nisu pravili.
3) Energetska bezbednost. Za zemlje poput Srbije nafta je uvozna i svakih 5 godina skok cene nafte napravi "džumbus" u ekonomiji. Nama nedostaje zdrava politička sila koja bi napravila program tipa 50% električnog javnog prevoza za narednih 10 godina. Bez obzira što je 73% od uglja, taj ugalj je naš ako ništa. U skladu sa tim domaća, pa makar i šrafciger industrija trolejbusa.
4) Element urbanog identiteta, koji izostaje ako nema kontaktne mreže.

To ne znači da je to super za sve, tipa, videla žaba da se konji potkivaju, pa i ona digla nogu. Razumne promenljive pri odlučivanju:
- Jezgarnost mreže, ili ti pokrivenost mreže zatvorenim krugovima kako bi saobraćaj funkcionisao u slučaju odsecanja jednog njenog dela. Tramvaj ima Krug dvojke i Most na Adi koji daju mogućnost rezervnih linija i vezu sa depoom. Što je velika glupost, mi smo dobili rezervne veze Nemanjina-Kneza Miloša i kroz Donji Dorćol u okviru projekta ukidanja trolejbusa u Kralja Milana. A odavno je to trebalo napraviti, i pustiti tuda jednu od linija sa Crvenog krsta. Izostavljanje perifernog povezivanje Banjice, Medaka i Zvezdare je izostalo kao kolatelarna šteta zaustavljanja reformi GSP iz 1980-tih godine 1987. Do danas nismo zaokružili osnovu trolejbuske mreže.
- Tip kontaktne mreže i način njenog održavanja. Tehnička kultura održavanja. U sovjetsko-postsovjetskoj kulturi se koristi lančana kontaktna mreža (sa visećim i kontaktnim provodnikom, kao na železnici). Ne mogu da govorim o trolejbusu u Krasnojarsku, San Francisku, Lozani ili Lionu, ali u Brestu u Belorusiji gde živim nikada nisam video ni doživeo gomilanje trolejbusa, video kidanje trolejbuske mreže, dnevni prekid trolejbuskog saobraćaja. Spisak slučajeva u kojima dolazi do prekida ili preusmeravanja trolejbuskog saobraćaja su: početak spiska, radovi na kolovozu, kraj spiska. U Srbiji imamo vrlo ozbiljan problem tehničke kulture.
- Masovnost primene tehnologije i tehnička baza na nacionalnom nivou. Trolejbusi u Beogradu do nedavno nisu imali ni registracione tablice. Švajcarska, Bugarska, Belorusija, Rumunija... imaju mnogo gradova sa trolejbusima. Ukoliko bi imali domaću šrafciger industriju, i trolejbuse u 4-5 gradova, nacionalni trolejbuski vozni park preko 500 vozila, širenje trolejbusa na Mirijevo i Miljakovac ima sasvim drugu dimenziju nego sada. Tada je i "armija kadrova" jača i isplativija za formiranje, kao i lokalizacija proizvodnje opreme.
- Paralelno investiranje u bulevare. Ako autobus u ulici sa velikom transportnom tražnjom 1+1 prosto zamenimo trolejbusom, investirali smo polovično. Ako investiramo u trolejbus, pa posle skidamo mrežu dok širimo ulicu, opet nije optimalno.

 

[Дошљак]

Нормална држава би направила националну стратегију јавног превоза са анализом економског, еколошког и социјално-социолошког утицаја са циљем повећања мобилности популације (типа да неко у Ваљеву или Јагодини има поуздан градски превоз до железничке станице, од железничке станице тачан и поуздан воз до Београда и у Београду поуздан јавни превоз да може да ради или студира ван свог места становања).

 

[Bender Rodriguez]

Pre svega da podstim da sve što pišem o trolejbusima i širenju mreže, pišem za ovo sadašnje stanje, za predviđeno i očekivano stanje u narednim godina, iiii najbitnije - za ovaj GSP kakav je ovde i sada. Džaba ovakvom GSPu i najnovija i najbolja vozila ako će on i dalje tvrdoglavo da se ponaša kao da su 80te u svakom pogledu. Džaba najnoviji Solaris Trolino ili Hess ako će GSP da ih održava i tretira kao Zijače iz 1970ih. Džaba GSPu novi Iveco kada on više voli FAP iz 1980ih. Dokle god je samo preduzeće takvo i želi sve da rešava i održava čekićem i ekserom, bespredmetno je sanjariti o nekim novim, revolucionarnim iskoracima. A kada ili ako se oni dese, e onda ću komentarisati u skladu sa tadašnjim okolnostima.

Ja сам се наслушао под прозором свих типова аутобуса, најгоре је ноћу кад стане на семафор и ради у месту, то дроби мозак.

Dobro, to stoji i hteo sam u sinoćnjem postu da dodam da ipak stoji argument u korist trolejbusa što se tiče buke, jer ipak kad se sve sabere i oduzme, jesu u proseku tiši od autobusa.

БКМ са овим одржавањем и годинама свакако није репрезентативан.

Ali to i jeste ono o čemu pričam svo vreme. GSP i Grad će nastaviti svoju tendenciju da kupuju jeftina, ''kolko para tolko muzike'' vozila. I još bitnije - sam kažeš da BKMove loše održavaju. Pa na osnovu čega onda mislite da će nekog fensi Solarisa, Škodu ili Hessa sa autonomijom i bog zna čime, bolje održavati, i koristiti sve njegove funkcije? Pa neće.

 

[solecar]

Imajući u vidu trenutnu situaciju sa Rusijom, Belorusijom i Ukrajinom i ovom veštački izazvanom krizom, na njih ne možemo da računamo što se tiče novih trolejbusa. Druga opcija koju imamo je ili da uzimamo kineska biorazgradiva vozila ili da uzimamo nešto sa Zapada. A to sa Zapada je Škoda, što smo mogli da vidimo u tenderu. Dakle, odlučili smo se ovog puta da ne uzimamo biorazgradiva vozila, već nešto što može da izdrži malo duže, uprkos tome što se popravlja pomoću selotejp trake i parčeta kartona koji se naklnadno prefarba. A to znamo, iz razloga što još uvek koristimo od gospodina kradonačelnika , kontigent nabavbljenih Solarisa.

