Ne bih se baš tu složio. Kao što pisah i pre, baš sam davno debelo ušao u tu materiju. Čini mi se da ljudi samo nedovoljno poznaju sve to oko industrije elektro vozila. Ne možemo ceo svet nazvati nekim baterijskim megalomanima, jer se već nekoliko godina unazad, elektro vozila prave u masovnoj serijskoj proizvodnji, kao i svako drugo vozilo pogonjeno benzinom ili dizelom. Baterije, ako se malo to isprati, napreduju poprilično, i ne moraju se nikako bacati ako popusti neka ćelija. Ne menjaju se celi baterijski sistemi odavno, a prolaze i te kako rigorozne testove. Neke su napravljene tako dobro, da ne gube značajniji kapacitet ni posle deset godina zahtevne eksploatacije, a naravno da je reč o simuliranom korišćenju. Sve ovo ne znači da sam ja ne znam kakav zagovornik elektro pogona, nego prosto pratim to, i sve više se sa tim upoznajem, što znači da postajem i te kako svestan kuda zasigurno ide automobilska industrija. Čak i kad te baterije u vozilima odsluže svoje, mogu se koristiti kao skladišta električne energije u industriji još niz godina, a uz dobar deo reciklažnih mogućnosti i nakon takve upotrebe. Za kola ima još vremena, al javni prevoz će definitivno uskoro ići samo na struju. Ne moramo mi da menjamo trole e busevima, al kao što pisah već, nema potrebe ni za tolikim nepoverenjem u tu tehnologiju, tim pre što mi imamo samo elektro buseve sa super kondenzatorima. U javnom prevozu putnika, činjenica je da električna vozila imaju takvih prednosti, koje nikako nisu za zanemarivanje, a isto važi i za vozila za distribuciju robe na kraćim relacijama. Na kraju krajeva, i punjači postaju i te kako ozbiljni. Održavanje je neuporedivo jednostavnije, a i jeftinije kod elektro vozila. Daleko je više ekološko, i to je nepobitna činjenica. Mnogo gore za ekologiju od samog dizela, jesu upravo hektolitri maziva i ulja. Pa sve to treba negde odložiti, a nafta im je osnov. Nema problema sa sve kompleksnijim sistemima za naknadnu obradu izduvnih gasova. Već pominjao E7 normu, koja baš zadaje glavobolje proizvođačima. Vidite valjda i po cenama novih vozila, pa i automobila sa kolikim troškovima se susreće cela ta industrija. Ranije ste mogli pristojan nov auto da dobijete i za manje od 15000 evra, a sad i za C segment treba 30000, a Dacia Sandero Stepway staje bezmalo 18000 evra. Do pre nekog vremena, u ful opremi je bila 12000. Nije to samo inflacija, već ogromni troškovi elektifikacije i razvoja čistijih motora (malo i upitno dal su baš toliko čistiji). Plus opterećuju i razni asistenti u vožnji, koji su neophodni da bi se položili crash testovi.
Dal mi sad na kraju treba da kupujemo zglobne električne autobuse, a umesto trolejbusa, pa mislim da još ne. Infrastruktura mora pametno da se osmisli. Vozila moraju biti kvalitetna za promenu, mada nisu tako loši Higeri iz zadnje serije, s tim što je završna obrada i dalje kineska. Baterije nismo još koristili, pa nemamo sa tim iskustva. Bolje uzeti trole sa određenom autonomijom. U svakom slučaju, trolejbuski sistem je pred kolapsom, i nešto se mora uraditi u najskorije vreme.
Da ne zaboravim cene za kraj. Nisu elektro vozila više ni toliko skupa. Svi pričaju o cenama zamene modula baterija, a niko ne kalkuliše koliko staje jedan automatski menjač za autobus. Taman da se kupi bezmalo nova Fabija. Koliko para se potroši za redovnu zamenu fluida svih vrsta, a tu je reč o desetinama litara maziva, ulja i antifriza. Na kraju, vožnja na struju je ipak osetno jeftinija, a uz mogućnost da se bar deo skuplja uz pomoć vetra i sunca. Bar garaže mogu da se pokriju foto ćelijama. Em skoro pa besplatno pogonsko gorivo, em dobra zaštita za vozila dok su parkirana. Da se na taj način dobija samo i 20% od ukupno potrebne energije, pa je reč o ogromnoj uštedi na godišnjem nivou.