Šta je beše predloženo na forumu za Mirijevski bulevar? Tramvaji ili trolejbusi? Pretpostavljam tramvaj, pošto u svim planovima i predlozima je predviđeno da vozi bar do Rospi Ćuprije. Tako da posle lako može da se odvoji jedan kraj ka Mirijevu, pored depoa Karaburma.
Naravno, uz rasčišćavanje divljih automobilčina koje se parkiraju na postojećem 2+2 kolovozu.
Vezano za Mirijevski bulevar, već smo imali minimum zdrave administracije da se otkupe i raskrčt privatne kuće da se napravi bulevarsko-komunalni koridor(Đilas, naš bedni vrhunac političkog kvaliteta, pobednik u trci bogalja). I sa trolejbusom, i tramvajem, i autobusom, i BG:VOZ-om i metroom tuda imamo isti problem, a to je fizički dug put za Mirijevo tuda. Čak i kada nema zastoja, 25p i 74 putuju po pola sata preko Karaburme na Vukov spomenik. Linije 25p i 74 su sada najkorisnije tek onima koji baš žive na Mirijevskom bulevaru, a to nije najjači tok putnika.
@solecar kaže trolejbus, zato što su usponi u Mirijevu prestrmi za tramvaj. To je tačno, ali trolejbus bi u Višnjičkoj bio u mešovitom saobraćaju, a ne u srednjoj baštici, koja se već skoro 4 decenije čuva za tramvaj. A u Višnjičkoj su zastoji sve gori. Drugo, baš to što to nije najkraća trasa. Odnosno, intenziteta toka neće biti, i tramvaj i trolejbus na Mirijevskom bulevaru se obesmišljavaju bez veze Mirijevo-Zvezdara.
Da ja svoj tramvajski mirijevski krug obrazložim:
1) Pokrivenost žutom trakom/tramvajskom bašticom na celoj liniji.
2) Formiranje jezgra mreže, kao osnove pouzdanosti i neprekidnosti makar delimične pokrivenosti tramvajem.
3) Bolja opsluženost naselja uz Mirijevski bulevar.
4) Unapređenje javnoprevozne obilaznice ili GSP-SMT. Ovo je pravac kretanja gde treba dugoročno očekivati srednju opterećenost, premalu za metro preveliku za autobus.
5) Šinski prevoz efikasnije koristi tunele od drumskog.
6) Veća brzina, kretanje najkraćim putem iz Mirijeva.
Veliki nedostatak tramvaja, i uslov uspešnosti projekta su promene na delu tramvajske mreže od Vukovog spomenika do Slavije uključujući i ove trgove.
Isto kao sa tramvajima na Novom Beogradu - forumasima je, isto kao i nekim vlastima i struci u zadnjih par decneija, bitnije da sinama penetriraju (namerno koristim tu rec) kroz Autokomandu i Stepu i Trosarinu... nego da popune
nesto od ovih neiskoriscenih prostora (ovo dajem samo kao primer, jer ova slika mnogo govori i dobro ilustruje). Logike bez.
Kada je tramvaj došao do Trošarine, to je bila granica gusto naseljene zone. Slično i sa Banjicom 2. Posle toga se Beograd širio, a infrastruktura to nije pratila, i bulevarska i tramvajska. Tamo gde je tramvaj (ili trolejbus) cilj je da se isti maksimalno koristi. Razumnoj vlasti, a kojej za sada nema, jasno je da se sada treba platiti na ćupriji to što se na mostu nije platilo. To znači širenje bulevara i širenje tramvaja. Umesto toga, već decenijama jedemo besplatan sir iz mišolovke. A za samu Stepu i Kumodraž 2, to je jedan od tehničko/finasijsko/pravno lakših projekata u odnosu na Zapadnu Zvezdaru i centralni Zemun, gde je mnogo gore stanje i mnogo urgentnije rešavati nego na Voždovcu.