 

[Bender Rodriguez]

1) Kontrola lokalnog zagađenja. To je posebno izraženo u "kanjonskim" ulicama.
2) U zemlji gde je nafta "džabalesku" (Rusija) trošak putničkog kilometra trolejbusa je 20% niži nego kod autobusa, a skoro dvostruko niži nego kod elektrobusa. Na žalost u Srbiji takvu studiju do sada nisu pravili.
3) Energetska bezbednost. Za zemlje poput Srbije nafta je uvozna i svakih 5 godina skok cene nafte napravi "džumbus" u ekonomiji. Nama nedostaje zdrava politička sila koja bi napravila program tipa 50% električnog javnog prevoza za narednih 10 godina. Bez obzira što je 73% od uglja, taj ugalj je naš ako ništa. U skladu sa tim domaća, pa makar i šrafciger industrija trolejbusa.
4) Element urbanog identiteta, koji izostaje ako nema kontaktne mreže.

Lokalno zagađenje najviše prave automobili, ne autobusi. 900.000 automobila, gužve, odnosno gomila stani-kreni situacija i mrcvarenja kroz pretrpane ulice. To je ono što pravi najviše zagađenja. Ne auspuh Solarisa koji prevozi 160 ljudi. Voleo bih kad bismo imali neku naprednu kompjutersku simulaciju u kojoj bismo rekonstruisali Desposta Stefana i okolinu od SUPa do Trga. I onda uradimo simulaciju i merenje zagađenja u slučaju da su svi autobusi koji prolaze tuda elekrični, pa uporedimo sa simulacijom i merenjima kad su svi dizel. Ili prosto da sačekamo da Gremlin iz šahta istera sve dizelaše i zameni ih Higer kantama, ka čemu se ide, ali neće to biti još bar 10 godina.

Ali baš bih istinski želeo da možemo da vidimo i izmerimo koliko to Beogradu škodi 700 autobusa na dizel i koliko će njihovo isterivanje i menjanje drugim pogonima nešto promeniti u gradu sa 900.000 automobila.

2) U zemlji gde je nafta "džabalesku" (Rusija) trošak putničkog kilometra trolejbusa je 20% niži nego kod autobusa, a skoro dvostruko niži nego kod elektrobusa.

Ovo zvuči realno i razumno. Pošteno. Podržavam.

3) Energetska bezbednost. Za zemlje poput Srbije nafta je uvozna i svakih 5 godina skok cene nafte napravi "džumbus" u ekonomiji. Nama nedostaje zdrava politička sila koja bi napravila program tipa 50% električnog javnog prevoza za narednih 10 godina. Bez obzira što je 73% od uglja, taj ugalj je naš ako ništa. U skladu sa tim domaća, pa makar i šrafciger industrija trolejbusa.

Slažem se za energetsku bezbednost, samo ne vidim po čemu deluje da će električni podsistemi biti stabilniji i jeftiniji, pogotovu u predstojećem periodu. Ajde da napravimo poređenje. Problem s naftnim derivatima je što ti kažeš, što malo malo pa skoče, i što će verovatno ponovo skakati. Ono što nije toliki problem je da Srbija trenutno samo 20% nafte uvozi iz Rusije, tako da ako to stane, lako može da nađe zamenu da nadomesti to.

Što se pogona na struju tiče, tačno je da Srbija ima svoje izvore struje, što hidro što termo. Ali je isto tako tačno da je energetski sistem desetkovan u zadnjih nekoliko meseci pod vođstvom SNS otpada. Ne znam da li si ispratio sve, ali od jeseni do početka proleća, imali smo po nekoliko požara: u TENTu, u Kolubari, u brojnim trafostanicama... Za to vreme, da bi se izbegle restrikcije pred izbore, napravili su dodatne enormne dugove za uveženu struju koji će sad morati da se otplate. Dalje, procenjuje se da ugalj koji stiže u TENT biva sve goreg kvaliteta, da li zato što ne stižu da ga obrade ili šta već, ne znam. I to je jedan od razloga što su bile sve te havarije (pored preopterećenja sistema). Za kraj, taman kad je Srbija pomislila da, dok se ne obnove zalihe uglja i termo-postrojenja, uzdaćemo se u hidro izvore, ljudi širom zemlje prijave da su sva akumulaciona jezera isisana skoro do dna. Više o tome možeš videti na ovoj temi.

Šta hoću da kažem svim ovim? Nije preveliko oslanjanje na naftne derivate za JGP dobro. Ali nije dobro ni preveliko oslanjanje na strujni pogon. I jedno i drugo imaju svoje prednosti i mane i svoje neizvesnosti i poteškoće sada i u predstojećem periodu. Ako misliš da je ključ u balansiranju odnosa između ta dva pogona, s tim se slažem. Ali ako neko misli da npr električna vozila treba da čine 80% voznog parka a dizel samo 20, to nije realno, a njega čeka bolno otrežnjenje u narednim godinama. Ali da, svakako je dobro imati balans između oslanjanja na struju i oslanjanja na naftu. To podržavam.

Autobusi na gas me najprostije rečeno, ne zanimaju. Nikad ih nisam video kao investiciju vrednu cimanja. A tek sad nakon ovog pičvajza, mislim da će biti još besmisleniji za zemlje koje nisu mezimci Rusije ili Amerike, pa da imaju beskrajne zalihe po niskim cenama. A mi to svakako nismo i nećemo biti u narednom periodu.

4) Element urbanog identiteta, koji izostaje ako nema kontaktne mreže.

Ovaj deo mi nije jasan.

U Srbiji imamo vrlo ozbiljan problem tehničke kulture.

Epa baš zato ja svo vreme tupim ovde (ali bez uspeha izgleda) da je nerealno očekivati od preduzeća koje nije izašlo iz 1950ih/1980ih (zavisi kako i za šta gledamo) da barata tehnologijama, vozilima, principima i organizacijama iz modernog doba. Sam kažeš - GSP očajno održava vozila i nema pojma šta radi. Pa ja se nadovezujem na to i kažem, ako se svi slažemo da je takav, zašto očekujete da će sutra biti bolji kad mu se daju još kompleksnije trolejbuse da ih sprovodi i eksploatiše na još kompleksnijim rutama? To hoću da kažem svo vreme.

S ostalim mislim da se slažem.

