Šta je novo?

Trolejbusi

Meni se cini da trolejbus radi na brdu bolje nego ovi noviji autobusi GSP-a. (Npr uz Kosutnjak)

Ja ti lepo napisah u postu pre. Trolejbus bolje vuče svakako, a zahvaljujući elektro pogonu. Mnogo puta do sad objašnjeno. Al poenta je da se autobusi uopšte ne muče, a kad se izabere konfiguracija prema uslovima rada. Ovde političari biraju vozila, pa dobijamo šta dobijamo. Nama trebaju uvek najopremljenije verzije u ponudi, a po pitanju mehanike. Metan nije idealno pogonsko gorivo za brda, iako daje dosta obrtnog momenta, al se obično razvija na višim obrtajima u odnosu na dizel, pa su tromiji na startu. Novi solaći sa malolitražnim motorima, pa čupaju na usponu samo tako. Što bi se zglob mučio sa motorima preko 10L zapremine sa 360+ konjskih snaga, i preko 1600Nm obrtnog momenta. Mercedesov OM471 i za Conecto i za Citaro raspolaže sa čak 1900Nm. Isto kao i MX11 u Otokarima, i Urbinu18 na primer. Nema brda na kojima oni muče sebe i putnike.
 
40 ne radi već nekoliko dana pa čak ni zamenski busevi dok 41l saobraća
 
Kako ne radi kada sam se vozio baš sa 40, i autobus i zglobni trolejbus?
 
Moguće da sam propustio taj momenat, ali od kada trole idu niz Venizelosovu i skreću u Žorža Klemansoa? Danas sam video dve kako su se sjurile tim putem dok sam čekao na semaforu. :rolleyes::oops:
 
Koliko se razlikuju cene trolejbusa i modernih autobusa koji mogu da idu dobro na uzbrdicama?
 
Ko o čemu, MC o uzbrdicama. XD Kao da su ulice u Beogradu toliko prohodne i prazne, pa da JGP ima priliku da juri svuda. A u realnosti od 7 ujutru do 7 uveče prosečna brzina kretanja saobraćaja (i to ne računajući stajanja) je oko 30 km/h. Pogotovu na zakržljaloj desnoj obali Save.
 
Baš juče sam se zatekao kod Hrama. Nebojšina je imala nepreglednu kolonu vozila ka Autokomandi, Pasterova isto ka Kneza Miloša, kao i onaj patrljak za skretanje iz Bulevara oslobođenja u Nebojšinu. Krušedolaska i Katanićeva celom dužinom načičkana vozila, a ni Makenzijeva nije nešto zaostajala, ali je bilo bolje stanje, jer kolona nije bila statična. Tako da ni autobusi, ni trolejbusi, a ni tramvaji, nisu mogli da razviju neku brzinu, a da je veća u odnosu na pešaka, na pojedinim delovima.​
 
Pa jbg, ne ide 700.000 vozila na grad sa 1.8 miliona ljudi, ulicama iz 19. veka a političmarima i upraviteljima iz srednjeg veka kamenog doba...
 
Poslednja izmena:
1682787478465.png
 
Nažalost, ne rešavaju problem svuda ni žute trake. I ranije sam pisao da primer ulice kakva je Resavska, treba da bude samo za javni prevoz. Nije od toliko krucijalnog značaja da moraju kola tuda. Opet, Resavska je samo jedan primer u nizu. Previše se i vozi, al nije da baš ništa ne može da se uradi, pa da situacija bude bar malo bolja.
 
Znači bio sam u pravu, ide se ka ukidanju trolejbusa i menjanju elektroautobusima.

Što bi - opet kažem - bilo sasvim ok da znam da će onda makar to uraditi korektno i valjano, te da će krajnji rezultat bili boljitak u odnosu na prethodno stanje. Ali znam ih. Niti su GSP, DJP i Grad sposobni i spremni za tehnologije iz 21. veka, niti će se sve uraditi kvalitetno, niti pošteno i sa dobrim namerama kao prioritetom.