Nikad nisam razumeo ljude koji bi stalno da menjaju i eksperimentisu nad stvarima koje u izvornom obliku rade dovoljno dobro. Zasto trolejbus tamo gde autobus vec dobro sluzi? U cemu ce trolejbus biti superiorniji? Ok, bice bolji na nagibima, to stoji. Ali jel ima jos neki argument?
1) Kontrola lokalnog zagađenja. To je posebno izraženo u "kanjonskim" ulicama.
2) U zemlji gde je nafta "džabalesku" (Rusija)
trošak putničkog kilometra trolejbusa je 20% niži nego kod autobusa, a skoro dvostruko niži nego kod elektrobusa. Na žalost u Srbiji takvu studiju do sada nisu pravili.
3) Energetska bezbednost. Za zemlje poput Srbije nafta je uvozna i svakih 5 godina skok cene nafte napravi "džumbus" u ekonomiji. Nama nedostaje zdrava politička sila koja bi napravila program tipa 50% električnog javnog prevoza za narednih 10 godina. Bez obzira što je 73% od uglja, taj ugalj je naš ako ništa. U skladu sa tim domaća, pa makar i šrafciger industrija trolejbusa.
4) Element urbanog identiteta, koji izostaje ako nema kontaktne mreže.
To ne znači da je to super za sve, tipa, videla žaba da se konji potkivaju, pa i ona digla nogu. Razumne promenljive pri odlučivanju:
- Jezgarnost mreže, ili ti pokrivenost mreže zatvorenim krugovima kako bi saobraćaj funkcionisao u slučaju odsecanja jednog njenog dela. Tramvaj ima Krug dvojke i Most na Adi koji daju mogućnost rezervnih linija i vezu sa depoom. Što je velika glupost, mi smo dobili rezervne veze Nemanjina-Kneza Miloša i kroz Donji Dorćol u okviru projekta ukidanja trolejbusa u Kralja Milana. A odavno je to trebalo napraviti, i pustiti tuda jednu od linija sa Crvenog krsta. Izostavljanje perifernog povezivanje Banjice, Medaka i Zvezdare je izostalo kao kolatelarna šteta zaustavljanja reformi GSP iz 1980-tih godine 1987. Do danas nismo zaokružili osnovu trolejbuske mreže.
- Tip kontaktne mreže i način njenog održavanja. Tehnička kultura održavanja. U sovjetsko-postsovjetskoj kulturi se koristi lančana kontaktna mreža (sa visećim i kontaktnim provodnikom, kao na železnici). Ne mogu da govorim o trolejbusu u Krasnojarsku, San Francisku, Lozani ili Lionu, ali u Brestu u Belorusiji gde živim nikada nisam video ni doživeo gomilanje trolejbusa, video kidanje trolejbuske mreže, dnevni prekid trolejbuskog saobraćaja. Spisak slučajeva u kojima dolazi do prekida ili preusmeravanja trolejbuskog saobraćaja su: početak spiska, radovi na kolovozu, kraj spiska. U Srbiji imamo vrlo ozbiljan problem tehničke kulture.
- Masovnost primene tehnologije i tehnička baza na nacionalnom nivou. Trolejbusi u Beogradu do nedavno nisu imali ni registracione tablice. Švajcarska, Bugarska, Belorusija, Rumunija... imaju mnogo gradova sa trolejbusima. Ukoliko bi imali domaću šrafciger industriju, i trolejbuse u 4-5 gradova, nacionalni trolejbuski vozni park preko 500 vozila, širenje trolejbusa na Mirijevo i Miljakovac ima sasvim drugu dimenziju nego sada. Tada je i "armija kadrova" jača i isplativija za formiranje, kao i lokalizacija proizvodnje opreme.
- Paralelno investiranje u bulevare. Ako autobus u ulici sa velikom transportnom tražnjom 1+1 prosto zamenimo trolejbusom, investirali smo polovično. Ako investiramo u trolejbus, pa posle skidamo mrežu dok širimo ulicu, opet nije optimalno.