 

[solecar]

Da postavimo stvari malo drukčije. Da li će biti bolje ako ne kupimo nove trolejbuse? Da li će biti bolje ako trolejbuse zamenimo Higerima i sl. autobusima? Da li će biti bolje nastavljanjem akcije zamenjivanja zglobnih vozila solo vozilima? Da li će biti bolje ako i dalje budemo težili tome da se vozni park treba prilagođavati selotejp traka majstorima u GSP-u? I da li će nam u konačnom računu biti bolje kada tržište bude takvo da će vozila prilagođena selotejp traka majstorima moći da se nađu samo u muzejima javnog prevoza, ali koji neće biti na prodaju?​

 

[Bender Rodriguez]

Ja se ne sećam da sam ni predlagao niti uopšte razmatrao bilo šta od toga.


A što se budućnosti tiče, neka neko iznese jasnu i definitivnu sliku kako će trolejbuski vozni park, kako će izgledati karakteristike tih vozila, trolejbuska infrastruktura i politika Grada izgledati, i možemo lako da počnemo da pravimo nove predloge i rešenja. Ali ovo ovako sada ne ide. Možda bude nešto iz ZNDa, možda bude kenjaz, a možda bude i Škoda ova s ovim mogućnostima, ili Škoda ona s oni mogućnostima, a možda bude i elektroautobus umesto trolejbusa, a možda i ne bude ništa. I možda ostane depo Dorćol a možda i ne ostane. Možda bude para a možda ne. Možda se završi Linijski park a možda i ne. Možda se prošire neke od ulica, a možda se opet odlože. Pa sve nešto ''možda''.

Mislim uzaludno mi je da bilo šta planiram i predlažem u takvoj situaciji. Pardon - skoro pa bilo šta. Ima par deonica na koje bi u roku od mesec dana od potpisivanja ugovora za nova vozila, mogla da se postavi mreža. I jedna od tih deonica jeste povezivanje Medaković okretnice sa mrežom na Banjici. Što si ti verovatno već i predložio ranije u onoj mapi što si pravio u Scribble. Nego samo podsećam. Eto, to je nešto što može da se započne čim se potpiše nabavka. Nebitno koji model bio, koji depo ostao... Eto npr taj krak može i treba što pre izgraditi. I on će posle otvoriti mogućnosti za brojne nove linije i mogućnosti za dalja širenja, opet, što si ti i bio predlagao i razrađivao.

 

[solecar]

Ni ne moraš da razmatraš, tržište će samo da razmoti za nas. Ili ćemo kupovati novo, ili ćemo imati situaciju kao za vreme policijskog časa 2020. godine, samo ličnim kolima ili taksijem, i peške.

 

[Bender Rodriguez]

Pa pišeš posle mog posta, pa ispada kao da sam ja negde predlagao to što si nabrojao. I ispada kao da za svaki post moram da stavljam disclaimer ili neki dodatak na kome će lepo i jasno da piše svaka moguća stvar da se ne bi pogrešno tumačilo i da se ne bismo vraćali na istu stvar po 50 puta. Da ne bude posle ''a što si ti protiv kupovine novog'', ''a što si ti protiv bilo kakvog širenja trolejbusa'', ''a što si ti za Higere na 29 umesto trolejbusa'' i tako dalje u beskraj.

A glavna stvar koju hoću da kažem svo vreme je: Zašto drndati nešto što funkcioniše dovoljno dobro? Zašto poravljati nešto što nije pokvareno? Baviti se onim što je pokvareno i čemu treba poboljšanje. A ono što radi ostaviti da radi i dalje.

Ima u ovom gradu dovoljno mesta za sve podsisteme, a mislim da je zaista i logično i razumno da se buduća širenja forsiraju tamo gde se šire urbani delovi grada. A ne da se čupa nešto što već dobro radi i menja se nečim za čime nema potrebe. Ko hoće da se bavi i angažuje za dalja širenja trolejbuske mreže i linije, evo za početak može da apeluje na Grad da, pošto se obavi nova kupovina i narudžbina (jer za sada sumnjam da ima dovoljno vozila i vozača), da se uspostavi mreža i veza između Medaković okrenice i pet solitera na Banjici. I tu ćemo dobiti mogućnost za još nekoliko novih linija.

 

[Karlo del Ponte]

Lokalno zagađenje najviše prave automobili, ne autobusi. 900.000 automobila, gužve, odnosno gomila stani-kreni situacija i mrcvarenja kroz pretrpane ulice. To je ono što pravi najviše zagađenja. Ne auspuh Solarisa koji prevozi 160 ljudi. Voleo bih kad bismo imali neku naprednu kompjutersku simulaciju u kojoj bismo rekonstruisali Desposta Stefana i okolinu od SUPa do Trga. I onda uradimo simulaciju i merenje zagađenja u slučaju da su svi autobusi koji prolaze tuda elekrični, pa uporedimo sa simulacijom i merenjima kad su svi dizel. Ili prosto da sačekamo da Gremlin iz šahta istera sve dizelaše i zameni ih Higer kantama, ka čemu se ide, ali neće to biti još bar 10 godina.

U jednoj traci sa sporim saobraćajem stoji autobus dužine 18 metara sa potrošnjom 60 litara na 100 kilometara u tim uslovima, a isto mesto zauzimaju 3 automobila sa potrošnjom 10 litara u tim uslovima. U autobusu 120 putnika, a u ta tri automobila 5. Ovo je jako grubi račun, ali iz njega dolazimo do sledećih grubih pokazatelja: 12 puta manje goriva spali autobus, ali u konkretnoj ulici autobuska traka pravi dva puta više zagađenja. Odnosno u ulici tipa Despota Stefana bi mogli da za 2/3 smanjimo lokalno aerozagađenje ako bi sve autobuse zamenili električnim prevozom. Za to nema brzih, pravno/tehnički jednostavnih i jeftinih rešenja, ali na pravcu sa takvim intenzitetom transportne tražnje to je usplativo i opravdano.

Ovo zvuči realno i razumno. Pošteno. Podržavam.