A ako jednog dana i počnu da se prave domaći-kineski elektroautobusi u nekadašnjem Ikarbusu, verovatno će biti ista priča kao sa Ikarbusom dok je pravio autobuse na fosilna goriva. Ima da dobijaju nameštene tendere, vozila će im biti poludovršeni proizvodi, sve će da landara i treska u toku vožnje, kvariće se stalno i biće sinonim za cigansku čergu, ali ne i za komfor i kvalitet. Pošto već imamo slična iskustva sa Higerima, isto iz Kine. A i znamo za one afere gde su tendere dobijale paravan firme osnovane 3 dana ranije u porodičnim kućama pod sumnjivim okolnostima. I ovaj put država neće izdržavati tu fabriku radi socijalnog mira (kao pre) nego radi dobrih odnosa sa kolonizatorima sa istoka. I opet će se Beogradom voziti sve i svašta. Znači neke stvari će biti drukčije, ali suštinski će sve ostati isto.
 
Poslednja izmena:
Danas sve sami busevi na 41, video sam čak i jednog Japanca iz donacije od pre 20 i više godina sa tom oznakom.
 
Kakva je razlika izmedju odrzavanja elekrobusa i trolejbusa?

Priznajem da sam fasciniran kako trolejbusi savladavaju uzbrdice kad nema guzve.
To je zato sto radnim danom ne izvirujem iz kuce, odnosno krecem se peske u krugu od 1km od kuce.
 
Razlika je sto kada elektrobusu propadne baterija moze da se baci u kantu. Sama baterija moze da kosta kao jedan dizel autobus. Za iste pare za koje bi trolejbuske linije postale elektrobske moze ceo trolejbuski vozni park da se obnovi i da se uvedu nove linije.
 
Sada malo pricam napamet ali mi je u glavi cifra da baterija za teslu kosta 30k dolara. U medjuvremenu je mozda malo pojeftinilo ali je u autobusu baterija bar 10x veca pa vi izracunajte koliko kilometara trolejbuske mreze moze da se kupi za te pare.
 
Паметни градови узимају унапређене аутономне троле чиме омогућавају флексибилност мреже што нама фали код тролејбуског система.
Мегаломани се залећу са батеријобусима да глуме неке квази екологе. Мислим да је експеримент са електробусима (еко 1 и еко 2) показао да таква возила нису погодна осим за неке краће линије мањег оптерећења, без обзира што еко 1 има одличну трасу (какву би трамвај 7 требао да има од Ушћа до Таша).
 
