Spadne sa voda, ode iznad, sredinom udari u šprajc sajlu (poprečni nosač kako ga zoveš), odbije se, pa opet. Tada su obično strada neka od poprečnih veza između vodova, ako ode između.A gde su kao dostizane te brzine od 100 na sat, na kojim deonicama?
I ne bi otpala sa zice? I ne bi zakacila nijedan od poprecnih nosaca?
I tada je bitno da vozač ne počne panično da koči, kako ne bi inercijom pojačao pritisak i snagu motki.
Banjicom pored VMA, od stare okretnice do D.Mišovića, nizbrdo prema Partizanovom stadionu, na početku Kneza Miloša, Dimitrija Tucovića...bila su mesta gde se trolejbus mogao navuči do maximuma. Nije mu trebalo mnogo, ako u deonicu već uđeš sa bar 60.
Moglo je i od Ruda pored 25.maja jer je tu bila plivajuća mreža pa je tolerisala talasast kolovoz. Naravno, sve ovo važi za kasno uveče, praznične dane kad nema mnogo saobraćaja i isoravan trolejbus.
Poslednja serija iz 1991. (tzv. papučari) nisu bili toliko brzi na max brzini, koliko su dobro podnosili brdo i puni kretali i ubrzavali kao da je ravno. Oni i prethodna garnitura iz 1989. su namenski kupljeni za Banjicu i tamo i raspoređivani. Oni prvi su imali mnogo problema i česte požare kod polazaka na usponu, poput Londona ili kod PA u Bulevaru mira, ili kako se sada zove. Njihova max nije bila preko 60.