Slažem se za energetsku bezbednost, samo ne vidim po čemu deluje da će električni podsistemi biti stabilniji i jeftiniji, pogotovu u predstojećem periodu. Ajde da napravimo poređenje. Problem s naftnim derivatima je što ti kažeš, što malo malo pa skoče, i što će verovatno ponovo skakati. Ono što nije toliki problem je da Srbija trenutno samo 20% nafte uvozi iz Rusije, tako da ako to stane, lako može da nađe zamenu da nadomesti to.

Skratio sam da ne bude predugačko, ali vezano za ove podatke o uvozu nafte, imao sam neke starije podatke da je domaća nafta u poslednjih par decenija zadovoljavala 25%-50% naših potreba, i da su mnogi stručnjaci jako kritikovali prodaju NIS, i to što Rusi suviše intenzivno troše domaće naftne rezerve.

Vezano za EPS, dok sam živeo u Srbiji imao sam saradnju sa nekim od vrhunskih inženjera iz TENT. Oni su bili par godina pred penzijom, i tražili su da im daju "šegrte", diplomce koje bi pripremali za održavanje ovog važnog sistema. Ovde nam ne trebaju eksperti inovatori, već mnogo prostije, eksperti reproduktivci, ali i sa time imamo ozbiljan problem!

To da je za zemlju poput Srbije svaka energija problematična, i tu i tamo je bode geopolitika su dokaz ova sada energetska dešavanja po Evropi. Sigurno je da možemo mnogo postići izolacijom kuća, boljim prozorima, kvalitetnim javnim prevozom, stvaranjem uslova za bezbedno bicikliranje, takvim da ljudi manje voze kola. Ali čak i za zemlje koje se time ozbiljno bave imaju višedecenijske strategije.

Odnosno saglasan sam da ni sa električnom energijom nije ni zlatno ni srebrno, ali transport troši tek 8% električne energije (sredinom 2000-tih, nemam nov podatak).

Ovaj deo mi nije jasan.

Element urbanog identita može biti tačkasti (trg, spomenik, zdanje), zonski (istorijska četvrt), i linearni (transport sa fiksnom infrastrukturom). Čak i kada nema direktnu funkciju, utiče na prepoznatljivost mesta i zone, indirektno utiče na biznis i aktivnost u zoni. Čak i sa daleko ispodprosečnim za Evropu tramvajima i trolejbusima, u zoni tramvaja i trolejbusa maltene ni nemaš prave spavaonice, u zonama istih.

Epa baš zato ja svo vreme tupim ovde (ali bez uspeha izgleda) da je nerealno očekivati od preduzeća koje nije izašlo iz 1950ih/1980ih (zavisi kako i za šta gledamo) da barata tehnologijama, vozilima, principima i organizacijama iz modernog doba. Sam kažeš - GSP očajno održava vozila i nema pojma šta radi. Pa ja se nadovezujem na to i kažem, ako se svi slažemo da je takav, zašto očekujete da će sutra biti bolji kad mu se daju još kompleksnije trolejbuse da ih sprovodi i eksploatiše na još kompleksnijim rutama? To hoću da kažem svo vreme.

S ostalim mislim da se slažem.

Nisam svedok 1950-tih i 1980-tih, samo imam sakupljane podatke o dosta dobrom funkcionisanju GSP za vreme 1980-tih. Vozni park je bio visokounificiran, zastoja je bilo mnogo manje, dovoljno vozila, zatvaranje finansijske konstrukcije, investiranje u električni javni prevoz. Po evropskim gradovima sam doživeo mnogo bolje i naravno da imamo drugačije uslove nego tada. I da bih hteo i umeo bolje.

Recimo, neravnomeran red vožnje električnog javnog prevoza se u Beogradu postavlja već redom vožnje. To je štetno i za putnike, i za podstanice, ali kome je važno? Sve to sa neravnomernim potrošačima, i razlikom veličine vozila i do dva puta. Tada podstanicu ili siluješ ili slabo koristi. Sistem sa ravnomernim opterećenjem vozila i podstanica je moguće napraviti, ali uz vrlo ozbiljne intervencije, pored svega i u infratrukturu. Ali, opet se vraćamo na probleme tehničke kulture.

Odnosno, došli smo do toga da se uglavnom slažemo.

 

[Bender Rodriguez]

Odnosno u ulici tipa Despota Stefana bi mogli da za 2/3 smanjimo lokalno aerozagađenje ako bi sve autobuse zamenili električnim prevozom.

Mislim da se ne bi smanjilo ni za 1/3. Na polju zagađenja, more automobila, grejanje i industrijsko zagađenje su rak rane Beograda. Ne 700 dizel autobusa.

Na kraju krajeva, za bilo kakve konkretne zaključke o lokalnom zagađenju, mora da se zna kompletna konfiguracija i sadržaj date lokacije. Mi možemo zimi da odemo i do Kneza Miloša, kod SUPa, i da možda izmerimo velike količine i kažemo ''uh ovo mora da je od auspuha autobusa''. A onda pogledaš malo bolje i vidiš da na uglu KM i Durmitorske stoji zgrada, ispostava Opštine Savski venac, koja turira Smederevca i purnja crn dim kroz odžak. A malo iznad toga ceo bolnički krug sa svojim kotlarnicama i radionicama. Zato ja gledam ukupno zagađenje na nivou celog grada, jer je ono mnogo merodavniji i konkretniji pokazatelj.

Element urbanog identita može biti tačkasti (trg, spomenik, zdanje), zonski (istorijska četvrt), i linearni (transport sa fiksnom infrastrukturom). Čak i kada nema direktnu funkciju, utiče na prepoznatljivost mesta i zone, indirektno utiče na biznis i aktivnost u zoni. Čak i sa daleko ispodprosečnim za Evropu tramvajima i trolejbusima, u zoni tramvaja i trolejbusa maltene ni nemaš prave spavaonice, u zonama istih.

Aaa, sad mi je jasno. Tica je svojevremeno pričao iste stvari na predavanjima kada bi reklamirao svoje mezimce trolejbuse. Pre nego što je i njih ''izdao'' i počeo da se zalaže za ukidanje trolejbusa, a i isterivanje okretnica. Odmah da razjasnim, ne upoređujem te s njim niti impliciram bilo sta. Samo kažem da me podsetilo na njega, jer je i on govorio o tome kako žice mogu da budu putokazi. A on je posle skrenuo na neki svoj pogrešan put. Doduše uvek je bio i ostao čovek za sve režime, tako da je bilo pitanje vremena kad će i trolejbusima promeniti priču.