Ne bih se baš tu složio. Kao što pisah i pre, baš sam davno debelo ušao u tu materiju. Čini mi se da ljudi samo nedovoljno poznaju sve to oko industrije elektro vozila. Ne možemo ceo svet nazvati nekim baterijskim megalomanima, jer se već nekoliko godina unazad, elektro vozila prave u masovnoj serijskoj proizvodnji, kao i svako drugo vozilo pogonjeno benzinom ili dizelom. Baterije, ako se malo to isprati, napreduju poprilično, i ne moraju se nikako bacati ako popusti neka ćelija. Ne menjaju se celi baterijski sistemi odavno, a prolaze i te kako rigorozne testove. Neke su napravljene tako dobro, da ne gube značajniji kapacitet ni posle deset godina zahtevne eksploatacije, a naravno da je reč o simuliranom korišćenju. Sve ovo ne znači da sam ja ne znam kakav zagovornik elektro pogona, nego prosto pratim to, i sve više se sa tim upoznajem, što znači da postajem i te kako svestan kuda zasigurno ide automobilska industrija. Čak i kad te baterije u vozilima odsluže svoje, mogu se koristiti kao skladišta električne energije u industriji još niz godina, a uz dobar deo reciklažnih mogućnosti i nakon takve upotrebe. Za kola ima još vremena, al javni prevoz će definitivno uskoro ići samo na struju. Ne moramo mi da menjamo trole e busevima, al kao što pisah već, nema potrebe ni za tolikim nepoverenjem u tu tehnologiju, tim pre što mi imamo samo elektro buseve sa super kondenzatorima. U javnom prevozu putnika, činjenica je da električna vozila imaju takvih prednosti, koje nikako nisu za zanemarivanje, a isto važi i za vozila za distribuciju robe na kraćim relacijama. Na kraju krajeva, i punjači postaju i te kako ozbiljni. Održavanje je neuporedivo jednostavnije, a i jeftinije kod elektro vozila. Daleko je više ekološko, i to je nepobitna činjenica. Mnogo gore za ekologiju od samog dizela, jesu upravo hektolitri maziva i ulja. Pa sve to treba negde odložiti, a nafta im je osnov. Nema problema sa sve kompleksnijim sistemima za naknadnu obradu izduvnih gasova. Već pominjao E7 normu, koja baš zadaje glavobolje proizvođačima. Vidite valjda i po cenama novih vozila, pa i automobila sa kolikim troškovima se susreće cela ta industrija. Ranije ste mogli pristojan nov auto da dobijete i za manje od 15000 evra, a sad i za C segment treba 30000, a Dacia Sandero Stepway staje bezmalo 18000 evra. Do pre nekog vremena, u ful opremi je bila 12000. Nije to samo inflacija, već ogromni troškovi elektifikacije i razvoja čistijih motora (malo i upitno dal su baš toliko čistiji). Plus opterećuju i razni asistenti u vožnji, koji su neophodni da bi se položili crash testovi.

Dal mi sad na kraju treba da kupujemo zglobne električne autobuse, a umesto trolejbusa, pa mislim da još ne. Infrastruktura mora pametno da se osmisli. Vozila moraju biti kvalitetna za promenu, mada nisu tako loši Higeri iz zadnje serije, s tim što je završna obrada i dalje kineska. Baterije nismo još koristili, pa nemamo sa tim iskustva. Bolje uzeti trole sa određenom autonomijom. U svakom slučaju, trolejbuski sistem je pred kolapsom, i nešto se mora uraditi u najskorije vreme.

Da ne zaboravim cene za kraj. Nisu elektro vozila više ni toliko skupa. Svi pričaju o cenama zamene modula baterija, a niko ne kalkuliše koliko staje jedan automatski menjač za autobus. Taman da se kupi bezmalo nova Fabija. Koliko para se potroši za redovnu zamenu fluida svih vrsta, a tu je reč o desetinama litara maziva, ulja i antifriza. Na kraju, vožnja na struju je ipak osetno jeftinija, a uz mogućnost da se bar deo skuplja uz pomoć vetra i sunca. Bar garaže mogu da se pokriju foto ćelijama. Em skoro pa besplatno pogonsko gorivo, em dobra zaštita za vozila dok su parkirana. Da se na taj način dobija samo i 20% od ukupno potrebne energije, pa je reč o ogromnoj uštedi na godišnjem nivou.
 
Razlika je sto kada elektrobusu propadne baterija moze da se baci u kantu. Sama baterija moze da kosta kao jedan dizel autobus. Za iste pare za koje bi trolejbuske linije postale elektrobske moze ceo trolejbuski vozni park da se obnovi i da se uvedu nove linije.
Pa to je sjajno za radikale. Kratak ciklus - ceste ugradnje.
 
Citao sam neku kanadsku analizu. Trolejbusi trose oko 20% manje struje zbog toga sto u elektrobusevima postoje gubici pri punjenju baterija i u stanicama za punjenje.
Takodje potrebna je izgradnja dodatbih trafo stanica.
Sve su to jako dobre vesti za radikale i budce strane vlasnike EPS-a.


Potpuno su jasni razlozi za uvodjenje elektrobuseva - pljacka na svim nivoima.

Podaci o poredjenu elektrobuseva i trolejbusa su cesto nepouzdani. KOnferencije su cesto sponozrisane od litijumskog lobija.


 
Poslednja izmena:
Vrh