Elem, to sa žicama i prepoznatljivošću trasa može da se gleda na dva načina. Neki ljudi vole kada postoje žice, jer mogu da se orijentišu putem njih. Ali isto tako, neki ljudi ne vole, jer smatraju da ruži grad i pogled na zgrade u ulici. Tako da imamo jedan argument za i jedan argument protiv. Plus i minus. Na kraju računice, ta dva se poništavaju, tako da taj argument se ne može uzeti kao pozitivan za trolejbuse. Opet, jer neki to vole, a neki ne. Meni lično na većini deonica ne smeta. Ali lagao bih kada bih rekao da nisam bio u situaciji da želim da uslikam neku zgradu (pogotovu ako je sveže sređena) a da mi žice trolejbusa ili tramvaja nisu zasmetale.

Što se GSPa i 80ih tiče, mislio sam na to kako odbijaju da se prilagode modernim tehnologijama, principima i praksama. Nego se ponašaju danas isto kako su se ponašali 1980ih. Tada je to možda bilo sasvim dovoljno, ako ne i dobro. Ali danas imati takav mentalitet nije nimalo dobro. To toliko kipi iz njih da se eto može čuti od mehaničara da je Iveco smejurija a FAP iz 80ih je majka. Jer se šatro lakše rukuje s njim. Kad sam pročitao taj citat (izjavu majstora, ne člana foruma) rekoh sebi ''pa ne, najbolje da se onda vratite na volovske zaprege, one su još jednostavnije za pripremu i rukovanje''... A da ne pričam da im je sve teeeško™. Teeeško™ je zašrafiti masku fara nego je lakše rasturiti je ekserima. Teeeško™ je namontirati sedište kako treba. Teeeško™ je odvući pokvareno vozilo u depo za manje od 3 sata, u jeku popodnevnog špica. Sve je teeeeško™...

Pa i meni je eto teško da se nakon 20 godina plaćanja karte i napretka tehnologija pa i opšteg stanja u društvu, opet svaki dan vozim prepunim usijanim kantama u kojima se izvijam ko majmun držeći se za šipke, da me amater od vozača ne bi lansirao napred ili nazad od silnog cimanja i tapkanja po papučici gasa (ono kad da pa pusti gas 100 puta u 10 sekundi, pa ceo autobus hoće da ga izlomi). I meni je sve to teško, i teže iz dana u dan. Pa eto, izmirujem svoje obaveze prema GSPu. Za sada. Ali ne znam koliko ću još.

 

[solecar]

@Bender Rodriguez
OK, ubuduće ću u svakom postu da napominjem da se ne odnosi na tebe, pošto vidim da si počeo da sve tumačiš kao da se tebi lično obraćam i kao da si ti jedini koji je sve rekao što spomenem, tako da neće biti zabune. Jedina mana toga će biti što ćeš u tom slučaju imati brdo obaveštenja koja ti iskaču, kada te budem tagovao.

Sad da se osvrnem na deo vezan za urbanizam. Vračar je urbanistički počeo da se širi, ali je i dalje na nivou infrastrukture iz doba kada su dominirale kuće i ugrade do 2 - 3 sprata visine. Slično je i sa dobrim delom Voždovca i Zvezdare. I kako onda na adekvatan način ispratiti to širenje?

Predlažeš da se povežu Banjica i Medaković III, preko Kružnog puta i Braće Jerković, što je i nekolicina nas predlagala. Neko je ovde spominjao kako to nije dobra ideja i kako je bolje da se ima što manje linija i što manje slova uz iste. Slično je bilo i kada sam kačio onu moju mapu manjeg obima širenja trolejbusa, gde sam predložio kružnu liniju 22, jer je tako nešto spominjano od strane grada, gde bi terminusi bili Kruševačka i Učiteljsko naselje, pa se našao neko da prigovori kako neko ko iz Učiteljskog naselja hoće da stigne do Kruševačke, mora da opkruži pola grada. A hvala bogu, sada to ne mora da radi, pošto može komotno da presedne kod Gospodara Vučića, a to neće moći da radi po mom predlogu, jer neće biti moguće presedanje na 28, koju sam predložio da od od Cvetka ide ulicom Gospodara Vučića do Kruševačke.

Sad još jedan osvrt. Evo ti stalno apostrofiraš kako ima previše kola u gradu i da to treba smanjiti, da to nije normalno, da je izgubljena svaka mera (parafrazirano, ispravi ako misliš da treba)... E sad, ako taj sistem funkcioniše dovoljno dobro da može da te odbaci od tačke A do tačke B, zašto ga drndati?​

 

[Bender Rodriguez]

Sad da se osvrnem na deo vezan za urbanizam. Vračar je urbanistički počeo da se širi, ali je i dalje na nivou infrastrukture iz doba kada su dominirale kuće i ugrade do 2 - 3 sprata visine. Slično je i sa dobrim delom Voždovca i Zvezdare. I kako onda na adekvatan način ispratiti to širenje?

Isterivanjem što većeg mogućeg broja parkinga sa ulica. Vračar se izgradio i natrpao nenormalno, ali i pored toga, mesta bi bilo kada bi bilo volje i discipline. Sve nove zgrade koje su napravljene, imaju garaže. I čak i da te garaže nemaju propisan broj parking mesta (ako se dobro sećam, beše 2 po stanu, ali to se naravno izvrda ovde ko dobar dana), opet imaju nešto. Ali u čemu je poblem? Pa problem je što mnoge srbende neće da plaćaju te garaže, nego ostavljaju automobilčine gde stignu. Isto je i na Lekinom brdu npr. Tamo tek ima sijaset novih zgrada koje sve imaju po 2 parking mesta po stanu. Zatim, ima dosta starih preostalih kuća imaju svoja dvorišta. A na sve to ima i delova trotoara ili kolovoza gde se može smestiti poneko vozilo. Dakle, prostora i dalje ima. Ali jbg, mnoge glave srbendaške kad kupuju tu stan, neće da daju pare za garažu. Jer što bi kad će da ostave automobilčinu na ulici. I tako ih ostavljaju. Po trotoarima, po ostrvima, po prilazima, po kolovozu...

Isto je i u Jerkoviću. Imaju besplatna parkirališta ispred zgrada, i to pod krošnjama drveća. Ali neće Srbenda da ga uparkira tamo. Jer iako bi ga on rado uterao do ulaza u zgradu, parking i ulaz nisu uvek na istoj strani. A drugo, on želi da što manje vremena potroši na uparkiravanje i da ujutru kad krene na posao, može samo da siđe s trotoara i da krene niz ulicu. Neće da se isparkirava, mrzi ga. Zato ostavi automobilčinu posred trotoara i j' se njemu.

Ta iskustva su, pored 10 godina frustracije, bila jedan od faktora koji su uticali da promenim stav prema automobilizmu. Zato što sam prestao da zavaravam sebe i uvideo (još više) koliko je ovde sebičnih i bezobzirnih ljudi. Ne svi naravno, ali more njih su takvi.

E zato treba praviti još veći pritisak na takve delove grada i takve ljude, i naterati ih da počnu da koriste te garaže ili da se, jbga, odreknu kola ako nisu sposobni da rukuju njima savesno i odgovorno. Kad mogu ja trenutno debo sa 32 godine da i dalje špartam po gradu u prevozu i da se izvijam ko majmun u autobusu i znojim ko prase od vrućine i aerobika dok majstor d*ka gas, i da opet sve stižem i postižem, pa moći će i oni. Jbg. Ja ionako imam stav da kao što oružje ili tehnika nisu za svakog, pa tako ni automobil nije baš za svakog. Jer je nelečenih bolida očigledno previše.

Predlažeš da se povežu Banjica i Medaković III, preko Kružnog puta i Braće Jerković, što je i nekolicina nas predlagala. Neko je ovde spominjao kako to nije dobra ideja i kako je bolje da se ima što manje linija i što manje slova uz iste.

Pa neke linije mogu i da se spoje. A i sem toga, još uvek imamo slobodne brojeve 4 i 8. Da, verovatno se ne bi uklapalo u sistem numerisanja linija, ali šta da se radi. Primera radi, ni linija 45 se ne uklapa pa eto. Bitno je da se veći deo uklapa.

Uostalom, ako su brojevi problem, kako si onda ti zamišljao da numerišeš i označiš neke od onih novih linija koje si predložio na mapi na Scribble? Imaj doduše u vidu da nemam mapu napamet u glavi niti znam gde je ovde okačena, tako da ne znam baš sve što si tamo predložio.

Evo ti stalno apostrofiraš kako ima previše kola u gradu i da to treba smanjiti, da to nije normalno, da je izgubljena svaka mera (parafrazirano, ispravi ako misliš da treba)... E sad, ako taj sistem funkcioniše dovoljno dobro da može da te odbaci od tačke A do tačke B, zašto ga drndati?

Zato što ometa druge, stvara mnoge probleme i preti da saobraćajno uruši ceo grad.

 

[Anonymo96]

85 nikako pretvarati u trolejbusku liniju dok se ne proširi Ugrinovačka.

 

[Bender Rodriguez]

Ja sam zaboravio da je i ona 1+1. Bio samo tamo, ali svega par puta. Kao što rekoh, retko me put navede u Zemun. Iako bih voleo da i njega upoznam i držim u glavi.

Elem, dobra ispravka i skratanje pažnje. Zastoj sadašnjih BKMova (još jedanput - sadašnjih, ovde i sada, ne znam šta ćemo imati na raspolaganju 2025.) na ovakvom mestu bi zaista bio problem za ceo kraj.

Ali mi je zato izuzetno drago što su stare vlasti Zemuna pravile ulice tako da jednog dana, ako ima preke i opravdane potrebe, mogu da se lako prošire. Mi nažalost dobismo dosta ovakvih ''rešenja''...

 

[solecar]

85 nikako pretvarati u trolejbusku liniju dok se ne proširi Ugrinovačka.

To niko nije ni predlagao. Ja sam predlagao da se Cara Dušana (trasa linije 84) i trasa linije 15 pretvore u trolejbuske, s tim da se napravi okretnica na Keju Oslobođenja, gde bi mogle da krate trole u slučaju bilo kakvih vanrednih okolnosti.

Takođe, tu okretnicu kod Keja Oslobođenja bi koristila trolejbuska linija 69, koja bi išla na relaciji Blok 70A - Omladinskih brigada - Bulevar Mihajla Pupina - Aleksandra Dubčeka - Kej Oslobođenja, jpošto je jedna takva linija potrebna kao ispomoć 610 i 73, jer dosta ljudi putuje na pomenutoj relaciji.

Pa neke linije mogu i da se spoje. A i sem toga, još uvek imamo slobodne brojeve 4 i 8. Da, verovatno se ne bi uklapalo u sistem numerisanja linija, ali šta da se radi. Primera radi, ni linija 45 se ne uklapa pa eto. Bitno je da se veći deo uklapa.

Uostalom, ako su brojevi problem, kako si onda ti zamišljao da numerišeš i označiš neke od onih novih linija koje si predložio na mapi na Scribble? Imaj doduše u vidu da nemam mapu napamet u glavi niti znam gde je ovde okačena, tako da ne znam baš sve što si tamo predložio.

Zato što ometa druge, stvara mnoge probleme i preti da saobraćajno uruši ceo grad.

Nije problem u označavanju kao takvom, nego u razmišljanju nekih forumaša koji je u glavi 25 i 25P, i da gde god da se napravi linija sa slovom, pored glavne linije, da će sistem na tom potezu biti upropašten. A koja je konkretno razlika ako ja imam liniju Studentski trg - Makedonska - Takovska - Kneza Miloša - Prokop - Bulevar kneza Aleksandra Karađorđeviža - Neznanog junaka - Crnotravska - Save Maškovića - Kružni put Voždovački - Braće Jerković - Medaković koja bi po mom predlogu nosila oznaku 41A, u odnosu na istu tu relaciju sa recimo oznakom 4? Kada sam pravio predlog proširenja trolejbuske mreže, uglavnom sam se služio postojećim brojevima linija (jedan manji deo autobuskih linija konvertovan u trolejbuske), dok sam tamo gde je to logično, koristio slovnim oznakama, a brojevima u skladu sa numeracijom koja se koristila duži niz decenija.

Prilikom numeracije, vodio sam se logikom da će neko ko na Medakoviću vidi oznaku 41A, pre da to poveže sa Banjicom i Kneza Miloša, nego li ako mu dam oznaku 4. A što se tiče tih oznaka do broja 14 (zaključno sa istim), to sam koristio za tramvajske linije, uz izuzetak linije 93, koja bi povezivala Rakovicu sa Banovim brdom (nije moj predlog, već samo numeracija). Tu sam se vodio time što u blizini imamo linije 91 i 92. Recimo broj 4 sam iskoristio za liniju koja bi iz Rakovice preko Mosta na Adi išla za Zemun (Kej Oslobođenja), zato što mi je logičnije da neko to poveže sa Rakovicom, nego da sam dao neku drugu oznaku.

Sa druge strane, imao sam i komentare da slovo A ne može da se koristi za trolejbuse i tramvaje, zato što ono "mora" da se čuva za vanredne okolnosti, kada umesto istih saobraćaju autobusi, pa da bi korisnici znali da se radi o autobusu i da je nešto vanredno u pitanju. Kao da neko ko koristi trolu ili tramvaj neće znati da nešto nije kako treba ako mu dođe autobus, ili ako mu isti dolazi u susret, dok ne pročita 29A, neće znati da je to autobus.​

Isterivanjem što većeg mogućeg broja parkinga sa ulica. Vračar se izgradio i natrpao nenormalno, ali i pored toga, mesta bi bilo kada bi bilo volje i discipline. Sve nove zgrade koje su napravljene, imaju garaže. I čak i da te garaže nemaju propisan broj parking mesta (ako se dobro sećam, beše 2 po stanu, ali to se naravno izvrda ovde ko dobar dana), opet imaju nešto. Ali u čemu je poblem? Pa problem je što mnoge srbende neće da plaćaju te garaže, nego ostavljaju automobilčine gde stignu. Isto je i na Lekinom brdu npr. Tamo tek ima sijaset novih zgrada koje sve imaju po 2 parking mesta po stanu. Zatim, ima dosta starih preostalih kuća imaju svoja dvorišta. A na sve to ima i delova trotoara ili kolovoza gde se može smestiti poneko vozilo. Dakle, prostora i dalje ima. Ali jbg, mnoge glave srbendaške kad kupuju tu stan, neće da daju pare za garažu. Jer što bi kad će da ostave automobilčinu na ulici. I tako ih ostavljaju. Po trotoarima, po ostrvima, po prilazima, po kolovozu...

Isto je i u Jerkoviću. Imaju besplatna parkirališta ispred zgrada, i to pod krošnjama drveća. Ali neće Srbenda da ga uparkira tamo. Jer iako bi ga on rado uterao do ulaza u zgradu, parking i ulaz nisu uvek na istoj strani. A drugo, on želi da što manje vremena potroši na uparkiravanje i da ujutru kad krene na posao, može samo da siđe s trotoara i da krene niz ulicu. Neće da se isparkirava, mrzi ga. Zato ostavi automobilčinu posred trotoara i j' se njemu.

Ta iskustva su, pored 10 godina frustracije, bila jedan od faktora koji su uticali da promenim stav prema automobilizmu. Zato što sam prestao da zavaravam sebe i uvideo (još više) koliko je ovde sebičnih i bezobzirnih ljudi. Ne svi naravno, ali more njih su takvi.

E zato treba praviti još veći pritisak na takve delove grada i takve ljude, i naterati ih da počnu da koriste te garaže ili da se, jbga, odreknu kola ako nisu sposobni da rukuju njima savesno i odgovorno. Kad mogu ja trenutno debo sa 32 godine da i dalje špartam po gradu u prevozu i da se izvijam ko majmun u autobusu i znojim ko prase od vrućine i aerobika dok majstor d*ka gas, i da opet sve stižem i postižem, pa moći će i oni. Jbg. Ja ionako imam stav da kao što oružje ili tehnika nisu za svakog, pa tako ni automobil nije baš za svakog. Jer je nelečenih bolida očigledno previše.

Možeš ti da isteraš vozila sa trotoara, ali i dalje nećeš imati na Vračaru krštenu ulicu kojom možeš da proteraš gradski prevoz, osim onih kojima već saobraćaju. Zašto? Zato što novogradnja ide sve do trotoara, tj. do urbanističkih linija koje su rađene u periodu kada nije ni blizu vozila kao danas, i kada nije svaka druga zgrada bila 5 - 6 spratova, plus prizemlje, plus koji "legalni" sprat viška. To je poenta onoga što sam hteo da kažem.

Evo ti stalno apostrofiraš kako ima previše kola u gradu i da to treba smanjiti, da to nije normalno, da je izgubljena svaka mera (parafrazirano, ispravi ako misliš da treba)... E sad, ako taj sistem funkcioniše dovoljno dobro da može da te odbaci od tačke A do tačke B, zašto ga drndati?​

Zato što ometa druge, stvara mnoge probleme i preti da saobraćajno uruši ceo grad.

Ali te odbaci od tačke A do tačke B, tako da funkcioniše (akcenat na funkcionisanju, ne i na načinu i kvalitetu samog funkcionisanja).

 

[Bender Rodriguez]

Pošto nisam baš razumeo ovaj deo sa oznakama linija, evo tvoje pređašnje Scribble mape, tj slike. Pa jel bi mogao tu samo da upišeš koje brojeve bi dodelio kom od ovih ucrtanih krakova?

trolejbusi tramvaji predlog sirenja mreze 2020 — Postimages

postimg.cc

Možeš ti da isteraš vozila sa trotoara, ali i dalje nećeš imati na Vračaru krštenu ulicu kojom možeš da proteraš gradski prevoz, osim onih kojima već saobraćaju. Zašto? Zato što novogradnja ide sve do trotoara, tj. do urbanističkih linija koje su rađene u periodu kada nije ni blizu vozila kao danas, i kada nije svaka druga zgrada bila 5 - 6 spratova, plus prizemlje, plus koji "legalni" sprat viška. To je poenta onoga što sam hteo da kažem.

Pa i ne baš. Neke ulice su tesne bile i ostale, kao npr idiotska Kruševačka, koju više niko nikad neće moći da sredi. Ali Maksima Gorkog, 14. decembra, Žička... sve one imaju mogućnosti za proširenja. To jest građevinske linije to dozvoljavaju. Kolovoz Mileševske takođe može da se proširi kada bi se ukinula ulična parking mesta. Dakle da, Vračar negde jeste apsolutno tesan sa malim razmacima između objekata, ali ipak i dalje ima neke ulice gde su ti razmaci dovoljno da se kolovoz može proširiti i upotrebiti za povećanje protoka. Ovo inače ne znači da sam za širenje kolovoza Mileševske. Bar ne za sad. Samo kažem da je u njoj npr to moguće.

 

[filipcukovic]

@solecar Što se tiče numeracije, evidentno je da će nam u nekom trenutku (bližoj, ali verovatno daljoj budućnosti) biti potrebni novi brojevi za označavanje tramvaja.
S toga bi verovatno bilo dobro skloniti barem 15, 16, 17 i 18. Brojevi na 90x su slobodni i za te linije ima mesta.
A što se tiče slova i novih linija, lično ja mislim da je bolje ostaviti i brojeve 100-199 za gradske linije (umesto Lazarevca) i usklađivati nazive novih linija po starim. Npr, 38L (38Л) bi mogao da bude 138, 26L - 126 itd, 41A - 141... U tom slučaju u narednih mnogo decenija ne bismo došli u situaciju nedostatka slobodnih brojeva.
Slova su zeznuta jer imamo dva pisma (na mnogim 25P je broj napisan latinicom a destinacija ćirilicom - tj izgeda kao 25R), imamo turiste koji ne razumeju uvek oba pisma (a linije do npr nove glavne stanice u zemlji imaju slova (Л).

 

[Bender Rodriguez]

Slobodni brojevi za linije ispod 100 su trenutno: 4, 8, 61, 62, 63, 69, 80, 86, 90, 93, 97, 98, 99.

S obzirom na to da Novi Beograd već ima nekolicinu brojeva iz 7 dekade (60-70) i da po šablonu numeracije obuhvata, između ostalog, upravo takve brojeve, možda bi 15, 16, 17 i 18 koji voze ka i na njemu mogli da se jednog dana prenumerišu u 61, 62, 63 i 69.

Naravno, ako i kad bude potrebe. A u tom slučaju, 15, 16, 17 i 18 da se ostave za novoplanirane trolejbuske linije.

 

[filipcukovic]

Npr. Samo što mislim da je potrebno na vreme odvojiti brojeve za važne linije, da ne bismo došli u situaciju da za njih normalnog mesta nema.

 

[solecar]

@filipcukovic
@Bender Rodriguez

Odgovaram obojici, tako da se ne uzbuđujete ako nešto napisano nije neko od vas dvojice napisao. Brojevi (numeracije) 15, 16, 17, 18, 37 i 45 su ostaci prethodne numeracije. Tada je, prilikom poslednje renumeracije, linija 14 prenumerisana u 84. Ako pogledamo trase linija 15, 16, 17, 18, vidimo da numeracije 17 i 18, bez obzira što idu za Zemun, kače i Istočni deo Beograda, gde su numeracije u opsegu na 10 i 20, tako da bi 17 i 18 mogli da ostasnu sa postojećom numeracijom. Sa druge strane, linija 15 ide za Zemun sa Zelenog venca, a linija 16 ide maltene do granice Zemuna i NBG. Kako imamo slobodne brojeve 80 i 86, mogli bi smo da ih iskoristimo za renumeraciju linija 15(80) i 16(86), bez obzira što 16 ide sa Karaburme. Kako na taj način čuvamo brojeve iz opsega 60 za Savske blokove, broj 61 možemo da iskoristimo za liniju 60L, već sada. Mnogo prirodnije, s obzirom da linija 60L ima dužu trasu od linije 60. Isto i što se tiče linije 89, mogla bi da ponese oznaku 69. Tada bi smo mogli i da brojeve 15 i 16 iskoristimo za nove tramvajske linije, nakon što upotrebimo 1, 4 i 8. Nekako mi je to logičnije. Mada, ni korišćenje za trole ne bi bilo loše, ali samo u slučaju da se koristi za linije koje bi opsluživale istočni deo grada, gde već imamo numeraciju iz opsega 10 i 20.

Što se tiče linije 38L, mnogo prirodnije je, da u ovakvom obliku kakvom je sada, nosi oznaku 70L, zato što sa linijom 38 deli svega dve stanice, dok sa linijom 70 deli trasu gotovo čitavom putanjom. Ono što je predlagano ovde je da se 38 i 38L spoje u jednu liniju sa oznakom 38, što ima smisla. Linija 35 je u stvari nekadašnja linija 201, i iz samo njima znanog razloga je promenila numeraciju, bez obzira što je tada produžena do Trga republike i uprkos planovima da se uspostavi trolejbuska linija 35 do Braće Jerković, preko Vojislava Ilića. Što se tiče linije 32E, ona je nekada nosila oznaku 27Г, ali umesto da ponese oznaku iz opsega 200, prenumerisana je u 32E. Slično je bilo i sa linijom 32.

Takođe, linija 26L ima jednu jedinu stanicu zajedničku sa linijom 26, dok sa linijom 18 deli 50% trase, tako da bi logičnije bilo da nosi oznaku 18L.

Onda, sve silne linije iz opsega 860 treba rasporediti po opsezima 540, 560 - 590, one koje dele trase 90% sa pomenutim, a da one koje dele trasu sa linijom 860, da ponesu neki drugi broj, zato što su svi ostali brojevi iz opsega 800 slobodni. One dve linije 860 koje saobraćaju preko Suirčina, mogle bi da promene oznake u neku od linija iz opsega 600.

Sve one L linije koje su uvođenje, a gotovo da nemaju dodirnih tačaka sa originalnim linijama, treba u skladu sa potezom koji opslužuju, ponesu oznaku nekog od slobodnih brojeva.

Shodno svemu gore napisano, šta bi ste rekli kuda ide linija, da je prvi put vidite i da ne znate koja joj je trasa. Dajem dve opcije, kojima se nadovezujem na problematiku mog predloga za oznaku trole 41A.
4 Studentski trg - Medaković III (uzet prvi slobodan broj iz opsega)
41A Studentski trg - Medaković III

P.S.
Ovo vezano za 25P(R) ​